P O R E K L O • P R V I D E O • B R D O

„ONO TAMO ZDANJE, TO TI JE VILA HAULETOVIH.” „VELE DA SU

JOJ TEMELJE ZALIVALI SU-ZAMA.”

JAŠTA... STRA-HOVITA TRAGEDIJA,

VALA BAŠ – NEDUGO NAKON ŠTO SU JE PO-DIGLI, STARIJI SIN IM SE

NAPREČAC RAZBO-LEO I UMRO.

SA’RANILI SU GA OVDE, NA IMANJU. BEŠE TO OČAJNIČKI TUŽAN DAN ZA SVE

U OVOM KRAJU.

OH, TO MORA DA JE BILO BAŠ

UŽASNO, GOSPO-DINE KENETE...

JOŠ KAKO, MLADA MOJA ROUZ. NARAVSKI, O TOME SE BAŠ

I NE PRIČA OVDE NA BRDU.

PRIČA SE DA SU SIROTU GĐU HAULET POSLALI U LUDNICU. A KAD SE VRATILA, NIŠTA VIŠE NIJE

BILO ISTO.

A JE L’ ISTINA TO ŠTO KAŽU ZA STARCA?

DA LI JE STVARNO TO-LIKO OPAK KAO ŠTO

VELE U SELU?

HM. VALA, NE BIH TO NAGLAS REKAO... AL’ AKO MENE PITAŠ, STARCA VALJA IZBEGAVATI, TAJ NIJE NI

NALIK SVOM SINU.

SAMOOSTVARENI MILIONER... STEKAO JE BOGATSTVO TRGOVINOM RUDE BAKRA, AL’ PRAVI JE MRZO-

VOLJNI SKOT PREMA SVAKOME KO JE NAŠEG POLOŽAJA.

MLADI GOSPODAR DŽON JE DOBAR ČOVEK, AL’ SE ON I NJEGOV OTAC BAŠ

I NE PODNOSE.OVDE GORE

VLADA SILNA TUGA –TAKO TI JE JOŠ OD

TRAGEDIJE.

AKO MENE PI-TAŠ, CURO, OVO VRAŽJE MESTO TI JE ZLOSREĆNO.

A ŠTA TEBE DOVODI OVAMO IZ SELA, MLADA MOJA ROUZ?

MOJI RODITELJI, GOSPODINE... OBOJE

IH JE ODNEO GRIP. I SAD NEMAM VIŠE NIKOGA

NA SVETU.

GĐA HOPKINS JE ZNALA MOJU

TETKU DOLE IZ SELA. SMATRALA JE DA BIH BILA DOBRA DRU-ŽBENICA MLADOM

GOSPODARU DŽEJMSU.

MISLIM, POŠTO SE GO-

SPODARICA RAZ-BOLELA, A ON JE JEDINAC I

SVE TO...

ISKRENA DA BUDEM, GOSPODINE,

PROSTO SAM PRESTRA-VLJENA: NISU MI REKLI

ŠTA ĆE MI BITI DUŽNOSTI.NIKAD DOSAD NISAM

VIDELA OVAKVU RASKOŠ...

NITI ĆEŠ, CURICE –

NIKAD VIŠE ZA ŽI-VOTA. U CELOJ NA-ŠOJ ZEMLJI NEMAIMANJA RAVNOG ZDANJU HAULE-

TOVIH.

NEGO... KOLIKO TI JE GODINA, ROUZ?

DVANAEST, GO-SPODINE KENETE.

JAŠTA, E PA... AK’ BI DA DOŽIVIŠ TRINA-ESTU, GLEDAĆEŠ SVOJA POSLA I RADIĆEŠ TAČNO

ONO ŠTO TI SE KAŽE.

ŠTO SI LEPA.

GLE, ŠTO SI ŠARMANTAN.

A KAKO SE TI ZOVEŠ?

SVIĐA MI SE TVOJA KOSA.

PA, HVALA TI, MLADI GO-SPODINE! DA LI I TI ŽIVIŠ OVDE

U KUĆI?

NA TI!HA-HA!

{KAH} {KAH}

HAH! HA-HA-

-HA!

UFFF... PRCOLJKU JEDAN...

TO JE LOGANOV

MALI. NE DAJ SE ZAVARAT, TAJ TI JE SKROZ

TRUO...

I-IZVINITE, GĐO HOPKINS. POKUPIĆU SVOJE STVARI...

OBOJICA SU TAK’I... I ON I ONAJ NJEGOV POKVA-RENI OTAC. STALNO SE MRŠTI NA SVE ŽIVO I ZLOSTAVLJA

ŽIVOTINJE. NE ZNAM ŠTO GA GOSPODAR DŽON UOPŠTE

I UPOŠLJAVA.

PAZI ŠTA TI KAŽEM, MALA: TI LOGANOVI SU TI PRLJAVE BITANGE, I MALI JE ISTO KÔ

I OTAC MU.GOSPODIN

LOGAN TI JE ČUVAR IMANJA OVDE NA BRDU. UVEK BUDI BAR PEDESETMETARA PODALJE OD NJEGA. RAZUMEŠ?

A SAD DAJ DA TE VIDIMO. ZA KOJI MINUT ĆEŠ UPOZNATI

I GOSPODARA DŽONA.

C-C-C... VIDI KAKVA SI! IZGLE-DAŠ KÔ DA SU TE UNATRAŠKE PRO-

VUKLI KROZ ŽIVICU.

ROUZ, ZA MLADU DEVOJKU

OVO JE SJAJNA PRILI- KA. NAROČITO S OBZI-

ROM NA TO DA UMEŠ DA ČITAŠ, PIŠEŠ I

SVE TO.

SILNU SAM TI USLUGU UČINILA ŠTO SAM TE IZVUKLA IZ PODNOŽJA BRDA, DETE, ZATO NEMOJ DA SI UPRSKA-

LA...

... KAŽEM TI, DŽONE, TREBALO JE DA POSLUŠAŠ MENE, A NE TE SVOJE BITANGE OD BANKARA!

NISAM TI PREPISAO POLA SVOG NOVCA DA BI GA

PROĆERDAO!JA NISAM TI, OČE!

JA POSLUJEM NEŠTO DRUGAČIJE... DRUGAČIJE?!

PIH!

GLE... KO NAM JEOVO? VIDIM NEKO NOVO

LICE.

OVO JE MLAĐANA ROUZ IZ SELA, GOSPODI-NE. RASPITIVALI STE SE BI LI ONA MOGLA DA BUDE NOVA

DRUŽBENICA MLADOM GOSPODARU DŽEJMSU.

ZNAČI, TI SI ROUZ, JE LI? RECI

MI, ROUZ, KAKO TI SE ČINI MOJ DOM. DA

LI TI SE SVIĐA?

PROGOVORI, DETE.

BAŠ JE VELIK, GO-SPODINE.

HA-HA! SJAJNO REČENO, ROUZ! ALI NE BRINI, UBRZO

ĆEŠ SE NAVIĆI NA TO. GĐA HOPKINS ĆE TE ODVESTI DO TVOJE SOBE NA

SPRATU.

MISLIM DA ĆE MOM SINU

DŽEJMSU BITI VEO-MA DRAGO DA TE UPOZNA.

JUPIII!A-HA-HA!

OVAJ... MOGU LI DA DOBIJEM SVOJ OBRUČIĆ, MOLIĆU LEPO? NA TI!

JUPIII! URAAA!

Dragi dnevniče, bojim se da mi se sa sva-kim danom koji provedem ovde na brdu kuća čini sve veća. Ima toliko soba! Nisam sigurna hoću li se ikad snaći u njoj.

Siroti Džejms je toliko nežan i bole-šljiv. Zbog alergija veći deo dana pro-vodi u kući, mada u suton uspevamo da provedemo nešto vremena i u vrtu.

Ali uprkos tome on je dobar de- čak. I veoma vispreno dete.

Gospodar Džon se čini strahovito fin, ali prezauzet je vođenjem imanja. No prema meni se ponaša izuzetno ljubazno.

Gospodaricu Elizabet nikad i neviđam. Niko je ne viđa, izuzev naše kućepaziteljke, gđe Hopkins. Baš tu- žno. Džejmsu užasno nedostaje majka.

A što se tiče starca, mislim da je on jedan okrutni matori lešinar. Stalno zakera i zanoveta. Jednom nedeljno nam dolazi u posetu sa istoka.

Uverena sam da bi gospodar Džon više voleo da on odseda u gradu.

Tu je još jedno dete koje dolazi da radi oko kuće – Loganov mali. Nisam sigurna ima li uopšte ime. Svi ga zovu Pseto.

Taj kao da je sazdan od ogre-botina i modrica, vala.

Uverena sam da mi se dečak potajno divi. Često ga zateknem kako izviruje uvis ka mom prozo-ru. Ali, naravno, svojski se pretva-ra da je u pitanju puka slučajnost.

A njegov otac, gospodin Lo-gan, pijanči po ceo bogovetnidan i psuje sve koje vidi. Re-kla bih da sina bije svaki put kad mu ovaj izađe na oči.

Taj dečak će me uvaliti u nevolje... u to sam sigurna.

Pošto ovde gore u kući ima samo nas troje dece, mislim da je prirodno da sve troje budemo prijatelji, dragi dnevniče. A ti?

I postali smo sjajni drugovi!

Džejmsu je Pseto veoma drag! Uprkos nje-govim alergijama, uverena sam da mu godi što ima uz sebe drugog dečaka svog uzrasta.

Sirotan! Džejms ne sme dugo da bude na suncu, a od vode mu koža sva bukne od čire-va, kao oklop aligatorske kornjače.

Ponekad se upitam želi li li možda da pliva sa Pse-tom i sa mnom, ali čini se da je zadovoljan brč- kanjem stopala na obali.

Dragi dnevniče, moram ti priznati da smo divno proveli ovo leto! Mislim da smo sad svi najbolji drugovi!

No ipak, nad nama se, po-put oblaka, i dalje nadvija neka sitna tuga...

... kad se na kraju dana Džejms i ja vratimo u tu blista-vu i divnu kuću na brdu...

... dok siroti Pseto uvek mora da se vrati svom životu u podnožju.

DŽEJMSE! DŽEJMSE!

MA, GDE LI SI, DETE, BESTRAGA TI GLAVA?

HA-HA... OVDE NAS NEĆE NAĆI!

BIĆE DAJ’ U NEVOLJI.

MOŽ’ TREBA DA PRIZNAMO GDE

SMO?

SVIĐA TI SE.

NIJE TAKO.

E BAŠ JESTE!

DA TO NISI PONOVIO, IL’ ĆU DA TI RAZBI-

JEM NOS!LA-LA-LA...

ZALJUBIŠKA SAM SE U LOUZ... LA-LA-LA!

LA-LA... LAAA...

APĆIHA!

AAAH!

DŽEJMSE!