STRANa 15.

N A J B O Q I U S P O R T UN A J B O Q I U S P O R T U PONOVO SMENA VLASTIPONOVO SMENA VLASTISTRANA 4.

N O V O V O Z I L O Z A D O M Z D R A V Q A

ASFALTIRAWE U SELIMASTRANA 3.

O D R @ A N 2 2 . P E S N I ^ K I ^ A S

STRANA 11.

STRANA 4.

NOVI PREDSEDNIKMiroslav Qubenovi}

STRANE 8. I 9.

INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 78 (258) • GOD. 6 (82) • OKTOBAR – DECEMBAR 2014.

BESP

LATA

N PR

IMER

AK

ISSN 1820–4643

Prvi broj Vlasineiza{ao je

16. septembra 1926.

2 oktobar-novembar 2014. godine

K U L T U R N I C E N T A R V L A S O T I N C EINFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE

Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: kcentarvl@open.telekom.rs, `iro ra~un: 840 – 287668 – 36. Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.

Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: MVM - PRINT – Lebane. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.

V E S T I

NAPREDWACI PROSLAVILI SLAVUIzborna konferencija Op{tinske orga-

nizacije Socijalisti~ke partije SrbijeVlasotince odr`ana je 10. 11. 2014. godineu Sali bioskopa. Pored delegata, devetojIzbornoj konferenciji prisustvovali suNovica Ton~ev, ~lan predsedni{tva SPS-a, Aleksandar \urovi}, predsednikOkru`nog odbora SPS-a i drugi. Najpre jerazmatran Izve{taj o radu OO SPS-aizme|u dve izborne konferencije iprikazan dokumentarni film o najbitnijimprojektima koji su realizovani.Pozdravqaju}i prisutne predsednik OOSPS-a Neboj{a Stojanovi} je istakao:

–Mislim da smo dobro radili u prethod-nom periodu. To potvr|uje i veliki brojmladih qudi koji se u~lawuju u na{ustranku. A na{ rad potvr|uje i porast

broja glasova izme|u dva izborna ciklusa.Mislim da smo spremni da u narednomperiodu idemo napred i ostvarimo jo{boqe rezultate.

Pozdravqaju}i prisutne, ~lanPredsedni{tva SPS-a Novica Ton~ev zah-valio se socijalistima vlasotina~kog odb-ora {to su ga predlo`ili za potpredsedni-ka stranke i naglasio da }e se boriti pro-tiv beogradizacije partije i da }e se zala-gati za najboqe kadrove.

Na devetoj Izbornoj konferenciji zapredsednika vlasotina~kih socijalistaponovo je izabran Neboj{a Stojanovi}.Izabrana je Op{tinska organizacija kojabroji 75 ~lanova, a izabrani su i delegatiza predstoje}i deveti Kongres SPS-a.

V.M.

Kao i prethodne godine, ~lanovi isimpatizeri Srpske napredne strankesu u Galeriji na Ne{i}evom kejuproslavili svoju krsnu slavu – SvetaPetku. Ovogodi{woj proslavi krsneslave, pored napredwaka, prisustvo-vali su i predstavnici gotovo svihpoliti~kih stranaka koje deluju napodru~ju vlasotina~ke op{tine.

„Svesni smo ~iwenice da je vreme u

kome `ivimo i radimo puno isku{ewai izazova. Srpska napredna stranka }ese truditi da na wih odgovori na naje-fikasniji na~in, sa dubokim uverewemda }e svaki ~lan dati sve od sebe kako

bi doprineo boqitku zajednice u celi-ni. Znam da je nekada vrlo te{kopromeniti navike, ali i to moramo da~inimo kako bi svima bilo boqe –istakao je Nenad Stojkovi}, poverenikOO SNS Vlasotince.

^in rezawa slavskog kola~a obavioje sve{tenik vlasotina~ke crkveNikola Pe{i}, po`elev{i Srpskojnaprednoj stranci uspeha u daqem

radu. Ovogodi{wi doma}in slaveNegoslav Jovanov slavski kola~predao je novom doma}inu JoviciStankovi}u iz Vlasotinca.

V.M.

N E B O J [ A S T O J A N O V I ] O P E T P R E D S E D N I K

OOBBEELLEE@@IILLII DDAANNPPOOBBEEDDEE UU PPRRVVOOMMSSVVEETTSSKKOOMM RRAATTUU

Predstavnici vlasotina~kih udru`ewa boraca i ove godine obele`ili su 11.novembar – Dan pobede u Prvom svetskom ratu. Delegacije lokalne samouprave ,SUBNOR- a, potomaka oslobodila~kih ratova, ratnih veterana i drugih odale sudu`nu pa`wu braniocima slobode i polo`ile cve}e na spomenik Oslobodicimaod 1804. do 1918. godine u centru grada, kao i na spomenik Braniocima mosta 1917.godine kod Ju`ne Morave.

Na Prvi svetski rat i doga|aje vezane za potpisivawe primirja sve prisutnepodsetio je Velimir Stamenkovi}, profesor istorije u penziji.

V.M.

SA DEVETE IZBORNE KONFERENCIJE SPS-a

IZ UDRU@EWA BORACA

RE[EWE – RASPU[TAWE SKUP[TINERE[EWE – RASPU[TAWE SKUP[TINENa konferenciji za novinare odr`anoj

27. decembra biv{i predsednik op{tineZoran Todorovi} je istakao, da je za 11meseci biv{a vlast, koju je predvodilaSNS, vratila oko 80 miliona dinarastarih dugovawa, istovremeno investi-rala je oko 63,6 miliona, a u ovom perio-du u{tede su iznosile oko 13,9 milionadinara i na ra~unu ostavila 27 milionadinara.

„Nije istina da je poslemoje smene ostao dug od oko35 miliona dinara. Istinaje da je dug iznosio 18,7 mil-iona, ali na dan primo-predaje vlasti na op{tin-skom ra~unu bilo je 27 mil-iona dinara. Planirano jeda se do kraja kalendarskegodine smawi dug za oko 10miliona– istakao jeTodorovi}.

Po wegovim re~ima, kadaje krajem pro{le godine stu-pio na ~elo vlasotina~keop{tine zatekao je dug uiznosu od oko 95.800,000 dinara.

Govore}i o aktuelnom politi~kommomentu u vlasotina~koj op{tini NenadStojkovi}, poverenik OO SNS rekao je dasu u vlasotina~koj Skup{tini trenutno uopoziciji odbornici SPS-a i deoodbornika SNS-a.

„Verujem da Vlasotin~ani nisu glasali

da predsednik op{tine bude iz Pokretasocijalista, koji ima jednog jedinogodbornika i koji je na izborima bio nalisti Srpske napredne stranke. Srpskanapredna stranka ne}e biti deo takveve}ine i odbornici koji u~estvuju uformirawu skup{tinske ve}ine to morajuda znaju. Ovo pitawe }e uskoro bitire{eno – rekao je poverenik OO SNSNenad Stojkovi}.

On je ocenio da se dogovor dva krilaSNS-a mo`e posti}i, ali pod uslovom dase razgovori ne uslovqavaju. Po wegovimre~ima mo`da je i re{ewe u raspu{tawuSkup{tine, uvo|ewe privremenih mera apotom i raspisivawe vanrednih lokalnihizbora.

V.M.

oktobar-novembar 2014. godine 3aa kk tt uu ee ll nn oo

A S F A L T I R A W E I U S E L I M AA S F A L T I R A W E I U S E L I M AU vlasotina~kom selu Batulovcu u

toku su radovi na pripremi i asfalti-rawu seoskih ulica. Pored Batulovca,planirani su i radovi u mesnim zajedni-cama Konopnica i Ora{je, kao i radoviu dve ulice u Manastiri{tu. U gradu }ese raditi ulica Avnoja i ulica Milo{aDimani}a. Vrednost radova je oko petmiliona dinara, a radove finansiraSkup{tina op{tine preko Direkcije zaurbanizam i izgradwu. Radove izvodiMaki plast.

–Iz proceduralnih razloga radovi naletwem odr`avawu puteva uvlasotina~koj op{tini kasne. Ali,koristimo svaki dan kada mo`emo daradimo kako bi uradili {to vi{e posla.Radi se u brdsko – planinskom deluop{tine na pravcu Jakovqevo –Dobrovi{, krenuli su radovi na pravcuKomarica – Lipovica – Crna Bara i

Gorwa Lopu{wa – Dowa Lopu{wa -Ravna Gora. Vrednost radova je oko 3,6miliona dinara. Svi radovi treba dabudu gotovi za mesec i po dana – kazao jeBo{ko Stan~i}, direktor Direkcije zaurbanizam i izgradwu Vlasotinca.

–Direkcija spada u preduze}e kojenema nikakva dugovawa i ono {to se budeuradilo bi}e odmah i pla}eno. Trudimose da budemo odgovorna lokalnasamouprava, a voleli bi da uspostavimotakav stepen odgovornosti i kod svihsaradnika – kazao je Zoran Todorovi},predsednik op{tine.

Kako smo saznali, u vlasotina~kojDirekciji u narednom periodu planirajuizvo|ewe radova na izgradwi fekalnekanalizacione mre`e u ulici MihajlaPupina i Kosovskoj ulici, kao i izgrad-wu ki{ne kanalizacije u Vlasinskojulici.

M E R E Z A S T A B I L I Z A C I J UM E R E Z A S T A B I L I Z A C I J UPo~etkom novembra meseca, vlasoti-

na~ka lokalna samouprava odr`ala jekonferenciju za {tampu na kojoj jeprisutne novinare upoznala sa stawem uJKP „Komunalac“. Ina~e, ovo javno pre-duze}e, ~iji je osniva~ lokalna samoupra-va, ve} du`e vreme je u lo{em stawu. Radipoboq{awa situacije i re{avawanagomilanih problema osniva~ je krajemoktobra po~eo da preduzima odre|enemere radi stabilizacije samog preduze}a.

Kada se krajem oktobra meseca pre-duze}e na{lo 45 dana u blokadi i kada suse stekli uslovi za pokretawe ste~ajasituacija je u „Komunalcu“ kulminirala.

Do blokade je, najve}im delom , do{lozbog prispe}a naplate po izr{nim sud-skim re{ewima onih radnika koji su ovopreduze}e tu`ili za neizmirene zarade.Radnicima se naime duguju plate iz 2012.i 2013. godine. Procenat naplate zapru`ene usluge gra|anima je jako nizak, iposledwih meseci se kretao od 20 do 30odsto. Osniva~ je s druge strane redovnoizmirivao i izmiruje svoje obaveze zadelatnost koja je poverena „Komunalcu“.

– Za stawe u JKP „Komunalac“ krivismo svi. Normalno, ne podjednako, alikrivica postoji. U vi{e navrata, ~akmogu re}i i stotinu puta, razgovarao samsa tada{wim direktorom, ali efektanije bilo. Razgovarao sam i sa radnicimapreduze}a, zatra`io sam od wih da samipredlo`e re{ewe nagomilanih proble-ma, ali nisam dobio wihove odgovore ipredloge. Vi{e nismo mogli dadozvolimo da grad trpi zbog stawa u„Komunalcu“, posebno zbog neodr`avawajavne higijene – rekao je predsednikop{tine Zoran Todorovi}.

Zaposlenima je ponu|eno da potpi{ureprogram dugovawa i wih 50 - oro je dalosaglasnost na to da stara dugovawa po~nuda im se izmiruju od marta, uz platu, a dasada nastave da primaju zarade iz ovegodine jer ovogodi{we zarade ne mogu da

u|u u reprogram po{to zakon to ne dozvo-qava. Nekoliko radnika koji nisu`eleli da potpi{u reprogram dugovawasvoja potra`ivawa naplatili su putemizvr{nih sudskih re{ewa.

– Sada smo po~eli redovnije da ~isti-mo grad i iznosimo sme}e, te mislim da igra|ani ose}aju boqitak. Boqom organi-zacijom rada o~ekujem da rezultati naodr`avawu higijene grada budu ividqiviji. Ne}emo tu`iti korisnikena{ih usluga za neizmirena dugovawa izprethodnog perioda jer ni mi nismoradili posao kako treba. Prilika je da sei zahvalim radnicima koji su potpisali

reprogram jer su na taj na~in iskazalilojalnost prema svojoj firmi - kazao jeSvetislav Petrovi}, vr{ilac du`nostiJKP „Komunalac“.

Problemi u „Komunalcu“ po~eli suoduzimawem wihove glavne delatnosti tj.oduzimawem izno{ewa sme}a i pover-avawe te delatnosti Por Verneru iVeberu 2008. godine. Problemi nisu pre-stali ni kada se ista delatnost vratila„Komunalcu“ 2013. godine. Preduze}e jeposlovalo lo{e, radnici nisu primaliplate, a gra|ani su bili nezadovoqniizno{ewem sme}a. Nakon usmenih ipisanih primedbi gra|ana i nakonvi{emese~nih napora lokalnesamouprave da se stawe u preduze}upopravi u aprilu ove godine uvedene su iprivremene mere, ali boqitak je biokratkog daha.

Prema tvrdwama nadle`nih sada{wemere trebalo bi da daju dugoro~ne rezul-tate. Ina~e, JKP „Komunalac“ obavqaposlove izno{ewa i odvoza sme}a,odr`avawe javne higijene u gradu,odr`avawe zelenih povr{ina, upravqagrobqem i pijacom.

Odgovorni ka`u da kad bi naplatapru`enih usluga bila 80% a ne 100%,bilo bi novca za sve tro{kove ovog pre-duze}a.

Na konferenciji za nov-inare odr`anoj 24. decembrapredsednik op{tineMiroslav Qubenovi} je upoz-nao prisutne novinare saplanovima lokalnesamouprave za narednu godinu.Ovom prilikom, predsednikQubenovi} je rekao da je na 15.sednici Skup{tine op{tineusvojen buxet u iznosu od701.693,000 dinara, koji je uodnosu na pro{logodi{wimawi za oko 15 milionadinara.

– U usvojenom buxetu susagledani svi planoviop{tine Vlasotince za 2015.godinu. Akcenat je stavqenpre svega na realizaciju pro-jekata. Jedan od najbitnijihprojekata koji }emo realizo-vati naredne godine je izgrad-wa novoprojektovanih ulica,vodovodne i kanalizacionemre`e, kao i izgradwa atmos-ferske kanalizacije u indus-trijskoj zoni. Ukupna vrednost projektaje 53 miliona dinara, za narednu godinuje predvi|eno jo{ 43 miliona dinara i u2016-toj jo{ 10 miliona. To je na{Beograd na vodi. Nama je va`no da semladi qudi zaposle, da ostanu da `ive uVlasotincu. Gruner je ve} kupiozemqi{te za izgradwu pogona koji trebada se zavr{i tokom naredne godine. IElrad je zainteresovan za kupovinuprostora za nova ulagawa. Zato je bitnoda nam industrijska zona bude dobroopremqena. Ukoliko se desi da ovaj pro-jekat i ne pro|e kod Ministarstvaprivrede mi }emo projekat realizovatisredstvima kredita koja smo predvideliu op{tinskom buxetu – kazao je predsed-nik op{tine Miroslav Qubenovi}.

Za narednu godinu planirano je da sesredstva u iznosu od 91 milion dinaraopredele Direkciji za urbanizam iizgradwu za realizaciju projekata uoblasti infrastruktre. Ova sredstvave}a su za 40 miliona u odnosu naprethodnu godinu.

U toku su radovi na asfaltirawuulica u Batulovcu, Konopnici,Manastiri{tu, kao i dve ulice uVlasotincu i to u ulici Mo{e Pijade i1. oktobra, kao i radovi na igrali{tu u[i{avi. Za ove radove sredstva su

obezbe|ena rebalansom buxeta, to suugovorene obaveze iz prethodnog perio-da.

– Smatram da je novo rukovodstvo zaovih dvadesetak dana uradilo mnogovi{e nego li prethodna vlast za godinudana – rekao je predsednik Qubenovi}.

Osvr}u}i se na dugovawa koja je novavlast zatekla predsednik Qubenovi} jerekao, da lokalna samouprava i javnapreduze}a imaju dugovawa u iznosu odoko 35 miliona.

– Javno preduze}e "Komunalac" je ute{koj situaciji ali polako se kon-soliduje, pre dva tri dana iza{lo je izblokade. Javno preduze}e "Vodovod" naime utro{ene energije duguje dodatnih20 miliona, tu EPS ima sudsku presuduali jo{ je nije pustio na izvr{ewe inadam se da }emo se u narednih nekolikodana dogovoriti oko regulisawa tihobaveza – pojasnio je predsednikQubenovi}.

Po wegovim re~ima, sredstva koja suopredeqena za poqoprivredu su mala,ali to je iz razloga {to svi projektikoji }e se realizovati iz ove oblastimoraju dobiti saglasnost Ministarstvapoqoprivrede. Kada se dobije saglasnostsredstva }e se opredeliti rebalansom.

V.M.

PRIORITET – ZAVR[ETAKPRIORITET – ZAVR[ETAKINDUSTRIJSKE ZONEINDUSTRIJSKE ZONE

U SVOM PRVOM OBRA]AWU GRA\ANIMA PREDSEDNIK OP[TINE MIROSLAV QUBENOVI]

ISTAKAO

4 oktobar-novembar 2014. godineS k u p { t i n aS k u p { t i n a

^etrnaesta sednicaSkup{tine op{tineVlasotince odr`ana je 29.novembra. Sednici je pris-ustvovalo svih 45 odbornika.Na ovoj sednici do{lo je do

smene dosada{we vlasti.Potpisom 15 odbornika, ilijedne tre}ine odbornika,promewen je dnevni red sed-nice {to je dovelo dopromene predsednikaop{tine, zamenika predsed-nika op{tine kao i ~lanovaOp{tinskog ve}a.

Pre razre{ewadosada{weg i imenovawanovog predsednika op{tine,odbornici su ve}inom glaso-va, bez diskusije, usvojilirebalans op{tinskog buxeta.

Uzimaju}i u~e{}e u raduSkup{tine dotada{wipredsednik op{tine ZoranTodorovi} je naglasio da jeradio najboqe {to je mogao i

umeo. – Potpuno sam miran jer

sam radio po zakonu i sasaradnicima doma}inskirukovodio gradskim buxetomo ~emu govori ~iwenica da

smo sve obaveze na vremeizmirivali i na ra~unuop{tine Vlasotinceostavqamo oko 27 milionadinara. Radili smo da stabi-lizujemo stawe, a da narednagodina bude godina investi-rawa posebno u industrijskojzoni. Podatke koje iznosimsu proverqivi – rekao jeTodorovi}.

Na rad ZoranaTodorovi}a, sada biv{egpredsednika op{tine, nikood odbornika nije izneoprimedbe. Ve}inom glasovaZoran Todorovi} razre{en jefunkcije predsednikaop{tine Vlasotince.

U skladu sa Poslovnikom o

radu, tajnim glasawem,ve}inom glasova za predsed-nika op{tine izabran jeMiroslav Qubenovi} (37)diplomirani pravnik,predsednik Op{tinskog odb-ora Pokreta socijalista. Zawegov izbor glasali suo d b o r n i c iSocijaldemokratske stranke,Nove Srbije, deo odbornikaSrpske napredne stranke ideo odbornikaSocijalisti~ke partijeSrbije Vlasotinca, koji

~ine novu skup{tinskuve}inu.

Za zamenika predsednika

op{tine izabran je drSlavoqub Mitov (SDS) saizborne liste DS- BorisTadi}. Izabrano je i novoOp{tinsko ve}e.

Zahvaquju}i se na izboru,posle polagawa zakletve,novoizabrani predsednikop{tine MiroslavQubenovi} je rekao:

–U posledwe dve i pogodine mi{qewe je da jevlast u Vlasotincu bilaneozbiqna, kao i da op{tins-

ka preduze}a rade lo{e. Isvi koji tako misle su upravu. Zato je na{a obavezada pove}amo efikasnostlokalne samouprave u svakompogledu i uozbiqimo vlast .

Deo odbornika Srpskenapredne stranke i odborni-ci Socijalisti~ke partijeSrbije tvrdili su da je smena

nelegalna jer zahtev za smenusadr`i potpise 15 odborni-ka, odnosno tre}ine, kolikoje i neophodno za pokretawesmene, ali da zahtev nije pre-dat i overen na pisarnici 24sata pre po~etka sednice,kako propisi nala`u. Ovagrupa odbornika najavila jeda }e pravdu potra`iti naUpravnom sudu, jer smatrajuda tokom ove sednice nijepo{tovan Pravilnik o raduSkup{tine kao ni Zakon olokalnoj samoupravi.

P O N O V O S M E N A V L A S T IP O N O V O S M E N A V L A S T I 14. SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE VLASOTINCE

MIROSLAV QUBENOVI], NOVI PREDSEDNIK OP[TINE. DR SLAVOQUB MITOV ZAMENIK PREDSEDNIKA OP[TINE.

IZABRANO NOVO OP[TINSKO VE]E.

Petnaesta sednica Skup{tine op{tineVlasotince svoj rad zapo~ela je 17. decembra.Sednicom je predsedavao predsednik Skup{tineGoran Miti}. Prozivkom je utvr|eno da od 45odbornika sednici prisustvuje 26 odbornika. Naprozivci nisu prisustvovali odbornici SPS- a ideo odbornika SNS-a. Ipak, wihovi predstavni-ci u{li su u salu samo da bi upozorili vladaju}uve}inu, po wihovom mi{qewu, na neke nepravil-nosti. Oni su smatrali da vladaju}a ve}ina nemapotrebna 24 odbornika, te da se uvo|ewem dvaodbornika kr{i Zakon o lokalnim izborima iPoslovnik o radu Skup{tine op{tineVlasotince, te da se shodno tome u sali nalaze 22odbornika vladaju}e ve}ine a ne 24.

Opozicija je na po~etku sednice osporilalegitimnost Skup{tine, samim tim i legitim-nost donetih odluka, tvrde}i da dva odbornikakoja treba da budu uvedena u Skup{tinu nemajuuverewa Op{tinske izborne komisije i da s togane mogu da u~estvuju u glasawu.

-Odbornik kome je potvr|ivawe mandataodlo`eno ima pravo da najdu`e 30 dana prisustvu-je sednicama i u~estvuje u radu Skup{tine bezprava o odlu~ivawu - ka`u Nenad Stojkovi} iMiroslav Ran|elovi}, predstavnici odborni~kihgrupa SNS-a i SPS-a u dopisu koji je upu}enSkup{tini, predsedniku Skup{tine, sekretaruSkup{tine i svim odbornicima. To je ujedno i biorazlog zbog ~ega predstavnici opozicije nisuprisustvovali ovom skup{tinskom zasedawu.

Sednica je po~ela potvr|ivawem mandataodborniku Vesni Jovanovi} sa izborne liste DS-Boris Tadi} i Du{ku Stankovi}u sa izborneliste SNS- Pokrenimo Vlasotince. Pre razma-trawa Odluke o buxetu, Skup{tina je razre{iladosada{wu Komisuju za izbore op{tineVlasotince u stalnom sastavu i imenovala novuKomisiju za izbore op{tine Vlasotince. Usvojenje jo{ jedan rebalans buxeta u iznosu od 6 milionadinara, a Dom zdravqa i Direkcija za urbanizam iizgradwu odrekli su se sredstava u iznosu od potri miliona dinara i time omogu}ili wihovu pre-raspodelu drugim korisnicima. Od tih sredstavamilion ide JP "Komunalac", dva miliona Mesnojzajednici Stajkovce a tri miliona mesnim zajed-nicama Rosuqa i [i{ava.

Na petnaestoj sednici odbornici su usvojiliop{tinski buxet za 2015. godinu u iznosu od701.693,000 dinara. Obrazla`u}i buxet za narednugodinu predsednik op{tine Miroslav Qubenovi}istakao je da je ovo prvi programski buxet i da jemawi za 15-tak miliona u odnosu na prethodnibuxet.

-U strukturi ove sume 56% dolazi iz transfer-nih sredstava, ne{to preko 7% ~ine izvorni pri-hodi, 50 miliona dinara bi}e zadu`ewe, 53 mil-iona planirano je za ure|ewe industrijske zone, sobzirom na to da investitori koji rade uVlasotincu planiraju da tokom naredne godineotvore nove pogone - rekao je predsednikQubenovi} navode}i neke od zna~ajnijih stavkibuxeta za 2015. godinu. Predlo`eni buxet usvojenje ve}inom glasova.

Nastavqaju}i rad odbornici su tajnim gla-sawem, u skladu sa Poslovnikom o radu, za zameni-ka predsednika Skup{tine op{tine izabrali drMomira Kitanovi}a sa izborne liste DS - BorisTadi}. Potom su odbornici usvojili programerada za narednu godinu javno-komunalnih pre-duze}a „Vodovod“ i „Komunalac“, javnih preduze}a„^isto}a“ i Direkcije za urbanizam i izgradwu,op{tinske uprave, Doma zdravqa, Centra za soci-jalni rad, Kulturnog centra, Narodne bib-lioteke, SRC „Vlasina“, Crvenog krsta,Fondacije darovitih i Op{tinskog {taba zavanredne situacije.

Na ovoj sednici odbornici su usvojili ostavkuBogoquba Koci}a, dosada{weg sekretaraSkup{tine a za novog sekretara izabrali BojanaCvetkovi}a, dipl. pravnika.

Na sednici je imenovan v.d. direktorTuristi~ke organizacije. Usledila je dvo~asovnapauza koju je predsednik Skup{tine Goran Miti}dao pre ta~aka o predlozima re{ewa o razre{ewui imenovawu ~lanova {kolskih odbora ovda{wihosnovnih i sredwih {kola.

Nakon dvo~asovne pauze u nastavku rada, a napredlog predsednika op{tine MiroslavaQubenovi}a, na dnevnom redu ove Skup{tine su sena{li i predlozi re{ewa o razre{ewu i imeno-vawu upravnih odbora preduze}a i ustanova ~iji jeosniva~ Skup{tina.

NA 15. SEDNICI SKUP[TINE OP[TINE VLASOTINCE

USVOJEN BUXET ZA 2015. GODINU

Na doga|aje 14. sednice Skup{tine op{tine reagovali su vla-sotina~ki napredwaci i socijalisti. U na{u redakciju stigla susaop{tewa Srpske napredne stranke i Socijalisti~ke partijeSrbije, koje prenosimo u celini.

SAOP[TEWE SRPSKE NAPREDNE STRANKE

Na sednici Skup{tine op{tine Vlasotince odr`anoj 29. 11.2014. godine od 20 odbornika odborni~ke grupe Srpske naprednestranke, osam odbornika, od kojih je jedan iz Pokreta socijalista,iz samo sebi znanih li~nih interesa napustilo je ovu odborni~kugrupu i prikqu~ilo se dosada{woj koju predvodiSocijaldemokratska stranka u osnivawu.

Na takav na~in su pristupila i dva odbornika iz odborni~kegrupe Socijalisti~ke partije Srbije i tri odbornika Nove Srbijekoji su bili deo vladaju}e koalicije.

Odbornici grupa Srpske napredne stranke su na ovaj na~inprekr{ili strana~ku disciplinu {to }e biti razlog zapokretawe disciplinskog postupka protiv istih i verovatnoiskqu~ewe iz stranke.

SAOP[TEWE SOCIJALISTI^KE PARTIJE SRBIJE

Op{tinski odbor Socijalisti~ke partije Srbije uVlasotincu saop{tava da je odbornik ove stranke BorisavStankovi} na sednici SO Vlasotince odr`anoj 29.11.2014 . godineglasao mimo odborni~ke grupe SPS. On je uz pomo} tri odbornikaNove Srbije i jednog odbornika Pokreta socijalista doprineosmeni predsednika i zamenika predsednika op{tine i ~lanovaOp{tinskog ve}a.

Smatramo da je ovaj neprincipijelni spoj nastao iz li~nihinteresa pomenutih odbornika. S obzirom na to da su odluke kojeje Skup{tina donela u suprotnosti sa zakonskim propisima,o~ekujemo da }e nadle`ni organi reagovati u skladu sa svojimovla{}ewima.

Smatramo da bez koalicije „socijalista“ i „napredwaka“ nemastabilne vlasti u Vlasotincu i napretka na{e op{tine u celini.

R E A G O V A W AR E A G O V A W A

oktobar-novembar 2014. godine 5D r u { t v oD r u { t v o

N O V A K A D R O V S K A R E [ E W AN O V A K A D R O V S K A R E [ E W ANastavak 15. sednice Skup{tine

odr`an je 30. decembra. Od 45 odbornikasednici je prisustvalo 24, dok pred-stavnici opozicije SPS-a i delaodbornika SNS nisu prisustvali. Zazamenika sekretara Skup{tine op{tinena sednici je postavqen @ivoradStojanovi}, diplomirani pravnik izVlasotinca. Tajnim glasawem za ~lanoveOp{tinskog ve}a imenovani su MiqanMitrovi} i Sr|an Spasi}. Za v.d. direk-tora JP „^isto}a“ imenovan je Dobrivoje

Stankovi} koji je i do sada obavqao ovufunkciju. Na ovoj sednici izabrani suv.d. dirktori Borivoje Stojiqkovi} uJKP „Vodovod“, Maja Markovi} uKulturnom centru i MiqanaI{qamovi} u biblioteci „DesankaMaksimovi}“. U nastavku sednice imeno-vani su ~lanovi {kolskih odboraosnovnih {kola, kao i ~lanovi stalnihradnih tela Skup{tine op{tine iLokalne interresorne komisije.

V.M.

S A O P [ T E W E Z A J A V N O S T S A O P [ T E W E Z A J A V N O S T O P [ T I N S K O G O D B O R A S P S V L A S O T I N C EO P [ T I N S K O G O D B O R A S P S V L A S O T I N C E

Dana{wi nastavak sednice Skup{tineop{tine Vlasotince smatramo nezakonitim,kao i smenu direktora javnih preduze}a iustanova koja je na woj izvr{ena.

Da apsurd bude ve}i, sada{wa vlastusvojila je pre dve nedeqe programe rada za2015. godinu koje su sa~inili ti isti direk-tori.

Nezakonita je i sa puno propusta ura|ena

i procedura predlagawa smene direktoraizabranih na konkursu, zbog ~ega }emo raz-motriti mogu}nost da kod nadle`nih organapokrenemo odgovaraju}e postupke.

SPS u Vlasotincu o~ekuje da nadle`niorgani u narednom periodu poni{te sveodluke 14. i 15. sednice i time stanu na putnezakonitom radu Skup{tine op{tine.

NASTAVAK 15. SEDNICE SKUP[TINE

U~enici ~etvrtog razreda Osnovne{kole „8. oktobar“ izveli su 27. decembrade~ju predstravu „Novogodi{wa ~aroli-ja“, koju su pripremili uz pomo} svojihu~iteqa.

Prva predstava bila je namewenapolaznicima vrti}a, koji su za tren sa

svojim vaspita~ima ispunili salubioskopa a potom su pevali zajedno sa svo-jim starijim drugarima.

Po re~ima direktorke {kole SvetlaneKoci} saradwa sa vrti}em je veoma va`nakako bi se pred{kolci {to boqe upoz-nali sa |acima sa kojima }e ve} odnaredne godine deliti |a~ki `ivot.

Druga predstava bila je namewenau~enicima prvog, drugog i tre}eg razredaove {kole. Mali glumci, razigrani,raspevani i u pretprazni~nomraspolo`ewu doprineli su da publikau`iva u wihovim novogodi{wim ~aroli-jama.

Prazni~na euforija se mo`da najvi{eosetila me|u |acima. Pored i{~ekivawaDeda Mraza i Bo`i} Bate, oni su saneskrivenom rado{}u ~ekali i zimskiraspust. Svemu tome tradicionalno jeprethodio novogodi{wi maskenbal, kojise u ovoj {koli organizuje skoro ~etiridecenije. Vi{e stotina |aka sa najra-zli~itijim maskama je uz muziku krenulo29. decembra od {kolskog dvori{ta uli-cama grada. Veselu povorku pozdravili sugra|ani u centru grada.

S. Stankovi}

P R E T P R A Z N I ^ N E A K T I V N O S T IU ^ E N I K A O [ „ 8 . O K T O B A R “

NOVOGODI[WE ^AROLIJEZ A P R E D [ K O L C E

Ova, 2014. godina koja je na izmaku, pomnogo ~emu je uspe{na za mladuVlasotin~anku Draganu Spasi}.Okon~ala je sa uspehom studije naPravnom fakultetu u Kragujevcu, saprose~nom ocenom u indeksu 9,73.Pritom se okitila oreolom najboqegstudenta ~etvrte godine Pravnog fakul-teta u Kragujevcu. Za priznawe najboqistudent u 2014. godini dobila jeUniverzitetsku nov~anu stipendijugrada Kragujevca. Pored toga, dobitnikje i Stipendije mladih talenata Srbije„Dositeja“, koju dodequje Ministarstvoomladine i sporta Republike Srbije.Ove godine, po~etkom decembra mesecabila je u~esnik presti`nogtakmi~arskog projekta „Big Deal“, kojiorganizuje jedna ugledna advokatskakancelarija iz Beograda, i najvi{epokazala od svih u~esnika u ovom projek-tu.

– Projekat „Big Deal“ je tradi-cionalno takmi~ewe mladih koji suokon~ali studije na Pravnom fakultetu,a organizuje ga jedna poznata i priznataadvokatska kancelarija iz Beograda. Ufinalnom nadmetawu, na{ Pravnifakultet za rivale je imao studente saPravnog fakulteta u Novom Sadu. U

ekipi je bilo pet takmi~ara koji su udirektnom su~eqavawu radili na pre-govorima, koji su sa pauzama, trajalidobrih pet sati. Projekat je obuhvataou~e{}e jedne strane kompanije, koja`eli da kupi jednu na{u doma}u firmuiz visokotehnolo{ke oblasti.Komunikacija se obavqala na engleskomjeziku, a obe strane iskazale su visokstepen diplomatskog pregovarawa, uzpo{tovawe va`e}ih zakona. Na zadovo-qstvo svih nas iz peto~lane ekipe bilismo boqi od kolega sa novosadskogPravnog fakulteta. Ja sam po ocenimeritornih qudi koji su pratili iocewivali na{ rad pokazala najvi{eznawa i zato sam dobila tromese~nubesplatnu praksu u advokatskoj kance-lariji koja je, ina~e, bila organizatorovog presti`nog projekta – upoznaje nasDragana Spasi} sa svim onim {to sede{avalo u projektu „Big Deal“.

[ta za vas li~no zna~i u~e{}e u ovomprojektu?

– U~e{}e u ovom projektu zna~i mipuno, jer sam na taj na~in objedinila i

potvrdila znawe koje sam stekla u tokustudija, ali, tako|e sam stekla i novaznawa iz oblasti kompanijskog prava idobila priliku da se suo~im sa stvarnimproblemima koji se de{avaju u praksi ida se pripremim za ono {to me o~ekuje usvetu advokature. Naravno, obradovalame je i nagrada koja mi je dodeqena, apored toga raduje me i ~iwenica {to sambila u dru{tvu eminentnih advokata{to mi daje posebnu motivaciju za daqirad, napredak i usavr{avawe, kako uoblasti prava tako i na poqu poznavawaengleskog jezika jer se celokupna komu-nikacija odvijala upravo na engleskomjeziku.

Kako je, ina~e, funkcionisao rad utoku samog projekta?

– Svako od ~lanova tima je izvanredankao pojedinac, ali smo u okviru projektapokazali i timski rad {to i jeste svrhaprojekta, s obzirom da se ovakve transak-cije odvijaju u timovima. U okviru timabili smo podeqeni po oblastima, alisvako od nas morao je da poznaje celokup-nu problematiku i dokumentaciju jer suoblasti tesno povezane i ne postojestroge granice izme|u wih. Uz pomo}mentora koji nam je preneo svoja iskust-va i koji je bio spreman u svakom

trenutku da odgovori na na{a pitawa ida nas usmeri u daqem radu uspeli smo dapobedimo na ovogodi{wem takmi~ewu –ka`e nam na kraju razgovora DraganaSpasi}.

V. Stamenkovi}

K O M P A N I J S K O P R A V O K O M P A N I J S K O P R A V O K A O I Z A Z O VK A O I Z A Z O V

JO[ JEDAN USPEH VLASOTIN^ANKE DRAGANE SPASI]

@EQA ZA USAVR[AVAWEMNa pitawe o daqim planovima Dragana ka`e:–Po zavr{etku master studija planiram da upi{em doktorske studije, kao i da se

daqe usavr{avam u oblasti kompanijskog prava za {ta sam postala posebno zain-teresovana zahvaquju}i ovom takmi~ewu.

Povodom 15. sednice Skup{tine op{tine Vlasotince odr`ane 30. decembra u na{u redakciju stiglo

je saop{tewe OO SPS-a koje prenosimo u celosti

6 oktobar-novembar 2014. godine OO bb rr aa zz oo vv aa ww eeOO bb rr aa zz oo vv aa ww ee

I ove godine 7. novembra tradi-cionalno je obele`en Dan Tehni~ke{kole priredbom pod nazivom „Se}aweje melodija na{eg trajawa“. Na po~etkusve~anosti direktor {kole Milivoje\or|evi} obratio se gostima, zaposleni-ma i u~enicima i ~estitao im {kolskipraznik.

Raznovrsnom i zanimqivom programudoprineli su u~enici svih struka.

Deo programa priredili su profesoristranih jezika tako da su u~enici pevalii kazivali stihove na engleskom, fran-cuskom, ruskom i nema~kom jeziku.

^lanovi sekcije engleskog jezikaposebno su za ovu priliku, uz pratwugitare i instrumenta kajian izvelipesmu „Ain't no Sunshine“ a zatim su govo-rili stihove Radjarda Kiplinga i odglu-mili kratak dijalog o drugarstvu i prav-im qubavima. Na francuskom jezikukazivali su pesmu Desanke Maksimovi}„Strepwa“. Na ruskom pesma „[ta jebilo, bilo je“ M. Agaseva, na nema~komRilkeovu „Qubavnu pesmu“.

Drugi deo predstave bio je posve}enVuku Karaxi}u. ^lanovi dramske sekcijepokazali su svoje gluma~ko ume}e krozigrokaz „Vlasotina~ki zanatlija iu~iteqica iz Smedereva“. Program jezavr{en modnom revijom u~enika tek-stilne struke, koji su sa svojim profe-sorima osmislili i sa{ili svoje kreaci-je. Dan Tehni~ke {kole obele`en je isportskim aktivnostima u fiskulturnojsali.

Sve~anosti su prisustvovali pred-stavnici lokalne samouprave, direktorGimnazije @ivan [u{uli}, direktorkaO[ „8. Oktobar“ Svetlana Koci},direktor biblioteke Srboqub Taki},

profesori Visoke {kole primewenihstrukovnih studija u Vrawu i Visokeposlovne {kole strukovnih studija uLeskovcu, ~lanovi [kolskog odbora iSaveta roditeqa, penzioneri {kole.

Ove godine u penziju su ispra}ene pro-fesorka hemije Slavica Koci} i

pomo}ne radnice Radmila Doj~inovi} iSlavica Zlatkovi}.

Tom prilikom prigodne poklonedobile su u~enice Milica Miqkovi} zaosvojeno prvo mesto na republi~komtakmi~ewu iz Nacrtne geometrije iAleksandra Risti} za u~e{}e na"Poslovnom izazovu" u Sarajevu.

Za muzi~ki deo programa bili suzadu`eni Daliborka Dabi} i IgorAnti}. Program su vodile AleksandraRisti} i Katarina Mladenovi}.

S. Stankovi}

BOGAT PROGRAM ZA BROJNE GOSTE

Povodom Dana {kole, odnosno 52.godi{wice Gimnazije „StevanJakovqevi}“ odr`ana je sve~ana sednicaove obrazovne ustanove. Pored pred-stavnika lokalne samouprave, u~enika iroditeqa me|u zvanicama je bio i poz-nati scenarista Sini{a Pavi} sa supru-gom Qiqanom.

U ime {kole prisutne je pozdraviodirektor @ivan [u{uli}, koji je tomprilikom istakao da je ovogodi{waproslava Dana {kole u znakustogodi{wice od Prvog svetskog rata.

Nastupom hora Gimnazije podvo|stvom profesora Igora Ran|elovi}aotvorena je sve~ana priredba podnazivom „Tamo je srpskoj vojsci jedini

bio put“. Ova predstava je nastala potekstu profesora Sa{e Stankovi}a,koju su sa u~enicama uve`bale profe-sorke Dragana Stojanovi}, Tatjana Ili}i Ana Stankovi}.

Na scenu je iza{la ~itava galerijaistorijskih likova: Gavrilo Princip,major Gavrilovi}, kraq Petar

Kara|or|evi}, StevanJakovqevi}, Nade`da Petrovi},Milunka Savi}… Slika rata jeupotpuwena i likovima iz dela„Kwiga o Milutinu“ i „Srpskadrama“ inspirisanih Prvim svet-skim ratom. Posebnu pa`wu jeprivuklo ratno pismo CrnotravcaJosiva Dimi}a kazivano u formimonologa. Pesme Milutina Boji}ai Vladislava Petkovi}a Disa bilesu autenti~no lirsko svedo~anstvoo godinama stradawa. Na sceni susvoje talente pokazali ~lanovirecitatorske sekcije stihovimasavezni~kih dr`ava, odnosno sti-hovima na francuskom, ruskom iengleskom jeziku. Scenski nastuppratila je power point prezentaci-ja profesora Vitomira Haxi-\oki}a, koja je do~arala ratnuatmosferu audio-vizuelnim efek-

tima.Komentari zadovoqne publike bili

su najboqi dokaz profesorima srpskog istranih jezika da je ovogodi{wi Dan{kole ispunio sva o~ekivawa. Po{to jebilo izuzetno veliko interesovaweprisutnih, predstava je izvedena i u Salibioskopa za gra|ane Vlasotinca.

S. Stankovi}

OBELE@EN DAN [KOLE U GIMNAZIJI „STEVAN JAKOVQEVI]“

PROSLAVA U ZNAKU STOGODI[WICEP R V O G S V E T S K O G R A T A

PROSLAVQEN DAN TEHNI^KE [KOLE

D R V O G E N E R A C I J AD R V O G E N E R A C I J AU~enici osnovne {kole „Bra}a

Milenkovi}“ u [i{avi u saradwi saudru`ewem „Pavlos“ 15. novembrasproveli su ekolo{ku akciju„Ozelenimo svoje okru`ewe“. U~estvu-ju}i u akciji u~enici ove {kole sadilisu drvo generacija. \aci su proveli sub-otwe prepodne u radu i prijatnom

dru`ewu, a {kolski park postao jebogatiji drve}em koje }e simbolizovatigeneracije u~enika koje su ih sadile.[kola je podr`ala akciju o~uvawa zele-nila kako bi se stvorilo {to lep{i,prijatniji i zdraviji ambijent u kome }eboraviti u~enici.

V.M.

ZABELE@ENO U PU „MILKA DIMANI]“

NAJVI[A OCENA NAKON EKSTERNOG VREDNOVAWATim za spoqa{we vrednovawe sas-

tavqen od prosvetnih savetnikaMinistarstva prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja izvr{io je nedavnospoqa{we vrednovawe kvaliteta radaPred{kolske ustanove „Milka Dimani}“ .

Uvidom u dokumentaciju, prisustvomaktivnostima prilikom posete ustanovi,kao i obavqenim intervjuima sa rodite-qima, vaspita~ima, stru~nim saradnici-ma, direktorkom, drugim zaposlenima i~lanovima Upravnog odbora izvr{ena jeprocena kvaliteta rada PU „MilkaDimani}“ u sedam oblasti kvaliteta rada.

Kako je 28 od ukupno 29 standarda(96,55%) u ustanovi proceweno kao ost-vareno na nivou najvi{e ocene, te je icelokupni rad vrti}a ocewen ~etvorkom,kao najve}om ocenom. ^ak je 15 od ukupno 29kqu~nih standarda ostvaren stoprocent-no.

Nakon objavqivawa izve{taja Tima zaspoqa{we vrednovawe na sajtu vrti}a jav-ile su se mnoge pred{kolske ustanove izSrbije da posete vrti} u Vlasotincu ipreuzmu iskustva ove pred{kolskeustanove. Vrti} su ve} posetili vaspita~iiz Medve|e i Dimitrovgrada a dolazak sunajavili i vaspita~i iz Vr{ca.

– Na osnovu Izve{taja tima za eksternovrednovawe uradili smo Planunapre|ivawa kvaliteta rada iprosledili ga [kolskoj upravi. Zakazan jei stru~ni sastanak na nivou Jablani~kog iP~iwskog okruga na kome }e se posebno raz-matrati rezultati eksternog vrednovawakvaliteta rada na{e ustanove, jer su svi~lanovi tima bili saglasni da smopostigli izuzetne rezultate u ostvarivawu

postavqenih standarda. Tako|e, o~ekujemoda od strane Zavoda za unapre|ivawevaspitawa i obrazovawa dobijemo akred-itaciju kao Model - centar, odnosnoprimer dobre prakse – isti~e direktorkavrti}a Sne`ana Filipovi}.

Po wenim re~ima ono {to predstoji ovojustanovi je transgrani~na saradwa savrti}ima iz susednih zemaqa.

Nedavno smo uspostavili saradwu saPU „Radost“ iz bugarskog grada Dragoman isa PU „Indira Gandi“ iz Praveca. Saradwusmo uspostavili i sa kolegama izDimitrovgrada, kako bismo zajedni~kiunapre|ivali rad sa kolegama iz Bugarske.Daqe planove }emo razvijati u pravcurealizacije zajedni~kih me|unarodnihprojekata koji raspisuje Evropska Unija aodnose se na adaptaciju, izgradwu i opre-mawe vrti}a – rekla je Sne`anaFilipovi} i dodala:

– Iza svih na{ih rezultata je timskirad koji negujemo u ustanovi. Stru~nisaradnici, vaspita~i i svi zaposlenipodr`avaju moje ideje, ~esto se me|usobnodopuwujemo i to daje rezultate koji su namnajvi{om ocenom nakon eksternog vredno-vawa i zvani~no potvr|eni. Dragocena namje i podr{ka roditeqa za sve na{eaktivnosti. Na nama je da uslovi zaboravak dece u na{oj ustanovi budu {toboqi i da daqe gradimo odnose poverewasa roditeqima.

Ovih dana polaznike vrti}a o~ekujunovogodi{we ~arolije, Deda Mraz,priredbe po grupama, novogodi{we pred-stave i dru`ewe sa u~enicima O[ „8.Oktobar“.

S. Stankovi}

oktobar-novembar 2014. godine 7KK uu ll tt uu rr aa

Posle dvadesetak godinavlasotina~ki bioskop ponovo radi.Naime, tokom oktobra meseca vlasoti-na~ki Kulturni centar je u saradwi sa„Artvista 3D mobile sinema“ iz Beogradapo~eo sa projekcijama filmskih ostvare-wa.

„Prva projekcija posle vi{egodi{wepauze bila je 23. oktobra. Projekciju fil-mova zapo~eli smo sa produkcijskomku}om „Artvista 3D mobile sinema “ iz

Beograda, koja ima najsavremenijemobilne aparature i platna. Oniomogu}avaju gledaocima da pojedine fil-move prate i u 3D formatu. Najpre jeprikazan crtani film u 3D formatu„P~elica Maja“, a potom je prikazandoma}i film „Mali Buda“. Vladalo jeveliko interesovawe za ove filmove itako vlasotina~ki bioskop ponovo radi -rekao je uz osmeh Bratislav Val~i},zamenik direktora Kulturnog centra

Vlasotince.O planovima za naredni period

Bratislav Val~i} je rekao:„Sa pomenutom produkcijskom ku}om

planirali smo da u narednom perioduprikazujemo jednu ili dve projekcijedoma}ih ili stranih filmskih hit ost-varewa. Naravno, da }emo nastaviti i saprikazivawem crtanih filmova, zboginteresovawa publike. Recimo za crtanifilm „Pingvini sa Madagaskara“ tra`ila

se karta vi{e. Vlasotin~ani su bili zain-teresovani i za filmove „Bes“ sa BredPitom u glavnoj ulozi i za film „Igragladi“. Tokom januara meseca o~ekuje nasprojekcija prvog doma}eg filma koji jesnimqen u 3D formatu „Peti leptir“ .Film je snimqen po romanu Uro{aPetrovi}a, a me|u glumcima su zvu~naimena poput Mi{e Janketi}a, TaweBo{kovi}, Qubomira Bandi}a, PetraBo`ovi}a i Marka Nikoli}a.

BIOSKOP PONOVO RADI

U sredu, 17. decembra u GalerijiKulturnog centra odr`ana je promocijafilma o izlo`bi „U ime naroda“. Re~ je oizlo`bi koja je 16. aprila ove godineotvorena u Beogradu sa ciqem da se, nakon

sedamdesetogodi{weg }utawa, javno pro-govori o svim vidovima represije koju jesprovodila komunisti~ka vlast u perioduod 1944. do 1953. godine.

To je, po re~ima istori~ara dr Sr|anaCvetkovi}a, autora izlo`be, periodustoli~avawa revolucionarne vlasti kojaje sledila staqinisti~ki obrazac u elim-inaciji politi~kih neistomi{qenika iklasnih protivnika. U tom periodu bezsu|ewa je likvidirano 56.000 qudi, bezpresuda je zatvoreno 100.000 qudi i istotoliko sa presudama. Procewuje se da je narazli~ite na~ine o{te}eno 500.000 poli-ti~kih neistomi{qenika. Re~ je o periodunajve}eg nasiqa u mirnodopskom perioduod osnivawa srpske dr`ave.

Po re~ima koordinatorke projektaZorice Marinkovi}, Sr|an Cvetkovi} jena prikupqawu gra|e radio punih pet-naest godina. Izlo`ba je otvorena u pros-torijama Istorijskog muzeja Srbije na1.200 kvadratnih metara. Tokomtroipomese~nog trajawa izlo`bu jeposetilo 36.000 qudi. Organizovane surazli~ite tribine na kojima je u~estvova-lo 5.000 qudi, me|u kojima i brojne stranedelegacije.

– Ciq izlo`be „U ime naroda“ bio jeda na objektivan na~in, bez pozivawa narevan{izam otvorimo vi{edecenijskutabu temu o stradawima od 1944. do 1953.godine, a da potom {irom Srbije progovo-rimo javno, objektivno i neostra{}eno opomenutim doga|awima u posleratnomperiodu, koja su bila posledica represijekomunisti~kog re`ima. Realizaciju ovogprojekta pomoglo je Ministarstvo kulture,

nekoliko kulturnih centara a u najve}ojmeri sami gra|ani - istakao je Sr|anCvetkovi}.

Film, kao virtuelna rekonstrukcijaizlo`be, govori o dugogodi{wim tabu

temama: o likvidaciji, su|ewima narod-nim neprijateqima, Golom otoku i drugimlogorima, prinudnom otkupu i kolek-tivizaciji, o surovim obra~unima i zver-skim metodama torture, kroz brojnasvedo~ewa i obimnu istorijsku gra|u.

Po re~ima istori~ara dr PredragaMarkovi}a, istra`ivawa Sr|anaCvetkovi}a doprinela su detaqnomrasvetqewu doga|awa u ovom desetogo-di{wem periodu, ali zadatak istori-ografije je da se na isti na~in obradepodaci o `rtvama u Drugom svetskom ratu.

Lokalni istra`iva~ i saradnikDr`avne komisije za tajne grobniceNikola Popovi} govorio je o streqawimaqudi bez su|ewa na teritorijiVlasotinca i tajnoj masovnoj grobniciGuvni{te, u kojoj, prema podacima, po~ivaoko {ezdeset zarobqenika odvedenih izlokalne bolnice po oslobo|ewuVlasotinca, septembra 1944. godine.

Naro~ito je bila potresna pri~a\or|a Mladenovi}a iz Vlasotinca komesu otac i deda bili zato~enici na Golomotoku. Wegov otac Radoslav i deda \or|esu morali me|usobno da udare jedan nadrugoga i da jedan drugog mu~e kako bidokazali da su revidirali mi{qewe.Deda \or|e je preminuo na Golom otoku.Na samoj tribini pretragom bazeGolooto~ana, koja je nastala na osnovudokumenata tajne policije, \or|e je saz-nao gde se nalazi grob wegovog dede ubi-jenog na Golom otoku. Re~ je o zagreba~komgrobqu Mirogoj, na kome je tajno sahrawen.

Svetlana Stankovi}

SVEDO^ANSTVO O @RTVAMASVEDO^ANSTVO O @RTVAMAPOSLE DRUGOG SVETSKOG RATAPOSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

O D R @ A N A T R I B I N A I P R O J E K C I J AF I L M A „ U I M E N A R O D A “

U sklopu obele`avawa stogodi{wicepo~etka Prvog svetskog rata Udru`ewe„Kulturno nasle|e grada Smedereva“raspisalo je konkurs za autore sa teri-torije cele biv{e Jugoslavije za pri~einspirisane Prvim svetskim ratom.Konkurs je trajao tokom 2013. godine.Kwigu „Pri~e bola i ponosa“ objavili suKNGS i Izdava~ka ku}a „Dositej“ izGorweg Milanovca uz podr{ku MaximoPortala iz Zemuna. Ova zbirka pri~aposve}enih stogodi{wici od izbijawaVelikog rata je ~itala~koj publici pred-stavqena na ovogodi{wem Beogradskomsajmu kwiga. Od stotinak pri~a koje sustigle na konkurs u zbornik je u{lo wih39. U kwizi su zastupqeni autori izHrvatske, Bosne i Hercegovine,Makedonije, Crne Gore i Srbije.

Zbirku otvara pri~a „Gete nije biodovoqno Nemac“, u kojoj je opisan susretslikara Hristifora Crnilovi}a imladog Adolfa Hitlera u Minhenu.Autor ove pri~e je Sa{a Stankovi}, pro-

fesor kwi`evnosti u Gimnaziji „StevanJakovqevi}“.

– Za mene je velika ~ast {to su me nesamo uvrstili u ovakvu kwigu, nego {to supri~u o Crnilovi}u stavili na po~etakzbornika. To je na neki na~in vra}aweduga na{im precima, koji su se `rtvovaliza Srbiju tokom Prvog svetskog rata, alii razbijawe predrasuda o „primitivnim“Balkancima i "prosve}enim"Evropqanima. Sve {to sam do sada pisaobilo je sa ciqem da istaknem zanimqiveprimere iz pro{losti na{e varo{i, amogu obe}ati da }e biti jo{ takvih dela.Mislim da treba re}i da jug Srbije poredVlasotinca predstavqaju pisci iz Ni{a iVrawa - istakao je Sa{a Stankovi}.

S. Stankovi}

ZBORNIK O PRVOM SVETSKOM RATU PO^IWE PRI^OM SA[ESTANKOVI]A O SUSRETU CRNILOVI]A I HITLERA

PRI^E BOLA I PONOSAPOVODOM JUBILEJA

Fondacija darovitih „Hristifor Crnilovi}“ je u svojimplanovima za 2014. godinu, pored osnovnih zadataka imala iLetwe {kole u prirodi.

Posle du`ih i opse`nih priprema i izbora najboqihu~enika, ~lanova Fondacije, a uz materijalnu pomo} lokalnesamouprave, na teritoriji Dowe Lopu{we i wene okoline ovegodine je prvi put organizovana Letwa istra`iva~ka {kola uprirodi.

Letwa istra`iva~ka {kola je odr`ana od 4. do 10. avgusta2014. godine. Letwom {kolom su obuhva}ene slede}e nau~neoblasti: istorija, etnologija, arheologija, srpski jezik ibiologija.

Iz oblasti istorije i arheologije u~enici suistra`ivali ostatke rimske tvr|ave na Mori~u.

Kada je re~ o srpskom jeziku, prou~avan je lokalni govor.U tom istra`ivawu je u~estvovala i Biqana Risti}, ~lanFondacije, koja je vi{e puta nagra|ivana na republi~kim smo-trama talenata a sada je uspe{an student dva fakulteta.Biqana Risti} studira na Filolo{kom fakultetu, na odsekuza srpski jezik i kwi`evnost i na Medicinskom fakultetu.Biqana je ve} zavr{ila osnovne studije iz srpskog jezika isada je na master studijama.

U oblasti biologije je izvr{eno prou~avawe endemskihbiqaka na podru~ju Zeleni~ja, pri ~emu je posebno obra}enapa`wa na biqku zeleniku koju je i sam Pan~i} svojevremenoprou~avao. U ovom delu Evrope zelenika se mo`e prona}isamo na podru~ju Zeleni~ja gde se nalazi i za{ti}ena oblast.

U~estvovali su: Biqana Risti}, Sreten @ivkovi}, JovanStankovi}, An|ela Miti}, Milica Miti}, VelimirStamenkovi} (predsednik Fondacije), Novica Stojilkovi}(samostalni stru~ni saradnik Fondacije) i BorivojeNikoli} (vodi~).

– Veliku zahvalnost dugujemo Skup{tini op{tineVlasotince, bez ~ije materijalne pomo}i ne bismo mogli darealizujemo ovaj projekat. Planirano je da se sli~neaktivnosti organizuju i naredne godine – isti~e VelimirStamenkovi}.

Istra`ivawa su vr{ena i na Vlasinskom jezeru i okoli-ni gde su u~enici iz biologije prou~avali endemske biqkeovog podru~ja. Posebno je obra}ena pa`wa na biqku rosuqu.Pored toga istori~ari su prou~avali vojni~ko grobqe palimborcima od 1913. do 1915. godine na tom podru~ju.

S. Stankovi}

ZA ISTRA@IVAWA KORI[]ENI LOKALNI RESURSI

L E T W I I S T R A @ I V A ^ K I K A M P „ L O P U [ W A 2 0 1 4 “ F O N D A C I J E D A R O V I T I H „ H R I S T I F O R C R N I L O V I ] “

8 Leto oktobar-novembar 2014. godine 22. PESNI^KI ^AS22. PESNI^KI ^AS

Ove godine, 13. i 14. novembra je u organizaciji Kulturnog centra Vlasotince po22. put odr`ana tradicionalna manifestacija „Pesni~ki ~as – U~iteqstvu u ~ast uspomen Danici Gorunovi}-Tasi}“. Pesnici – u~esnici ovogodi{we manifestacijebili su Dejan Aleksi}, Gordana Timotijevi} i Miloje Radovi}.

Ova dvodnevna manifestacija, kao i uvek do sada, po~ela je prijemom pesnika kodpredsednika op{tine ZoranaTodorovi}a. U razgovoru sa pesnicima predsednikTodorovi} je istakao, da su do sada na{ grad posetili mnogi poznati pesnici poputQubivoja R{umovi}a, Dobrice Eri}a, Mo{e Odalovi}a, Darinke Jevri}…

-^esto pose}ujem pesni~ke i kwi`evne ve~eri koje se organizuju u na{em gradu iveoma me raduje {to vidim veliki broj mladih koji se bave pisawem ili po{tujupisanu re~. To je danas prava retkost, jer `ivimo u eri modernih komunikacija kadanam je na ra~unarima sve dostupno ko na dlanu - istakao je Todorovi}.

Pesnik Dejan Aleksi} zahvaliv{i se na dobrodo{lici je rekao, da je danas maloonih koji prosvetnim radnicima ukazuju ovakvu ~ast.

– Prosvetarstvo je danas zapostavqeno pa je zbog toga i poseban utisak kadau~estvujete na manifestaciji koja spaja pesnike, u~enike i prosvetare. Na`alost,malo se ~ita, ali se desi da i politi~ari citiraju velike pesnike, pogotovo u ovakote{kim vremenima {to govori da je pesni~ka re~ jo{ `iva – rekao je Aleksi}.

Nakon prijema kod predsednika op{tine, pesnici su oti{li na dru`ewe sau~encima O[ „8.oktobar“.

V.M.

P E S N I ^ K A R E ^ J O [ U V E K @ I V IP E S N I ^ K A R E ^ J O [ U V E K @ I V I

Pesnici Dejan Aleksi}, Gordana Timotijevi} i Miloje Radovi} tradicionalnosu svoje dru`ewe po~eli sa u~enicima O[ „8. oktobar“. Pesni~ku dru`inudo~ekali su u~enici {kole i u prepunoj {kolskoj trpezariji potekla je reka stiho-va. Do{li su u~enici da se upoznaju sa drugarima iz |a~ke lektire. Kao dobridoma}ini, najpre su oni pozdravili pesnike stihovima, a potom su pesnici otpoz-dravili.

Obra}aju}i se prisutnima i pozdravqaju}i ih direktorka {kole SvetlanaKoci} je posebno istakla da lepa re~ opet spaja u~enike i pesnike.

Predstavqaju}i se u~enicima Dejan Aleksi} je rekao da prisustvuje jedin-stvenoj manifestaciji koja slavi plemeniti prosvetarski poziv.

–Plejada kwi`evnika koja je do sada u~estvovala na ovoj manifestaciji, kao ivreme trajawa kazuje nam da je re~ o veoma kvalitetnoj i dobroj manifestacijikakve nema u Srbiji – rekao je Dejan Aleksi}.

Gordana Timotijevi} dodala je da se manifestacija organizuje na Svetski danzahvalnosti, {to posebno daje zna~aj doga|aju i dodala:

-Zahvaquju}i pozivu organizatora postali smo deo jedne ovako lepe mani-festacije.

De~ji pesnik Miloje Radovi} je izrazio nadu da }e se nakon ovogodi{wih sus-reta sa vlasotina~kim |acima i prosvetarima nastaviti saradwa i u narednimgodinama. Reka stihova doprinela je da prisutnima pesni~ki ~as protekne zatren. V.M.

PESNICI SE DRU@ILI SAPESNICI SE DRU@ILI SAU^ENICIMA O[ „8. OKTOBAR“U^ENICIMA O[ „8. OKTOBAR“ Tradicionalno, prvog dana Pesni~kog ~asa organizator je za sve qubiteqe pisanere~i u Galeriji na Ne{i}evom keju organizovao Kwi`evno ve~e. Ove ve~eri, pok-

lonici pisane re~i u`ivali su u stihovima pesnika Dejana Aleksi}a, GordaneTimotijevi} i Miloja Radovi}a. U ime organizatora sve prisutne je pozdraviodirektor Kulturnog centar Sla|an Tasi}, isti~u}i da se Pesni~ki ~as de{ava po22. put. Tasi} je podsetio da su se do sada sa vlasotina~kom publikom i |acimadru`ili mnogi poznati pisci i pesnici poput Mire Ale~kovi}, Du{kaTrifunovi}a, Dare Sekuli}, Qubivoja R{umovi}a, Branka Stevanovi}a, MiroslavaKoko{ara, Ra{e Popova, Uro{a Petrovi}a i mnogih drugih.

Potom su pesnici sve prisutne pozdravili svojim stihovima. Za svoja kazivawapesnici su bili nagra|eni burnim aplauzima.

Prisustvo velikog broja qubiteqa pisane re~i govori da se Vlasotin~ani radodru`e sa pesnicima, da se svake godine okupqaju u sve ve}em broju i {to posebnoraduje, sve je vi{e mladih koji su sve ~e{}i posetioci ovakvih doga|aja.

PESNICI SA VLASOTIN^ANIMAPESNICI SA VLASOTIN^ANIMA

S V E ] E Z A P O K O J D U [ ES V E ] E Z A P O K O J D U [ EDrugog dana 22. Pesni~kog ~asa – U~iteqstvu u ~ast u spomen Danici Gorunovi} – Tasi} pesnici su u jutar-

wim satima posetili vlasotina~ku crkvu Sv. Trojica. Oni su, kao i svi dosada{wi u~esnici Pesni~kog ~asa,upalili sve}e za pokoj du{e preminulim prosvetarima.

Nakon toga, sve{tenik vlasotina~ke crkve Nikola Pe{i} upoznao je pesnike sa istorijatomvlasotina~kog pravoslavnog hrama Sv. Trojica.

Kwi`evnik Dejan Aleksi}, svoje prvodelo objavio je u 22-oj godini `ivota.Danas spada u najzna~ajnije kwi`evnestvaraoce mla|e generacije. Wegovepesme zauzele su svoje mesto u mnogimzbornicima i antologijama, ali su sena{le i u ~itankama za osnovnu {kolu.Do sada je objavio vi{e kwiga, me|u koji-ma su kwige za decu, zbirke poezije idramski tekstovi. Prevo|en je na mnogesvetske jezike i dobitnik je velikogbroja presti`nih kwi`evnih nagrada.Dejan Aleksi} je posebno afirmisan kaokwi`evnik za decu i smatraju ga nasled-nikom Du{ka Radovi}a, Dragana Luki}ai Qubivoja R{umovi}a.

Gordana Timotijevi}, kwi`evnica izKraqeva diplomirala je na Filolo{komfakultetu u Beogradu, na grupi zanema~ki jezik i kwi`evnost. Radila jekao stru~ni prevodilac, potom kao slo-bodni kwi`evni prevodilac, a od 2006.godine urednica je u izdava~kom odeqewu

biblioteke „Stefan Prvoven~ani“ uKraqevu. Do sada je objavila osam kwigaza decu. Dobitnica je velikog brojanagrada me|u kojima je i nagrada „RadeObradovi}“ na Zmajevim de~jim igrama zanajboqi de~ji roman. Ovu nagradu dobilaje 2012. godine za roman „Svrakin svet“.

Kwi`evnik iz Kraqeva MilojeRadovi}, jedan je od onih retkih,dragocenih qudi koji su neprestanookru`eni kwigom i decom. Ka`u, bib-lioteka je wegova druga ku}a.

Miloje Radovi} pi{e za decu iodrasle. Ali, kad pi{e za decu, kao da gaje dobra vila dodirnula ~arobnim{tapi}em, postaje odli~an drugar zazajedni~ku lirsku igru sa najmla|ima.Pored kwiga za decu i odrasle MilojeRadovi} autor je dvadesetak stru~nihradova iz oblasti bibliotekarstva.Prevo|en je na vi{e stranih jezika awegova dela zastupqena su u velikombroju antologija i leksikona.

PESNI^KI KARAVAN 22. PESNI^KOG ^ASAPESNI^KI KARAVAN 22. PESNI^KOG ^ASA

oktobar-novembar 2014. godine 9U^ITEQSTVU U ^ASTU^ITEQSTVU U ^AST

U O[ „Bra}a Milenkovi}“ u [i{avi 14. novembra 2014. godine odr`an jePesni~ki ~as, koji su priredili pesnici gosti Dejan Aleksi}, GordanaTimotijevi} i Miloje Radovi}. Dru`ewu su prisustvovali |aci ove osnovne{kole. Putem pesni~kih igara pesnici su interaktivno animirali u~enike. Uigri zagonetki, pitawa i odgovora stvorili su prijatnu prepodnevnu atmosferu.Vo|eni zabavnom igrom i takmi~arskim duhom |aci su uz osmeh i ogromno zadovo-qstvo re{avali zadate „probleme“. Na Pesni~kom ~asu gosti su ~itali svoje pesmerazvijaju}i estetsku svest u~enika. Uz prijatan razgovor, igru i zabavu, sa `eqomda ponovo posete {kolu, pesni~ko dru`ewe je proteklo u lepom raspolo`ewu.

P O S E T I L I [ K O L U U [ I [ A V IP O S E T I L I [ K O L U U [ I [ A V IKao i ranijih godina, dru`ewe pesni-

ka – u~esnika Pesni~kog ~asa nas-tavqeno je sa u~enicima O[ „Sini{aJani}“. Re~i dobrodo{lice gostima jeuputio Goran Miti}, direktor {kole.Prisutne u~enike je u ime organizatorapozdravio Sla|an Tasi}, direktorKulturnog centra. U~enici ove {kolesu svoje goste pozdravili prigodnimrecitalom spremqenim za ovu priliku.

Pesnici su svojim nastupom uzvratilipozdrave. Dobra animacija i aktivnodru`ewe pesnika i u~enika, kao i rani-jih godina, okarakterisao je i ovajPesni~ki ~as.

Na `alost u~enika i pesnika, reskizvuk {kolskog zvona najavio je kraj ovo-godi{weg dru`ewa u~enika sa pesnici-ma iz |a~ke literature.

V.M.

PESNICI I U O[ „SINI[A JANI]“

U~enici vlasotina~ke Gimnazije„Stevan Jakovqevi}“ su 12. decembra,povodom obele`avawa 100 godina odPrvog svetskog rata, izveli predstavu„Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put“.Te ve~eri se, zbog velikog intereso-vawa publike, tra`ilo mesto vi{e uvlasotina~kom bioskopu. Predstava jepo~ela intonirawem srpske himne„Bo`e pravde“. Kroz predstavu, gimnaz-ijalci su do~arali lik GavrilaPrincipa, Milunke Savi}, Nade`dePetrovi}, majora Dragutina

Gavrilovi}a, kraqa PetraKara|or|evi}a i drugih. Numera „Tamodaleko“ u izvo|ewu gimnazijskog horamnogima je naterala suze na o~i.Potresno je bilo i pismo crnotravskogborca koje {aqe svojoj majci sa fronta.

Vlasotina~ki gimnazijalci briqi-rali su do~aravaju}i ~uvenu epopejusrpske vojske. Osim Vlasotin~ana,predstavi su prisustvovali i pripadni-ci Tre}eg centra za obuku VojskeSrbije iz Leskovca.

V.M.

„TAMO JE SRPSKOJ VOJSCI J E D I N I B I O P U T “J E D I N I B I O P U T “

Jovan ]ukalovi}, softverskiin`ewer i predstavnik kompanijeMicrosoft nedavno je odr`ao predavawa uGimnaziji „Stevan Jakovqevi}“ i O[„Sini{a Jani}“. Predavawa su odr`ana uokviru akcije „Sat programirawa“ (Hourof Code) koja je deo globalne kampaweposve}ene u~ewu ra~unarskih tehnologi-ja.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehno-lo{kog razvoja i Ministarstvotrgovine, turizma i telekomunikacijapodr`avaju „Sat programirawa“, s

obzirom na to da je jedan od strate{kihprioriteta razvoja svake dr`ave usmer-avawe dru{tva ka usvajawu potencijalaIKT u ciqu pove}awa ekonomskog rasta,ve}e zaposlenosti i podizawa op{tegkvaliteta `ivota gra|ana.

Informacione tehnologije razvijaju

kod dece logi~no razmi{qawe i u~e ihkako da stvaraju nove tehnologije, nesamo da ih koriste. Ovaj me|unarodnipokret `eli da ohrabri milione u~enikau 180 zemaqa da isprobaju jedan sat pro-gramirawa i nau~e koliko ono mo`e bitizabavno, jednostavno i osna`uju}e.

Ina~e, Jovan ]ukalovi} nije kriozadovoqstvo prilikom posete Gimnaziji„Stevan Jakovqevi}“, koju je poha|ao predesetak godina i u woj sticao znawa izprogramirawa. Mladi in`ewer je poznatjavnosti kao deo tima studenata koji je

osmislio hardversko-softverski sistem„Dominus“, zanimqiv po tome {to samukqu~uje ku}ne aparate, a kontroli{e sepreko mobilnog telefona.

S. Stankovi}

„sat programirawa“ u VlasotincuBIV[I \AK GIMNAZIJE, SOFTVERSKI IN@EWER

U MICROSOFT-U JOVAN \UKALOVI] ODR@AO PREDAVAWA U VLASOTINA^KIM [KOLAMA

10 oktobar-novembar 2014. godineK U L T U R AK U L T U R A

U organizaciji Narodne biblioteke„Desanka Maksimovi}“ u Vlasotincu je28. novembra predstavqena druga zbirkapoezije leskova~ke pesnikiwe GoriceStankovi} "Mese~eva tajna".

O kwizi je govorio kwi`evnikQubi{a Din~i}. On je tom prilikomistakao da je Gorica Stankovi} sa~itaocima podelila trenutke istinske,iskrene i nadasve nadahnute poezije.

– Ova kwiga, osobena po mnogo ~emu,name}e originalnost u iskazivawustrasti od koje se ne umire lako upesni~koj pokornosti. Ali, kao ujuna~kom epu, neko po pravilu uvek morada pobedi, dok u sukobu potreba istvarnosti, gubi onaj ko ne priznaje kriv-icu. Tako je po pravdi, a i po tradiciji,koja se duboko temeqi u poeziji GoriceStankovi}. Odvajkada se u familijiDoderovi} (iz koje poti~e) klesao stih ipredavao guslama na ~uvawe. Da tradici-ji ne zametne trag i pam}ewe u~ini dos-tupnim pobrinula se Gorica Stankovi},koja je izabrala papir, kao popri{te, nakome je zapo~ela igru sa `ivotom kojisawa – istakao je Qubi{a Din~i}.

Po wegovim re~ima ova mlada poete-sa otkriva rasko{an talenat i ne

pre}utkuje ga. Drugom zbirkom poezije,~itqivo i bez pogre{ke, vo|ena sudbi-nom, rasko{ne stihove plete tanano pri-moravaju}i ~itaoca da ne odustane dokraja zapodenute pri~e. Zato je ovo vred-no delo ispuweno simbolima, bujnom ima{tovitom poetikom, najboqa preporu-ka ~itaocu – dodao je Qubi{a Din~i}.

A pesnikiwa rasko{nog talentaGorica Stankovi} kazivala je te ve~erisvoje pesme, publici daruju}i sa svakomod wih i deli} sebe.

Pesme Gorice Stankovi} objavqenesu u mnogim doma}im i internacional-nim zbornicima poezije i u Antologijileskova~kih pesnika. Kwigu „Mese~evatajna“ objavila je izdava~ka ku}a Fileks.

Direktor biblioteke SrboqubTaki} najavio je ovom prilikom promo-cije kwiga autora iz ovog dela Srbije, izBabu{nice, Vu~ja, Leskovca.

– Na ovaj na~in mi nastavqamopesni~ki maraton, koji smo za qubiteqepoezije organizovali tokom leta podnazivom ^itaju}i ~etvrtkom. U susretnovogodi{wim praznicima kre}emo sapredstavqawem novih izdawa – dodao jeSrboqub Taki}.

S. Stankovi}

PREDSTAVQENA ZBIRKA POEZIJE GORICE STANKOVI] „MESE^EVA TAJNA“

N A D A H N U T A I I S K R E N AN A D A H N U T A I I S K R E N APOEZIJA LESKOVA^KE PESNIKIWE

U petak, 5. decembra vlasotina~kojpublici predstavqen je roman „Ve~nost“,autora Sa{e Aran|elovi}a izBabu{nice. Promociju ove kwige orga-nizovala je Narodna biblioteka„Desanka Maksimovi}“ u sali op{tine.Ovom lepom kulturnom de{avawu pris-ustvovali su i planinari iz Vlasotincai Babu{nice sa kojima Sa{aAran|elovi}, kao planinar, deli visinenajlep{ih planina Balkana i Evrope.

– Pred nama je jedno duboko, misaonodelo, pri~a o mladom ~oveku koji je ras-trzan unutra{wom borbom izme|u mater-ijalnog i duhovnog, pojavnog i transcen-dentalnog, nagona i svesnosti, ateizma ireligioznosti, izme|u prolaznog i onoga{to je ve~no – istakla je istori~arkaumetnosti Jasmina Kova~evi}.

Po wenim re~ima Sa{aAran|elovi} je uspeo da jednim ta~nim,jednostavnim jezikom dopre do ~itaocabave}i se veoma slo`enim temama.

– Pred vama je ve~eras pesnik, plani-nar, speleolog, in`ewer elektronike,humanista i istori~ar. Sve wegovepreokupacije i aktivnosti se prepli}u i

~esto proizilaze jedna iz druge – istakaoje wegov kolega po peru Goran Ran~i}.

Po re~ima Gorana Ran~i}a, roman„Ve~nost“ se nastavqa na prvi roman„Pogled sa visine“, ne likovima i fabu-lom, ve} temama, zapitano{}u koja seprovla~i kroz oba romana i na nekina~in se dopuwuje.

– Zapitanost i zagledanost u `ivot ismisao postojawa je vekovima bila temafilozofa. Sa{a se odva`io da se krozsvoje likove dotakne i tih tema, da nasnatera da se zagledamo u sebe kroz prizmuwegovih junaka u potrazi za smislom iopravdawem postojawa, ve{to nasnavode}i ka svetionicima koji pokazujuputeve u mre`i stranputica – dodao jeGoran Ran~i}.

Direktor biblioteke SrboqubTaki} je tom prilikom istakao zna~ajsaradwe sa stvaraocima iz Babu{nicezahvaquju}i kojoj je vlasotina~ka publi-ka nakon Dragoslava Mani}a Forskog iVere Cvetanovi} upoznala jo{ jednogvrsnog pripoveda~a.

S. Stankovi}

ODR@ANA PROMOCIJA ROMANA „VE^NOST“ SA[E ARAN\ELOVI]A

SMISAO @IVOTA KAO INSPIRACIJA

Kulturni centar Vlasotince je i ovegodine u saradwi sa slikarkom JelenomPetrew priredio izlo`bu likovnihradova najmla|ih vlasotina~kih slikarakoji poha|aju likovnu radionicu ovemlade slikarke.

Ova svojevrsna {kola slikawa uVlasotincu postoji ve} tri godine itrenutno okupqa dvadesetak devoj~ica ide~aka pred{kolskog i {kolskog uzras-ta.

– U na{oj radionici deca se dru`e,igraju, razvijaju svoju ma{tu ikreativnost, pro{iruju svoje znawe,susre}u se sa razli~itim materijalima iu~e da ih kombinuju u raznim likovnimtehnikama – rekla je Jelena Petrew.

Jelena Petrew je tom prilikomistakla da su ove godine u radioniciposebnu pa`wu posvetili kubizmu, kaostilu moderne umetnosti. Deca su, po

wenim re~ima, posebno bila inspirisanaPikasom, osniva~em kubizma.

– Zavirili smo u istoriju, pa smoradili na temu „Anti~ka vaza“ i „StariEgipat u o~ima dece“. Dotakli smo i fig-urativno, fovisti~ko, predmetnoslikarstvo u kome se povr{ine oivi~enecrnim debelim linijama i boje inten-zivnim bojama – dodala je Jelena Petrew.

Deca su crtala, slikala, eksperimen-tisala razli~itim materijalima itehnikama, u~ila su, razvijala svoje tal-ente i rezultat tog jednogodi{weg radapo tre}i put na{ao se pred publikom uGaleriji Kulturnog centra.

Mo`da }e se ba{ neko od najmla|ihvlasotina~kih slikara u godinama kojedolaze pridru`iti plejadi vrsnih vla-sotina~kih slikara kojoj svakako pripa-da i Jelena Petrew.

S. Stankovi}

I Z L O @ B A R A D O V A N A J M L A \ I H V L A S O T I N A ^ K I H S L I K A R A

PRVI KORACI KA SVETU UMETNOSTIPRVI KORACI KA SVETU UMETNOSTI

P R O M O C I J A D R U G E K W I G E P E S A M A „ S L A P O V I V U ^ J A N K E “

PESME KOJE NAS VRA]AJU U DETIWSTVO

U organizaciji Narodne biblioteke„Desanka Maksimovi}“ i Doma kulture izVu~ja 12. decembra promovisana je drugazbirka pesama „Slapovi Vu~janke“,nastala na osnovu pesama pristiglih naistoimeni konkurs. Kwi`evno ve~eprire|eno je u sali Skup{tine op{tineVlasotince, a prezentaciji su prisustvo-vali pesnici Gorica Stankovi}, MilenaJovanovi}, Sofija Jovanovi}, AnitaJoksimovi} i Zoran Jovanovi}. U imedoma}ina prisutne je pozdravio direktorbiblioteke Srba Taki}, naglasiv{i da senastavqa dobra saradwa vlasotina~kebiblioteke i Doma kulture Vu~je.„Slapovi Vu~janke“ je druga kwigapesama koja je svetlost dana ugledala pretri meseca. U ime Doma kulture Vu~jeprisutne je pozdravio Novica @ivkovi}.On je podsetio da je kwiga nastala nakonkursu „Slapovi Vu~janke“, te da se ukwizi nalaze pesme pisane na zadatutemu.

–Zajedni~kim radom vlasotina~kebiblioteke i na{eg Doma kulturenedavno je ova kwiga iza{la iz {tampe.Kwiga je nastala od najboqih pesama

u~esnika konkursa „Slapovi Vu~janke“.U planu nam je da i tokom naredne godineorganizujemo konkurs, ali mislim dane}emo odre|ivati temu. Nadam se da}emo i u narednom periodu nastavitisaradwu sa vlasotina~kom narodnom bib-liotekom - istakao je @ivkovi}.

Predsednik `irija prof. LukaKrsti}, istakao je da je na konkurs stiglomnogo kvalitetnih pesni~kih ostvarewate da `iri nije imao lak zadatak.

–Sve pesme ove zbirke su pesme qudikoji znaju da napi{u pesme. U kwizi senalaze pesme koje ostavqaju trag i dajupe~at ~itavoj zbirci. Vredi ista}i ipesme posve}ene vo}u, po kome je Vu~jepoznato. Ove pesme imaju du{u, daju slikeiz `ivota, a pojedine nas vra}aju u detiw-stvo i postaju lek za du{u. O vo}u supisali mnogi srpski pisci poput Eri}a,Zmaja, Vaska Pope i dr … – rekao je LukaKrsti}.

U 2015. godini organizatori plani-raju da od{tampaju i tre}u zbirku pesama.

V.M.

oktobar-novembar 2014. godine 11D r u { t v oD r u { t v o

Nedavno je direktor Doma zdravqa drDragan Spasi} uru~io kqu~eve novogreanomobila na~elniku Slu`be hitnemedicinske pomo}i dr Miodragu Tasi}u.

Vozilo je opremqeno najsavremenijimaparatima za reanimaciju. Vrednost ovogreanomobila iznosi 6,5 miliona dinara.Sredstva za kupovinu vozila obezbedilo jeMinistarstvo zdravqa. Ministarstvozdravqa obezbedilo je sredstva za pomenu-ta vozila preko DILS programa i Svetskebanke. Na ovaj na~in pored dvadesetreanomobila za domove zdravqa u Srbiji,obezbe|eno je i deset takvih vozila za

potrebe beogradskih slu`bi hitne medi-cinske pomo}i.

– Posledwi reanomobil Slu`ba hitnemedicinske pomo}i u Vlasotincu dobilaje 2008. godine. Opremu za to vozilo smonaknadno nabavqali i ugra|ivali. Unovom vozilu imamo svu medicinsku opre-mu i aparate, koji su potrebni na{imekipama na terenu. Planiramo da u dogov-oru sa lokalnom samoupravom nabavimojo{ jedno ovakvo vozilo i na taj na~inkompletiramo slu`bu – rekao je dr DraganSpasi}.

– Sa ovako kvalitetno opremqenimvozilom pru`a}emo kvalitetniju medi-cinsku pomo} na{im pacijentima naterenu a potom ih i bezbednije trans-portovati do bolnice u Leskovcu ilidrugih zdravstvenih centara - isti~e drMiodrag Tasi}.

– Ovo je dobar primer saradwe Domazdravqa i Ministarstva zdravqa.Lokalna samouprava }e u~estvovati uobnovi voznog parka ove ustanove kako bigra|ani imali {to kvalitetnijuzdravstvenu za{titu – istakao je predsed-nik op{tine Vlasotince Zoran

Todorovi}.Dom zdravqa u Vlasotincu je iz sop-

stvenih sredstava nabavio automobil LadaNiva, za potrebe op{tine Crna Trava,koju uslugama tako|e pokriva. Ovih dana uSlu`bu hitne medicinske pomo}i stigaoje i novi EKG aparat, koji je tako|ekupqen sopstvenim sredstvima. U planu jei obnova drugih medicinskih aparataposebno za potrebe dijagnostike.

S. Stankovi}

N O V R E A N O M O B I LN O V R E A N O M O B I L

Krajem novembra meseca lokalnasamouprava op{tine Vlasotince je usaradwi sa Tre}im centrom za obuku izLeskovca realizovala jo{ jednu akciju"Vojni lekar na selu" u vlasotina~komselu Dadincu. U akciju su se ukqu~ili ivlasotina~ki Dom zdravqa, Centar zasocijalni rad i Crveni krst. Da se podse-timo, u proteklom periodu ovakva akcijaorganizovana je i u Tego{nici.

Akcija je realizovana u okviru projek-ta Ministarstva odbrane Vojske Srbije„Vojni lekar na selu“. Ciq akcije jepru`awe op{teg lekarskog pregledame{tanima sela Dadinca i okoline.Pored lekarskih ekipa, u akciji suu~estvovali i agronomi koji su obi{lipojedina doma}instva i pru`ali svojeusluge.

Uslugu op{teg lekarskog pregledaiskoristilo je 28 me{tana sela Dadinca.Pored op{teg pregleda, me{tanima jemeren i nivo {e}era u krvi.Predstavnici Crvenog krsta su naju-gro`enijima podelili pakete za higijenui flajere o bolestima srca, plu}a ikrvnog pritiska.

U razgovoru sa me{tanima saznali smoda je Vojska Srbije jedna od institucija ukoju oni imaju veliko poverewe, i da jedolazak vojnih lekara za ove qude poseb-no zna~ajan.

Ovom prilikom, Tre}i centar za obukurealizovao je trinaesti projekat civilno-vojne saradwe, {to je ujedno i posledwiprojekat koji je planiran za ovu godinu.

V.M.

VOJNI LEKARI U DADINCU

VLASOTINA^KI DOM ZDRAVQA

U prethodnom periodu Op{tinskaorganizacija Crvenog krsta po~ela je dasprovodi program „Borba protivtrgovine qudima“. Radionice koje susproveli volonteri Crvenog krsta obuh-vatile su {kole : „Sini{a Jani}“, „8.oktobar“ i "Sveti Sava" u Glo`anu. Uplanu je da se radionice sprovedu i uovda{wim sredwim {kolama.

„Crveni krst je najpre izvr{ioedukaciju volontera kako bi mogli davr{e vr{wa~ku edukaciju. Pet volon-tera je tokom oktobra odr`alo 24radionice u pomenutim osnovnim {kola-ma. Na radionicama su obuhva}eniu~enici od 5. do 8. razreda, s tim {to upojedinim razredima nisu odr`aneradionice zbog {trajka prosvetara. Pona{im podacima radionicama su pris-ustvovala 594 u~enika, a bili su prisutnii pojedini prosvetni radnici. Vredno jenapomenuti da su se na ovim radionicamaukqu~ili i u~enici O[ „Sveti Sava“ uGlo`anu. Ciq nam je da kroz radioniceupoznamo u~enike sa ovim problemom, ikako ga prepoznati i sa~uvati sebe idruge – ka`e Vi{wa Buwevac, sekretarCrvenog krsta Vlasotince.

U Crvenom krstu odr`ane su 3 radion-ice lokalnog nivoa, na kojima su vr{eneedukacije volontera u skladu sa pro-gramom "Promocija humanitarnih vred-nosti". Edukaciju je odr`ala vr{wa~kiedukator koja je prethodno pro{la obukuna nivou Crvenog krsta. I ovaj programse sprovodi u osnovnim {kolama „8. okto-bar“ i „Sini{a Jani}“ i to sa u~enicima3. i 4. razreda.

„I ovaj program sprovodimo u osnovn-im {kolama i to sa 164 u~enika Osnovne{kole „Sini{a Jani}“ dok je u Osnovnoj

{koli „8. oktobar“ obuhva}eno 210u~enika. Ina~e, ovaj program se sastojiod 7 modula i to: Tolerancija, Kulturniidentitet i po{tovawe razlika,Nenasilno re{avawe konflikta,Diskriminacija i Stigmatizacija, Rodnaravnopravnost, De~ja prava i Prevencijaczber bullzinga. Tokom novembra meseca11 u~enika je u pratwi jednog edukatorapoha|alo {kolicu podmlatka u odmar-ali{tu Crvenog krsta Gaj u Divqanima.Pored radionica na kojima su deca pris-ustvovala, upoznala su se i dru`ila sadecom iz Negotina, Gaxinog Hana,Boqevca i U`ica. U planu nam je datokom naredne godine ukqu~imo iu~enike O[ „Sveti Sava“ u Glo`anu –kazala je Vi{wa Buwevac.

Crveni krst Vlasotince je u sklopusvoje redovne aktivnosti „Trka zasre}nije detiwstvo“ je sa |a~kim parla-mentima organizovao zajedni~ku akcijuprikupqawa pomo}i deci koja su bolesna.U akciji su u~estvovali |a~ki parlamen-ti O[ „Sini{a Jani}“, Tehni~ke {kolei Gimnazije „Stevan Jakovqevi}“.Prikupqeno je 54.874,00 dinara i ta sred-stva su na zajedni~koj sednici Upravnogodbora Crvenog krsta Vlasotince ipredstavnika |a~kih parlamenata i uprisustvu roditeqa- starateqa dodeqenaDavidu i Draganu, kojima je ova pomo} ibila namewena. U Davidovo i Draganovoime sredstva su primili wihovi rodite-qi - starateqi. Akcija je nastavqena,naknadno je prikupqeno jo{ 5.150,00dinara, i ta }e sredstva biti uru~enaroditeqima - starateqima.

V.M.

PROMOCIJA HUMANITARNIH VREDNOPROMOCIJA HUMANITARNIH VREDNO STISTI

Lekari vlasotina~kog Doma zdravqa i ove godine proslavili su krsnu slavuSvete Vra~e - Kozmu i Damjana, za{titnika lekara i bolesnika. Obred rezawaslavskog kola~a obavio je sve{tenik vlasotina~ke crkve Nikola Pe{i}. On jeprisutnima ~estitao slavu, uz `equ da Kozma i Damjan uvek budu uz one koji subolesni i one koji ih le~e. Sve~anosti su pored lekara ovda{weg Doma zdravqaprisustvovali i predstavnici lokalne samouprave.

Ovogodi{wi doma}in slave dr Jasmina Jovi} slavski kola~ predala je dr NeliMilenkovi}, novoizabranom doma}inu slave .

V.M.

VLASOTINA^KI LEKARIPROSLAVILI SLAVU

OP[TINA VLASOTINCE I 3.CENTAR ZA OBUKUREALIZOVALI ZAJEDNO JO[ JEDNU AKCIJU

CRVENI KRST VLASOTINCE

U okviru Programa podr{keudru`ewima kroz dodelu malihgrantova, koji je deo aktivnostina projektu Re Force realizuje sei projekat „Odr`ivi razvoj`ivotne sredine u op{tiniVlasotince“.

Ciq ovog projekta je ja~aweuloge organizacija civilnogdru{tva u razvoju zajednice ireforma javne uprave.

Po re~ima koordinatoraProjekta Zorana Stojiqkovi}a,projekat finansira EvropskaUnija u okviru Programa„Podr{ka civilnom dru{tvu2012“, sufinansira ga op{tinaVlasotince a sprovodiUdru`ewe „Pavlos“.

Realizacija projekta po~elaje 10. oktobra ove godine itraja}e sve do 13. februaranaredne godine.

– U proteklom periodu orga-nizovano je vi{e ekolo{kihakcija sa ciqem da se o~iste iozelene javne povr{ine u DowojLomnici i dvori{te O[ „Bra}aMilenkovi}“. U ove akcijeaktivno su se ukqu~ili u~enici,nastavnici i rukovodstvo{kole, predstavnici mesnezajednice Dowa Lomnica,udru`ewe p~elara i mnogi pen-

zioneri. Svi zajedno napravilismo prvi zeleni korak i timedali doprinos odr`ivomekolo{kom razvoju – isti~ekoordinator ZoranStojiqkovi} i dodaje da je sve toipak nedovoqno.

Potrebno je da stvorimo jakinstitucionalni mehanizam,neki vid saveta ili tela zao~uvawe `ivotne sredine odstrane lokalne samouprave, kojebi se staralo o o~uvawu `ivotnesredine, za{titi prirodnihvrednosti i odr`ivog razvoja –ka`e Zoran Stojiqkovi}.

On najavquje da }e se u okviruovog projekta preduzeti svepotrebne mere u ovoj oblasti ito u skladu sa Zakonom, rati-fikovanim me|unarodnim ugov-orima i konvencijama, planovi-ma, programima i strategijamaza{tite `ivotne sredineRepublike Srbije pa samim timi op{tine Vlasotince.

Po wegovim re~ima veoma jeva`no da su gra|ani shvatili daekolo{ki sat planete zemqepo~iwe da otkucava unazad i daje na svima nama da usporimo teprocese ekolo{kog uni{tavawaplanete.

S. Stankovi}

Svetski Dan borbe protiv AIDS-a 1. decembar obele`en je ove godine pod sloganom„Popunimo praznine u znawu, prevenciji i podr{ci osobama koje `ive sa HIV-om“.

Nacionalna kampawa po~ela je krajem novembra i trajala je sve do sredine decembrameseca. Pored organizovawa brojnih akcija, tribina i edukacija, upu}en je poziv mladi-ma, posebno onima sa rizikom u pona{awu, da besplatno i anonimno obave testirawe naHIV.

Do juna ove godine u Srbije je inficirano 3.098 osoba, obolelo je wih 1.727 a umrloje 1.100 qudi.

Kampawi borbe protiv AIDS-a pridru`ili su se SOS telefon za `ene i decu`rtve nasiqa u Vlasotincu, Omladinski centar Feniks i Dru{tvo za edukaciju Roma.Oni su tokom trajawa ove akcije skrenuli pa`wu i na opasnost preno{ewa drugihzaraznih bolesti, kao i na potrebu smawewa rizi~nog pona{awa.

Samo deset dana kasnije aktivisti ovih organizacija obele`ili su i Me|unarodnidan qudskih prava, {to je imalo za ciq da se uka`e na zna~aj po{tovawa prava i dosto-janstva svakog pojedinca. Primedbe gra|ana oka~ene na drvo `iota i bi}e prosle|eneoptinskom rukovodstvu i resornom ministarstvu.

S.S.

12 oktobar-novembar 2014. godine

„Dru{tvo za toleranciju „Ba~kaPalanka“ i Forum „Most prijateqstva“su 20. i 21. decembra u Leskovcu orga-nizovali susret mladih pod nazivom

„Karavan za mlade“. Vlasotin~ani subili doma}ini ovog skupa na kome suu~estvovali mladi iz Bosne iHercegovine i sa Kosova. Na sastankuje usvojena Odluka o konstituisawu„Karavana prijateqstva mladih“ kaoorganizacionog odbora Foruma.

Wihov osnovni ciq je {irewe pri-jateqstva me|u mladima i elimini-sawe me|uetni~kog nepoverewa koje je~esto bilo povod za ratne sukobe.U~esnici karavana su zauzeli stav daKaravan treba da ~ine mladi qudikoji ne ose}aju nikakvu mr`wu, posebnone prema drugima ili druga~ijima.Po{to su izrazili `equ za `ivotom umiru i prijateqstvu sa svim qudimaosnovne aktivnosti ~lanova bi}e ufunkciji {irewa poverewa me|uqudima, posebno mladima. Dogovorenisu i multietni~ki susreti mladih iaktivnosti pod nazivom „Upoznajmo seda bi nam `ivot bio lep{i“.

Zdravko Marjanovi}, predsednikDru{tva za toleranciju istakao je tomprilikom da ratni raspad zajedni~kedr`ave jasno pokazuje da mi jedni od

drugima ni{ta nismo znali i da smovekovima `iveli jedni pored drugih ada se nismo nikada upoznali. Time jeostavqen prostor nacionalistima za

{irewe mr`we i straha jednih oddrugih.

– Zbog toga „Most prijateqstva“predstavqa ozbiqan put za izgradwumira ne samo kao odsustvo rata, negomira kao duhovne kategorije, odnosnomira kao na~ina `ivota i odbrane odnasrtaja na ~ovekovu slobodu u op{temsmislu, ukqu~uju}i i duhovnu – dodaoje Zdravko Marjanovi}.

Po wegovim re~ima su{tinskepromene }e se dogoditi samo onda akose mi promenimo. Zbog toga treba radi-ti na izgradwi me|usobnog poverewa,kako bismo su{tinski, na boqemewali sebe a samim tim i dru{tvo.

– Izgradwom poverewa spre~avajuse nova zverstva, omogu}ava `ivot umiru, `ivot ne samo jednih poreddrugih ve} jednih sa drugima – dodao jeZdravkovi}.

Doma}ini ovog skupa bili su koordi-nator „Mosta prijateqstva“ NovicaKosti} i psiholog Sne`ana Popovi}.

S.Stankovi}

DDDD rrrr uuuu {{{{ tttt vvvv oooo

U LESKOVCU ODR@AN„KARAVAN ZA MLADE“

OBELE@EN SVETSKI DANBORBE PROTIV SIDE

NAPRAVQEN PRVI ZELENI KORAK

U 2013. i 2014. godini, sa podru~ja Jablani~kogokruga, Kancelariji za besplatnu pravnu pomo}udru`ewa Narodni parlament javilo se 585osoba koje su imale problem sa nekom od institu-cija sistema. Istovremeno, iz drugih okruga javi-lo se 717 qudi kojima je bila potrebna ovakvavrsta pomo}i.

Pojedine osobe obra}ale su se i vi{e putazbog ve}eg broja problema. U toku 2014. godine(zakqu~no sa 1. decembrom) obra|eno je 1015zahteva za pravnom pomo}i. Gra|ani su, unajve}em broju slu~ajeva, tra`ili pomo}, odnos-no pravni savet ili informaciju u vezi saupravnim postupcima (450 obra|enih zahteva),zatim u oblasti radnog, porodi~nog ipotro{a~kih prava.

Kancelarija za besplatnu pravnu pomo} ve}bezmalo dve godine pru`a ovu vrstu pomo}igra|anima. Dnevno u kancelariji, koja se nalazi uulici iza biv{eg Doma vojske u Leskovcu (\or|aLe{waka 7, 1. sprat) do|e ili se putem telefonajavi desetak osoba kojima je potrebna pravnapomo} bez nadoknade.

Telefon putem koga se mogu dobiti informa-cije je 0700/500-500. Pozivawe ovog broja tari-fira se po ceni obi~nog poziva u fiksnoj mre`i.Vi{e informacija o ovoj vrsti pravne pomo}imogu na}i i na Facebook stranici „Ispravimokrive drine“ koju prati vi{e od 11.000 qudi, kaoi preko internet prezentacije na adresiwww.netrpimnepravdu.rs“.

„ISPRAVIMO KRIVE DRINE“D V E G O D I N E R A D A K A N C E L A R I J E

Z A B E S P L A T N U P R A V N U P O M O ]

oktobar-novembar 2014. godine 13O b r a z o v a w eO b r a z o v a w e

Od 15. do 30. decembra u~eniciTehni~ke {kole organizovali su humani-tarnu akciju „Mafinima do srca“. Re~ jeo prodaji kola~a po simboli~noj ceni od50 dinara. Sav prihod namewen je kupovi-ni novogodi{wih poklona za decu saposebnim potrebama kao i neophodnogmaterijala za wihov Dnevni boravak uVlasotincu.

Humanitarnu akciju vodio je U~eni~kiklub „Ekonomisti“ i U~eni~ko pre-

duze}e „Mafini“.U~enice ove {kole su 16. decembra

obi{le Op{tinu, Sud, Dom zdravqa,Elektrodistribuciju, Vodovod,Cementne proizvode, Biblioteku, Banku„Intesa“ i samo u jednom danu prodale226 mafina. Nakon toga u~estvovali su ina novogodi{wem va{aru, koji je organi-zovao Centar za soijalni rad.

S.S.

M A F I N I M A D O S R C AM A F I N I M A D O S R C AU petak, 23. decembra u Osnovnoj {koli „8. oktobar“ za u~enike drugog razreda

ekipa Vatrogasno-spasila~kog odqewa u Vlasotincu odr`ala je edukativni ~as.Komandir ovog odeqewa Dragan Stamenkovi} upoznao je {kolarce sa radomVatrogasno- spasila~ke ekipe i pona{awem u slu~aju po`ara. On je tom prilikomdeci skrenuo pa`wu na opasnosti od kupovine i kori{}ewa petardi s obzirom da setokom novogodi{wih i bo`i}nih praznika one nekontrolisano kupuju i na`alost,~esto predstavqaju deo slavqeni~kog raspolo`ewa.

Deca su pokazala veliko interesovawe i aktivno se ukqu~ila u razgovor sapredstavnicima vatrogasno-spasila~ke ekipe.

– Rad sa decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta deo je na{ih aktivnosti koje supredvi|ene programom rada. Ciq nam je da deca nau~e kako treba da se pona{aju uslu~aju opasnosti od po`ara, kako da izbegavaju zapaqive predmete, da znaju tele-fonski broj na{e slu`be, da shvate opasnost od upotrebe petardi. Ve} smo obi{linekoliko {kola u na{oj op{tini, redovno sara|ujemo sa vrti}em. Na{ rad sa decomje interaktivan, ona su veoma zainteresovana za rad vatrogasne slu`be. Planiramoda narednih dana posetimo i sredwe {kole – istakao je Dragan Stamenkovi}.

Direktorka {kole Svetlana Koci} je tom prilikom istakla da je za bezbednostdece, kao preventivna mera, va`no da se ona upoznaju sa postupcima u slu~ajupo`ara i na~inom kako da ga izbegnu.

– U ciqu bezbednosti dece u saobra}aju, mi smo i godi{wim planom rada pred-videli edukaciju u~enika u toj oblasti. Dana{wom radionicom na neki na~in smozaokru`ili segment bezbednosti. Saradwa sa vatrogasno-spasila~kom slu`bomzna~ajna je tim pre {to smo svedoci skoro svakodnevnih nesre}a izazvanihpo`arima usled nepa`we prilikom rukovawa elektri~nim ure|ajima – rekla jedirektorka Svetlana Koci}.

Dogovoreno je da se sli~ne radionice organizuju i za ostale razrede. Planiranje i susret u~enika osmog razreda sa vatrogasacima, kako bi se osmaci upoznali saovim zanimawem, {to bi doprinelo wihovoj lak{oj profesionalnoj orijentacijijer }e sigurno neko od wih izabrati to kao svoje budu}e zanimawe.

[koli su tom prilikom uru~eni Priru~nici za pona{awe u vanrednimsituacijama, koje je izdao Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutra{wihposlove.

S. Stankovi}

DRU@EWE \AKA I VATROGASACAO [ „ 8 . O K T O B A R “

U~enici ekonomske struke Tehni~ke{kole 25. novembra su osnovaliU~eni~ki klub „Ekonomisti“. Ciq ovogkluba je razvoj omladinskog pre-duzetni{tva. ^lanovi kluba razvija}esmisao za inicijativu i preduzetni~kiduh sa posebnim akcentom na:kreativnost, samopouzdawe, timski rad,snala`qivost, istrajnost, preuzimaweodgovornosti i preuzimawe inicijative.Tako|e, usvaja}e neophodno znawe,ve{tine i kompentencije koje }e imomogu}iti da zapo~nu svoj biznis ili dalak{e do|u do zaposlewa.

U okviru organizacije Dostignu}amladih u Srbiji, U~eni~ki klub organi-zova}e u~eni~ke kompanije i koordini-ra}e wihov rad. Tehni~ka {kola jeizabrana za u~e{}e u evropskom procesusertifikacije preduzetni~kog obrazo-vawa u~enika sredwih {kola

Entrepreneurial Skills Pass – „Paso{ pre-duzetni~kih ve{tina“. Svi u~eniciukqu~eni u program u~eni~kekompanijeDMuS imaju mogu}nost da pop-une upitnike za samoprocenu i steknuuvid u kojoj meri su napredovali u razvo-ju svojih preduzetni~kih kompentencija.Ukoliko polo`e ovaj ispit sti~u Paso{preduzetni~kih ve{tina, me|unarodnopriznat sertifikat, koji predstavqarezultat wihovog preduzetni~kog iskust-va odnosno potvrdu znawa iz oblastiekonomije, poslovawa i finansija –isti~e profesorka Jasmina \or|evi}.

Ve} je realizovana prva planiranaakcija „Mafinima do srca“, koja je bilahumanitarnog karaktera, a istog karak-tera bi}e i akcija Pesmom do srca.

Za narednu godinu predvi|ene su akci-je Qubavna lutrija i Qubav i moda.

S. Stankovi}

R A Z V O J O M L A D I N S K O G R A Z V O J O M L A D I N S K O G P R E D U Z E T N I [ T V AP R E D U Z E T N I [ T V A

OSNOVAN U^ENI^KI KLUB „EKONOMISTI“

Tim za spoqa{we vrednovaweMinistarstva prosvete po~etkomnovembra meseca ocewivao je radOsnovne {kole „Bra}a Milenkovi}“ u[i{avi. Uvidom u {kolsku doku-mentaciju , prisutvom ~asovima redovnenastave i dodatnim uvidom u izborneaktivnosti, obavqenim intervjuima sau~enicima mla|ih i sredwih razreda,

roditeqima, nastavnicima, stru~nimsaradnikom, direktorom i ~lanovima{kolskog odbora izvr{ena je procenakvaliteta rada ove {kole u sedamoblasti kvaliteta rada.

Osnovna {kola „Bra}a Milenkovi}“u [i{avi ocewena je ocenom tri.

T R O J K O M O C E W E N R A D [ K O L ET R O J K O M O C E W E N R A D [ K O L E

Narodna biblioteka „DesankaMaksimovi}“ je u saradwi saIzdava~kom ku}om „Laguna“ iz Beogradaomogu}ila svojim ~lanovima i svimzainteresovanim gra|anima da po povo-qnim uslovima nabave aktuelne i naj-tra`enije naslove.

Uz to je, u holu biblioteke uVal~i}evoj palati, u kojoj su sme{tenapozajmna odeqewa, napravqena novogo-di{wa dekoracija sa jelkama, DedaMrazom i prazni~nim ukrasima kako biambijent ovog hrama kulture bio {toprikladniji praznicima i privla~nijiza mla|e ~itaoce.

– Nedavno smo pred{kolskojustanovi „Milka Dimani}“ i ni`imrazredima osnovnih {kola uputili

poziv da wihovi polaznici u~estvuju nasvojevrsnom prazni~nom konkursu.Naime, na{i najmla|i sugra|ani poz-vani su da svoje novogodi{we ~estitke iprazni~ne `eqe dostave biblioteci ida nas posete organizovano ili pojedi-na~no. Mi }emo najoriginalnije inajlep{e ~estitke nagraditi prigodnimpoklonima nakon bo`i}nih praznika –isti~e direktor biblioteke SrboqubTaki}.

Ovo je jo{ jedna u nizu akcija kojimazaposleni u biblioteci `ele da popu-lari{u ovu ustanovu kulture i bogatkwi`ni fond kojim ona raspola`e,kojom se jo{ na jedan na~in kwiga prib-li`ava ~itoacima, posebno najmla|ima.

S.S.

N O V O G O D I [ W A K W I @ A R A N O V O G O D I [ W A K W I @ A R A U B I B L I O T E C IU B I B L I O T E C I

U SUSRET PRAZNICIMA

14 oktobar-novembar 2014. godineDDDD rrrr uuuu {{{{ tttt vvvv oooo

Ove godine je u Galeriji Kulturnogcentra organizovana humanitarna novo-godi{wa proslava koju je organizovalaorganizaciona jedinica Centra za soci-jalni rad – Centar za decu i omladinu.Novogodi{wi va{ar je organizovan usaradwi sa Gimnazijom „StevanJakovqevi}“, Tehni~kom {kolom i O[„Sini{a Jani}“.

Prilikom izrade ~estitki i ukrasadeca iz Centra su i ovog puta pokazalasvoju ma{tovitost i kreativnost. Ona suuz podr{ku svojih vaspita~a stvaraliprava mala umetni~ka dela i istinski suu`ivala pokazuju}i ih brojnim poseti-ocima

Pored ~estitki i novogodi{wihukrasa koje su pripremili korisniciCentra za decu i omladinu, svoje radovei poklone za drugare iz centra, doneli sui u~enici pomenutih {kola. ^lanoviEnglish club-a su pored prikupqenognovca deci iz Centra poklonili {kols-ki pribor. U~enici Tehni~ke {kole

pomo} za decu su obezbedili prodajommafina.

Pre po~etka programa decu, roditeqei saradnike je pozdravio Mom~iloIgwatovi}, direktor Centra za socijal-ni rad. On je tom prilikom istakao da suzna~ajnu podr{ku organizovawu ove man-ifestacije pru`ili vr{waci iz hran-iteqskih porodica i wihovi hraniteqi.Prikupqena sredstva od prodaje ~estit-ki i ukrasa tradicionalno su namewenadeci sa posebnim potrebama koja koristeusluge Centra za decu i omladinu.

Pored nastupa dece iz centra u pro-gram su u~estvovali ~lanovi Plesnogkluba „Fantasy“, polaznici muzi~ke{kole, ma|ioni~ar, Deda Mraz i wegovipomo}nici.

Na ovaj na~in oni su najboqe do~araliprazni~no raspolo`ewe i novogodi{we~arolije.

Nakon programa podeqeni su novogo-di{wi paketi}i.

S. Stankovi}

O R G A N I Z O V A N P E T I N O V O G O D I [ W I V A [ A R

CENTAR ZA DECU I OMLADINU

EFIKASNO GREJAWE [TEDI NOVACEFIKASNO GREJAWE [TEDI NOVACKrajem oktobra meseca u sali

Skup{tine i u Tehni~koj {koliodr`ane su edukativne radionice natemu efikasnog kori{}ewa ogrevnogdrveta u doma}instvima. Radionica jedeo projekta „Efikasno kori{}eweogrevnog drveta u doma}instvima“,i deo programa „Razvoj odr`ivogtr`i{ta bionergije u Srbiji“.Program sprovodi nema~ka orga-nizacija za me|unarodnu saradwu –GIZ.

Sa GIZ DKTI programomprisutne je upoznao rukovodilacprograma Tomas Mihel, koji jeistakao da se ovaj program sprovo-di u oko 130 zemaqa i da postojisaradwa sa institucijama na svimnivoima.

Profesor [umarskog fakulte-ta Branko Glavowi}, jedan od u~esnikaradionice prisutnima je prezentovaorezultate istra`ivawa, koje je sprove-deno na podru~ju vlasotina~ke op{tine.On je rekao da u na{oj op{tini gotovoda nema doma}instva koje efikasnokoristi energiju ogrevnog drveta, {tozbog zastarelosti ure|aja za grejawekoji imaju slabe performanse, {to zbogneadekvatne izolacije kako samog pros-tora koji se greje tako i zbog prozorakoji imaju lo{u izolaciju, a najve}imdelom zbog nedovoqno suvog drveta kojese koristi za grejawe.

„Velika je zabluda koja se ~esto ~ujeda }e suvo drvo brzo goreti i da }e setako potro{iti vi{e ogrevnog drveta.

To prosto nije istina. Kada je ogrevnodrvo mokro i nabavqeno neposrednopred po~etak sezone grejawa najve}i deoodlazi na isparavawe vode iz drveta, aonda na sagorevawe. To prakti~no zna~ida }e iz mokrog drveta vi{e energije

oti}i kroz dimwak a mawe }ete se ogre-jati – pojasnio je profesor Glavowi}.

Po wegovim re~ima najvi{e efikas-nosti u grejawu posti`e se kada seogrevno drvo nabavi {est meseci prepo~etka grejne s