Porodica i Slobodno Vreme Deteta

8/19/2019 Porodica i Slobodno Vreme Deteta

1/11

Sadržaj :

Uvod ………………………………………………………………………………………..

1. POJAM SLOBODNOG VREMENA ………………………………………….

2. ULOGA PORODICE U PROVOĐENJU SLOBODNOG VREMENA DECE

Zaključak ..............................................................................................................................

Literatura …………………………………………………………………………………..

3

5

7

11

12


2/11

U!d

Kao i u svim modernim društvima, tako i kod nas pojam slobodnog vremena predstavlja

jedan od aktuelni problema današnji!e, a posebno je va"an činila! u "ivotu mladi. #a po$i!ije

deteta, to je vreme u kome se prepli%u brojni uti!aji i sadr"aji, kako po$itivni i negativni, a tako&e

organi$ovani kao i spontani koji dopunjuju ili ruše ono što pru"a porodi!a i škola. 'ačin na koje

se ono koristi ima odre&ene posledi!e.

(ojam )slobodno vreme* podra$umeva vreme van društveni i porodični obave$a i "ivot+

ni potreba. o je vreme $a društvene+po$itivvne sadr"aje, $a odmor, ra$onodu, obra$ovanje i

usavršavanje ličnosti uopšte. -ktivnostima slobodnog vremena stiče se viši stepen obra$ovanja,

a tako&e poma"e se ra$vijanju dispo$i!ija, sklonosti i talenata. no predstavlja nei$ostavni uslov

$a ra$vijanje /i$ički, intelektualni, estetski, radni, tenički, moralni i so!ijalni kvaliteta u

pro!esu /ormiranja ličnosti.

0$ navedenog mo"emo $aključiti da je veoma va"an $adatak da se kod svi genera!ijara$vija sposobnost po$itvinog koriš%enja slobodnog vremena. Kada je dete u godinama ra$voja i

/ormiranja ličnosti potrebna mu je pomo% i podrška odrasli. 'e mo"e se detetu ostaviti da se

samo snala$i, ve% mu treba pru"iti podsti!aj, usmeravati ga i stvarati povoljne uslove $a ra$voj

odabrani dečiji interesovanja i sklonosti.

Ukoliko de!i od malena a/irmišemo kulturne po$orište, bioskop, galerije… i druge

aktivnosti, ako i podstičemo na čitanje, pisanje pesama, priča, na bavljenje sportom, na slikanje,

slušanje odabrane mu$ike i dr. ra$vijamo kod nji naviku da kvalitetno koriste slobodno vreme.

'aravno, uvek moramo da imamo u vidu njiove autentične potrebe, sklonosti i interesovanja.

#ti!aem $nanja, ume%a, ra$vijanjem sposobnosti i sklonosti u školi i van nje, u slobodno vreme

omogu%avamo detetu da ispolji svoju originalnu ličnost.

2


3/11

'eopodno je na%i i odgovaraju%u meru, koja %e s jedne strane $adovoljiti potrebe deteta a

sa druge mu omogu%iti da ima dovoljno vremena $a školske obave$e. reba da imamo u vidu da

su interesovanja i potrebe deteta promenljiva kategorija. U $avisnosti od toga de!a mogu menjati

aktivnosti u /unk!iji njiovi potreba.

# ob$irom na $načaj slobodnog vremena u "ivotu deteta, način na koji %e se ono koristiti

ima odre&ene posledi!e. 0$vesnik negativni vidovi $abave u slobodnom vremenu mogu da

dovedu ne samo do pasivnosti ličnosti, ve% i do teški demen!ija. Zbog toga se insistira na vaspi+

tanju uve$i sa načinom koriš%enja slobodnog vremena.

3


4/11

1. POJAM SLOBODNOG VREMENA

#lobodno vreme je pojava koja je u naučnim krugovima postala veoma interesantna

še$deseti godina dvadesetog veka kao pojava koja $načajno utiče na promene u "ivotnom stilu.

edan od prvi mislila!a, koji je u okviru svoji teorijski i empirijski istra"ivanja obuvatio

oblast slobodnog vremena i svojom kon!ep!ijom uti!ao na mišljenje mnogi drugi kakomarksističke tako i gra&anske orijenta!ije, je Karl 4arks. Za 4arksa slobodno vreme

podra$umeva )vreme $a slobodni ra$vitak* individua, njiovi duo/ni i /i$ički snaga i

sposobnosti. 5a$vijanje kapitala, prema 4arksovom mišljenju, doprinosi stvaranju pretpostavki

da se radno vreme redukuje i stvore uslovi $a nastajanje ve%eg slobodnog vremena. 4arksovo

svatanje je u velikoj meri uti!alo i na svatanje naši teoretičara i kao orjentir i kao materijal $a

kritiku.

-nali$om ra$ličiti svatanja slobodnog vremena mo"e se re%i $a slobodno vreme6

• Da je društveno uslovljen fenomen, kako istorijski tako i klasno, uslovljen je ekonomski,

kulturno, naučno-tehnički i slično

• Da predstavlja integralni deo čovekovog vremena, zahvaljujući čijim aktivnostima čovek

stvara, razvija i određuje svoju suštinu, radnu i individualnu.

• Da je vrednosno obojeno,što naročito dolazi do izraaja kroz razne aktivnosti u

slobodnom vremenu

• Da pretpostavlja !relativnu" slobodu izbora Kačavenda+5adi%, '. 1789.

#lobodno vreme ima tri va"ne /unk!ije6 odmor rekupera!ija, $abava i ra$onoda, ra$vojličnosti 0lišin, 2::2. Kro$ slobodno vreme odvija se $načajan deo so!ijali$a!ije mladi ; deo

koji i pribli"ava njima samima ali i društvu u kome "ive. (od organi$ovanim slobodnim

vremenom se najčeš%e podra$umeva vreme u koje nije ispunjeno aktivnostima škole i nastave.

4


5/11

(regled interesovanja de!e kod koriš%enja slobodnog vremena navodi na slede%e

$aključke6

• #rvi rang zauzimaju aktivno-rekreativni sadraji

• $atim pokazuju interesovanje za pasivni odmor

• %stetsko-umetničke aktivnosti

• &umanitarne aktivnosti eši%,


6/11

2. ULOGA PORODICE U PROVOĐENJU SLOBODNOG VREMENADECE


7/11

(rema Konven!iji o pravima deteta 2::=., dete ima pravo na odmor i slobodno vreme, na

igru i ra$onodu primerenu njegovom u$rastu kao i na slobodno učestvovanje u kulturnom "ivotu i

umetnostima. 5oditelji često ne obra%aju pa"nju na provo&enje slobodnog vremena svog deteta

insistiraju%i na ispunjavanju školski obave$a.

Boravak u školi tokom kalendarske godine $au$ima oko 1>@ budnog vremena deteta

Ber!, Buljeva!, 2::=.

o $nači da dete, u$ sve svoje obve$e, još ima mnogo slobodnog vremena i potrebno mu je

posvetiti potrebnu pa"nju. #lobodno vreme je va"an deo "ivota i ra$voja svakog dteta. 'aglasak

treba staviti na aktivnosti koje de!a oblikuju, osmišljavaju i provode sama iCili $ajedno s

odraslima odrasli su u /unk!iji animatora ili mentora, a ne učitelja, a $a koje su sama

motivisana.

#lobodno vreme je vreme u kome se posve%ujemo sebi, $adovoljavamo vlastite potrebe,

poput potrebe $a igrom, $abavom i ra$onodom, odmorom, ali i rastom i ra$vojem i usvajanjem

novi $nanja i veština.

#lobodno vreme nudi mogu%nost $a ra$voj poten!ijala, tako se oplemenjujemo i postajemo

ono što jesmo Ber!,Buljeva!, 2::=..

#tav koji roditelji imaju prema slobodnom vremenu i način kako ga provode oni %e preneti i

na svoju de!u.

5oditelji mogu podsti!ati, ali i obesrabriti interese de!e. ni mogu poka$ati interes $a

detetov svet i obije i njegovu intimu. 4nogi roditelji sami ne provode sadr"ajno svoje slobodno

vreme, pa onda ne mogu ni svojoj de!i osigurati podršku u tome.

#lobodno vreme u porodi!i va"no je $a komunika!iju i i$gra&ivanje porodični odnosa.

5a$ličiti su načini provo&enja slobodnog vremena u krugu porodi!e6

• 0granje društveni igara,• Ditanje i pričanje,• Zajednički ku%ni poslovi npr. $ajedničko pečenje kolača,• #portske aktivnosti,• Zajedno provedeni vikendi i godišnji odmor itd.

7


8/11

Zajedničke aktivnosti pove%avaju ose%aj pove$anosti i me&usobnog pripadanja članova

porodi!e, a to je $aštitni poten!ijal u preven!iji ri$ični ponašanja. -ko su roditelji često ispred

televi$ora ili računara, ako im je televi$or stalno upaljen i slu"i kao *po$adinaA, ako ne idu u

prirodu i ne šetaju, ne bave se sportom, mo"e se očekivati da %e te navike usvojiti i njiovo dete.

'a taj %e se način lako i$gubiti ose%aj $ajedništva.


9/11

(ritom se podstiču akademski uspe i kognitivni ra$voj, na kojem se ve% ionako dovoljno

insistira u školi.

Emo!ionalni aspekt se $anemaruje, pritisak na de!u je sve ve%i, a ona se često ra$vijaju u

nesamostalne i ne$rele ličnosti. 'ije redak slučaj da o detetovim aktivnostima u potpunosti brinu

njegovi roditelji, a da ono uopšte ne $na koju aktivnosti ima toga dana jer roditelji o svemu

odlučuju umesto deteta, preu$imaju%i tako njegove odgovornosti.

# druge, pak, strane, neki roditelji uopšte ne učestvuju u načinu provo&enja slobodnog

vremena svog deteta, pa je takvo dete prepušteno samo sebi. 5oditelji tako&e ne pitaju $a

njegove interese, ni gde ni kako ono provodi svoje slobodno vreme. U tim se slučajevima dete

oslanja na vršnjačku kupinu s kojom provodi mnogo vremena, s njima mu je ugodnije nego kod

ku%e, njegovo slobodno vreme je nestrukturirano i bes!iljno, a opasnost od ri$ični ponašanja

mnogo je ve%a.


10/11

"a#$j%&a#

U porodi!i dok je dete jos malo treba ra$vijati navike aktivnog odmora u igri, šetnji,

trčanju. Kulturu kreativnog odmora mladi treba da ra$vija i /ormira škola a ne uli!a i ka/i%i.


11/11

L'()ra(%ra

1. Ber!, G., Buljeva!, 4. 2::=6 #lobodno vrijeme i mladi + preventivni aspekti,

Documents

Porodica i Slobodno Vreme Deteta