POPOV ZA ISPIT OD 1848-1914.docx

8/16/2019 POPOV ZA ISPIT OD 1848-1914.docx

1/69

POLITIČKA REAKCIJA POSLE REVOLUCIJE1848-1849.

Kraj Druge Franu!"e re#u$%&"eSeptembra 1849. u Parizu je osnovano „Društvo desetog decembra“, ao centar za bonapartisti!u propagandu." društvu su bi#i osim bonapartisti!i$ o%icira, raznorodan svet i#umpen pro#etarijat. &dma$ je preduzeta agitacija u orist predsednia 'epub#ie1.novembra (uj )onaparta je smenio v#adu &di#ona )aroa oji je imao supštinsu ve*inu.Stvorio je #i!ni abinet na !e#u sa reacionarnim genera#om D &pu#om.Preduzeo je niz reacionarni$ mera ao bi zadovo#jio rupnu bur+oaziju i #er

1. "svojeni su -a#uovi zaoni ojim se šo#stvo vra*a u rue crve.. Pose!eno je „drve*e s#obode“ posa/eno 1848.0. "veden je porez na vino.

(ibera#na i demoratsa javnost se bune, što se vide#o na dopunsim izborima u martu 182. naojima su 1 mesto od 02, zauze#i montanjari3demorati.„Partija reda“ di+e uzbunu01. maja supština izg#asava ograni!enje izbornog prava uvo/enjem trogodišnjeg censuzanastanjenosti. 3tri mi#iona radnia izgubi#o pravo g#asa.'epub#ia se g#o+i.Sve više iz#azi na vide#o )onapartina monar$isti!a +e#ja za v#aš*u.5onar$isti postepeno uveravaju gra/anstvo o potrebi rešavanja prob#ema $aoti!ne repub#ie.)onaparti su prob#em predstav#ja#e dve monar$isti!e struje u „Partiji reda“.6edna od nji$ !im bi se pomenenu#a monar$ija, ao #egitimisti istica#i, svog andidata 7ar#ovogunua gr'(a ') *a+$'ra.Druga, or#eanisti oji su se za#aga#i za gr'(a ') Par&,a 3unua (uja -i#ipa.

bog svoje nes#oge ove dve struje niao nisu mog#e ista*i zajedni!og andidata.naju*i sve to )onaparta 182. i 181. preduzima ogromnu propagandu po unutrašnjostiu#aguju*i se masama, siromašnima, bogatima, vojsci.12. otobra 182. deo parisog garnizona je na paradi #icao caru apo#eonu.:omandant Pariza *angarn&je je zbog ovog protestvovao aonodavnoj supštini tra+e*i zaon po ome supština mo+e da poziva vojsu bez predsednia a#i ga je )onaparta smenio i zameniosvojim genera#om Sen-Arn'a'+.Po!etom 181. bonapartisti iz#aze sa za$tevom da se mandat produ+i sa 4 na 12 godina podizgovorom da *e nastati $aos i crvena opasnost.&rganizuju se peticije za Supštinu. ovembra 181. )onaparta pred#a+e vra*anje opšteg bira!og prava, supština odbija.

&vo je za njega idea#no jer je u o!ima naroda on taj oji je ispravan a supština ne.Društvo reaguje i terorom. „partija reda“ je zastrašena, mnogi pri#aze )onaparti.U)ar ') /.)ee+$ra 1801.

. decembra Parisi garnizon odan )onaparti zaposeda strateše ta!e u Parizu.Predsedni

1. Prog#ašava vanredno stanje.. ;apsi antibonapartiste iz aonodavne supštine0. "ida zaon od 01.2.181. i vra*a opšte bira!o pravo.

1


2/69

4. Produ+ava sebi mandat na 12 godina'epub#ianac ar')e jedva oup#ja 122 #judi za borbu sa bonapartistima. ji$ov otpor je sršen 4.decembra 181.Pro#etarijat je ostao g#uv na pozive repub#ianaca.


3/69

&vim je %avorizovan rupni apita# i zem#joposed a postojao je i Cornji dom oji je postav#jaora#j, oji je mogao da o!i svau inicijativu Donjeg doma.:ra#j je

1. Postav#jao i smenjivao v#ade.. Sazivao i raspuštao supštinu.

0. " odsutnosti Supštine v#ada Deretima.4. 'aspisuje izbore.Doduše mo* Fr&)r&a V&%e%+a IV je više oristi#a amari#a nego on sam.:onzervativac ran)en$urg je zamenjen još ve*im O'+ ('n :an'j(e%'+.:ra#jev brat i presto#onas#edni V&%e%+ je iao vojni!ina bio #ibera#niji od amari#e.6uneri su bi#i naj!vrš*i os#onac ra#jevse v#asti. 3dr+a#i vojsu i administraciju)ur+oazija je bi#a is#ju!ena. 'evo#ucija nije ostavi#a traga u Prusoj.Porajinse supštine i samouprave s#obodni$ ra#jevsi$ gradova su stav#jane pod centra#nuupravu.Protestantsa 3#uteransa crva je ima#a ima#a ogroman uticaj.:rajem 1849. sedište Saveza omunista je na premešteno iz (ondona u :e#n, ao bi se smanjio jaz izme/u vo/stva u ng#esoj i !#anstva u ema!oj.18. organizovano je su/enje u :e#nu omunista i 5arsa.18. 5ars i nge#s su done#i od#uu o raspuštanju Saveza omunista.. marta 182. se#jau je aonom o regu#isanju zagarantovana #i!na s#oboda a#i ao je $teozem#ju morao je otupiti od junera. a osnovu toga u naredni$ 2 godina isto!no od #be juneri su od se#jaa uze#i mi#ijardumaraa. Se#jaštvo je osiromaši#o a %ormiran je bogati s#oj se#jaa@ Crosbauern.

O!a%e ne+a"e ,e+%je" ju+nim dr+avama su o!uvani ustavni sistemi ;esen Darmštat, ?irtemberg, )avarsoj.Premi*a reacija je potpuno preov#ada#a u ;anoveru 181.;e'rg V se os#anjao na tvrdureaciju.Pru!"'-au!r&j!"& r&2a%&ePrusa nije mog#a preuzeti vo/stvo za ujedinjenje zbog uticaja Bustrije.:ao što je poznato F.V&%e%+ IV je odbio runu od -ran%urtsog par#amenta.B#i nije $teo da se odrene vode*e u#oge a ujedinjenju." tome je imao pomo* genera#a J',e(a ('n Ra)'2&a specija#nog emisara i min.spo#jni$ pos#ova.Bustrija je na !e#u sa ance#arom *2aren$erg'+ sve !ini#a da ovo spre!i.a raz#iu od pruse ideje o %ederaciji on je imao p#an o on%ederaciji od =2 mi#iona stanovnia uojoj bi g#avnu re! vodi#a Bustrija.adaci on%ederacije bi bi#i

1. Da zdru+i nema!e v#adare u borbi protiv revo#ucije.. Prema ministru trgovine ru"u treba#o je stvoriti Earinsi savez centra#ne vrope, za oji

bi se asnije veza#e zem#je na istou i jugoistou vrope.ng#esa i -rancusa su decidirano protiv ovoga projeta a razume se i Prusa.182. odnosi dve nema!e dr+ave su bi#i zategnuti.2. ju#a 182. u )er#inu je posredstvom (ondona s#op#jen mir Pruse i Danse@Prusi nisu pri$vati#i ta!u o budu*em statusu 7#ezvig@;o#štajna.2. avgusta )ritanija, -rancusa, 'usija i 7vedsa su sa Dansom potpisa#e L'n)'n!"& #r''"'%o odr+avanju integriteta Danse, ao bi u budu*nosti onemogu*i#e Prusu da ratuje.Prusa nije $te#a da se pridru+i protoo#u a Bustrija je to rado u!ini#a 3osveta 7varcenberga

3


4/69


5/69

Kr&+!"& raPos#e revo#ucije Bustrija se oseti#a ugro+ena sa više strana a posebno od poreta 6u+ni$ S#ovena!iji su poreti bi#i vezani za 'uso@turse suobe.ato je po#itia Bustrije pos#e 1849. bi#a vezana za status vo na )a#anu i odbranu


6/69

Septembra 18. pos#e soro godinu dana grad se predao.B#esandar >>, stupivši na presto marta te godine je pri$vatio pregovore.

Par&!"& +&r&dr+an je od . %ebruara do 1A. apri#a 18A."!estvova#i su ministri spo#jni$ pos#ova :#arendon, ?a#evsi, gro% )uo#, &r#ov, 5antoj%e#,:avur

i B#i paša.&vde je prvi put u!estvova#a


7/69

=APAD7A EVROPA 0 TI< I > I< ;ODI7A 19.

VEKA

V&"'r&jan!"a Eng%e!"a&ve dve decenije su period eonomsog uspona ng#ese a tao i socija#nog i po#iti!og."idanje Hitnog zaona 184A i uidanje carina na uvoz +ita 1849. nisu ruinira#e privredu.'az#ozi su višestrui ao što je

1. Porast stanovništva na ostrvu pa samim tim i potra+nje.. S#abe +etve pedeseti$ i šezdeseti$ godina.0. ?ojno po#iti!e prepree za uvoz +itarica iz 'usije zbog rimsog rata i SBD@a zbog

gra/anso rata4. ?iše apita#a se u#a+e u zem#joposede. "s#ed rasta me$anizacije viša radne snage se bezbo#no pre#iva u gradove.A. 6av#ja se sada manja radne snage oji rezu#tuje ve*im nadnicama i bo#ji us#ovima.=. Sa razvitom imperija#izma otvaraju se nova tr+išta za industrijse proizvode a uvoze se

po#joprivredni proizvodi.Pobeda principa s#obodne trgovine pedeseti$ je otvori#o z#atno doba eng#ese industrije.

P'%&&"& ?&2'Suob#javaju se (ibera#i@?igovci 3srednja bur+oazija i #ibera#no p#emstvo i :onzervativci@


8/69

>ndustrijsa riza 188I= stimu#ativno de#uje na u#aza radnia u sindiate.ao je bi#a podre/ena bur+oaziji dava#a je i doprinos opštem razvitu zem#je, esp#oatišu*io#onije.&vome je doprinosi#a „izo#acija“ u vropi i „odrešene rue“ na moru.:ao bi osta#a ravnote+a oja ?) odgovara ona je usta#a protiv rusog razbijanja ta#ijanima, emcima i -rancuzima jer je smatra#a da u s#u!aju nji$ovoguspe$a ne*e ugro+avati njene interese. osioci ove po#itie do 18A. su bi#i Pa%+e!r'n paD&,rae%&.Iran. 6oš pre rimsog rata ?) je tra+i#a od persijsog ša$a da odustane od zaposedanja ob#asti

;erat na granici sa Bvganistanom.&tobra 18A. su tu ob#ast zapose#i oru+ano. 3naon .rataDecembra 18A. jedna esadra zaposeda Persijsi za#iv. >ran je u tešoj situaciji.Bntibritansi nemiri u >ndiji su primora#i )ritance da ub#a+e za$teve za primirje.5irom od 4.marta 18= >ran se evauisao iz ;erata.In)&ja. 2.ti$ godina ?) širi svoje posede u >ndiji i tada >ndija postaje „dragu#j u runi“." de#u oji se naziva )ritansa >ndija v#adaju neposredno sa genera#nim guvernerom." drugom de#u su ostav#jene po#us#obodne ne+evine pod ontro#om ng#eza.)ritanija ontro#iše poreze na imovinu, i dr+i monopo# na so i opijum što obezbe/uje ogroman pri$od. >z >ndije izv#a!e sirovine a donose industrije proizvode.Stanovništvo je enomsi optere*eno dvostruo, i pod ng#ezima i pod doma*im v#adarima.18=. do#azi do pobune Sipaja, domoroda!e vojse na severozapadu provincija, na oju ?) nije

ra!una#a jer su u toj vojsci bi#i >ndusi, Sii i mus#imani a viši omandni adar su bi#i ng#ezi.Ei#j ustana je bi#o proterivanje ng#eza. Septembra iste godine ng#ezi su organizova#i protivudar sa snagama iz )urme. "stana je ugušen 189. aon toga je ce#a >ndija je stav#jena pod ontro#u ?) na !e#u sa vicera#jem.K&na. Pos#e prvog opijumsog rata v#ada#o je nezadovo#jstvo dinastijom 5an!u.182. izbio je se#ja!i ustana ome su priš#a nea tajna društva.18. ustana je za$vatio 11 provincija, prog#ašena je ustani!a zem#ja za


9/69

bog proopavanja Suecog ana#a 18A9. interesovanje za 6apan nije bi#o od zna!aja a vezanost)ritanije za ju+ne p#anta+ere u gradjansom ratu u SBD su sna+no osporava#i demorati i radnici.

Drug' Car!2' u Franu!"'j

Pos#e ugušenja )odeove antibonapartisti!e revo#ucije decembra 181. opozicija je s#om#jena a

po#iti!e s#obode uinute. Demoratsa opozicja je s#om#jena, radni!a #asa je duboo zaneme#aa rupna bur+oazija je $te#a v#ast !vrste rue.Preprav#jeni "stav Druge repub#ie je usvojen odma$ naon udara, decembra 181.Par#amentarna %orma je sa!uvana ao i opšte pravo g#asa iznad 1 godine.aonodavna supština ne samo da nije donosi#a zaone nego i$ nije ni pred#aga#a.?#adu je postav#jao car i ona je samo njemu odgovara#a. &n je birao i predsednia supštine.Ear je mogao da saziva i raspušta zaonodavnu supštinu, ao i da prog#ašava rat. ešto bo#ji po#o+aj su ima#i Senat i Dr+avni savet. > nji$ove !#anove je birao car.:#eru su date ve#ie pov#astice, štampa se guši ao i #oa#ne samouprave."z cara su bi#i njegova +ena 7paninja vgenija i njegovi saborci iz doba avantura, :ono,5oar, -#eri, Persinji, po#ubrat 5orni, ao i novi, dip#omata ?a#evsi, Perije i drugi.Sve su to bi#i bur+uji a#i sorojevi*i.

Pr&2re)a ovi re+im je pogodovao razvoju i srednje i rupne bur+oazije na oju se os#anja.Po#iti!a pitanja su zamenjena eonomsim.'azvija se +e#ezni!i saobra*aj, proširuju se #ue,uvode se više parobroda a industrija se me$anizuje.'aste meta#urgijsa proizvodnja te uga#j mora da se uvozi a razvija se i #aa industrija.Po#joprivreda be#e+i razvoj na rupnim zem#joposedima, uve*ava se proizvodnja še*era ivinogradarstvo, a#i ipa sporije nego u ?).'astom izvoza do#azi do ve#iog pri#iva novca, dr+avne %inansije su uravnote+ene a u bud+etu je prisutan su%icit.'adni!a #asa je i da#je siromašna i njen po#o+aj je i %ati!i i pravno gori nego u ?).5ere oje je carstvo u!ini#o su više bi#e %i#antropse nego sistemse.ato je #er materija#no osiguran i pru+a podršu v#asti.

180/-18> 2re+e au'r&arn'g ar!2a.:arateriše odsustvo po#iti!i$ s#oboda i biroratso@ditatorsu v#ast.Ear se os#anja na !e%ja32', ar+&ju 3422 222 #judi, $ur?'a,&ju i "%er3>> savez presto#a i o#tara u19. veu&pozicija 3radni!a, demoratsa, repub#iansa, #egitimisti!a je s#om#jena.Deo #egitimista pri$vata novi re+im. Eentar &re#anista je u -rancusoj aademiji.'epub#ianci su najviše progonjeni 3tajno !itaju >goa , prvi *e se vratiti na izborima 18=.Earsa v#ada anga+uje po#icijiu da na izborima „usmerava“ gra/ane.18=. od 8 izabrani$ repub#ianaca Sa)& Karn' @unu (azara :arnoa6 ;')3' & Ka2enja" *eodbiti da po#o+e za#etvu caru te nisu izabrani u supštinu. na!i da je samo bi#o u supštini.&va petorica su stvori#a prvu opozicionu grupu „grupa petorice“.'e+im je ma#o popustio sve do 14. januara 188. ada je repub#ianac i revo#ucionar Or!&n& poušao bombaši atentat na cara i caricu te je bi#o 12 mrtvi$ a oni nepovre/eni.'epub#ianci su tada +estoo napadani iao &rsini nije bio povezan sa %rancusimrepub#iancima a cara je $teo da azni zbog napuštanja arbonarsi$ ideja.19. %ebruara 188. je donet aon o opštoj sigurnosti, ojim po#icija bez suda mo+e da internira.

18>-18 #er&') %&$era%n'g ar!2a

9


10/69

aon papini$ teritorija#ni$ gubitaa 18A2. u procesu >ta#ijansog ujedinjenja, #er je u-rancusoj po!eo da ritiuje sopstvenog cara da je napustio papu. 3ore*e mu #e/aEar im odgovara „7to je teritorija manja suveren je ja!i“.I Fa,a. aon Prve svetse industrijse rize 18=@188 apo#eon se ore*e principimas#obodne trgovine, te u junu 18A2 za#ju!uje trgova!i ugovor sa ?) a carine su dosta sni+ene.

Po#joprivreda, vinogradarstvo cvetaju jer se više prodaju na svetsim tr+ištima.>ndustrija#ci su pogo/eni jer nji$ova roba nije urentna sa ng#esom, te usra*uju caru podršu.Ear tra+i nove os#once us#ed izgub#jena dva. O"reBe !e u %e2' a radnicima i demoratama.4. novembra 18A2. deretom je dozvo#jeno aonodavnoj supštini da caru adresira +e#je nacije.Supštinse debate su posta#e javne, u v#adi su tri bezport%e#jna ministra oji imaju zadata dasupštini objašnjavaju v#adine zaonse projete i bud+etse pred#oge.:#er se ore*e monar$isti!oj opoziciji.18A0. na izborima repub#ianci dobijaju 0 mesta.II (a,a #ibera#izacije ministri )aroš i Diri, potisuju #er iz šo#stva,

Premijer 3viceimperator bez odgovornosti 'uen, !vrsto sprovodi carevu vo#ju #ibera#izacije.Ear odbija da potvrdi episope oje je imenovao papa.18A4. Donet je aon o pravu radnia na štraj i na obrazovanje udru+enja.Sada štampa ritiuje re+im a ustupci radništvu su minorni." aonodavnoj supštini se izdvajaju partije

1. :#eria#na desnica na !e#u sa er&je'+ 3napadaju re+im/. Desni centar 3neadašnja Strana reda pod Tjer'+. Desni repub#ianci pod O%&2&je'+ oji pri$vataju monar$iju a#i uz re%orme.4. (evi repub#ianci pod Fe2r'+ su dos#edni svojim prvobitnim idejama iz 18=.

Desnicu nervira apo#eonova pasivnost u po#jsom ustanu 18A0 i austrijsom ratu sa prosom18AA.

> desnici i #evici smeta njegova protivure!na po#itia u >ta#iji i avantura u 5esiu sa njegovim prote+eom 5asimi#ijanom.19.januara 18A= apo#eon dozvo#java zaonodavnoj supštini da podnosi interpe#acije i disutujeo merama v#ade .18A8 Ear novim uazom ub#a+ava ontro#u nad štampom.


11/69

" pri#og odbrane „ma#i$ naroda“ se zaista istaao u s#u!aju 'umunije, Srbije, E.Core iao je nara!un ti$ isti$ naroda !inio transacije sa B". esmotreno je ustao , samo de#arativno u odbranu narodnosti Po#jaa i tao s zamerio 'usiji aPo#jacim nije ništa onretno pomagao.Pripajanje ice i Savoje bi*e jedini trajni uspe$ spo#jne po#itie Drugog carstva.

18. Cenera# -ederb nametnuo je %rancusu v#ast u Senega#u. Pridru+i#i su se ng#esoj uDrugom opijumsom ratu. apadaju >ndoinu i prisvajaju :o!ininu i :ambod+u 18A i 18A0.:ada su doš#i do 5adagasara usprotivi#i su im se ng#ezi." pro#e*e 18A. Ear je pos#ao prvi ontigent u 5esio, sanjaju*i o ve#iom #atinoameri!om iato#i!om carstvu, pod izgovorom da +e#i da pomogne tamošnjim monar$istima.2.maja 18A. je taj ontigent pora+en od revo#ucionara od Pueb#a. ova espedicija je =.juna 18A0, zauze#a 5esio siti a pre toga Pueb#o.12.ju#a 18A0. je prog#ašeno carstvo a za cara je prog#ašen 5asimi#ijan ;absburši.18A. pod rastom revo#ucionara i pritisom SBD@a apo#eon je primoran da ša#je sve više trupa.Pošto od bogatstava nije bi#o ni!eg apri#a 18A. je obustavio pomo* i naredio pov#a!enje.Pošto nije $teo da se povu!e 5asimi#ijana su zarobi#i ;uarezovi revo#ucionari juna 18A=. istre#ja#i.

Re2'%u&'narn& #'"re& u *#an&j& 0-& & >-& g')&na


12/69

7ACIO7AL7I POKRETI 0-I< I >-I< ;ODI7A

Uje)&njenje Ia%&je>ta#ijansi rizor/imento3preporod, ao poret za ujedinjenje od 181@18=2, de#i se na dva perioda1. 181@1849 gde se do ci#ja ujedinjenja poušava do*i borbom, atentatima, ustancima.. 182@18=2 u ome se do +e#jenog ci#ja sti+e po#iti!om i vojnom acijom Pijemonta, uz pomo* revo#ucionarni$ poreta.

180-18 e"'n'+!"& u!#'n"pros zavo/enju reacije eonomsi po#et i uspon nisu obiš#i ni >ta#iju.&tvaraju se %abrie posebno u severnim de#ovima (ombardiji i Pijemontu. i njegovog ministra :avura. ji$ov program je bio oup#janje svi$ patriota oo savojse dinastije ao jezgra budu*e par#amentarnemonar$ije.

Ka2ur?e*ina patriota3Danije# 5anin, Cariba#di je prigr#i#a drugi oncept zbog ve*eg izg#eda za uspe$, proš#ost je poaza#a da je revo#ucionarni i repub#iansi poret do+iveo niz neuspe$a.&ni *e pri*i Italijanskom narodnom društvu oje je u


13/69

orenuo se #ibera#noj eonomiji u trgovini, izvozu i poresom sistemu, izvršio vojnu re%ormu sagenera#om (a 5armorom.

Drugi zadata je nai#azio na potporu u -rancusoj a sam apo#eon >>> se razmetao izjavama da je>ta#ija njegova druga domovina i arbonarsa proš#ost. > zaista je car reagovao u :avurovu orist

pos#e poraza od ovare 1849.a drugi zadata mu je bi#o potrebno neo ve*e me/unarodno anga+ovanje u po#itici.Franu!"'-#&je+'ne3"& !a2e,

>dea#no mu je bi#o >sto!no pitanje i rimsi rat, u ome je u!estvova#o deseta $i#jada pijemonte+ana, oji se završio Parisim ongresom 18A. na ome je u!estvovao ma#i Pijemont. a Parisom ongresu pitanje ujedinjenja je izneo ne :avur, nego gro% ?a#evsi.Ear je samo tajnom dip#omatijom opštio sa Pijemontom, izbegavaju*i javno odobravanjeujedinjenja.6anuara 188. je izbegao atentat bivšeg arbonara i macinijevca &rsinija.a$va#juju*i pateti!nim pismima &rsinija pred smrt, car se oprede#io za podršu :avuru.6u#a 188 se sastao su se sasta#i u %rancusim ?ogezima u banji P#ombijer.Savez je dogovoren, Pijemont treba da prona/e povod da ga napadne Bustrija.P&je+'n *e dobiti pos#e rata (ombardiju,?eneciju, Parmu i 5odenu i deo Papse dr+ave.T'!"ana *e tao/e uzeti deo Papse dr+ave i %ormira*e Srednjoita#ijansu ra#jevinu.Pa#a *e zadr+ati svoju u+u ob#ast sa autoritetom.&ve ob#asti *e se ujediniti a po!asni predsedni bi bio papa." zna za$va#nosti Pijemont *e dati -rancusoj 7&u & Sa2'ju. apo#eonov sinovac Herom *e se o+eniti *erom ?itorija manue#a, :#oti#dom.6anuara 189 za#ju!en je tajni ugovor Pijemonta i -rancuse o borbi protiv Bustrije, iao :avurnije bio zadovo#jan nepotpunim ujedinjenjem.

Ra&vaj savez je va+io samo u s#u!aju ata agresije od strane Bustrije. a novogodišnjem prijemu 189. apo#eon >>> je austrijsom ambasadoru na g#as reao a#iuvijeno da nji$ovi odnosi više nisu ao nead. ta#ije do Pijemonta. Druga provoacija. 'at je postao pitanje dana.?e#ia )ritanija je ponudi#a posredovanje tao/e i 'usi car. estabi#ni apo#eon >>> je ovo pri$vatio. :avur je o!ajan !a podmetnuo svoje ro/ae aourtizane apo#enu a#i uza#ud.Bustrija je reši#a da završi rat pre nego što se apo#eon >>> predomis#i i na!ini#a nepromiš#jenora i 9. apri#a 189. objavi#a rat Pijemontu.Pre#aze grani!nu reu ta#ijana, posebno Cariba#dinaca,veštini%rancusi$ vojnia i nesposobnoš*u austrijsi$ omandanata.4.juna 189. u bici od :aene u#e*e genera# 5a5a$on i obezbe/uje pobedu saveznia. i car ni ra#j nisu bi#i ništa bo#ji od austrijsog genera#a Ju#aja.4. juna bita od S'(er&na6 je pirova pobeda saveznia uz 1=222 +rtava a austrijanci 222.Put za ?eneciju je bio otvoren. Patrioti su odušev#jeni širom >ta#ije.

Pr&+&rje u V&%a(ran"&

13


14/69

&djednom 11.ju#a 189. u zamu ?i#a%rana apo#eon >>> potpisuje primirje sa carem -rancem.(ombardija *e biti predata -rancusoj a ova *e je predati Pijemontu.Parma, 5odena i ta#ijanse dr+ave ao $o*e *e stupiti u on%ederaciju na !e#u sa papom.>ta#ija je smatra#a da je izdata od apo#eona >>> oji je imao neo#io raz#oga za ovaav !in.

-rancusa vojsa nije bi#a sposobna za dugo ratovanje u tom trenutu a )rug& ra,%'g je što je apo#eon >>> prvi put video ve#ie stra$ote od So#%erina što mu je ubi#o +e#ju za ratnom s#avom.TreB& ra,%'g je dr+anje Pruse i mogu*nost otvaranja %ronta na 'ajni . Če2r& raz#og je što se apo#eon >>> prepao od rastu*eg naciona#izma u >ta#iji. ovembra 189. primirje *e biti pretvoreno u C&r&3"& +&r. jime je zama#o vra*en status vo u Parmi,5odeni,ta#iju i u isto vreme izjav#juju apo#eonu >>> da je 'im siguran te im ovaj odobrava." ostacima apu#jse ra#jevine su pobedi#e preosta#e -ran!esove trupe a on be+i u 'im papi.?itorio manue#e je trijum%a#no ušao u 'im a Cariba#di ga pozdravio ao ra#ja >ta#ije. a p#ebiscitu . otobra . novembra 18A2. narod ju+ne >ta#ije,Sici#ije,"mbrije i 5are seizjasnio za pripajanje Sardinijsoj ra#jevini.14.marta 18A1. #r2& &a%&jan!"& #ar%a+en je u T'r&nu #r'g%a!&' V.E+anue%a II ,a "ra%ja.>zvan >ta#ije su osta#i 'im i ?enecija.

=a'"ru?enje #r'e!a:ao grom iz vedra neba, m#adu dr+avu je pogodi#a :avurova smrt 8. juna 18A1. ije bi#o #i!nosti oja bi zameni#a :avura.6av#jaju se niz socija#no@eonomsi$, po#iti!i$, %inansijsi$ prob#ema.Eentra#ni i ju+ni rajevi su bi#i s#abo razvijeni a o industriji da i ne govorimo.bog ratova i pometnji do#azi i do zastoja na industrijsom severu. erešeno agrarno pitanje predstav#ja poseban prob#em.A2.ti$ godina na jugu do#azi do se#ja!og poreta „briganta/o“ oji oristi i burbonso@#eria#nareacija protiv nove v#asti.

14


15/69

?#ada ne uspeva da vojsom isoreni ustana oji *e dobiti široe razmere te 18A9. na Sici#iji.Drugi po#iti!i prob#em je bi#a premo* Pijemonte+ana oji su osta#im rajevima nameta#i svoj po#iti!i sistem, zauzimaju*i po#iti!e, vojne i uprav#ja!e pozicije.18A. ra#j i v#ada *e popuštaju*i os#obo/enima premestiti prestonicu iz ta#ija dobija ratoro!ne zajmove sa ve#iim amatama.Pos#e :avurove smrti smenjuju se ratotrajne v#ade oje nemaju trajnog rešenja3'iazo#i,'ataci, -arini, (a 5armore...

P'!%e)nja (a,aPitanje 'ima nije samo teritorija#nog aratera ve* i pitanje naciona#nog ponosa.Papa je odbijao da preda 'im ao nas#edni svetog Petra.:ato#i!i svet ga je podr+avao a -rancuzima je odobreno da dr+e odrede u 'imu.?#ada poušava da nagovori papu da napusti %unciju mirnim putem,on odbija.Cariba#di nastupa sa paro#om „'im i#i smrt“.9.avgusta 18A. sa Sici#ije re*e na 'im. 'atacijeva v#ada ša#je genera#a La#dinija na Juzu.9.avgusta Cariba#di je pobe/en od Bspromontea,zarob#je i interniran na :apreru.&vime je pa#a #jaga na ita#ijansu v#adu, patrioti su nezadovo#jni.bog toga je apo#eon potpisao sporazum 1.septembra 18A4. o pov#a!enju -rancuza iz 'ima.:ra#j ?itorio se obavezao da *e poštovati papsi integritet u 'imu.18A. ra#j i v#ada *e popuštaju*i os#obo/enima premestiti prestonicu iz >> tao/e sprema trupe da spase papu i ša#je na 'im.0,novembra 18A=. do#azi do bite od 5entane, Cariba#dinci su potu!eni.a$va#juju*i porazu od Sedana trupe ra#jevine >ta#ije *e 2. septembra 18=2 u*i u 'im."jedinjenje je potpuno izvršeno a 'im je postao prestonica."pros garancijama >ta#ije papi o njegovom suverenitetu i %inansijsoj pomo*i u ?atianu, onnije priznao ra#jevinu >ta#iju i dobrovo#jno se povuao ao su+anj.

P&je I5?#adao od 184A@18=8, na po!etu #ibera#an a na raju onzervativac do ranjnji$ granica.18A4 objavio je Pos#anicu ojom ritiuje %rancuso@ita#ijansi sporazum, #aicisti!u dr+avu injene principe, s#obode savesti, narodnog suvereniteta. " toj pos#anici crva je nezavisna odsvetovne v#asti i ona jedina ima pravo da obrazuje i vaspitava stanovništvo.18A9. je sazvao umensi sabor u ?atianu3onci# na ome je priznata nepogrešivost pape.

15


16/69


17/69

Svi m#adi*i bi s#u+i#i vojsu a ne samo deo ao do tada.Pove*ava se broj vojnia, o%icirsog adra a za sve to je potreban nova.

&,+ar" 18A2. ra#j tra+i od (andtaga pove*anje bud+eta a bur+oazija se protivi.)ur+oazija i ao $o*e ujedinjenje ona se p#aši mi#itarizacije društva i ministra vojnog R'na.

18A1. (andtag ponovo odbija pove*anje bud+eta, ra#j !a pomiš#ja i na abdiaciju.Po savetu 'ona on poziva neza &,+ar"a za ance#ara." periodu od 18A@18AA. on uvodi re+im ditature i s#ama otpor (andtaga. a bud+ete oje odbija (andtag ra#j odgovara donošenjem dereta.)o )izmarovom sistemu ra#j poseduje izvršnu v#ast, a zaonodavnu de#i sa supštinom" s#u!aju natezanja sa supštinom ra#j pote+e svoje pravo si#e tj.izvršne v#asti oju poseduje.&vim je razvijena dotrina si#e u dr+avnoj po#itici.)izmar je bio pos#ani u -ran%urtsom par#amentu ao i pos#ani u Petrogradu i Parizu.?erovao je samo u na!e#o si#e u Cvo+/e i rv ao je govorio.

:eunar')ne #r&%&"e18A0 -ranc 6oze% je sazvao :ongres v#adara nema!i$ dr+ava ao bi bi#o re!i o re%ormama.)izmar je ubedio ?i#$e#ma da ne ide tamo.


18/69

1. ;o#štajn. pravo da severno od 5ajne obrazuje savez pod svojim vo/stvom.0. da u severnonema!om prostoru anetira bi#o oju zem#ju osim Sasonije4. pravo na ratnu odštetu od Bustrije. Bustrija je prizna#a raspad ema!og saveza.

Da#eovidi )izmar je bio zadovo#jan $egemonijom u nema!om svetu izbacivši Bustriju.nao da *e u budu*nosti morati da ra!una na Bustriju te je stoga smatrao da je ne treba a+njavatiao što su mis#i#i osta#i genera#i, pa i sam ?i#$e#m.as#uge za pobedu su pripa#e 5o#teu i ministru 'onu.)izmar je odma$ pod izgovorom nema!e oja mora da je ujedinjena i da s#obodno diše pripojio, bez p#ebiscita ;anover, ;esen, -ran%urt.1 dr+avu na severu nije pripojio a#i je 18AA od nji$ %ormirao Severnonema!i savez.18A=. *e tom savezu dati ustav !ije su ga !#anice sve pri$vati#e.-ormira*e dvodomni par#ament@'aj$stag i savez :on%ederacije@)undesrat. ajvišu izvršnu v#ast u savezu je imao ra#j Pruse oji je bio i vr$ovni omandant a zajedni!im pos#ovima je ruovodio )izmar.

Franu!"' 7e+a"e !u#r'n'!&)aden, )avarsa, ;esen *e ostati izvan ovog saveza a nji$ovom u#asu *e se protiviti -rancusa.Sada do#azi do %rancuso@nema!e surevnjivosti. emci $o*e B#zas i (orenu a -rancuzi se boje ve#ie ema!e.ama#o je 18A=. doš#o do rata bog „Lu"!e+$ur3"e a(ere“ jer je apo#eon $teo da nap#atineutra#nost oja je dogovorena u )ijaricu. omina#ni v#adar (usemburga je bio ;o#andsi ra#j oji je bio spreman da ga ustupi-rancusoj.B#i je (usemburg bio od ranije !#an ema!og saveza, sa stacioniranim prusim garnizonom.)izmar nije $teo ni da !uje za pripajanje -rancusoj, apo#eon je popustio.18A=. na (ondonsoj on%erenciji je od#u!eno da se prusi garnizon povu!e a (usemburg postane neutra#na dr+ava pod garancijom ve#ii$ si#a. apo#eon se od#u!uje na vojne re%orme radi mogu*i$ budu*i$ suoba.5arša# 7&e% uida mogu*nost otupa vojnog roa oji je smanjen sa = na godina."vodi teritorija#nu mi#iciju, gde bi u tou rata sveuupna vojna si#a bi#a =2 222 vojnia.18A9. novi ministar Le$e( , pod pritisom bur+oazije oja ne*e da joj sinovi s#u+e vojsu,zanemaruje mi#iciju i vojnu re%ormu uopšte.18A9, samo de#arativno, v#adari >ta#ije, Bustrije i -rancuse se izjašnjavaju da nemaju ništa protiv stvaranja


19/69

)izmar je za!inio depešu i objavio da ra#j nije $teo da primi ambasadora i da mu je preoa/utanta dobro odbrusio. &vo *e biti poznato ao msa depeša.-rancusa je ovo s$vati#a ao ba!enu ruavicu ratne struja je pobedi#a 3vgenija,(ebe%,ivije.

Ra19. ju#a 18=2 ambasador ene)e& je u )er#inu predao notu o objavi rata.

vropsa javnost je osu/iva#a -rancusu, ju+nonema!e dr+ave su se p#aši#e )izmara a >ta#ija je jedva !ea#a da u/e u 'im ad -rancuzi zanemo*aju.'atne operacije su traja#e od . avgusta 18=2. do 1. %ebruara 18=1.'at do 4. septembra 18=2. je bio rat Pruse i >> %rancusog carstva.'at od 4.septembra pa do raja je bio rat Pruse i ta#ije i Bustrougarse. a !e#u v#ade je bio omandant pariza Tr'3&, a u njoj ;a+$ea & Fa2r.Ei#j v#ade je bio o!uvati ce#ovitost zem#je te je dobi#a ime „?#ada naciona#ne odbrane“.-avr se sastao sa )izmarom 2.septembra nude*i ratnu odštetu a#i ovaj je tra+io B#zas i (orenu.?#ada to nije pri$vati#a i rat je nastav#jen do raja.19. septembra sam Pariz je bio opsednut i do raja rata jedini ci#j *e biti njegova deb#oada.ao je pde#io (oarsu armiju na tri de#a i predao je m#adim sposobnim genera#ima ona je po#e#a pod dobro snabdevenim i obu!enim Prusima.. januara 18=1. je zapo!eto +estoo bombardovanje Pariza. ezadovo#jstvo naroda je ogromno, g#ad i osudica v#adaju gradom.-avr od#azi na >> pregovore sa )izmarom i 8.januara 18=1 je potpisan mir.:&r je potpisan pod us#ovimaM da -rancusa mora da p#ati 22 mi#iona z#atni$ %ranaa, da imasamo 1222 vojnia i da preda utvr/enja severno od Pariza oje Prusi nisu još osvoji#i.18.januara 18=1 je prog#ašeno nema!o carstvo u ?ersaju u sa#i og#eda#a.

19


20/69

8.%ebruara 18=1 izabran je novi par#ament sa pos#anicima oji su podr+ava#i „mir po svau cenu“.A.%ebruara novi premijer ta#ije ma/arsi demonstranti su protestvova#i protiv Bustrije.5a/arsi #egion je sa Cariba#dijem u!estvovao u po$odu na Sici#iju.:ošut je obrazovao diretorijum u Parizu." tou #eta do je zaseda#o Earevinso ve*e, gro% Se!en se ubio, sa$rana se pretvori#a udemonstracije.&tobarsom dip#omom je vra*en +upanijsi sistem, ma/arsi jezi je priznat ao s#u+beni.?ojvodstvo Srbija i


21/69

-ebruarsom dip#omom je još više centra#izovana dr+ava od &tobarse dip#ome i time jezadovo#jio austrijse #ibera#e.

Rea"&ja&pet su 5a/ari najbuntovniji.Smatra#i su ga nezaonitim atom, i oje u njega ušao bio jeizdajni.

Dea je pred#agao da jedino ustavna rešenja iz 1848. mogu spasiti dua#nu dr+avu a#i je odbacivaorevo#ucionarni put.Sabor, pod vo/stvom Deaove“ Partije adrese“ je odbacio -ebruarsi patent i Earevinso ve*e.


22/69

5#ado!esi su podr+ava#i po#jsi ustana 18A0, do su staro!esi bi#i za pans#ovensu saradnju sa'usima.>pa su uspe#i A2@ti$ godina da se prizna !eši jezi u šo#ama i da postoji odre/ena samouprava.18A. vide*i da 5a/ari ne +e#e saradnju Pa#aci je modi%iovao program iz 18A1. unevši saradnjusa svim S#ovenima.

>pa nisu ni !eša bur+oazija a ni p#emstvo bi#i sposobni da sebe vide ao samosta#nu dr+avudaju*i izjave #oja#nosti runi pos#e pruse oupacije Praga u ju#u pos#e Sadove.

S%'2a&Postoja#e su dve grupacije Stara šo#a oja je ra!una#a na pomo* )e!a i ova šo#a oja je $te#asaradnju sa ma/arsim #ibera#ima.18A1 juna je odr+an sabor u Svetom 5artinu na ome je usvojen memorandum s#ova!ognaroda oji je napisao 5aro Dasner." memorandumu se tra+i#a s#ova!a teritorija sa autonomijom u 5a/arsoj i gde bi pravno bi#iizjedna!eni s#ovaci sa ma/arima.7mer#ingova v#ada je bi#a protiv ovoga. 5a/ari su 18A dopusti#i uve/enje s#ova!og u šo#e.18A0 su dopusti#i osnivanje 5atice S#ova!e.

Ru+un&?ra*anju rde#ja u ovire "garse su se protivi#i 'umuni i Sasonsa manjina.18A1. na ongresu u Sibiu


23/69

Dve ug#avnom ravnopravne dr+ave je objedinjavao je)an 2%a)ar ao car i ra#j.Svaa !#anica je ima#a svoju v#adu. ajedni!i su bi#i !#'%jn& #'!%'2&6')$rana & (&nan!&je.


24/69

a osnovu sporazuma iz )a#t@(imana, izvedena je ruso@tursa oupacija ?#aše i 5o#davijemaja 1849, ojim je su povre/ena i autonomija i nacioan#na ose*anja 'umuna. a v#ast su dovedeni bez onsu#tacje bo#jara Cia i 7tirbej u ?#ašoj i 5o#daviji."mereni bo#jari up#ašeni se#ja!im nezadovo#jstvom tra+e saradnju sa bur+oazijom.Eentri emigracije se na#aze u -rancusoj,ng#esoj i ema!oj.

180. :rimsi rat je razbutao rumunse unioniste a 'usi su zauze#i obe ne+evine.184, 'usi su bi#i prinu/eni da napuste te teritorije a prema sporazumu sa


25/69

a raju je Bustrija prista#a zbog prob#ema u >ta#iji a gnjatijeva.Earigradsi patrijar$ Crigorije >? je zbog nevo#ja nasta#i$ zbog ustana na :ritu, 18A=. podr+aoosnivanje autonomne bugarse crve 3gzar$ije.Porta je %ermanom iz %ebruara 18=2 prizna#a potpunu nezavisnost bugarse crve, ao bi predu$itri#a Crigorija >?.18=. Earigradsa patrijaršija je poništi#a ovaj %erman i bugarsu crvu prog#asi#a šizmati!om.(ibera#i su +ive#i u Srbiji i 'umuniji premeštaju*i centar iz jedne u drugu dr+avu da bi od 18A=@18=A. ona!no bio u 'umuniji.18A1. *e u Srbiji biti %ormirana )ugarsa #egija.>deo#ozi *e biti )otev, :arave#ov i 'aovsi oji *e ubacivati !ete u )ugarsu.„Dobrotvorna dru+ina“ *e 18A= s#opiti sporazum sa nezom 5i$ai#om.18A= sve *e !ete propasti a 'aovsi *e son!ati u )uureštu iste godine.:arave#ov je smatrao da se nezavisnost mo+e ste*i samo ao se svi ujedine na )a#anu.)otev je bio za !iš*enje od strani$ uticaja i samosta#no oru+ano de#ovanje.

;r"a18A. zba!ena je bavarsa dinastija i dovedena dansa, C#isburzi, na !e#u sa princem ?i#$e#mom pod imenom Jor/e >, ao ra#jem.Pos#e neuspe$a u rimsom ratu A2ti$ godina ja!a poret za ujedinjenje a pogotovu na 6onsimostrvima pod uticajem 'izor/imenta.)ritanija je decembra 18A. bi#a na putu da popusti 6onjanima za nji$ovim ujedinjenjem, pod pristisom rastu*eg rusog uticaja.&trobra 18A0. 6onsi par#ament je predu$itrio )ritance i prog#asio deret o ujedinjenju :rita iCr!e bez od#aganja." martu 18A4. )ritanse trupe su napusti#e ostrva, a Jor/e > je ve* posetio ostrava u ju#u.. septembra 18AA. :ritsa supština je prog#asi#a ujedinjenje sa Cr!om."stana je izbio u pro#e*e iste godine. Cr!a dr+ava je s#a#a o%icire i dava#a podršu u štampi.Cr!i dobrovo#jci se tajno ša#ju u pir,


26/69

Cr!oj ša#je protest zbog mešanja u suob a dip#omatsi odnosi su preinuti.?e#ie si#e su pritisa#e Cr!u da ne poma+e ustanie što je urodi#o p#odom 18A9. :rit je pooren.

UKIDA7JE FEUDALI=:A U RUSIJI

Car!"e re('r+e A%e"!an)ra IISredinom vea doš#o je do razvoja apita#izma,ome je preprea bio %euda#izam.Da bi se %euda#izam zaustavio bi#o je neop$odno uinuti metstvo.Se#ja je bio obesprav#jen a io#a > je zadrto o!io uidanje %euda#izma i metstva. aon njegove smrti 18. uaza#e su se nade za društvene re%orme. io#a >> je bio vojni i onzervativac a#i je s$vatio da su za napreda neop$odne re%orme.Poraz u :rimsom ratu je predstav#jao ta!u otre+njenja za njega.18A. pos#e Parise mirovne on%erencije, novi car je reao mosovsom zadrtom p#emstvu daon nije za re%orme i uidanje :reposnog prava 3ropstvo a#i da je bo#je da one nastupe što pre i toodozgo a ne odozdo.Bristoratija se de#i na onzervativnu i #ibera#nu oja je za izvesnu decentra#izaciju dr+ave.

P#emstvo u centra#nim i ju+nim bogatijim de#ovima zem#je bi#o je spremno za davanje s#obodemu+icima a#i bez davanja zem#je i zadr+avanje u#ua.P#emstvo u industrijsim isto!nim i severnijim de#ovima je bi#o spremno da da i zem#ju a#i uzotup oji bi garantova#a dr+ava.Prista#ice re%ormi su bi#i genera# 'ostovcev, po#icajac 5i#jutin, ministar unutrašnji$ de#a(ansoj, ve#ii nez :onstantin io#ajevi! i +ena mu 6e#isaveta Pav#ovna.&tpor uidanju reposnog prava i uopšte re%ormama su pru+a#i še% >>> departmana carseance#arije nez Do#goruov, ministri dr+avni$ dobara 5uravjov i pravde Panjin i nez &r#ov.Ear se de%initivno oprede#io za re%ormu, podr+avši 18=. (itvanso p#emstvo oje se od#u!i#o zaos#oba/anje metova a#i uz o!uvanje zem#je.&n je pos#ao resript guberantorima ?i#ne i Petrograda ojim se treba#a o%ormiti omisija za

postepeno os#oba/anje i otup zem#je oju je met obra/ivao.Pos#e ovoga je car preuzeo inicijativu na dr+avnom nivou obrazovanjem „


27/69

Ear je ovim merama trenutno spasao ve#eposednie ojima je sve osta#o osim prava da raspo#a+u#i!noš*u mu+ia ojima više nisu mog#i da raspo#a+u ao sa rob#jem.Pret$odno je "redbom od 19. %ebruara 18A1. car 1.obezbedio v#asništvo posednia nad zem#jomoju su metovi obra/iva#i. Bo su $te#i mu+ici su mora#i da je otupe a do otupa da ispunjavajunov!anu i radnu rentu s tim da je . posedni mogao po na$o/enju da odre+e deo parce#e mu+ia

i pripoji je sebi. 0.Eena je to#io bi#a visoa da se#jaci nisu obi!no mog#i da je p#ate.&vom nepogodnoš*u je se#ja bio i da#je maar vezan eonomsi jer mu je preosta#i deo poseda bio prema#i, on se pretvara u najamnog radnia.Se#jaci su sad mog#i da se re*u s#obodno,trguju, vode privatne pos#ove uopšte.P#emi*a po#icija je preš#a u nad#e+nost opštine oja je ste#a samoupravu.:ao se#jaci nisu ima#i novac , dr+ava je priso!i#a u pomo* i otp#ati#a 82 procenata se#ja!i$dugova spa$ijama, a#i su se#jaci postaja#i du+nici dr+ave u naredni$ 49 godina, a pos#ednji „dug“dr+avi bi*e isp#a*en te u revo#uciji 192@192=.Pos#e 18A1 zem#ja p#emi*a se obra/uje 1.ao je data u apita#isti!i zaup,. najamnim radom i#i0,„privremenim“ u#uom se#jaa oji ne mogu da otupe zem#ju.'usija je ao tao iš#a a apita#izmu.

U#ra2ne & 3"'%!"e re('r+e18A4. u gubernijama i oruzima su osnovana su zemstva a u gradovima dume ao samouprave.:omp#iovanim sistemom u oruzima je v#ada#o p#emstvo a u dumama bogata bur+oazija.)ira!i su pode#jeni na tri ategorije p#emstvo,gra/anstvo i se#jaštvo.18A4. u sudstvo su uvedeni porota, javnost procesa, advoatso zastupanje.Crade se šo#e, uvodi masovnije opismenjavanje.


28/69

2@ti$ godina ao zem#ja pre#azi u rue apita#ista po#ojoproizvodnja nešto br+e napreduje uzuvo/enje novi$ u#tura i pri#iv %rancusog apita#a, postepeno se razvijaju gradovi3?aršava,(o/.7#ja$ta postepeno propada pos#e oduzimanja nei$ privi#egija pos#e revo#ucije 1802I1, jav#ja setana s#oj bogati$ se#jaa, raste broj bezem#jaša i sirotinje oja se pretvara u pro#etarijat.18A2. na protestu u ?aršavi na javnim mani%estacijama u prog#asu se od B#esandra >> tra+e

samouprave u gradovima i rešavanje se#ja!og pitanja.Ear ša#je vojsu a 18A1 =@8. apri#a su ve#ie demostracije. aciona#ni poret se de#i na umerene@be#i oji su za pregovor i radia#ne@crveni oji su za borbu. aporedo i agrarni poret di+e g#avu.8.otobra 18A1 car uvodi vojnu upravu u Po#jš*oviji.Erveni šire acju na bivši „'e!i Pospo#itoj“ tj. (itvaniju,)e#orusiju i "rajinu. 3do 1==.bi#i uPo#jsoj dr+avi6una 18A crveni su u ?aršavi prog#asi#i Eentra#ni aciona#ni :omitet.7#ja$ta je ima#a vode*u u#ogu u E:@u i dozvo#i#a program sa os#oba/anjem se#jaa i dode#omzem#je a#i uz otup.zdaju 5ani%est ojim pozivaju na ustana , uida se sta#eša pode#a društva i se#jacima se bezotupa daje u*a i ou*nica a#i ne i zem#ja."stanu nisu priš#i ni „be#i“ a ni se#jaci oji su pove#i svoj sti$ijsi anti%euda#ni rat.Fa se u (itvaniji i )e#orusiji suob#javaju se#ja!i i ustani!i odredi me/usobno.)e#i su se up#aši#i se#ja!e premo*i pa su se umeša#i u poret preusmeravaju*i ga u naciona#nu borbu, ao im je savetovao Fartorijsi a s#op#jen je ruso@prusi sporazum o gušenju ustana8.%ebruara 18A0.a ditatora be#i$ oji su preuze#i vo/stvo u ustanu je prog#ašen Lange2&.&ni su se nada#i u -rancusu i ng#esu pomo* za osnivanje :ra#jevine Po#jse.&ne samo ša#ju zvani!ne demarše Petrogradu 3juna 18A0 a 'usija se ne potresa.&tobra 18A0 postav#jen je novi ditator Traugu ao bi reorganizovao ustani!u vojsu.&n obe*ava se#jacima zem#ju u zamenu za podršu a#i je sad je odstupi#a š#ja$ta.. marta 18A4 car je ao protivmeru, uazom pretvorio se#jae u sopstvenie uz zamenu otupa, porezom na zem#ju a p#emi*i bi bi#i obešte*eni od stranedr+ave se#jaci su se upeca#i. apušten od svi$


29/69

Cradovi ao 5osva i Petrograd broje rajem vea preo mi#ion stanovnia.'azvoje se prime*uje i u Bzijsom de#u 'usije.18A. zauze*e zme/u 18A4. i 18=1. car deretom uida %euda#izam u 6ermeniji,Cruziji i Bzerbejd+anu.

S#'%jna #'%&&"a'usija na sve na!ine g#eda da se os#obodi poni+avju*i$ us#ova Parisog mira o Ernom moru.B#esandar >> i nez Cor!aov ne idu diretno na &tomansu imperiju,ve* supti#no rade preo)a#ansi$ naroda.B#i je sve ovo podre/eno e#iminisanju odredaba o demi#itarizaciji Ernog mora.&tobra 18=2. u tou -rancuso@prusog rata 'usija je obavesti#a ve#ie si#e da ove odredbe višene va+e 3zabrana dr+anja ratne %#ote i vojni$ utvr/enja.&vo su nevo#jno pri$vati#e ?.)ritanija,Bustro@"garsa, -rancusa i Prusa.Pos#e Parisog mira, 'usija se orenu#a -rancusoj ao bi e#iminisa#a Bustriju oja se smatra#aneza$va#nicom jer je ratova#a u :rimsom ratu a B#esandar je spasao 1849. od revo#ucije a182. joj je spasao $egemonu poziciju u ema!oj.


30/69


31/69

a raz#iu od Prudonista 5ars je smatrao da se po#iti!a borba ne mo+e odvajati od eonomse,do su Prudonisti smatra#i da je po#iti!a borba bespredmetna.5arsisti su se s#aga#i sa prudonistima da treba da postoji zadru+no organizovanje a#i za raz#iuod nji$ su samtra#i da ono ne mo+e da izmeni apita#isti!o društvo.a raz#iu od prudonista i trejdjunionista, marsisti su smatra#i da je rajnji ci#j po#iti!a borba za

v#ast a ne svaodnevna sindia#na borba za nei bo#jita.Sindiat po marsistima mora biti vaspita! za borbu radni!e #ase, a ne sam sebi svrsis$odan.S2'j&na

5ars se za#agao za uidanje privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju i naciona#izaciju.Prudonisti su se za#aga#i za sitnosopstveni!u i grupnu, a trejdjunionisti za mešovitu dr+avnu i privatnu.)aunjisti su zastupa#i s#i!no ao i marsisti o#etivnu tj. društvenu svojinu a#i su za raz#iu odmarsisti!e o#etivizacije i naciona#izacije brani#i tezu uidanja nas#e/a oja *e roz dvegeneracije rezu#tovati nepostojanjem tave svojine.5ars je pobedio baunjiste i ostavio Cenera#no ve*e ao centra#ni organ, do su oni $te#i da ono bude samo nei in%ormacioni biro.Cenera#no ve*e *e ve#iu u#ogu odigrati u podršci Parise omune.

TREA FRA7CUSKA REPULIKA 181-1914.Par&!"a "'+una

asta#a u pos#ednjoj %azi -rancuso@prusog rata 18.marta a ugušena 8.maja 18=1. asta#a na osnovu #asni$ suprotnosti u vreme carstva i nji$ovi$ zaoštrenosti u tou rata.5ere genera#a


32/69

A. "vedeni su moratorijumi na stanarine i dugove.=. "inut je no*ni rad.8. "vedena smrtna azna za ra/e i teša de#a.9. >zba!eni carsi s#u+benici iz uprava.

2. marta ?ersajse v#asti opsedaju Pariz i spre!avaju doto namirnica iz unutrašnjosti.

A. apri#a (iga repub#ianaca je izdejstvova#a od#uu od :omune da sama preduzme ontranapad. isu uspe#i a maja su po!e#e borbe u predgra/ima.&!ajni revo#ucionari poput jaobinaca stre#jaju taoce 4@A. maja.1.maja odsudna zuzeti su bogati oji su mog#i da p#ate, popovi, prosvetari i $ranite#ji.a$va#juju*i patriotizmu i privrednom razvoju ?#ada je mog#a prevremeno da isp#ati dugraspisuju*i narodni zajam 18=0. godine a emci su se nevo#jno povu#i.5onar$isti imaju još uve ja uticaj, u supštini su prista#ice )urbona@#egitimisti, 6u#simonar$isti@or#eanisti i preosta#i bonapartisti.(egitimisti $o*e unua 7ar#a K ao Bnrija ?, or#eanisti unua (uja -i#ipa ao gro%a od Pariza3podr+avaju i$ rupni apita#isti a bonapartisti $o*e apo#eona i#i njegovog sina.Svi oni su protiv repub#ie a za restauraciju monar$ije.'epub#iansa rupna bur+oazija se protivi i $o*e saradnju sa srednjom #asom gra/ana, oja je$eterogena a#i ujedinjenja u jednom a to je borba protiv repub#ie u ojoj v#ada aristoratija.0.maja 18=0 monar$isti su sa ve*inom sruši#i


33/69

'epub#ianci su osvoji#i ve*inu i u senatu januara 18=9, 5a 5a$on je podneo ostavu. a !e#o repub#ie je došao repub#ianac G&% ;re2&.

7e!a$&%n'! re#u$%&"an!& 2%a)a 189-188.Po!e#e su da se pojav#juju socija#isti!e i sindia#ne organizacije #ega#no i#i po#u#ega#no.

a ongresima u Parizu 18=A i (ionu 18=8 bi*e donete rezo#ucije oje ni u om s#u!aju nisuima#e poti!i sadr+aj ve* samo socija#ni.Povratni Hi# Ced je $teo da u tou Svetse iz#o+be u Parizu se odr+i me/unarodni socija#isti!iongres a#i mu nije dozvo#jeno i u$apšen je sa saradnicima.Doš#o je do protesta što je dove#o do odr+avanja me/unarodnog socija#isti!og ongresa u5arseju 18=9, na ome je osnovana Socija#isti!a partija -rancuse.Hi# Crevi je bio i #ibera#an prog#asivši 14.ju# 1=89. za naciona#ni prazni a i onzervativanodbivši da da v#adu repub#iancu demorati, Le'nu ;a+$e&.>zabran je onzervativac Va)&ng'n oji je zato što je izabrao ministra Fer&ja oji je bio za#aicisti!o obrazovanje.bog ovoga i još nei$ nes#aganja ?adington je podne ostavu 1.1.18=9.

Crevi je izabrao Frej!&nea oji je bio e#asti!niji i meši a#i je zadr+ao -erija.1882. su izaš#i sa dva zaonsa pred#oga, o amnestiji po#iti!i$ rivaca i raspuštanju 6ezuita s timda se versa udru+enja 3ongregacije moraju registrovati.Supština je vodi#a +u!nu raspravu o drugom zaonu te je -rejsin podneo ostavu septembra.-eri je obrazovao v#adu vode*i besrupu#oznu borbu sa #erom.Pos#e jednog neuspe#og poušaja, marta 188. *e mu biti pri$va*en zaon o #aicizacije šo#a.;a+$ea i #evi repub#ianci su dig#i $aju na -erija zbog po#itie o#onija#izma u >ndoini,zbori su zaazani za avgust 188." borbu se u#ju!uju i K%e+an!''2& radia#i oji su $te#i uidanje senata, %uncije

predsednia,sra*enje vojnog roa i odvajanje crve od dr+ave.Cambeta sad tra+i umesto odvajanja crve i dr+ave, uspostav#janje onoradata iz 1821 ojim bisveštenstvo s#u+i#o dr+avi i re+imu. a izborima su višestruo pobedi#i repub#ianci !iji$ je 92 od 4= pripada#o #evici K%e+an!'a &Pe%ana.bog rasprave oo gipta i ndoini.01. decembra 188. je umro (eon Cambeta. Dva meseca ranije ga je rani#a +ena u ruu.

ova v#ada G&%a Fer&jea 1880 i 1884. ne*e uspeti da reši prob#eme samouprave i rastu*esocija#ne prob#eme i tao/e >ndoine zbog ojeg su ga naziva#i


34/69

u%an?&,a+&d 188=. razdob#je nemira dobija ime po ministru rata genera#u u%an?eu.:ao naciona#isti pri#ia mu se pru+i#a apri#a 188= ad je nema!a po#icija u pograni!nom prostoru u$apsi#a po#icijsog inspetora 7neb#ea.Protesti u -rancusoj )u#an+e tra+i rat. vropsa dip#omatija tra+i i uspeva, da emci os#obode

7neb#ea rajem apri#a.)u#an+e tra+i pove*anje bud+eta a premijer Cob#e daje ostavu. io ne*e u v#adu sa )u#an+eom ni umereni repub#ianci a ni desni repub#ianci oji %ormirajuv#adu bez )u#an+a, a on agituje protiv nji$.:ao bi ga smiri#i daju mu omandu nad 10. orpusom u :#ermon -eranu." to vreme doš#o je do sanda#a oo dode#e ordena (egije !asti u oju je bio umešan genera#:a%are# zadu+en za ordenje i sam predsedni Crevi.?#ada je podne#a ostavu a ;re2& nije $teo ni da !uje a#i je 1.decembra 188= podneo ostavu.

Sa)& Karn' arodna supština je za še%a dr+ave prog#asi#a (azarevog unua, Sa)& Karn'a oji je za raz#iu

od dede bio onzervativac i ve#ii verni.a premijera je imenovao T&rara sa im sprema mere protiv )u#an+ea.)u#an+ea su penzionisa#i i uda#ji#i iz vojse a u javnosti je doš#o do protesta. ovu v#adu je o%ormio F%'"e sa neizbe+nim Frej!&n''+.)u#an+e %ormira „aciona#ni omitet“ sa šovinistom,antisemitom Deru%e)'+.&ni su $te#i da iza/u sa p#ebiscitom ao apo#eon 181. arod Pariza tra+i od )u#an+ea da rene na 6e#isejsu pa#atu on se o#eba.01.januara 1888. v#ada je u supštini 3)u#an+e je pre tog bio izabran za pos#ania, napa#agenera#a i poništi#a mu mandat.)u#an+e je $teo da sa „(igom patriota“ do v#asti do/e si#om.8.apri#a v#ada je ona!no oduze#a imunitet )u#an+eu a on je pobegao u )e#giju.

-rancusi sud mu je 1889. izreao meru deportacije u neu tvr/avu a on se ubio 1891.O) u%an?e'2e )' Draj(u!'2e a(ere> naon )u#an+eove a%ere i da#je padaju v#ade ao snop#je 1 v#ada za 8 godina, a re%orme se sveviše usporavaju.Svaa v#ada objavi #aicizaciju dr+ave a#i je ne sprovodi ve* ima snoš#jive odnose sa #erom.

II Inerna&'na%a'adni!i poret se ona!no cepa na pros#avi stogodišnjice )ur+oase revo#ucije na Cedeonovemarsiste i umerenove 5i#eranove posibi#iste.Pobedivši onurenciju marsisti!o ri#o socija#ista je osnova#o >> >nternaciona#u oja *e do >svetsog rata igrati zna!ajnu u#ogu.1.maj 1891. *e biti ve#i!anstveno biti pros#av#jen u (ionu a#i je u drugim rajevima bi#o rvi.

?#ada je g#eda#a da gurne pod tepi$ ovo ao bi se što pre zaboravi#o." to vreme je izbi#a i Panamsa a%era oo (esepsove ompanije i %inansijsi$ ma#verzacija uigradnji Panamsog ana#a a u nju su bi#i umešani i nei po#iti!ari.1890. na izborima doš#o je do nemira u (atinsom vartu." supštinu su uš#i A2 socija#ista a me/u njima i vo/a ;e) a#i i posibi#isti G're! & :&%eran.Do#azi do pojave anar$izma i neo#io bombaši$ napada a#i je najupe!at#jivija nji$ova acija bi#a ubistvo predsednia Sa)& Karn'a 4.juna 1894 na (ionsoj stanici.

Ka,&+&r-Per&je & Fe%&" F'r

34


35/69

Supština donosi aon protiv terora i anar$izma a#i i dodaje verba#ni de#it oji tera na anar$iju.Pouša*e da sude tridesetorici novinara na osnovu ovog zaona a#i *e se di*i radia#i i socija#isti iovu ampanju nazvati Hores protiv Perijea, a on *e zbog toga i si*i sa v#asti.Perije je nas#edio :arnoa, potoma or#eansi$ banara a#i je dao ostavu za A meseci, te ga jezamenio -e#i -or.

Draj(u!'2a A(eraSprema!ica u ema!oj ambasadi je naš#a ruom pisan dopis o stanju -rancuse vojse.5inistar vojni, zadrti ato#i genera# 5ersije je zapo!eo istragu oja i$ je dove#a do B#zašanina i6evrejina apetana Draj%usa.19. decembra 1894. je u ?ojnom sudu po!e#o su/enje Draj%usu za izdaju i bi#o je unapred rešeno.Presuda je bi#a izgnanstvo na Javo#je ostrvo.Puovni Piar je pos#e otrio da je u pitanju izg#eda bio gro% ster$azi u s#u+bi -rancuse a#igenera#štab nije $teo ni da !uje da zbog 6evrejina uništava $ijerar$iju vojse.ster$azi je pobegao u ng#esu a mi# o#a je napisao !uveno pismo „&ptu+ujem“.> sam je bio proganjan te je morao da pobegne u ng#esu.6avnost se pode#i#a na draj%usovce i antidraj%usovce.

1899. je umro predsedni Fe%&"! F'r a zamenio ga je E+&% Lu$e oji je $teo obnovu procesa.Deru%)e%'2& antidraj%usovci su $te#i po*i na 6e#isejsu pa#atu a#i im se suptrotstav#ja radni!o predgra/e.Lu$e je došao do ompromisa da se Draj%us ponovo osudi a da ga (ube pomi#uje.Deru#edovi su po$apšeni i osu/eni na robiju.1920. na tre*em procesu Draj%us *e biti os#obo/en a 192 vra*en u s#u+bu.Puovni Piar *e biti ministar rata u :#emansoovoj v#adi a o#a *e umreti pod misterioznimoo#nostima 192.

U !u!re rau?#ada ?a#de@'usoa je završi#a draj%usovu a%eru, i mog#a je nastaviti borbu protiv #eria#izma iza uravnote+enje socijani$ raz#ia iao je ?a#de bio onzervativac.Predvi/eno je da se postepeno smanjuje radno vreme na 12 !asova i postignu dogovori izme/uradnia i pos#odavaca ao bi zem#ja renu#a napretu 3ao i ng#esa i ema!a?#ada je tra+i#a da se primenjuje apo#eonov onordat i da se #eria#ne zajednice registrujuod Dr+avnog saveta što je dove#o do bunta #era. a izborima 192 su pobedi#i radia#i i socija#isti a ?a#de@'uso nije $teo da v#ada sa njima pa je podneo ostavu. ova v#ada je deretima od =. juna zabrani#a +ense verse šo#e a zatvori#a je oo 0222versi$ šo#a oje nisu bi#e registrovane.

&vu v#adu K'+$'a je podr+avao G're! a >> internaciona#a je osudi#a podršu socija#istaonzervativnim v#adama.6anuara 192A. je umesto predsednia Lu$ea izabran Fa%&jer.5arta 192A. u v#adu u#aze K%e+an!' & Ar&!&) r&jen.&tobra 192A. premijer postaje :#emanso, oja *e sratiti radno vreme, i pobo#jšati radne us#ove."pros tome do#azi do protesta sindiata radnia.1929. :#emanso podnosi ostavu a v#adu %ormira )rijen oji je za po#iti detanta35aroansariza.

35


36/69

"s#ed štraja +e#ezni!ara vojsa i$ mobi#iše a socija#isti se bune u supštini.1912 )rijenova v#ada je podne#a ostavu.1910. za predsedia *e biti izabran Poenare a )artuoava v#ada *e pove*ati vojni ro do *eHores biti ubijen u antiratnim demonstracijama.

ITALIJA 18-1914

Va&"an & &a%&jan!"a )r?a2a.otobra 18=2. p#ebiscitom se stanovništvo 'ima izjasni#o o u#ju!ivanju u >ta#iju.

. ju#a 18=1 je par#ament >ta#ije izg#asao aon o odnosu prema svetoj sto#ici 3Pije KPotvr/ena je papsa svetost i nepovredivost, esteritorija#nost i pravo na dr+anje garde.Papa je odbio da primi godišnju pomo* od >ta#ije i da sveštenici po#a+u za#etvu >ta#iji.>zabrao je dobrovo#jno ropstvo a od #era je tra+io da bojotuju >ta#ijansu dr+avu.>ao su >ta#ijom uprav#ja#i #judi oji su #oja#ni prema ato#i!anstvu.

Ureenje Kra%je2&ne Ia%&je:ra#j je birao predsednia v#ade oja je odgovara#a njemu i supštini.:ra#jevi su ug#avnom poštova#i od#ue par#amenta.Dr+ava je ao i Pijemont pre toga, bi#a strogo centra#isti!og tipa pode#jena na pre%eture.& neoj samoupravi nije mog#o biti ni re!i.Desnicu su !ini#i avurovi s#edbenici ograni!enog #ibera#izama,prista#ice su+enog bira!og prava. jedni i drugi su +ive#i u avoj tavoj o$eziji do 18=A. !ija su op!a bi#e v#ade Lana do 18=0.i :&nge&ja do 18=A.(evica je nevo#jno pri$vata#a ve#ie poreze ao bi se dr+avni dug otp#atio što se i desi#o 18=A.Brmija je oraganizovana u sta#nu i teritorija#nu sa uupnom snagom od 02 $i#jada.&ve dve v#ade su $apsi#e i repub#iansu i #eria#nu opoziju a #er je morao da s#u+i vojsu.:ra#j je 18=A poverio v#adu umerenjau De#re&!u oji je %ormirao #evi!arsi abinet.&n je uinuo nee poreze i izvršio izbornu re%ormu 188. ojom je smanjen cenzus, nedovo#jno.188=. pos#e Depretisove smrti na !e#o do#azi desi!ar Kr&!#&.

Dru32en& & #'%&&"& ?&2' u Ia%&j& & & 8 & g')&na erazvijeni jug a posebno Sici#ija su bi#i ve#ii prob#em za razvijeni sever.> i Pije >K. a presto *e do*i još onzervativniji "mberto > a Pija *e zameniti njegov s#edbeni (eon K>>>.Do#azi do razvoja anar$izma oji *e dovesti do atentata na ra#ja u apu#ju 18=8 a i do njegovorubistva 1922.

36


37/69

:rupna bur+oazija os#onjena na ra#ja 82 ti$ zave#a vrstu par#amentarne ditature.&pozicija je bi#a razjedinjena na pet grupa 3petrar$ija"pros tome privredni uspon je bio evidentan.

Kr&!#&je2a era" autoritarnu v#ast "mberta oji se divio ?i#jemima, se savršeno u#opio Bgostino :rispi.

)ivši macinista je pri$vatio da ra#j treba da v#ada a ne ra#juje i branio je monar$iju svom si#om. jegova odanost germansim si#ama u stru i


38/69

7E:AČKO CARSTVO 181-1914

Dr?a2n'6 )ru32en' & #'%&&"' u!r'j!2' Drug'g Raja&d 18=1. do 1914. ema!om v#ada pruso p#emstvo3juneri sa rupnim apita#istima.6uneri iao %inansijsi s#abiji su se prostira#i na I0 ce#og carstva te je nji$ovo u!eš*e bi#ovode*e u dr+avi."stavom iz apri#a 18=1 je obezbe/en privi#egovan status Pruse !iji je v#adar samo mogao biti na!e#u dr+ave.Prusa je zadr+a#a v#adu, nedemoratsu supštinu iz triju #asa i v#adara3ra#ja.Predsedni pruse v#ade je bio i ance#ar ema!e oga imenuje v#adar ipa vode*i ra!una oraspo#o+enju u saveznom par#amentu 3'aj$stagu.

'ajstag se samo bavi bud+etsim pitanjima i merama za o!uvanje jedinstva i poreta.18=4. )izmar je uspeo da roz 'ajstag proturi vojni bud+et za = godina unapred 3septanat.'aj$stag je izg#asao program ponem!avanja nenema!i$ naroda u ovirima 'aj$a, Po#jaa,(u+i!i$ Srba, -rancuza itd.Privrednim razvojem industrije, po#joprivrede, banarstva, ema!a *e presti*i -rancusu ing#esu a 1914. *e zaostajati samo iza [email protected] ovoga *e do*i mi#ijardama oje su se s#i#e od 18=0@18=0 na ime ratne odštete iz -rancuse.&vo *e biti na @A godina zaustav#jeno „crnim petom“ 18=0 oji *e obu$vatiti sve dr+avevrope.>z borbe za ujedinjenje *e isp#ivati :onzervativna strana gro%a 5antoj%e#a oja je ritiova#acara i ance#ara da su interese Pruse +rvova#i carstvu.

&d nji$ *e se izdvojiti S#obodni onzervativci oji *e podr+avati v#adu i cara uz pomo* rupni$industrija#aca ao što je :rup.Partija aciona#ni$ #ibera#a je potica#a iz Severnonema!og saveza 18AA@=1. a saup#ja#a jesrednju i rupnu bur+oaziju iz zapadni$ de#ova Pruse i ju+ni$ de#ova ema!e, !isti sunaciona#isti bezose*ajni za socija#ne prob#eme a#i za idea#e par#amentarizma i #ibera#izma.Sa svima njima *e )izmar morati da se dogovara osim sa socija#demoratama prema ojima jegajio netrpe#jivost.


39/69

a izborima 18=4. Strana centra posti+e zapa+en uspe$ upros represa#ijama.Pogotovo što je ?ind$orst u svoj program uneo socija#ne e#emente i $riš*ansu brigu.Stvarao je $riš*anse radni!e sindiate i povezivao se sa socija#istima.18=A. )izmar je zaustavio u#turamp% i preusmerio svoju borbu a socija#istima a ato#ici su bi#i zadovo#jni što crva nije bi#a odvojena od dr+ave.

(eon K>>> je !a )izmara nazvao dobrim !oveom i dode#io mu orden.'r$a #r'&2 !'&ja%&!a18=. na ongresu u Coti, marsisti i #asa#ovci *e se ujediniti u Socija#demoratsu partiju." programu je preov#ada#a antiapita#isti!a ideo#ogija a#i uz tragove (asa#ovi$ re%ormisti!i$stavova o saradnji bur+oase dr+ave i radništva.>ao su 5ars i nge#s ritiova#i Cotsi program na !e#u partije su se naš#i marsisti Bugust)ebe# i :ar# (ibnet.18=8. jedan anar$ista je poušao atenta# na cara te nije imao niave veze sa socija#istima. oju *e asnije osetiti i raspad oonzervativnog b#oa.5arta 1888. je umro ?i#$e#m > a nas#edio ga je unu ?i#$e#m >> 3sin -ridri$ >>> umro juna.>ao star poušava da nametne svoju vo#ju m#adom caru i tu se suob#java sa njim. jegova mo* u par#amentom se rasprši#a raspadom b#oa, onzervativaca i naciona#ista.Pod pritisom estremni$ naciona#ista i industrija#aca car evropsu po#itiu premešta na svetsu.bog te svetse po#itie caru je treba#a podrša i socija#demorata, što je )izmara u+asnu#o.1892 januara je isteao aon o socija#istima a car nije $teo da ga produ+ava.

-ebruara 1892 car je otpustio )izmara i doveo genera#a :aprivija, nio ga nije +a#io.>za njega je ostao „)izmarov sistem“ u spo#jnoj potitici oji predpostav#ja o!uvanje mo*i ema!e na starom ontinentu uz pomo* zamršene dip#omatije.> u unutrašnjosti njegova po#itia, ao onzervativca, je bi#a o!uvanje poreta.Podršu aciona#@#ibera#a je dobijao pri$vatanjem nji$ovi$ za$teva za modernizaciju uprave,sudstva, uvo/enje gra/ansog braa i ograni!avanje crvenog uticaja.

Re2&,&'n&,a+ u S'&ja%)e+'"ra&j&1891. Socija#demorati su odr+a#i ongres u r%urtu na ojem je usvoje novi program.

39


40/69

Bugust )ebe# je bio na vr$uncu mo*i a partija je iš#a re%ormisti!im a ne revo#ucionarnim putem.'e%ormisti!a struja je ve* ima#a prevagu u partiji, smatra#o se da se do socija#izma mo+e do*ire%ormama a ne revo#ucijom, revo#ucija je umira#a. e*e di*i ni g#as protiv zborno pravo je ima#o samo A procenata u Bustrijsom i ispod 0 posto u "garsom de#u dr+ave.

Care2&na Au!r&jaPos#e agodbe v#ast su preuze#i ve*insi #ibera#i a#i je premijer bio njegov !ove "ne,Auer!#erg.Sve do berzansog s#oma 18=0. Bustrija je ima#a privredni prosperitet.Ear je $teo te 18=0. da sa!uva (ibera#e a#i i da prebaci svu odgovornost na nji$.

Če3"aFesi su $te#i uvo/enje


41/69

aon ovoga *e se javiti 5#ado!esi oji *e nasuprot onzervativaca biti za !vrš*i otpor )e!u i emcima.

P'%ja& & Ia%&jan&Po#jso p#emstvo je u Ca#iciji ima#o pov#aš*en status u odnosu na se#jae 'usine.&no je bi#o spremno da pri$vati dua#izam ao im se priznaju po#u%euda#na prava u Ca#iciji i

premo* nad seosim 'usinsim stanovništvom.6u+ni a#ijansom manjinom nije imao podršu mati!ne dr+ave.Pr&2re)a & 3"'%!2'

8.maja 18=0 s#om )e!e berze u tou Svetse iz#o+be u )e!u.(ibera#i su se vo#jom cara zadr+a#i na v#asti nastav#jaju*i re%orme u 'aj$sratu.6oš 18A8 su uinu#i :onordat u 'aj$sratu a car je nevo#jno potvrdio.18=4. ao bi srenu#i javnost sa rize Bueršpergova v#ada je proturi#a !etiri zaona protiv crve.

Kraj L&$era%a(ibera#i su zameri#i caru u doba rize 188@18=8. što radi bez onsu#tacije par#amenta saBndrašijem na oupaciji )i;, povredivši time njegovo pravo i sujetu."z naras#e prob#eme naciona#izma,šovinizma, antisemitizma, socija#izma, (ibera#i nisu ima#irešenje.1.2.18=9. car je izdejstvovao ostavu Bueršpergove v#ade. a v#ast je doveo onzervativca gro%a %on > i )izmar.

41


42/69

;riš!anso@socija#isti!a strana 3(ueger je napredova#a sa Socija#demoratsom.Prvi su $te#i da se u oviru sistema na teme#jima $riš*ansog mora#a izbore za bo#jitasiromašni$ a drugi su to $te#i revo#ucionarnom borbom protiv apita#izma.&be partije su bi#e odane caru a Socija#demorati su po#ao napušta#i revo#ucionarne ideje a$riš*ansi socija#isti su !a primenjiva#i se#etivni antisemitizam i naciona#izma po potrebi.

;riš*ani su podr+ava#i mere %rancusi$ radia#a i eng#esi$ #ibera#a a Socija#isti nee idejenema!e socija#demoratije. astupio je ponovo i suob „5#ado!e$a“ i emaca.


43/69

> ni+e i srednje p#emstvo3d+entri je u upravi na višem mestu,bez obzira na imovinso stanje, odrupne bur+oazije a o rupnom 3magnatima da i ne govorimo.štvan


44/69

VELIKA RITA7IJA 18>8-191418A8@18=4. ajrazvijenija evropsa i o#onija#na dr+ava u#azi u %azu imperija#izma.

" ovoj novoj vitorijansoj eri nosioci promena su bi#i C#edstonovi (ibera#i oji se use iz stari$?igovaca pretvara#i u modernu partiju. a po!etu se prime*uje zaostajanje „radionice sveta“ za ema!om i SBD.Sve do 1914. na po#iti!oj sceni su se menja#e (ibera#na i :onzervativna partija.Do ?itorijine smrti 1921. su v#ada#i u potpunoj $armoniji sa njom.

Re('r+e L&$era%ne !ran"e18A8@18=4. na v#asti je C#edstonova (ibera#na partija na vr$uncu svoje mo*i." spo#jnoj po#itici su se dr+a#i nemešanja u vropse suobe „z#atna izo#acija“." unutrašnjoj eonomsoj i socija#noj po#itici su se dr+a#i #ibera#ni$ na!e#a s#obodnog tr+išta.

S'&ja%ne & #'%&&"e re('r+e a osnovu teorije D+ona Sjuarta 5i#a, su pristupa#i ontro#isanoj demoratizaciji društva uzdavanje ravnopravnosti +enama i proširenju g#asa!og prava, gra/ansi$ i #i!ni$ s#oboda.>š#i su postepeno a napuštanju „(eze %era“ i intervenciji dr+ave u orist siromašni$ i razvojumoderne #ibera#ne gra/anse dr+ave.Postepeno su preraspore/iva#i privi#egije u društvu u orist siromašniji$.&vo su mog#i da postignu za$va#juju*i izbornoj re%ormi 18A=. na osnovu oje su oni doš#i nav#ast 18A8, jer su proširena g#asa!a prava srednjoj #asi.aša#i su pristup univerzitetu širim s#ojevima i drugim verama, ao bi mog#i dobiti budu*uobrazovanu uprav#ja!u #asu.'e%ormisa#i su i vojsu pode#ivši je na pro%esiona#nu u ojoj se s#u+i na odre/eni ro i rezervu.Finovi se više nisu mog#i upovati. aj+eš*i otpor se javio oo pitanja ravnopravnosti re#igija iza oga je staja#o „>rso pitanje“.&no je bi#o dvojao i socija#no i naciona#no.> u >rsoj su se razdvaja#i borbeni -enijanci i umereni :onstituciona#ni naciona#isti.C#edston je po!eo re%orme oduzimaju*i posede Bng#ansoj crvi u >rsoj a#i je em#jišni zaoniz 18=2 bio samo de#arativan jer nije rešio pitanje se#ja!e rente #end#ordovima."mereni >rci su stvori#i >rsu po#iti!u partiju ojom su $te#i da dobiju autonomiju 3;ome 'u#e.C#edston nije mogao da iza/e iz irsog #avirinta.18=4. >rci *e u*i u ng#esi par#ament.&n je imao prob#em zbog siromašnog eng#esog se#jaštva oje se ise#java#o preo oeana.Pos#edice eonomse rize 18=0. su doš#e i do &strva a sve *e to dovesti do pada C#edstona.


45/69

:onzervativci su se više bavi#i pitanjima uprave i po#itie nego eonomsim pitanjima oja jošuve nisu bi#a u a#armantnom stanju.>pa su pobo#jšani us#ovi stanovanja gradse sirotinje i pitanje zdravstva, te su po tim pitanjimanastavi#i po#itiu (ibera#a.18=. je donet aon o ravnopravnosti radnia i pos#odavaca po pitanju pos#odavaca, iao su i

pos#odavci i sudstvo dugo opstruisa#i ovaj zaon. i onzervativci nisu mog#i da reše pitanje ravnopravnosti re#igija zbog uticaja Bng#iansecrve.

Ir!"' #&anje6 #a) D&,rae%&ja6 #'2raa" L&$era%aPored crvenog pitanja Dizrae#ijevu v#adu je mu!io prob#em eonomse prirode je je eonomsariza duboo potresa#a &strvo.(ibera#i ga zbog toga napadaju ao i zbog vo/enja supe po#itie >sto!nog pitanja, upros uspe$ana )er#insom ongresu i prog#ašenju ?itorije za caricu >ndije.18=. " )ritansi par#ament je ušao >rac Parne# sa im su se u >rsoj poveza#i -enijanci."jedinjeni su pozva#i se#jae da ne p#a*aju zaupninu zem#joposednicima.:apetan )ojot je poušao da natera se#jae da p#a*aju zaup a Bgrarci na !ijem je !e#u sada bio

Parne# su ga izo#ova#i 3bojotova#i.1882. sve ovo je dove#o do poraza onzervativaca i povrata (ibera#a.1881. Dizrae#i je umro.(ibera#i su se suo!i#i sa >rsim , sindia#nim i izbornim pitanjem.>ao je pripremao novi zaon >rsi Bgrarci su ga odbi#i jer su $te#i zem#ju u v#asništvo.C#edston $apsi Bgrarce pa i Parne#a a#i ga je os#obodio i poveo pregovore sa njim.Parne# je pri$vatio aon o zem#ji a C#edston se obavezao da tra+i mere za radia#nije rešenjeagrarnog pitanja u >rsoj.1884. C#edston je doneo novi izborni zaon ojim je opšte pravo g#asa posta#o opšte.188. &dr+avši re! C#edston je doneo zaon ojim se odobravao dugoro!ni zajam za otupzem#je od #end#ordova a#i je propao zbog -enijanaca.

6oš 188. su po!e#i sa nasi#nim atovima gde je ubijen ministar za >rsu :evendiš.bog ovoga su se u Par#amentu C#edstonovom zaonu suprotstav#ja#i i #ibera#i i onzervativci.rsoj su nastoja#i da odvoje socija#ni poret od naciona#nog.1920 su done#i zaon o predaji zem#je se#jacima uz preuzimanje na sebe otupa #end#ordovima. isu uspe#i da umire drugi prob#em, naciona#no pitanje sa ;omru#erima.1891. pos#e Parne#ove smrti u Par#amentu nije više imao o da zastupa pitanje samouprave.C#edston je pos#e Parne#ove smrti poušao da proturi zaon o ;om ru#u a#i je Cornji dom stavioveto.)ritanija je na svojoj strani ima#a protestante B#stera oji su bi#i protiv odvajanja >rse.

45


46/69

>ma#i su podršu onzervativaca a #ibera#i se nisu buni#i.Pos#e Parne#ove smrti >rci su se orenu#i u#turnom razvitu i prou!avanju jezia, „Cej#sa #iga“da bi se #agano oreta#i i a po#itici.192A. &sniva se 7in -ejn oji *e sara/ivati sa :ono#ijevom socija#repub#iansom stranom.

7a #ragu 55 2e"a

1898. umro je C#edston, So#zberi i ra#jica ?itorija 1921."pros usponu )ritanije, radni!a #asa za$teva bo#ji +ivot,nadnice,ra*e radno vreme.:apita#isti se vra*aju protecionisti!im merama carina i ma#im socija#nim popuštanjima, a#i nisuuspe#i da odvoje radništvo od socija#izma.:onzervativci Fember#en i )a#%ur nisu uspe#i da se izbore sa irsim i socija#isti!im pitanjem a i)ursi rati im nije išao na ruu, potroši#i su redite.

Ir!"' #&anje. Ra)n&"& #'"re1920. je o+ive#o irso pitanje usvajanjem zaona o dr+avnom preuzimanju otupa zem#je.Pov#a!enjem ng#esi$ #end#ordova ato#i!a crva postaje dominantna u >rsoj." ng#esoj trejdjunioni poušavaju da se izbore za pravo na štraj i sindia#no de#ovanje. epovo#jne sudse od#ue o pravima radnia 1921. su iznedri#e (aburisti!u stranu.

Do tada je radništvo organizovano u ras#ojene i razjedinjene trejdjunione oji nisu bi#i sposobniza po#iti!u borbu ve* samo socija#nu.1884. jav#jaju se -abijanci 3nazvani$ po onzu#u -abijanu :untatoru a#i im ci#j nije bi#arevo#ucija ve* usavršavanje apita#izma i razvoj speci%i!nog socija#izma sporim putem.'adia#izam u sindia#ni poretima je narastap pos#e ugušeni$ radni!i$ demonstracijanovembra 188=. nazvani$ „rvava nede#ja“ato su 1890 radia#ne grupe sindiata su sazva#e ongres sa ci#jem osnivanja (aburisti!e partije oja *e se i osnovati 1921. godine.

V%a)a2&na L&$era%a u #re2eerje raaDecembra 192. )a#%ur je podneo ostavu.(ibera# )anerman %ormira v#adu a #ibera#i *e se odr+ati na v#asti do 191."ve#i su penzije preo =2. godine, inva#idnine, progresivan porez, osmo!asovno radno vreme.aonom su zaštiti#i sindiate od samovo#je pos#odavaca.ato je Cornji dom da bi potopao v#adu odbio bud+et 1929.(aburisti postav#jaju pitanje nad#e+nosti Cornjeg doma i uz pomo* >raca i (aburista su mu uze#i pravo veta na %inansijse zaone.192A. 7in %ejn je zapo!eo nepasivnu borbu protiv ng#eza.rse 191."pros vetu Cornjeg doma oji je imao suspenziju samo na dve godine za po#iti!a pitanja ao bi ponovo bio pri$va*en od Donjeg doma, stupio bi na snagu 1914.&ran+isti se spremaju za borbu i upuju desetine $i#jada pušaa i#ega#no, od ema!e a#i je zbograta suob od#o+en za tri godine.

RUSIJA 18-1914O) #'')a u nar') )' !+r& A%e"!an)ra II

"pros re%ormama apso#utizam u 'usiji je ostao netanut.)orbene tendencije pot#a!eni$ su suzbijene A2ti$ godine usupivši mesto, prosvetite#jsimativnostima =2 ti$ godina.

46


47/69

18=4. m#adi inte#etua#ci su preduze#i „po$od u narod“ renuvši u se#a ao bi prosveti#ise#jaštvo i pridobi#o ga za socija#izam.>ma#i su ose*aj rivice jer su smatra#i da su prepusti#i se#jae nji$ovom mizernom +ivotu uneuosti.Se#jaci su osta#i ravnodušni i projeat je propao 18=, mnogo i$ je po$apšeno a nei su se ubi#i.

"verivši se da se mirnim putem ne mo+e sti*i niuda najborbeniji su 18=A. osnova#i tajnuorganizaciju „em#ja i s#oboda“. jen !#an ?era asu#i! je ubi#a gradona!e#nia Petrograda i pobeg#a u 7vajcarsu 18=8.Pos#e poušaja ubistva cara po!inje pravi rat revo#ucionara i v#asti oja besi, a ovi vrše teror.18=9. tvrdo jezgro se izdvaja i %ormira organizaciju „arodna s#oboda“ .Ear je pri$vatio izvesnu demoratizaciju pri$vativši osnivanje Dr+avnog saveta oga bi bira#igradovi i gubernije po savetu i na osnovu projeta genera#a (orisa@5e#iova.5ogu*e re%orme su pa#e u vodu, 1.apri#a 1881. B#esandar >> je ubijen u atentatu.

Ru!"& #ara)'"! na #re%a,u 2e"'2aB#esandar >>> se oru+io jaim obezbe/enjem, odredivši brata ?#adimira ao bude ubijen daovaj preuzme presto.

Po#icija $apsi i razara „arodnu s#obodu“ a njeni pripadnici caru ša#ju pismo ojim mu obe*avajuzaustav#janje terora u zamenu za "stav.Ear odbija i poništava projeat #ibera#a (orisa@5e#iova oji je u#onjen sa po#o+aja.0.apri#a 1881. su atentatori obešeni. ovi car je bio naciona#ista, antigermanista 3uticajni na dvoru i onzervativac.&ru+io se reacionarima a za savetnia je uzeo najgoreg, Pobedonosceva oji je sara/ivao sa jošreacionarnijim ministrom unutrašnji$ de#a > je nas#edio presto od svog oca. e mnogo sposoban, pod#o+an uticajima,nas#edivši onzervativizam od oca i Pobedonosceva.1880. P#e$anov i ?era asu#i* su u Henevi osnova#i marsisti!u organizaciju „&s#obo/enje

rada“.'usi marsisam je za raz#iu od zapadnog, pri$vatao marsovo u!enje ao dogmu a ne opciju.1890@ u Petrogradu se javi#a borbena grupa marsista 3(enjin, 5artov oji su za raz#iu odteoreti!ara 3Struve, )er/ajev bi#i za aciju umesto teoretisanja.(enjin je proteran u Sibir sa +enom :rupsajom.&n je povezao marsisam sa revo#ucionarnim narodnjaštvom, jaobiniizmom, Petra


48/69

a ongresu u (ondonu su se pode#i#i na (enjinove prista#ice@ )o#jševie oji su smatra#i dasamo !e#i!na vo#ja revo#ucije mo+e uspeti u se#ja!oj zem#ji, i na prista#ice 5artova@5enjševie, prema ojima revo#ucija nije mogu*a bez razvoja apita#izma u 'usiji.

Re2'%u&ja 190-19.Cra/ansa #asa tra+i ve*e u!eš*e u v#asti po!etom vea što je bio ata na samodr+av#je.

'adni!a #asa tra+i bo#je us#ove +ivota. eposredni povodi za revo#uciju su eonomsa riza 1922@1920. i neuspe$ protiv 6apana 1924I." pravcu revo#ucije de#uju, (enjinova 'SD'P i socija# revo#ucionari3eseri ao nas#ednicimi#itantni$ narodnjaa.192. na mesto ubijenog ministra po#icije je došao P#eve, oji je bio gori od pret$odnog.&n ubacuje provoatore u radni!e redove.Podr+an od ?e#iog neza Sergeja, P#eve unutrašnje nezadovo#jstvo usmerava na antisemitizam išovinizam.1920. u :ijevu je pod porovite#jstvo po#icije ubijeno 4 jevreja a ranjeno 422.5asovno 6evreji i naciona#ne manjine u#aze u radni!i poret.P#eve ube/uje vr$ušu da je iz#az iz rize sretanje javnosti sa pravi$ prob#ema oje bi se izvrši#o

u#asom u pobedonosni rat."pozoren da mora da izvrši re%orme ao bi carstvo opsta#o, io#aj >> odbija povrata naustavni projeat genera#a (orisa@5e#iova, jer car ne de#i v#ast ni sa im.8. 6anuara je doš#o do demonstracija u Petrogradu.9. januara procesija ide a imsom dvorcu da tra+i pravdu od cara.3+ene,deca,odras#iEar se s#anja a njegov brat ?#adimir otvara vatru i 222 demonstranata gine.Cenera#


49/69

S'%&n'2e re('r+e & nj&'2 "raPreda mu je bio Speransi.6oš za vreme revo#ucije ao gubernator apadne )e#orusije je ršio anar$iste i revo#ucionare.Stupivši na v#ast tra+io je podršu 5i#juova i adeta a#i su ga oni odbi#i.:rajem 192A. u >> Dumi je pred#agao da se u Sibiru i Bziji zem#ja pode#i se#jacima a u evropsom

de#u 'usije da se osnuje em#joradni!a bana oja bi dava#a $ipotearne zajmove se#jacima.&vo su odbi#i i adeti i #evica oji su ima#i ve*inu u Dumi.Ear je raspustio Dumu a >>> je sazvana u junu 192=. sa desni!arom ve*inom.Sto#ipinov Bgrarni zaon je jedva usvojen a po!eo je sa primenom 1912.

7a&'na%n' #&anje" 'usiji 'usi nisu !ini#i ni 2 procenata stanovništva. ajprob#emati!nije -inso, Po#jso i 6evrejso pitanje.Sto#ipin namerava Po#jsu da izuzme iz 'usije a do u -insoj treba poja!ati rusi%ijaciju.?#asti su same pre*utno odobrava#e pogrome nad 6evrejima.:adeti i revo#ucionari su na Sto#ipina g#eda#i ao neog o im mo+e uzeti primat.Ernostotinaši ga napadaju da udara na interese p#emstva.

1929. carica B#esandra je po!e#a da rovari protiv Sto#ipina od cara.6edino je ve#ii nez io#aj ubedio cara da ne pri$vati Sto#ipinovu ostavu 1912.Dvostr#ui agent &$rane i eser je 1911 bacivši bombu smrtno ranio Sto#ipina.Dvor je bio zaoup#jen pros#avom 022 godina dinastije i neva+nim statisti!im podacima oji sudava#i #a+nu s#iu da je zem#ja u usponu.

P&r&nej!"' #'%u'!r2'" 7paniji, ? gra/ansa revo#ucija u :adizu 18A8 prog#ašava svrgavanje )urbona.&pšti bunt se#jštva i pot#a!eni$, 9. septembra zauzet 5adrid, >zabe#a be+i u progonstvo.?#ast je u ruama #ibera#ni$ ve#eposednia i rupne bur+oazije.18=2.izabran je Bmadeo, sin ?itorija manue#a >>, za ra#ja.'evo#ucionari su se raspa#i na radia#no ri#o oje je smatra#o da treba se#jaštvu iza*i done#e u

susret i progresivisti!o oje je smara#o da se revo#ucija treba zaustaviti po svau cenu.Se#jaštvo pri#azi radia#ima a radništvo pri$vata anar$isti!e i revo#uciona#ne metode.?e#eposedni!a reacija g#eda da vrati )urbone a#i ne >zabe#u ve* Don :ar#osa.18=0 p#aše*i se radia#nije revo#ucije :ortes je prog#asio repub#iu.18=4. novim vojnim udarom je došao na v#ast >zabe#in sin B#%onso K>>,:ar#isti se bune i gra/ansi rat *e biti završen te 18=A. ovi re+im je pri$vatio ustavnu monar$iju a zem#jom su v#ada#i :onzervativci i (ibera#i.Sta#no se smenjuju do 1921. jer obe strane brane iste vrednosti u osnovi." )asiji, :ata#oniji, i Ca#iciji se jav#jaju separatisti!i poreti.&d osamdeseti$ godina je v#adao nedoras#i i detinjasti B#%onso K>>>.:rajem vea se jav#jaju sindia#ne organizacije ao npr. E


50/69

Dva pitanja *e biti atue#na do 1914. 'avnote+e snaga u vropi i pitanje o#onija#ne imperije." +arištu *e biti pitanja %rancuso@nema!i$ odnosa pos#e rata 18=2I1.Drugo pitanje +arišta je bi#o >sto!no pitanje 3turo nas#e/e, )os%or i Dardane#i, prodor B" na jug,ang#o@%rancuso@ita#ijansi interesi za Suec,:ipar,gipat,


51/69


52/69


53/69

6e bio napad Pere gnjatijeva da ne reaguje oru+jem ve* da poša#je dva inspetora.&va misija propada a broj ustania raste zajedno sa crnogorsim dobrovo#jcima.> u Ernoj Cori i Srbiji je javno mnjenje za pomo* ustanicima.

&d vropsi$ dip#omata samo je Bndraši za to da se ne vrši pritisa na neza 5i#ana da utišaratne trube, jer se po njemu u ;ercegovini ne dešava ništa bitno." avgustu je izbio ustana i u )osni.14. avgusta pri$va*ena je ideja 'usije i B" o onzu#arnoj misiji u ;ercegovini i smirivanjustanja na terenu a#i je propa#a zbog nedobijeni$ ganancija gnjatijeva objavio re%orme Irodijade za BiH.6. okto bra 18=. i time je izbegnuto uru!enje note jer se smara#o da je nastupi#o novo doba.

53


54/69

Ra !r$&je & Crne ;'re #r'&2 Tur!"e 18>.)ritansi premijer je izjavio da nema smis#a zadr+avati Srbiju i Ernu Coru od rata. aon što je ovo !uo 5i#an je objavio 02.juna ratnu pro#amaciju.Cr!a i 'umunija su osta#e ravnodušne." )ugarsoj pos#e s#oma majsog ustana nije mog#o biti re!i o novom.

Sa!ana" u Raj3au8.ju#a 18=A. u Fešom 'aj$štatu su se sasta#i B#esandar >>, car -ranja, Cor!aov i Bndraši.Dogovoreno je nemešanje u suob a#i ao ve* do/e do intervencije, nijedna si#a ne*e de#ovati bez pret$odnog dogovora sa drugom.

1. Bo pobedi


55/69

1. otobra 18=A B#esandar >> izjav#juje da *e morati da se sazove evropsa on%erencija ostatusu $riš*ansi$ de#ova evropse


56/69

7eu!#e Car&gra)!"e "'n(eren&je6e pouša#a da isoristi ema!a.)izmar gura 'usiju u rat sa


57/69

01. januara 18=8.


58/69

Srbija je dobi#a !etiri oruga, Ernoj Cori je soro potvr/en Sanste%ansi dobita.Crci su sto!nu 'ume#iju.Postoja#a je i #auzu#a o neutra#nosti 'usije ao -rancusa napadne 'aj$ i neutra#nost B" aong#esa napadne 'usiju. 'usiji je to odgovara#o jer su joj bi#e odrešene rue u Bziji.

Tr'jn& !a2e, 188/.Pristupanje >ta#ije vojnom savezu ema!e i B" i stvaranje ta#ije i -rancuse oo ta#ija odrene agitacije u austrijsim porajinama pre svega


59/69

Perod od 188@1920 se naziva :a#ajev re+im.Ru+un&ja

" s#i!nom po#o+aju se naš#a ao i Srbija, nezadovo#jna dobitom Dobrud+e umesto )esarabije."z to i #oš po#o+aj 0 mi#iona 'umuna u


60/69

Ega!"' #&anje6oš za vreme >sto!ne rize, ao bi se doopa#i Suecog ana#a, ng#ezi su sa )izmarom nudi#iministru ?adingtonu da se -rancusa u!vrsti u ta#ijana i Bustrijanca.Primora#i su istog ediva >smai#a da prepusti presto sinu ta#ija se buni i $o*e


61/69

)izmarov sistem se urušavao iz više raz#oga a vide#o su iz#azi#e ontraditornosti njegovi$ugovora, ruso nema!e eonomse suprotnosti su se poja!ava#e, ?i#$e#m >> je bio s#on preraspode#i o#onija#ni$ carstava.1892. &d#aza )izmara je bio zna da je njegova po#itia na za#asu.1892. su )ritanija i ema!a postig#e sporazum o deobi interesau B%rici, što uznemiruje

-rancusu.>pa avgusta iste godine So#zberi i 'ibo potpisuju ugovor ojim -rancusa daje anzibarng#esoj a ova njoj Sa$aru.'usija se p#aši izo#acije a germano%i# ministar spo#jni$ pos#ova, Cirs uvi/a da je nemogu*e prib#i+avanje ema!oj te pore*e ponovo zb#i+avanje s -rancusom zbog zajmova.1891. potpisan je 'uso@%rancusi sporazum oji je bio samo de#arativnog aratera.&vi odnosi nisu iš#i dobrim toom iz dva raz#oga 'usija je porenu#a u isto vreme trgova!e pregovore sa ema!om a drugi je što je u*a 'otši#d utica#a na %rancuse pos#ovne rugove dazao!e zajam 'usiji zbog njenog odbijanja da nase#i 6evreje u gradovima. ema!i pregovori ne teu po p#anu pa su 'usi uznemireni.5aja 1891. je obnov#jen nema!o@austrougarso@ita#ijansi


62/69

-rancusa je bi#a rezervisana prema 'usiji ada je rešava#a pitanja oja nisu bi#a diretno vezanaza savez. 3sto!nog pitanja. jima su bi#i bitni moreuzi i Earigrad a -rancusoj je odgovara#a ce#ovita


63/69

Potpomognuti nema!im o%icirima


64/69

Do raja vea ce#a B%ria je bi#a porob#jena. Portuga#ija je dr+a#a Bngo#u i 5ozambi, >ta#ija je pos#e Bdue 189A. dr+a#a ritreju i Soma#iju. )e#gija u :ongu.

Ju?na A(r&"a1889. Sesi# 'od je osnovao )ritanso@ju+noa%ri!u ompaniju za esp#oataciju prirodni$ resursa.&d )ritanaca je ao za$va#nost dobio današnji imbabve na upravu i oriš*enje.

:ao s#ede*i zadata mu je bio da osvoji #e+išta dijamanata u


65/69

Pos#e Bdue i u!vrš*enja B" na )a#anu >ta#ija je potpisa#a ta#ije u (ibiji i -rancuse u 5arou.192. -rancusi predsedni je posetio 'im.&vo se nije svide#o emcima pa je )i#ov stavio to na znanje 'imu a 'im se pravdao %inansijsim

tešo*ama nastoje*i da se ne uda#je od ema!e.ije se mog#o i sa jednima i drugima.-rancusoj je osta#o da se zb#i+i sa )ritanijom.192. Pou!en jedva dobijenim ratom sa )urima, )a#%ur je o%ormio :omitet za bezbednost>mperije ojim je treba#o vojno oja!ati )ritaniju.zjava ?i#$e#ma na proputovanju u 5arou, 01.marta 192 o tome da *e braniti i oru+jem svojeinterese u 5arou je up#aši#a -rancuze .&stvarivši onsenzus sa -rancuzima oo pode#e s%era )ritanija je poru!i#a Parizu da u s#u!ajuspora sa ema!om, mo+e da ra!una na podršu (ondona.bog s#abosti 'usije, -rancusa nije mog#a ra!unati na vojnu podršu u s#u!aju rata.Pošto je ministar De#ase zauzeo !vrst stav prema ema!oj predsedni 'uvije ga je smenio.Pri$va*eno je da se prob#em 5aroa reši na me/unarodnoj on%erenciji.

D'g'2'r u jer"eu4.ju#a 192 na rstarenju u -insoj u )jereu su se susre#i io#aj >> i ?i#$e#m >>Dogovori#i su se da potpišu de%anzivni ugovor da priso!e jedan drugom u pomo* u s#u!ajunapada nee si#e. amazani ?i#i.Fa je io#aj >> naivno mis#io da u#ju!i -rancusu u ovaj sporazum.&vim je ajzer mis#io da odstrani rusu podršu -rancusoj i reši prob#em 5aroa u nema!uorist, pa je stoga pri$vatio %rancusi pred#og o me/unarodnoj on%erenciji.'usi ministri su predo!i#i caru da je dogovor iz )jerea štetan po 'usiju i da -rancusa ne +e#ini da !uje za ovaav sporazum uperen protiv ng#ese.Ear je novembra 192. saopštio ro/au ?i#iju da odustaje od sporazuma.

K'n(eren&ja u A%ge!&ra!u&dr+ana od 14.januara do =.apri#a 192A. "!estvova#o 11 zema#ja p#us SBD p#us 5aroo. ema!a je tra+i#a punu eonomsu otvorenost 5aroa za sve zem#je.-rancuzi su tra+i#i posebna prava u %inansijim pos#ovima i odr+avanju reda. a on%erenciji je od#u!eno

65


66/69

1. Priznaje se su#tanov suverenitet u 5arou i njegov integritet.. Svim zem#jama se priznaju prava trgovine sa 5aroom.0. Po#icijse v#asti u #uama se stav#jaju pod v#ast špansi$ i %rancusi$ o%icira.4. Stvara se aciona#na bana sa ve*insim %rancusim apita#om.. 7panija zadr+ava uticaj u severnom de#u 5aroa.

-rancusa je pobedi#a ema!u uz podršu ng#ese i 'usije.S#edio je nastava otop#javanja odnosa 'usije i )ritanije.

Ru!"'-$r&an!"& !#'ra,u+ & ,a'"ru?&2anje anane01.avgusta 192=. u (ondonu su ministri >zvo#jsi i Crej potpisa#i "govor o sre/ivanju odnosadveju si#a u Bziji.'usija se odre#a Bvganistana i zme/u je stvoren neutra#an tampon zona.&vim su prib#i+ene obe -rancuse saveznice i time stvorena ?e#ia antanta.vropa je de%initivno pode#jena na dva b#oa.

Ane"!&'na "r&,a 198-199.sto“ pre obnove istrošene 'usije.Srbija je prva staja#a na tom putu, a ema!a je gura#a na nju svog s#abijeg saveznia B". a red je doš#o pitanje 5aedonije u oviru #inden 1.avgusta 1920 je stvorena :ruševsa repub#ia i ponovo je otvoreno >sto!no pitanje.1.otobra 1920. na sastanu u 5ircštegu, rusi i car B" su se dogovori#i o re%ormama za5aedoniju oje su obu$vata#e sudstvo,administraciju,+andarmeriju,poreze itd.Bbdu# ;amid je ovo pri$vatio mis#e*i da *e ostati mrtvo s#ovo na papiru.Prob#em je bio i B#banso pitanje i asimi#acija ovog naroda od strane z toga *e se stvoriti Prizrensa #iga sa mega#omansim idejama o stvaranju ?e#ie B#banije. ajve*e uznemirenje me/u Eentra#nim si#ama je bi#o pitanje )i; i antigermanso raspo#o+enjeme/u 6u+nim S#ovenim.Dva pitanja oje B" nije uspe#a da reši za godina u )i; su bi#i naciona#no i agrarno.Poušaj stvaranja bosanse nacije je bio tota#no neuspešan od strane B".Pos#e promene spo#jne po#itie u )eogradu u )osni se javio ja 6u+nos#ovensi poret.Eentra#ne si#e je uznemirava#o i prib#i+avanje Srbije,Cr!e,Erne Core i )ugarse oje je ubrza#a5#adotursa revo#ucija 1928. ema!a je smatra#a da espanzija na )#isi isto treba da zapo!ne baš B" preo )osne i Srbije.

:%a)'ur!"a re2'%u&ja "a' #'2')6u#a 1928. je de#o m#adi$ o%icira i inte#etua#aca i gra/ansi$ inte#etua#aca s#edbenia ovi$

&smana iz =2 ti$ godina 19.vea.Ei#j im je bio panturcizam i pretvaranje svi$ nacija širom imperije u jednu po#iti!u naciju.&vo je izazva#o proteste i potrese, posebno na )a#anu. ema!a ovo vidi ao pri#iu te gura svog seundanta, B". ema!i o%iciri od#aze ao savetnici i instrutori u &smansu vojsu.:oncesiju za izgradnju )agdadse +e#eznice od Earigrada do Persijsog za#iva dobijaju nema!eompanije, (ondon i Pariz su u panici.

66


67/69

B" je ovo treba#o da izvede i#i do#inom 5orave i ?ardara, što bi oupira#o Srbiju i#i„Sand+a!om +e#eznicom“ od Sarajeva, ovog Pazara, 5itrovice i Sop#ja do So#una, !ime biSrbija bi#a opo#jena.:ao bi os#abi#a pritisa B", Srbija se ore*e 'usiji,-rancusoj i od 192=. )ritaniji.Srbija je upi#a sup#je %rancuse 7najderove topove nego je%tinije 7odine.

B" je zna#a da bi anesija )i; zna!i#a povredu )er#insog ugovora ai ugovora sa 'usijom ozajedni!oj po#itici na >stou po ugovorima iz Sernevica 189=. i 5ircštega 1920. ema!u to nije interesova#o, ona je bezobzirno gura#a dvojnu monar$iju.

Č&n #r'g%a3enja5#adotursa revo#ucija je bi#a dobaz povod za anesiju, oja bi se izvrši#a na A2 togodišnjicurunisanja -ranje 6osi%a.:ao bi obezbedio za#e/inu i podršu, )e! je septembru 1928. dao b#agos#ov pu#enu -erdinandu:oburgu za prog#ašenje nezavisnosti )ugarse i time je preršen )er#insi ugovor. a nameru

Documents

POPOV ZA ISPIT OD 1848-1914.docx