PORODICNI ZAKON("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015)Prvi deoOSNOVNE ODREDBESadrina zakonalan 1Ovim zakonom ureuju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbranoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdravanje, imovinski odnosi u porodici, zatita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodinim odnosima i lino ime.Porodicalan 2(1) Porodica uiva posebnu zatitu drave.(2) Svako ima pravo na potovanje svog porodinog ivota.Braklan 3(1) Brak je zakonom ureena zajednica ivota ene i mukarca.(2) Brak se moe sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka buduih suprunika.(3) Suprunici su ravnopravni.Vanbrana zajednicalan 4(1) Vanbrana zajednica je trajnija zajednica ivota ene i mukarca, izmeu kojih nema branih smetnji (vanbrani partneri).(2) Vanbrani partneri imaju prava i dunosti suprunika pod uslovima odreenim ovim zakonom.Raanje, majka i detelan 5(1) ena slobodno odluuje o raanju.(2) Majka i dete uivaju posebnu zatitu drave.Detelan 6(1) Svako je duan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiu deteta.(2) Drava ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zatitu deteta od zanemarivanja, od fizikog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije.(3) Drava ima obavezu da potuje, titi i unapreuje prava deteta.(4) Dete roeno van braka ima jednaka prava kao dete roeno u braku.(5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditeljima.(6) Drava je duna da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi zatitu u porodinoj sredini uvek kada je to mogue.Roditeljilan 7(1) Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno.(2) Roditelji su ravnopravni u vrenju roditeljskog prava.(3) Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava.(4) Usvojitelji imaju pravni poloaj roditelja.Izdravanjelan 8(1) Izdravanje je pravo i dunost lanova porodice odreenih ovim zakonom.(2) Odricanje od prava na izdravanje nema pravnog dejstva.Imovinski odnosilan 9Imovinski odnosi u porodici ureuju se zakonom, a mogu se ureivati i sporazumno, u skladu sa ovim zakonom.Nasilje u porodicilan 10(1) Zabranjeno je nasilje u porodici.(2) Svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na zatitu od nasilja u porodici.Punoletstvo i poslovna sposobnostlan 11(1) Punoletstvo se stie sa navrenom 18. godinom ivota.(2) Potpuna poslovna sposobnost stie se punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda.(3) Sud moe dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navrilo 16. godinu ivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i duevnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj linosti, pravima i interesima.(4) O dozvoli iz st. 2 i 3 ovog lana sud odluuje u vanparninom postupku.Organ starateljstvalan 12(1) Poslove zatite porodice, pomoi porodici i starateljstva, u smislu ovog zakona, vri centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva).(2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvrenih ovim zakonom reava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene.(3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde strunog rada te sadraj i nain voenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.Lino imelan 13(1) Svako ima pravo na lino ime.(2) Pravo na lino ime stie se roenjem.(3) Lino ime se moe promeniti pod uslovima odreenim ovim zakonom.Nadzorlan 14(1) Nadzor nad radom organa starateljstva vri ministarstvo nadleno za porodinu zatitu.(2) Nadzor nad strunim radom organa starateljstva vri ministarstvo nadleno za porodinu zatitu.(3) Ministar nadlean za porodinu zatitu propisuje nain vrenja nadzora nad strunim radom organa starateljstva.Drugi deoBRAKI SKLAPANJE BRAKARazliitost polova, izjava volje i nadlenostlan 15Brak sklapaju dva lica razliitog pola davanjem izjava volje pred matiarem.Zajednica ivotalan 16Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika.Smetnje za sklapanje brakaBranostlan 17Brak ne moe sklopiti lice koje je ve u braku.Nesposobnost za rasuivanjelan 18Brak ne moe sklopiti lice koje je nesposobno za rasuivanje.Krvno srodstvolan 19Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobonoj liniji brak ne mogu sklopiti: roeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestriina, tetka i bratanac, tetka i sestri, deca roene brae i sestara, te deca brae i sestara po ocu ili majci.Adoptivno srodstvolan 20Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapanje braka na isti nain kao i krvno srodstvo.Tazbinsko srodstvolan 21(1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tata, ouh i pastorka te maeha i pastorak.(2) Sud moe, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka izmeu tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog lana.Starateljstvolan 22Brak ne mogu sklopiti staratelj i tienik.Maloletstvolan 23(1) Brak ne moe sklopiti lice koje nije navrilo 18. godinu ivota.(2) Sud moe, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navrilo 16. godinu ivota, a dostiglo je telesnu i duevnu zrelost potrebnu za vrenje prava i dunosti u braku.Sloboda voljelan 24Brak ne moe sklopiti lice ija volja nije slobodna.II DEJSTVA BRAKAZajednica ivota, potovanje i pomaganjelan 25Suprunici su duni da vode zajedniki ivot te da se uzajamno potuju i pomau.Izbor rada i zanimanjalan 26Suprunici su nezavisni u izboru rada i zanimanja.Mesto stanovanja i zajedniko domainstvolan 27Suprunici sporazumno odreuju mesto stanovanja i odluuju o voenju zajednikog domainstva.Izdravanjelan 28Suprunici su duni da se uzajamno izdravaju pod uslovima odreenim ovim zakonom.Imovinski odnosilan 29(1) Imovina suprunika moe biti zajednika i posebna imovina.(2) Suprunici mogu, pod uslovima odreenim ovim zakonom, svoje imovinske odnose urediti branim ugovorom.III PRESTANAK BRAKANaini prestanka brakalan 30(1) Brak prestaje smru suprunika, ponitenjem i razvodom.(2) Brak prestaje ponitenjem i razvodom na dan pravnosnanosti presude o ponitenju odnosno razvodu.(3) Brak prestaje ponitenjem ako je nitav ili ruljiv, u skladu sa ovim zakonom.Nitavost brakaRazliitost polova, izjava volje i nadlenostlan 31Brak je nitav ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje suprunika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matiarem.Zajednica ivotalan 32(1) Brak je nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika.(2) Brak izmeu lica iz stava 1 ovog lana nee se ponititi ako je zajednica ivota suprunika naknadno uspostavljena.Branostlan 33(1) Brak je nitav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog suprunika.(2) Novi brak nee se ponititi ako je raniji brak u meuvremenu prestao.Nesposobnost za rasuivanjelan 34(1) Brak je nitav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuivanje.(2) Ako lice iz stava 1 ovog lana naknadno postane sposobno za rasuivanje, brak je ruljiv.Srodstvolan 35(1) Brak je nitav ako su ga meusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici izmeu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka.(2) Brak izmeu tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog lana ne mora se ponititi ako postoje opravdani razlozi.Starateljstvolan 36Brak je nitav ako su ga meusobno sklopili staratelj i tienik.Ruljivost brakaMaloletstvolan 37(1) Brak je ruljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda.(2) Brak maloletnika ne mora se ponititi ako se zadovolje uslovi iz lana 23 stav 2 ovog zakona.Prinudalan 38(1) Brak je ruljiv ako je na njegovo sklapanje suprunik pristao pod prinudom.(2) Prinuda postoji kada je drugi suprunik ili neko trei silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod suprunika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka.(3) Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugroen ivot, telo ili drugo znaajno dobro jednog ili drugog suprunika odnosno treeg lica.Zabludalan 39(1) Brak je ruljiv kada je na njegovo sklapanje suprunik pristao u zabludi o linosti drugog suprunika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.(2) Zabluda o linosti postoji kada je suprunik mislio da sklapa brak sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizikoj linosti), odnosno kada je sklopio brak sa licem sa kojim je eleo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o graanskoj linosti), a suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za to znao.(3) Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao.Razvod brakaSporazum o razvodulan 40(1) Suprunici imaju pravo na razvod braka ako zakljue pismeni sporazum o razvodu.(2) Sporazum o razvodu obavezno sadri i pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajednike imovine.(3) Sporazum o vrenju roditeljskog prava moe imati oblik sporazuma o zajednikom vrenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vrenju roditeljskog prava.Razvod po tubilan 41Svaki suprunik ima pravo na razvod braka ako su brani odnosi ozbiljno i trajno poremeeni ili ako se objektivno ne moe ostvarivati zajednica ivota suprunika.Trei deoODNOSI DETETA I RODITELJAI PORODINI STATUS DETETA1. Materinstvo i oinstvoMaterinstvolan 42Majka deteta jeste ena koja ga je rodila.Utvrivanje materinstva sudskom odlukomlan 43(1) Ako ena koja je rodila dete nije upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta, njeno materinstvo moe biti utvreno pravnosnanom sudskom presudom.(2) Pravo na utvrivanje materinstva imaju dete i ena koja tvrdi da je majka deteta.Osporavanje materinstvalan 44(1) Materinstvo ene koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta - moe biti osporeno.(2) Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete, ena koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta, ena koja tvrdi da je majka ako istom tubom trai i utvrivanje svog materinstva, te mukarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta.(3) Nije doputeno osporavanje materinstva utvrenog pravnosnanom sudskom presudom.(4) Nije doputeno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta.(5) Nije doputeno osporavanje materinstva posle smrti deteta.Oinstvolan 45(1) Ocem deteta koje je roeno u braku smatra se mu majke deteta.(2) Ocem deteta koje je roeno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se mu majke deteta iz tog braka ako je brak prestao smru mua i ako majka nije sklopila novi brak u tom roku.(3) Ocem deteta koje je roeno u novom braku smatra se mu majke deteta iz tog braka.(4) Ocem deteta koje je roeno van braka smatra se mukarac ije je oinstvo utvreno priznanjem, odnosno ije je oinstvo utvreno pravnosnanom sudskom presudom.Ko moe da prizna oinstvolan 46Oinstvo moe da prizna mukarac koji je navrio 16. godinu ivota i koji je sposoban za rasuivanje.Kada se moe priznati oinstvolan 47(1) Oinstvo se moe priznati samo ako je dete ivo u trenutku priznanja.(2) Izuzetno, priznanje oinstva proizvodi dejstvo iako je dato pre roenja deteta, ako se dete ivo rodi.Saglasnost majkelan 48(1) Sa priznanjem oinstva mora da se saglasi majka ako je navrila 16. godinu ivota i ako je sposobna za rasuivanje.(2) Ako majka ne moe dati saglasnost, dovoljna je saglasnost deteta, pod uslovom da je saglasnost data u skladu sa lanom 49 stav 1 ovog zakona.Saglasnost detetalan 49(1) Sa priznanjem oinstva mora da se saglasi dete ako je navrilo 16. godinu ivota i ako je sposobno za rasuivanje.(2) Ako dete ne moe dati saglasnost, dovoljna je saglasnost majke.Saglasnost staratelja detetalan 50Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost, saglasnost sa priznanjem oinstva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.Kako se moe priznati oinstvolan 51(1) Izjava o priznanju oinstva moe se dati pred matiarem, organom starateljstva, sudom ili javnim belenikom.(2) Izjava o priznanju oinstva moe se dati i u testamentu.Opozivanje priznanjalan 52Ni izjava o priznanju oinstva, ni izjava o saglasnosti sa priznanjem oinstva - ne moe se opozvati.Nitavost priznanjalan 53Nitave su i izjava o priznanju oinstva, i izjava o saglasnosti sa priznanjem oinstva, ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punovanost predvieni ovim zakonom.Ruljivost priznanjalan 54Ruljive su i izjava o priznanju oinstva, i izjava o saglasnosti sa priznanjem oinstva, ako su date pod prinudom ili u zabludi.Utvrivanje oinstva sudskom odlukomlan 55(1) Ako oinstvo nije utvreno priznanjem, moe biti utvreno pravnosnanom sudskom presudom.(2) Pravo na utvrivanje oinstva imaju: dete, majka i mukarac koji tvrdi da je otac deteta.Osporavanje oinstvalan 56(1) Oinstvo mukarca koji je upisan u matinu knjigu roenih kao otac deteta - moe biti osporeno.(2) Pravo na osporavanje oinstva imaju: dete, majka, mu majke i mukarac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tubom trai i utvrivanje svog oinstva.(3) Nije doputeno osporavanje oinstva utvrenog pravnosnanom sudskom presudom.(4) Nije doputeno osporavanje oinstva utvrenog priznanjem onim licima koja su se saglasila sa priznanjem oinstva.(5) Nije doputeno osporavanje oinstva posle usvojenja deteta.(6) Nije doputeno osporavanje oinstva posle smrti deteta.2. Materinstvo i oinstvo u sluaju zaea uz biomedicinsku pomoMaterinstvolan 57(1) Majka deteta zaetog uz biomedicinsku pomo jeste ena koja ga je rodila.(2) Ako je dete zaeto uz biomedicinsku pomo darovanom jajnom elijom, materinstvo ene koja je darovala jajnu eliju ne moe se utvrivati.Oinstvolan 58(1) Ocem deteta koje je zaeto uz biomedicinsku pomo smatra se mu majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oploenja dao pismeni pristanak.(2) Ocem deteta koje je zaeto uz biomedicinsku pomo smatra se i vanbrani partner majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oploenja dao pismeni pristanak.(3) Oinstvo mukarca koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1 i 2 ovog lana ne moe se osporavati.(4) Mukarac koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1 i 2 ovog lana ima pravo na osporavanje oinstva samo ako dete nije zaeto postupkom biomedicinski potpomognutog oploenja.(5) Ako je dete zaeto uz biomedicinsku pomo darovanim semenim elijama, oinstvo mukarca koji je darovao semene elije ne moe se utvrivati.II DETE POD RODITELJSKIM STARANJEM1. Prava detetaPoreklolan 59(1) Dete, bez obzira na uzrast, ima pravo da zna ko su mu roditelji.(2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji moe biti ogranieno samo ovim zakonom.(3) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe izvriti uvid u matinu knjigu roenih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njegovo poreklo.ivot sa roditeljimalan 60(1) Dete ima pravo da ivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih.(2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima moe biti ogranieno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.(3) Sud moe doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimino lii roditeljskog prava ili u sluaju nasilja u porodici.(4) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe odluiti sa kojim e roditeljem iveti.Lini odnosilan 61(1) Dete ima pravo da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi.(2) Pravo deteta da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi moe biti ogranieno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.(3) Sud moe doneti odluku o ograniavanju prava deteta da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili delimino lii roditeljskog prava ili u sluaju nasilja u porodici.(4) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe odluiti o odravanju linih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi.(5) Dete ima pravo da odrava line odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ogranieno sudskom odlukom.Razvoj detetalan 62(1) Dete ima pravo na obezbeenje najboljih moguih ivotnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.(2) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe dati pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata.Obrazovanje detetalan 63(1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, eljama i sklonostima.(2) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe odluiti koju e srednju kolu pohaati.Poslovna sposobnost detetalan 64(1) Dete koje nije navrilo 14. godinu ivota (mlai maloletnik) moe preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znaaja.(2) Dete koje je navrilo 14. godinu ivota (stariji maloletnik) moe preduzimati, pored pravnih poslova iz stava 1 ovog lana, i sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove iz lana 193 stav 3 ovog zakona.(3) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota moe preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspolae svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom.(4) Dete moe preduzimati i druge pravne poslove kada je to predvieno zakonom.Miljenje detetalan 65(1) Dete koje je sposobno da formira svoje miljenje ima pravo slobodnog izraavanja tog miljenja.(2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obavetenja koja su mu potrebna za formiranje svog miljenja.(3) Miljenju deteta mora se posvetiti duna panja u svim pitanjima koja ga se tiu i u svim postupcima u kojima se odluuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelou deteta.(4) Dete koje je navrilo 10. godinu ivota moe slobodno i neposredno izraziti svoje miljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odluuje o njegovim pravima.(5) Dete koje je navrilo 10. godinu ivota moe se samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove, obratiti sudu ili organu uprave i zatraiti pomo u ostvarivanju svog prava na slobodno izraavanje miljenja.(6) Sud i organ uprave utvruju miljenje deteta u saradnji sa kolskim psihologom odnosno organom starateljstva, porodinim savetovalitem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodinim odnosima, a u prisustvu lica koje dete samo izabere.Dunosti detetalan 66(1) Dete je duno da roditeljima pomae u skladu sa svojim godinama i zrelou.(2) Dete koje stie zaradu ili ima prihode od imovine duno je da delimino podmiruje potrebe svog izdravanja, odnosno izdravanja roditelja i maloletnog brata odnosno sestre, pod uslovima odreenim ovim zakonom.2. Roditeljsko pravoSmisao roditeljskog pravalan 67Roditeljsko pravo izvedeno je iz dunosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zatitu linosti, prava i interesa deteta.Sadrina roditeljskog pravaStaranje o detetulan 68(1) Roditelji imaju pravo i dunost da se staraju o detetu.(2) Staranje o detetu obuhvata: uvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdravanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.(3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obavetenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova.uvanje i podizanje detetalan 69(1) Roditelji imaju pravo i dunost da uvaju i podiu dete tako to e se oni lino starati o njegovom ivotu i zdravlju.(2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete poniavajuim postupcima i kaznama koje vreaju ljudsko dostojanstvo deteta i duni su da dete tite od takvih postupaka drugih lica.(3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predkolskog uzrasta.(4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staratelja.Vaspitavanje detetalan 70Roditelji imaju pravo i dunost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom potovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i potovanju vrednosti emocionalnog, etikog i nacionalnog identiteta svoje porodice i drutva.Obrazovanje detetalan 71(1) Roditelji imaju dunost da obezbede osnovno kolovanje detetu, a o daljem obrazovanju deteta duni su da se staraju prema svojim mogunostima.(2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa njihovim verskim i etikim uverenjima.Zastupanje detetalan 72(1) Roditelji imaju pravo i dunost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje).(2) Roditelji imaju pravo i dunost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta, osim ako nije drugaije odreeno zakonom (voljno zastupanje).(3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolau prihodom koji je steklo dete mlae od 15 godina.Izdravanje detetalan 73Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaju dete pod uslovima odreenim ovim zakonom.Upravljanje i raspolaganje imovinom detetalan 74Roditelji imaju pravo i dunost da upravljaju i raspolau imovinom deteta pod uslovima odreenim ovim zakonom.Vrenje roditeljskog pravaZajedniko vrenje roditeljskog pravalan 75(1) Roditelji roditeljsko pravo vre zajedniki i sporazumno kada vode zajedniki ivot.(2) Roditelji roditeljsko pravo vre zajedniki i sporazumno i kada ne vode zajedniki ivot ako zakljue sporazum o zajednikom vrenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.Sporazum o zajednikom vrenju roditeljskog pravalan 76(1) Sporazumom o zajednikom vrenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglaavaju da e roditeljska prava i dunosti obavljati zajedniki, meusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.(2) Sastavni deo sporazuma o zajednikom vrenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome ta e se smatrati prebivalitem deteta.Samostalno vrenje roditeljskog pravalan 77(1) Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lien roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti.(2) Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo kada samo on ivi sa detetom, a sud jo nije doneo odluku o vrenju roditeljskog prava.(3) Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedniki ivot, a nisu zakljuili sporazum o vrenju roditeljskog prava.(4) Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedniki ivot, a zakljuili su sporazum o zajednikom ili samostalnom vrenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta.(5) Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedniki ivot ako zakljue sporazum o samostalnom vrenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.Sporazum o samostalnom vrenju roditeljskog pravalan 78(1) Sporazum o samostalnom vrenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajednikog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdravanje deteta od drugog roditelja i sporazum o nainu odravanja linih odnosa deteta sa drugim roditeljem.(2) Sporazumom o samostalnom vrenju roditeljskog prava prenosi se vrenje roditeljskog prava na onog roditelja kome je dete povereno.(3) Roditelj koji ne vri roditeljsko pravo ima pravo i dunost da izdrava dete, da sa detetom odrava line odnose i da o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta odluuje zajedniki i sporazumno sa roditeljem koji vri roditeljsko pravo.(4) Pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta, u smislu ovog zakona, smatraju se naroito: obrazovanje deteta, preduzimanje veih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivalita deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.Nadzor nad vrenjem roditeljskog pravaPreventivni nadzorlan 79Preventivni nadzor nad vrenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima omoguava roditeljima da vre roditeljsko pravo, a koje su mu stavljene u nadlenost ovim zakonom.Korektivni nadzorlan 80(1) Korektivni nadzor nad vrenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vrenju roditeljskog prava.(2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima:1. upozorava roditelje na nedostatke u vrenju roditeljskog prava;2. upuuje roditelje na razgovor u porodino savetovalite ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodinim odnosima;3. zahteva od roditelja da poloe raun o upravljanju imovinom deteta.(3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokree i sudske postupke u skladu sa zakonom.Lienje roditeljskog pravaPotpuno lienje roditeljskog pravalan 81(1) Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dunosti iz sadrine roditeljskog prava moe biti potpuno lien roditeljskog prava.(2) Roditelj zloupotrebljava prava iz sadrine roditeljskog prava:1. ako fiziki, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete;2. ako izrabljuje dete silei ga na preterani rad, ili na rad koji ugroava moral, zdravlje ili obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen zakonom;3. ako podstie dete na vrenje krivinih dela;4. ako navikava dete na odavanje ravim sklonostima;5. ako na drugi nain zloupotrebljava prava iz sadrine roditeljskog prava.(3) Roditelj grubo zanemaruje dunosti iz sadrine roditeljskog prava:1. ako je napustio dete;2. ako se uopte ne stara o detetu sa kojim ivi;3. ako izbegava da izdrava dete ili da odrava line odnose sa detetom sa kojim ne ivi, odnosno ako spreava odravanje linih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi;4. ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajedniki ivot sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zatite za smetaj korisnika;5. ako na drugi nain grubo zanemaruje dunosti iz sadrine roditeljskog prava.(4) Sudska odluka o potpunom lienju roditeljskog prava liava roditelja svih prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava, osim dunosti da izdrava dete.(5) Sudskom odlukom o potpunom lienju roditeljskog prava moe biti odreena jedna ili vie mera zatite deteta od nasilja u porodici.Delimino lienje roditeljskog pravalan 82(1) Roditelj koji nesavesno vri prava ili dunosti iz sadrine roditeljskog prava moe biti delimino lien roditeljskog prava.(2) Sudska odluka o deliminom lienju roditeljskog prava moe liiti roditelja jednog ili vie prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava, osim dunosti da izdrava dete.(3) Roditelj koji vri roditeljsko pravo moe biti lien prava i dunosti na uvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje i zastupanje deteta, te na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.(4) Roditelj koji ne vri roditeljsko pravo moe biti lien prava na odravanje linih odnosa sa detetom i prava da odluuje o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta.(5) Sudskom odlukom o deliminom lienju roditeljskog prava moe biti odreena jedna ili vie mera zatite deteta od nasilja u porodici.Vraanje roditeljskog pravalan 83Roditelju se moe vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimino lien roditeljskog prava.Prestanak roditeljskog pravaKada roditeljsko pravo prestajelan 84(1) Roditeljsko pravo prestaje:1. kada dete navri 18. godinu ivota;2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;3. kada dete bude usvojeno;4. kada roditelj bude potpuno lien roditeljskog prava;5. kada umru dete ili roditelj.(2) Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov suprunik.Produenje roditeljskog pravaKada se roditeljsko pravo produavalan 85Roditeljsko pravo se moe produiti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugroava sopstvena prava i interese.Kada prestaje produeno roditeljsko pravolan 86Produeno roditeljsko pravo moe da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je roditeljsko pravo bilo produeno.Upisivanje sudske odluke u javne registrelan 87(1) Pravnosnana sudska odluka o lienju i vraanju roditeljskog prava, kao i odluka o produenju i prestanku produenog roditeljskog prava, upisuje se u matinu knjigu roenih.(2) Ako dete ima nepokretnosti, odluka iz stava 1 ovog lana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.etvrti deoUSVOJENJEI ZASNIVANJE USVOJENJANadlenostlan 88Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva.Opta podobnost usvojenikaInteres usvojenikalan 89Dete se moe usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu.Maloletstvo usvojenikalan 90(1) Usvojiti se moe samo maloletno dete.(2) Ne moe se usvojiti dete pre nego to navri trei mesec ivota.(3) Ne moe se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost.Porodini status usvojenikalan 91Usvojiti se moe:1. dete koje nema ive roditelje;2. dete iji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravite;3. dete iji su roditelji potpuno lieni roditeljskog prava;4. dete iji su roditelji potpuno lieni poslovne sposobnosti;5. dete iji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.Krvno srodstvolan 92Ne moe se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji, a od srodnika u pobonoj liniji roeni brat ili sestra, odnosno brat ili sestra po ocu ili majci.Adoptivno srodstvolan 93(1) Ne moe se usvojiti dete koje je ve usvojeno.(2) Suprunik ili vanbrani partner usvojitelja moe usvojiti njegovo ranije usvojeno dete.Starateljstvolan 94Staratelj ne moe usvojiti svog tienika.Saglasnost roditelja usvojenikalan 95(1) Dete se moe usvojiti samo uz saglasnost roditelja.(2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa oznaavanjem ili bez oznaavanja usvojitelja.(3) Roditelj ne moe dati saglasnost za usvojenje pre nego to dete navri drugi mesec ivota.(4) Roditelj moe povui saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost.(5) Pravo iz stava 4 roditelj moe iskoristiti samo jednom.Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenikalan 96Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna:1. ako je roditelj potpuno lien roditeljskog prava;2. ako je roditelj lien prava da odluuje o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta;3. ako je roditelj potpuno lien poslovne sposobnosti.Saglasnost staratelja usvojenikalan 97Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj.Saglasnost usvojenikalan 98Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navrilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje.Opta podobnost usvojiteljaStarost usvojiteljalan 99(1) Razlika u godinama izmeu usvojitelja i usvojenika ne moe biti manja od 18 niti vea od 45 godina.(2) Izuzetno, ministar nadlean za porodinu zatitu moe dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika vie od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.Lina svojstva usvojiteljalan 100(1) Usvojiti moe samo lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe zakljuiti da e roditeljsko pravo vriti u najboljem interesu deteta.(2) Ne moe usvojiti:1. lice koje je potpuno ili delimino lieno roditeljskog prava;2. lice koje je potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti;3. lice obolelo od bolesti koja moe tetno delovati na usvojenika;4. lice osueno za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela.Brani status usvojiteljalan 101(1) Usvojiti mogu suprunici ili vanbrani partneri zajedno.(2) Nezavisno od stava 1 ovog lana, moe usvojiti lice koje je suprunik ili vanbrani partner roditelja deteta.(3) Izuzetno, ministar nadlean za porodinu zatitu moe dozvoliti usvojenje i licu koje samo ivi ako za to postoje naroito opravdani razlozi.Priprema usvojiteljalan 102(1) Usvojiti moe samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu, osim ako ne usvaja suprunik ili vanbrani partner roditelja odnosno usvojioca deteta.(2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.Dravljanstvo usvojiteljalan 103(1) Strani dravljanin moe usvojiti dete pod uslovom:1. da se ne mogu nai usvojitelji meu domaim dravljanima;2. da se ministar nadlean za porodinu zatitu saglasio sa usvojenjem.(2) Smatrae se da se usvojitelji ne mogu nai meu domaim dravljanima ako je prolo vie od godinu dana od dana unoenja podataka o buduem usvojeniku u Jedinstveni lini registar usvojenja.(3) Izuzetno, ministar nadlean za porodinu zatitu moe dozvoliti usvojenje stranom dravljaninu i pre isteka roka iz stava 2 ovog lana ako je to u najboljem interesu deteta.II DEJSTVA USVOJENJAOdnos usvojenika i usvojiteljalan 104Usvojenjem se izmeu usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i dunosti kao izmeu deteta i roditelja odnosno drugih srodnika.Odnos usvojenika i roditeljalan 105(1) Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja, osim ako dete ne usvaja suprunik ili vanbrani partner roditelja deteta.(2) Usvojenjem prestaju prava i dunosti deteta prema njegovim srodnicima, te prava i dunosti srodnika prema njemu.III PRESTANAK USVOJENJANain prestanka usvojenjalan 106(1) Usvojenje prestaje ponitenjem, ako je nitavo ili ruljivo.(2) Usvojenje se ne moe raskinuti.Nitavost usvojenjalan 107Nitavo je usvojenje prilikom ijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovanost predvieni ovim zakonom.Ruljivost usvojenjalan 108Ruljivo je usvojenje prilikom ijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data pod prinudom ili u zabludi.Posledice prestankalan 109Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odluuje organ starateljstva.Peti deoHRANITELJSTVOI ZASNIVANJE HRANITELJSTVANadlenostlan 110(1) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva.(2) Organ starateljstva moe zasnovati i povremeno hraniteljstvo.(3) Ministar nadlean za porodinu zatitu propisuje blie uslove za zasnivanje hraniteljstva.Opta podobnost hranjenikaInteres hranjenikalan 111Hraniteljstvo se moe zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta.Maloletstvo hranjenikalan 112(1) Hraniteljstvo se moe zasnovati samo ako je dete maloletno.(2) Zasnovano hraniteljstvo moe se produiti i posle navrenih 18 godina ivota hranjenika, ako dete ima smetnju u psiho-fizikom razvoju i ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava.Porodini status hranjenikalan 113(1) Hraniteljstvo se moe zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja.(2) Hraniteljstvo se moe zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psiho-fizikom razvoju ili je dete sa poremeajem u ponaanju.(3) Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra se: dete koje nema ive roditelje, dete iji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravite, dete iji su roditelji potpuno lieni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete iji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost, dete iji su roditelji lieni prava na uvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete iji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui nain.(4) Kada su hranjenici braa i sestre, po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa istim hraniteljem.Saglasnost roditelja hranjenikalan 114(1) Hraniteljstvo se moe zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta.(2) Nije potrebna saglasnost roditelja za zasnivanje hraniteljstva kada je dete bez roditeljskog staranja.Saglasnost staratelja hranjenikalan 115Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njegov staratelj.Saglasnost hranjenikalan 116Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navrilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje.Opta podobnost hraniteljaLina svojstva hraniteljalan 117(1) Hranitelj moe biti samo lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe zakljuiti da e se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.(2) Hranitelj ne moe biti:1. lice koje je potpuno ili delimino lieno roditeljskog prava;2. lice koje je potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti;3. lice obolelo od bolesti koja moe tetno delovati na hranjenika;4. lice osueno za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela.Priprema hraniteljalan 118(1) Hranitelj moe biti lice koje je, po pravilu, pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu.(2) Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.II DEJSTVA HRANITELJSTVAPrava i dunosti hraniteljalan 119(1) Hranitelj ima pravo i dunost da uva, podie, vaspitava i obrazuje dete.(2) Hranitelj ima dunost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan ivot i rad.(3) Hranitelj ima pravo na naknadu, u skladu sa zakonom.Prava i dunosti roditeljalan 120Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i dunost da zastupaju dete, da upravljaju i raspolau imovinom deteta, da izdravaju dete, da sa detetom odravaju line odnose i da odluuju o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta zajedniki i sporazumno sa hraniteljem, osim ako nisu potpuno ili delimino lieni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui nain.III PRESTANAK HRANITELJSTVANaini prestanka hraniteljstvalan 121(1) Hraniteljstvo prestaje:1. kada dete navri 18. godinu ivota;2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;3. kada dete bude usvojeno;4. kada umru dete ili hranitelj;5. raskidom hraniteljstva.(2) Hraniteljstvo se moe produiti najkasnije do navrene 26. godine ivota deteta ako se dete redovno koluje.(3) U sluaju smrti hranitelja, lice koje je sa njim ivelo u istoj porodinoj zajednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva.Raskid hraniteljstvalan 122(1) Hraniteljstvo se moe raskinuti odlukom organa starateljstva.(2) Organ starateljstva moe doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hranitelja, na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumni zahtev.(3) Organ starateljstva duan je da donese odluku o raskidu hraniteljstva ako utvrdi da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo vie nije u najboljem interesu deteta.Posledice prestankalan 123(1) Nakon prestanka hraniteljstva smru hranitelja ili raskidom hraniteljstva, o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji.(2) Nakon prestanka hraniteljstva smru hranitelja ili raskidom hraniteljstva, o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odluuje organ starateljstva.esti deoSTARATELJSTVOI STAVLJANJE POD STARATELJSTVOKo se stavlja pod starateljstvolan 124Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni tienik) ili punoletno lice koje je lieno poslovne sposobnosti (punoletni tienik).Odluka o stavljanju pod starateljstvolan 125(1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva.(2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadri i plan staranja.(3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja staratelja i odluuje o smetaju tienika.(4) Organ starateljstva pokuae najpre da smesti tienika u srodniku porodicu.(5) Ako tienik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine tienika vri stalna komisija organa starateljstva.(6) Nain rada, sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.II STARATELJ1. Postavljanje starateljaKo se postavlja za starateljalan 126(1) Za staratelja se postavlja lice koje ima lina svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dunosti staratelja, a pristalo je da bude staratelj.(2) Za staratelja se prvenstveno postavljaju suprunik, srodnik ili hranitelj tienika, osim ako interes tienika ne nalae drugaije.Miljenje tienikalan 127tienik koji je navrio 10. godinu ivota i koji je sposoban za rasuivanje ima pravo da predloi lice koje e mu biti postavljeno za staratelja.Ko se ne moe postaviti za starateljalan 128Za staratelja se ne moe postaviti:1. lice koje je potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti;2. lice koje je potpuno ili delimino lieno roditeljskog prava;3. lice iji su interesi u suprotnosti sa interesima tienika;4. lice od koga se, s obzirom na njegove line odnose sa tienikom, roditeljima tienika ili drugim srodnicima, ne moe oekivati da e pravilno obavljati poslove staratelja.Staratelj vie tienikalan 129Isto lice moe se postaviti za staratelja vie tienika ako na to pristane i ako je to u interesu tienika.Kolektivni starateljlan 130Direktor ustanove socijalne zatite za smetaj korisnika odnosno lice zaposleno u toj ustanovi moe se postaviti za staratelja tienika smetenih u tu ustanovu ako na to pristane i ako je to u interesu tienika.Neposredni starateljlan 131(1) Organ starateljstva moe odluiti, ako je to u interesu tienika, da licu pod starateljstvom ne postavlja staratelja nego da dunost staratelja vri neposredno.(2) Reenjem o neposrednom vrenju poslova staratelja odreuje se strunjak organa starateljstva koji e u njegovo ime obavljati poslove staratelja.(3) Poslove staratelja za iju je punovanost, kada ih staratelj obavlja, potrebno odobrenje organa starateljstva, strunjak organa starateljstva moe punovano da obavi samo ako nije nosilac starateljskih upravnih ovlaenja i pod uslovima i na nain na koji ih obavlja staratelj.(4) Organ starateljstva moe da zakljui pravni posao sa tienikom o kome se neposredno stara samo uz saglasnost ministarstva nadlenog za porodinu zatitu.Privremeni starateljlan 132(1) Organ starateljstva moe odluiti da postavi privremenog staratelja tieniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zatite linosti, prava ili interesa tih lica.(2) Pod uslovima iz stava 1 ovog lana organ starateljstva duan je da postavi privremenog staratelja:1. licu ije je boravite nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika ili punomonika;2. nepoznatom sopstveniku imovine;3. licu iji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika, odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj);4. stranom dravljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije;5. licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdan razlog;6. drugom licu kada je to predvieno zakonom.(3) Odlukom o postavljanju privremenog staratelja odreuje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koju on moe preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog sluaja.2. Razreenje starateljaKada se staratelj razreavalan 133(1) Organ starateljstva duan je da bez odlaganja razrei staratelja ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja dunost, ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje dunosti staratelja, ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja.(2) Organ starateljstva duan je da razrei staratelja u roku od 30 dana od dana kada utvrdi da on obavlja dunost staratelja nesavesno ili da bi za tienika bilo korisnije da mu se za staratelja postavi drugo lice.(3) Organ starateljstva duan je da razrei staratelja u roku od 60 dana od dana kada ovaj to zatrai.Dunost organa starateljstvalan 134(1) Organ starateljstva duan je da, prilikom razreavanja jednog staratelja, blagovremeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja.(2) Ako tienik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine tienika vri stalna komisija organa starateljstva.III DEJSTVA STARATELJSTVA1. Dunosti starateljaStaranje o tienikulan 135(1) Staratelj je duan da se savesno stara o tieniku.(2) Staranje o tieniku obuhvata: staranje o linosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdravanje te upravljanje i raspolaganje imovinom tienika.Staranje o linostilan 136(1) Staratelj je duan da se stara da uvanje, podizanje, vaspitavanje i obrazovanje maloletnog tienika to pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan ivot.(2) Staratelj je duan da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni tienik lien poslovne sposobnosti te da se on to pre osposobi za samostalan ivot.(3) Staratelj je duan da poseuje tienika i neposredno se obavetava o uslovima u kojima tienik ivi.Zastupanje tienikalan 137(1) Staratelj je duan da zastupa tienika.(2) tienik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem.(3) Staratelj zastupa tienika jednako kao to roditelj zastupa dete.(4) Staratelj moe samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva:1. da odlui o kolovanju tienika;2. da odlui o preduzimanju medicinskog zahvata nad tienikom;3. da d saglasnost za preduzimanje pravnih poslova tienika starijeg od 14 godina;4. da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolae prihodom koji je stekao tienik mlai od 15 godina.Pribavljanje sredstava za izdravanje tienikalan 138(1) Staratelj je duan da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdravanje tienika.(2) Sredstva za izdravanje tienika pribavljaju se iz:1. tienikovih prihoda;2. sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu duna da izdravaju tienika;3. tienikove imovine;4. sredstava socijalne zatite;5. drugih izvora.Upravljanje imovinom tienikalan 139(1) Staratelj je duan da upravlja imovinom tienika koju ovaj nije stekao radom.(2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom tienika.(3) Staratelj moe samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom tienika.Raspolaganje imovinom tienikalan 140(1) Staratelj raspolae imovinom tienika koju ovaj nije stekao radom.(2) Raspolaganje imovinom tienika staratelj moe preduzimati samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.(3) Glavnicu imovine tienika staratelj moe upotrebiti samo za njegovo izdravanje ili kada to zahteva neki drugi vaan interes tienika.(4) Prihodi od imovine tienika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih trokova uinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za plaanje nagrade staratelju, a na osnovu odluke organa starateljstva.Odgovornost starateljalan 141(1) Staratelj odgovara za tetu koju prouzrokuje tieniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice.(2) Krivica staratelja postoji kada je tetu prouzrokovao namerno ili grubom nepanjom.(3) Za tetu iz stava 1 ovog lana solidarno odgovara i organ starateljstva.Izvetavanje organa starateljstvalan 142(1) Staratelj je duan da organu starateljstva podnosi izvetaje i polae raune o svom radu poetkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izvetaj), kada organ starateljstva to zatrai (vanredni izvetaj), odnosno nakon prestanka starateljstva (zavrni izvetaj).(2) Staratelj je duan da redovni izvetaj podnese do kraja meseca februara za prethodnu godinu, a vanredni odnosno zavrni izvetaj u roku od 15 dana od dana kada to zatrai organ starateljstva.(3) Izvetaj staratelja treba da sadri podatke o linosti tienika, o uslovima smetaja, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju, kao i o svemu drugom to je od znaaja za linost tienika.(4) Izvetaj treba da sadri i podatke o upravljanju i raspolaganju tienikovom imovinom te tienikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu, kao i konano stanje njegove imovine.(5) Nain podnoenja izvetaja i polaganja rauna propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.2. Prava starateljaPravo na naknadu trokovalan 143(1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih trokova uinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva.(2) Naknada trokova staratelju isplauje se prvenstveno iz tienikovih prihoda, osim ako se time ne ugroava tienikovo izdravanje.Pravo na nagradulan 144(1) Staratelj ima pravo na nagradu.(2) Nagrada staratelju isplauje se prvenstveno iz tienikovih prihoda, osim ako se time ne ugroava tienikovo izdravanje.(3) Uslove za naknadu trokova i nagradu staratelju propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.IV PRESTANAK STARATELJSTVANaini prestanka starateljstvalan 145(1) Starateljstvo prestaje:1. kada maloletni tienik navri 18. godinu ivota;2. kada maloletni tienik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;3. kada maloletni tienik bude usvojen;4. kada bude doneta pravnosnana sudska odluka o vraanju roditeljskog prava odnosno o sticanju ili vraanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog tienika;5. kada bude doneta pravnosnana sudska odluka o vraanju poslovne sposobnosti punoletnom tieniku;6. kada tienik umre.(2) Starateljstvo moe da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu ili se starao o detetu na neodgovarajui nain pone da se stara o detetu na odgovarajui nain.(3) Prestankom starateljstva prestaju prava i dunosti staratelja.(4) Starateljstvo ne prestaje razreenjem ili smru staratelja.V LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTIPotpuno lienje poslovne sposobnostilan 146(1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nije sposobno za normalno rasuivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava i interesa moe biti potpuno lieno poslovne sposobnosti.(2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog lana jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika.Delimino lienje poslovne sposobnostilan 147(1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju svojim postupcima neposredno ugroava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica moe biti delimino lieno poslovne sposobnosti.(2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog lana jednaka je poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika.(3) Sudskom odlukom o deliminom lienju poslovne sposobnosti odredie se pravni poslovi koje lice delimino lieno poslovne sposobnosti moe odnosno ne moe samostalno preduzimati.Vraanje poslovne sposobnostilan 148Punoletnom licu lienom poslovne sposobnosti moe se vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti.Odluke o lienju i vraanju poslovne sposobnostilan 149(1) Odluku o lienju poslovne sposobnosti i odluku o vraanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparninom postupku.(2) Pravnosnana sudska odluka o lienju i vraanju poslovne sposobnosti dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva.Upisivanje sudske odluke u javne registrelan 150(1) Pravnosnana sudska odluka o lienju i vraanju poslovne sposobnosti upisuje se u matinu knjigu roenih.(2) Ako lice lieno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti, odluka iz stava 1 ovog lana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.Sedmi deoIZDRAVANJEI IZDRAVANJE SUPRUNIKAKo ima pravo na izdravanjelan 151(1) Suprunik koji nema dovoljno sredstava za izdravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdravanje od drugog suprunika srazmerno njegovim mogunostima.(2) Nema pravo na izdravanje suprunik koji je u vreme sklapanja nitavog ili ruljivog braka znao za uzrok nitavosti odnosno ruljivosti.(3) Nema pravo na izdravanje suprunik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika.II IZDRAVANJE VANBRANOG PARTNERAKo ima pravo na izdravanjelan 152(1) Vanbrani partner koji nema dovoljno sredstava za izdravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdravanje od drugog vanbranog partnera srazmerno njegovim mogunostima.(2) Na izdravanje vanbranog partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdravanju suprunika.III IZDRAVANJE MAJKE DETETAKo ima pravo na izdravanjelan 153(1) Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdravanje ima pravo na izdravanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre poroaja i godinu dana posle poroaja.(2) Nema pravo na izdravanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za oca.IV IZDRAVANJE DETETA, RODITELJA I DRUGIH SRODNIKAIzdravanje maloletnog detetalan 154(1) Maloletno dete ima pravo na izdravanje od roditelja.(2) Maloletno dete ima pravo na izdravanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdravanje.(3) Dunost maloletnog deteta da delimino podmiruje potrebe svog izdravanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na dunost roditelja i krvnih srodnika.Izdravanje punoletnog detetalan 155(1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdravanje, ima pravo na izdravanje od roditelja sve dok takvo stanje traje.(2) Punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo na izdravanje od roditelja srazmerno njihovim mogunostima, a najkasnije do navrene 26. godine ivota.(3) Punoletno dete u smislu st. 1 i 2 ovog lana ima pravo na izdravanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogunostima ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdravanje.(4) Nema pravo na izdravanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.Izdravanje roditeljalan 156(1) Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdravanje, ima pravo na izdravanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stie zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogunostima.(2) Nema pravo na izdravanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika.Izdravanje brata odnosno sestrelan 157Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdravanje od punoletnog brata ili sestre, odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stie zaradu ili ima prihode od imovine, ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdravanje.Izdravanje adoptivnih srodnikalan 158Na izdravanje adoptivnih srodnika primenjuju se odredbe ovog zakona o izdravanju deteta, roditelja i drugih krvnih srodnika.Izdravanje tazbinskih srodnikalan 159(1) Maloletni pastorak ima pravo na izdravanje od maehe odnosno ouha.(2) Nema pravo na izdravanje maloletni pastorak ako je brak izmeu roditelja i maehe odnosno ouha prestao ponitenjem ili razvodom.(3) Maeha odnosno ouh koji su nesposobni za rad, a nemaju dovoljno sredstava za izdravanje, imaju pravo na izdravanje od punoletnog pastorka srazmerno njegovim mogunostima.(4) Nemaju pravo na izdravanje maeha odnosno ouh ako bi prihvatanje zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za pastorka.V ODREIVANJE I PRESTANAK IZDRAVANJAKriterijumi odreivanja izdravanjalan 160(1) Izdravanje se odreuje prema potrebama poverioca i mogunostima dunika izdravanja, pri emu se vodi rauna o minimalnoj sumi izdravanja.(2) Potrebe poverioca izdravanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja.(3) Mogunosti dunika izdravanja zavise od njegovih prihoda, mogunosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih linih potreba, obaveze da izdrava druga lica te drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja.(4) Minimalna suma izdravanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodinom smetaju periodino utvruje ministarstvo nadleno za porodinu zatitu, u skladu sa zakonom.Nain odreivanja izdravanjalan 161(1) Izdravanje se, po pravilu, odreuje u novcu.(2) Izdravanje se moe odrediti i na drugi nain, ali samo ako se poverilac i dunik izdravanja o tome sporazumeju.(3) Sporazumi o zakonskom izdravanju zakljuuju se u obliku javnobelenikog zapisa.Visina izdravanjalan 162(1) Poverilac izdravanja moe po svom izboru zahtevati da visina izdravanja bude odreena u fiksnom mesenom novanom iznosu ili u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja.(2) Ako se visina izdravanja odreuje u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdravanja, po pravilu, ne moe biti manja od 15% niti vea od 50% redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.(3) Ako je poverilac izdravanja dete, visina izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav uiva roditelj dunik izdravanja.Trajanje izdravanjalan 163(1) Izdravanje moe trajati odreeno ili neodreeno vreme.(2) Izdravanje suprunika posle prestanka braka ne moe trajati due od pet godina.(3) Izuzetno, izdravanje suprunika po prestanku braka moe se produiti i posle isteka roka od pet godina ako naroito opravdani razlozi spreavaju suprunika poverioca izdravanja da radi.Promena visine izdravanjalan 164Visina izdravanja moe se smanjiti ili poveati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.Pravo na regreslan 165(1) Lice koje je faktiki davalo izdravanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo duno da daje izdravanje.(2) Ako je vie lica istovremeno bilo duno da daje izdravanje, njihova obaveza je solidarna.Redosled u izdravanjulan 166(1) Suprunik ostvaruje pravo na izdravanje prvenstveno od drugog suprunika.(2) Krvni srodnici ostvaruju meusobno pravo na izdravanje redosledom kojim nasleuju na osnovu zakona.(3) Tazbinski srodnici ostvaruju meusobno pravo na izdravanje posle krvnih srodnika.(4) Ako ima vie poverilaca izdravanja, pravo deteta na izdravanje ima prvenstvo.(5) Ako je vie lica istovremeno duno da daje izdravanje, njihova obaveza je podeljena.Prestanak izdravanjalan 167(1) Izdravanje prestaje:1. kada istekne vreme trajanja izdravanja;2. smru poverioca ili dunika izdravanja.(2) Izdravanje moe da prestane:1. kada poverilac izdravanja stekne dovoljno sredstava za izdravanje, osim ako poverilac izdravanja nije maloletno dete;2. kada dunik izdravanja izgubi mogunost za davanje izdravanja ili davanje izdravanja postane za njega oigledno nepravino, osim ako poverilac izdravanja nije maloletno dete.(3) Izdravanje suprunika prestaje i kada poverilac izdravanja sklopi novi brak odnosno vanbranu zajednicu.(4) Suprunik ije je pravo na izdravanje jednom prestalo ne moe ponovo ostvariti pravo na izdravanje od istog suprunika.Osmi deoIMOVINSKI ODNOSII IMOVINSKI ODNOSI SUPRUNIKA1. Posebna imovinaSticanjelan 168(1) Imovina koju je suprunik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu.(2) Imovina koju je suprunik stekao u toku trajanja braka deobom zajednike imovine odnosno nasleem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju iskljuivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.Upravljanje i raspolaganjelan 169Svaki suprunik samostalno upravlja i raspolae svojom posebnom imovinom.Uveanje vrednostilan 170(1) Ako je tokom trajanja zajednikog ivota u braku dolo do neznatnog uveanja vrednosti posebne imovine jednog suprunika, drugi suprunik ima pravo na potraivanje u novcu srazmerno svom doprinosu.(2) Ako je tokom trajanja zajednikog ivota u braku dolo do znatnog uveanja vrednosti posebne imovine jednog suprunika, drugi suprunik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.2. Zajednika imovinaPojam zajednike imovineSticanjelan 171(1) Imovina koju su suprunici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja njihovu zajedniku imovinu.(2) Suprunici mogu branim ugovorom drugaije urediti svoje imovinske odnose.Igra na sreulan 172Imovina steena igrom na sreu u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja zajedniku imovinu, osim ako suprunik koji je ostvario dobitak ne dokae da je u igru uloio posebnu imovinu.Pravo intelektualne svojinelan 173Imovina steena korienjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja zajedniku imovinu.Upravljanje i raspolaganjelan 174(1) Zajednikom imovinom suprunici upravljaju i raspolau zajedniki i sporazumno.(2) Smatra se da poslove redovnog upravljanja suprunik uvek preduzima uz saglasnost drugog suprunika.(3) Suprunik ne moe raspolagati svojim udelom u zajednikoj imovini niti ga moe opteretiti pravnim poslom meu ivima.Uveanje vrednostilan 175Ako je posle prestanka zajednikog ivota u braku dolo do uveanja vrednosti zajednike imovine, svaki suprunik ima pravo na potraivanje u novcu odnosno pravo na udeo u uveanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.Upisivanje u javni registarlan 176(1) Smatra se da su suprunici izvrili deobu zajednike imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba suprunika kao suvlasnici na opredeljenim udelima.(2) Smatra se da je upis izvren na ime oba suprunika i kada je izvren na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zakljuen pismeni sporazum suprunika o deobi zajednike imovine odnosno brani ugovor, ili je o pravima suprunika na nepokretnosti odluivao sud.Deoba zajednike imovinePojam deobelan 177Deobom zajednike imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrivanje suvlasnikog odnosno supoverilakog udela svakog suprunika u zajednikoj imovini.Vreme deobelan 178Deoba zajednike imovine moe se vriti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka.Sporazumna deobalan 179(1) Suprunici mogu zakljuiti sporazum o deobi zajednike imovine (sporazumna deoba).(2) Sporazum o deobi zajednike imovine suprunika zakljuuje se u obliku javnobeleniki potvrene (solemnizovane) isprave.Sudska deobalan 180(1) Ako suprunici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajednike imovine, deobu zajednike imovine vri sud (sudska deoba).(2) Pretpostavlja se da su udeli suprunika u zajednikoj imovini jednaki.(3) Vei udeo jednog suprunika u sticanju zajednike imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, voenja poslova u domainstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od znaaja za odravanje ili uveanje vrednosti zajednike imovine.(4) Vei udeo u sticanju zajednike imovine utvruje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice ivota u braku.(5) Vei udeo jednog suprunika u sticanju pojedinog prava iz zajednike imovine moe se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajednike imovine, a suprunik je u sticanju tog prava uestvovao i prihodima od svoje posebne imovine.Pravo na deobulan 181Pravo na deobu zajednike imovine imaju: suprunici, naslednici umrlog suprunika i poverioci onog suprunika iz ije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraivanja.Deoba stvari za linu upotrebu suprunikalan 182(1) Stvari za linu upotrebu jednog suprunika pripadaju mu u iskljuivu svojinu bez uraunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednike imovine i vrednost stvari za linu upotrebu drugog suprunika.(2) Ako je vrednost stvari iz stava 1 ovog lana nesrazmerno velika, one pripadaju u iskljuivu svojinu supruniku sa uraunavanjem u njegov udeo.Deoba stvari namenjenih detetulan 183(1) Stvari namenjene detetu pripadaju u iskljuivu svojinu supruniku koji vri roditeljsko pravo bez uraunavanja u njegov udeo.(2) Ako roditelji vre roditeljsko pravo zajedniki, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajednike svojine.Deoba stvari za vrenje zanata ili zanimanjalan 184Stvari za vrenje zanata ili zanimanja jednog suprunika pripadaju mu u iskljuivu svojinu sa uraunavanjem u njegov udeo.Deoba predmeta domainstvalan 185Predmeti domainstva na kojima jedan suprunik nakon prestanka zajednice ivota u braku ima dravinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u iskljuivu svojinu sa uraunavanjem u njegov udeo.Odgovornost za obavezeOdgovornost za sopstvene obavezelan 186Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara suprunik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajednikoj imovini.Odgovornost za zajednike obavezelan 187(1) Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajednikog ivota u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba suprunika, odgovaraju suprunici solidarno svojom zajednikom i posebnom imovinom.(2) Suprunik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedniku obavezu ima pravo na naknadu od drugog suprunika srazmerno njegovom udelu u zajednikoj imovini.3. Ugovori suprunikaBrani ugovorlan 188(1) Suprunici odnosno budui suprunici mogu svoje imovinske odnose na postojeoj ili buduoj imovini urediti ugovorom (brani ugovor).(2) Brani ugovor zakljuuje se u obliku javnobeleniki potvrene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrivanja (solemnizacije) ugovora javni belenik je duan da ugovornike naroito upozori na to da se njime iskljuuje zakonski reim zajednike imovine, o emu stavlja napomenu u klauzuli o potvrivanju.(3) Brani ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinomlan 189(1) Suprunici mogu zakljuiti ugovor na osnovu koga e jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajednikom imovinom ili nekim njenim delovima.(2) Ugovor iz stava 1 ovog lana moe se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja.(3) Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako nije drugaije ugovoreno.(4) Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinom koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.(5) Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u obliku javnobeleniki potvrene (solemnizovane) isprave.Ugovor o poklonulan 190(1) Ako brak prestane razvodom ili ponitenjem, uobiajeni pokloni koje su suprunici uinili jedan drugome u toku trajanja zajednikog ivota u braku ne vraaju se.(2) Vraaju se pokloni ija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednike imovine suprunika, a koje su suprunici uinili jedan drugom u toku trajanja zajednikog ivota u braku.(3) Pravo na povraaj poklona nema suprunik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraaj poklona predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika.(4) Pokloni se vraaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajednikog ivota u braku.II IMOVINSKI ODNOSI VANBRANIH PARTNERAZajednika imovinalan 191(1) Imovina koju su vanbrani partneri stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u vanbranoj zajednici predstavlja njihovu zajedniku imovinu.(2) Na imovinske odnose vanbranih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima suprunika.III IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELJAUpravljanje imovinom detetalan 192(1) Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom.(2) Roditelji imaju pravo i dunost da upravljaju imovinom deteta koju ono nije steklo radom.Raspolaganje imovinom detetalan 193(1) Dete samostalno raspolae imovinom koju stekne radom.(2) Roditelji imaju pravo da raspolau imovinom deteta koju ono nije steklo radom.(3) Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva.(4) Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdravanje ili kada to zahteva neki drugi vaan interes deteta.(5) Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdravanje odnosno za izdravanje svog drugog zajednikog maloletnog deteta.Pravo stanovanja (habitatio)lan 194(1) Dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu iji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu.(2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta.(3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog roditelja.IV IMOVINSKI ODNOSI LANOVA PORODINE ZAJEDNICEZajednika imovinalan 195(1) Imovina koju su zajedno sa suprunicima odnosno vanbranim partnerima stekli radom lanovi njihove porodice u toku trajanja zajednice ivota u porodinoj zajednici predstavlja njihovu zajedniku imovinu.(2) lanovima porodice u smislu stava 1 ovog lana smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici suprunika odnosno vanbranih partnera koji zajedno sa njima ive.(3) Na imovinske odnose lanova porodine zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima suprunika, osim odredbe lana 176 stav 2 (upisivanje u javni registar) i lana 180 stav 2 (pretpostavka o jednakim udelima).Primena zakona kojim se ureuju svojinskopravni odnosi i primena zakona kojim se ureuju obligacioni odnosilan 196Na imovinske odnose suprunika, vanbranih partnera, deteta i roditelja te lanova porodine zajednice koji nisu ureeni ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi.Deveti deoZATITA OD NASILJA U PORODICINasilje u porodicilan 197(1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice.(2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1 ovog lana, smatra se naroito:1. nanoenje ili pokuaj nanoenja telesne povrede;2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanoenja telesne povrede lanu porodice ili njemu bliskom licu;3. prisiljavanje na seksualni odnos;4. navoenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navrilo 14. godinu ivota ili nemonim licem;5. ograniavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa treim licima;6. vreanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaanje.(3) lanovima porodice u smislu stava 1 ovog lana smatraju se:1. suprunici ili bivi suprunici;2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;3. lica koja ive ili su ivela u istom porodinom domainstvu;4. vanbrani partneri ili bivi vanbrani partneri;5. lica koja su meusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude roeno, iako nikada nisu ivela u istom porodinom domainstvu.Mere zatitelan 198(1) Protiv lana porodice koji vri nasilje sud moe odrediti jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograniava odravanje linih odnosa sa drugim lanom porodice.(2) Mere zatite od nasilja u porodici jesu:1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;2. izdavanje naloga za useljenje u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;3. zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenoj udaljenosti;4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice;5. zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice.(3) Mera zatite od nasilja u porodici moe trajati najvie godinu dana.(4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lienje slobode u vezi s krivinim delom odnosno prekrajem uraunava se u vreme trajanja mere zatite od nasilja u porodici.Produavanje mere zatitelan 199Mera zatite od nasilja u porodici moe se produavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila odreena.Prestanak mere zatitelan 200Mera zatite od nasilja u porodici moe prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila odreena.Deseti deoPOSTUPCI U VEZI SA PORODINIM ODNOSIMAI POSTUPAK PRED SUDOM1. Zajednike odredbeSadrina ovog dela zakonalan 201Odredbama ovog dela zakona ureuju se posebni parnini postupci u vezi sa porodinim odnosima.Primena zakona kojim se ureuje parnini postupaklan 202Na postupak suda koji je u vezi sa porodinim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje parnini postupak, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.Sastav vealan 203*(Prestao da vai)Hitnost postupkalan 204(1) Postupak u vezi sa porodinim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili roditelja koji vri roditeljsko pravo.(2) U postupku u vezi sa porodinim odnosima tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor.(3) Postupak iz stava 1 ovog lana sud e, po pravilu, sprovesti na najvie dva roita.(4) Prvo roite zakazuje se tako da se odri u roku od 15 dana od dana kada su tuba ili predlog primljeni u sudu.(5) Drugostepeni sud duan je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena alba.Istrano naelolan 205U postupku u vezi sa porodinim odnosima sud moe utvrivati injenice i kada one nisu meu strankama sporne, a moe i samostalno istraivati injenice koje nijedna stranka nije iznela.Iskljuivanje javnostilan 206(1) U postupku u vezi sa porodinim odnosima javnost je iskljuena.(2) Podaci iz sudskih spisa spadaju u slubenu tajnu i nju su duni da uvaju svi uesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.Odluka o trokovimalan 207O naknadi trokova postupka u vezi sa porodinim odnosima sud odluuje po slobodnoj oceni, vodei rauna o razlozima pravinosti.Revizijalan 208Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodinim odnosima, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.2. Postupak u branom sporuMesna nadlenostlan 209U branom sporu mesno je nadlean sud odreen zakonom kojim se ureuje parnini postupak.Pokretanje postupkalan 210(1) Postupak radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, kao i za ponitenje i razvod braka (brani spor), pokree se tubom.(2) Postupak za razvod braka pokree se i predlogom za sporazumni razvod braka.Tuba za utvrenje postojanja ili nepostojanja brakalan 211Tubu za utvrenje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti suprunici, lica koja imaju pravni interes da bude utvreno postojanje ili nepostojanje braka i javni tuilac.Tuba za ponitenje nitavog brakalan 212(1) Tubu za ponitenje braka iz uzroka navedenih u l. 31-33, lanu 34 stav 1 i l. 35 i 36 ovog zakona mogu podneti suprunici, lica koja imaju pravni interes da brak bude poniten i javni tuilac.(2) U sluajevima iz stava 1 ovog lana brak se moe ponititi i posle njegovog prestanka.(3) Pravo na podizanje tube za ponitenje nitavog braka ne zastareva.Dokazivanje nitavosti (branost)lan 213(1) U postupku za ponitenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog suprunika, postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz matine knjige venanih.(2) Ako tuilac postojanje ranijeg braka ne moe dokazati izvodom iz matine knjige venanih, sud e mu naloiti da u odreenom roku pokrene parnicu radi utvrivanja da raniji brak postoji, a ako on to ne uini, smatrae se da je tuba povuena.(3) Ako tueni osporava punovanost ranijeg braka koji je upisan u matinu knjigu venanih, sud e mu naloiti da u odreenom roku pokrene parnicu za ponitenje ranijeg braka, a ako on to ne uini, smatrae se da je od svoje tvrdnje odustao.Naknadni nestanak uzroka nitavosti (branost)lan 214Sud e odbiti tubeni zahtev za ponitenje braka ako je raniji brak prestao do zakljuenja glavne rasprave.Tuba za ponitenje ruljivog braka (maloletstvo)lan 215(1) Suprunik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan moe podneti tubu za ponitenje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja punoletstva.(2) Roditelji maloletnog suprunika, odnosno njegov staratelj, mogu podneti tubu za ponitenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog suprunika.Tuba za ponitenje ruljivog braka (prinuda i zabluda)lan 216Suprunik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi moe podneti tubu za ponitenje braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uoena.Tuba za ponitenje ruljivog braka (nesposobnost za rasuivanje)lan 217Suprunik koji nije bio sposoban za rasuivanje u trenutku sklapanja braka, a naknadno postane sposoban za rasuivanje, moe podneti tubu za ponitenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasuivanje, odnosno od dana pravnosnanosti sudske odluke o vraanju poslovne sposobnosti.Naslednici i starateljlan 218(1) Pravo na tubu za ponitenje braka ne prelazi na naslednike suprunika.(2) Naslednici suprunika mogu nastaviti ve zapoeti postupak radi utvrivanja da je postojao osnov za ponitenje braka.(3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog suprunika moe podneti tubu za ponitenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.Tuba za razvod brakalan 219Tubu za razvod braka mogu podneti oba suprunika.Naslednici i starateljlan 220(1) Pravo na tubu za razvod braka ne prelazi na naslednike suprunika.(2) Naslednici suprunika mogu nastaviti ve zapoeti postupak radi utvrivanja da je postojao osnov za razvod braka.(3) Naslednici suprunika koji su pokrenuli brani spor predlogom za sporazumni razvod braka mogu nastaviti ve zapoeti postupak radi utvrivanja da je postojao osnov za razvod braka.(4) Staratelj poslovno nesposobnog suprunika moe podneti tubu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.Punomoniklan 221(1) Ako tubu u branom sporu podnosi punomonik stranke, punomoje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u branom sporu.(2) Punomoje mora da sadri navode u pogledu vrste tube i osnova za podnoenje tube.(3) U branom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka suprunike ne moe zastupati isti punomonik.Odricanje od tubenog zahtevalan 222U branom sporu odricanje od tubenog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlaenje tube.Povlaenje tubelan 223(1) U branom sporu tuilac moe tubu povui do zakljuenja glavne rasprave bez pristanka tuenog, a sa pristankom tuenog dok postupak nije pravnosnano zavren.(2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povui jedan ili oba suprunika dok postupak nije pravnosnano zavren.(3) Ako je do povlaenja tube ili predloga u skladu sa st. 1 i 2 ovog lana dolo posle donoenja prvostepene presude, sud e reenjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.Presuda i sudsko poravnanjelan 224(1) U branom sporu ne moe se izrei presuda zbog proputanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja.(2) U branom sporu stranke ne mogu da zakljue sudsko poravnanje.Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodulan 225(1) Sporazum suprunika o vrenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.(2) Sporazum suprunika o deobi zajednike imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka.Presuda u branom sporulan 226(1) Sud je duan da presudom u branom sporu odlui o vrenju roditeljskog prava.(2) Sud moe presudom u branom sporu odluiti o potpunom ili deliminom lienju roditeljskog prava.(3) Sud moe presudom u branom sporu odrediti jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici.Pobijanje presudelan 227(1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu moe se pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka ili zbog toga to je sporazum o razvodu zakljuen pod prinudom ili u zabludi.(2) Pravnosnana presuda u branom sporu ne moe se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o ponitenju ili razvodu braka.Smrt stranakalan 228(1) Ako u toku branog spora umre jedan ili umru oba suprunika, prvostepeni sud e reenjem utvrditi da se postupak obustavlja.(2) Odredba stava 1 ovog lana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa l. 218 i 220 ovog zakona.Postupak posredovanjaSadrina postupka posredovanjalan 229Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za pokuaj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za pokuaj sporazumnog okonanja spora (u daljem tekstu: nagodba).Kada se sprovodi posredovanjelan 230(1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u branom sporu koji je pokrenut tubom jednog od suprunika.(2) Posredovanje u branom sporu se ne sprovodi:1. ako jedan od suprunika ne pristane na posredovanje;2. ako je jedan od suprunika nesposoban za rasuivanje;3. ako je boravite jednog od suprunika nepoznato;4. ako jedan ili oba suprunika ive u inostranstvu.Ko sprovodi posredovanjelan 231(1) Posredovanje, po pravilu, sprovodi sud.(2) Uz poziv na roite za posredovanje dostavlja se i tuba za ponitenje ili razvod braka.(3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne moe uestvovati u donoenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo.Kako se sprovodi posredovanjelan 232(1) Po prijemu tube za ponitenje ili razvod braka, sud zakazuje roite za posredovanje koje se odrava samo pred sudijom pojedincem.(2) Sudija koji rukovodi posredovanjem duan je da preporui suprunicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju.(3) Ako suprunici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud e na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadlenom organu starateljstva, branom ili porodinom savetovalitu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodinim odnosima.(4) Poveravanje se vri dostavljanjem tube za ponitenje ili razvod braka.MirenjeKada se sprovodi mirenjelan 233Mirenje se sprovodi samo u branom sporu koji je pokrenut tubom za razvod braka.Svrha mirenjalan 234Svrha mirenja jeste da se poremeeni odnos suprunika razrei bez konflikta i bez razvoda braka.Poziv na mirenjelan 235(1) Na mirenje se pozivaju oba suprunika.(2) Punomonici ne mogu zastupati suprunike niti mogu prisustvovati mirenju.Kada je mirenje uspelolan 236Ako se suprunici pomire, smatrae se da je tuba za razvod braka povuena.Kada mirenje nije uspelolan 237(1) Ako se jedan ili oba suprunika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu za mirenje, smatrae se da mirenje nije uspelo i nastavie se postupak nagodbe.(2) Ako ne doe do pomirenja, u smislu stava 1 ovog lana, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenja doe, sa mirenjem se moe nastaviti.Zapisnik o mirenjulan 238(1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadri izjave suprunika o tome da su se pomirili odnosno da mirenje nije uspelo.(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duna je da o rezultatu mirenja obavesti sud kojem je podneta tuba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mirenju.Trajanje mirenjalan 239(1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duni su da mirenje sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tube sudu odnosno ustanovi.(2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tuba za razvod braka, postupak mirenja e sprovesti sud.(3) Roite za mirenje sud je duan da zakae tako da se odri u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2 ovog lana.NagodbaKada se sprovodi nagodbalan 240Nagodba se sprovodi u branom sporu koji je pokrenut tubom za ponitenje braka, odnosno tubom za razvod braka a mirenje suprunika nije uspelo.Svrha nagodbelan 241(1) Svrha nagodbe jeste da se poremeeni odnos suprunika razrei bez konflikta nakon ponitenja ili razvoda braka.(2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojae da suprunici postignu sporazum o vrenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednike imovine.Poziv na nagodbulan 242Na nagodbu se pozivaju oba suprunika i njihovi punomonici.Kada je nagodba uspelalan 243(1) Ako suprunici postignu sporazum o vrenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednike imovine, smatrae se da je nagodba uspela.(2) Ako suprunici postignu samo sporazum o vrenju roditeljskog prava ili samo sporazum o deobi zajednike imovine, smatrae se da je nagodba delimino uspela.(3) Ako je nagodba uspela ili je delimino uspela, sporazum suprunika o deobi zajednike imovine unosi se u izreku presude o ponitenju ili razvodu braka.(4) Ako je nagodba uspela ili je delimino uspela, sporazum suprunika o vrenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o ponitenju ili razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.Kada nagodba nije uspelalan 244(1) Ako se jedan ili oba suprunika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu na nagodbu, smatrae se da nagodba nije uspela i nastavie se postupak po tubi za ponitenje ili razvod braka.(2) Ako ne doe do nagodbe, u smislu stava 1 ovog lana, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba postigne, sa nagodbom se moe nastaviti.Zapisnik o nagodbilan 245(1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadri sporazum suprunika o vrenju roditeljskog prava i o deobi zajednike imovine, odnosno izjave suprunika da nagodba nije uspela.(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duna je da o rezultatu nagodbe obavesti sud kojem je podneta tuba za ponitenje ili razvod braka i dostavi mu zapisnik o nagodbi.Trajanje nagodbelan 246(1) Sud je duan da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okonan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tuba za ponitenje braka.(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duna je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okonan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tuba za ponitenje braka.(3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okonan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tuba za ponitenje braka, postupak nagodbe e sprovesti sud.(4) Roite za nagodbu sud je duan da zakae tako da se odri u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. ovog lana.3. Postupak u sporu o materinstvu i oinstvuMesna nadlenostlan 247U sporu o materinstvu i oinstvu mesno je nadlean sud odreen zakonom kojim se ureuje parnini postupak.Pokretanje postupkalan 248Postupak radi utvrivanja i osporavanja materinstva (spor o materinstvu), radi utvrivanja i osporavanja oinstva i radi ponitenja priznanja oinstva (spor o oinstvu) pokree se tubom.Tuba radi utvrivanja materinstvalan 249(1) Dete moe podneti tubu radi utvrivanja materinstva bez obzira na rok.(2) ena koja tvrdi da je majka deteta moe podneti tubu radi utvrivanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.Tuba radi osporavanja materinstvalan 250(1) Dete moe podneti tubu radi osporavanja materinstva bez obzira na rok.(2) ena koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta moe podneti tubu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ona nije rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.(3) ena koja tvrdi da je majka deteta moe podneti tubu radi osporavanja materinstva eni koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.(4) Mukarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta moe podneti tubu radi osporavanja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ena koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta nije rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.Tuba radi utvrivanja oinstvalan 251(1) Dete moe podneti tubu radi utvrivanja oinstva bez obzira na rok.(2) Majka moe podneti tubu radi utvrivanja oinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da mukarac koga smatra ocem deteta nije priznao oinstvo, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.(3) Mukarac koji tvrdi da je otac deteta moe podneti tubu radi utvrivanja svog oinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem oinstva nisu saglasili majka, odnosno staratelj deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.Tuba radi osporavanja oinstvalan 252(1) Dete moe podneti tubu radi osporavanja oinstva bez obzira na rok.(2) Majka moe podneti tubu radi osporavanja oinstva mukarcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.(3) Mu majke moe podneti tubu radi osporavanja svog oinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.(4) Mukarac koji tvrdi da je otac deteta moe podneti tubu radi osporavanja oinstva mukarcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.(5) Mukarac koji se smatra ocem deteta zaetog uz biomedicinsku pomo moe podneti tubu radi osporavanja svog oinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da dete nije zaeto postupkom biomedicinski potpomognutog oploenja, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.Tuba radi ponitenja priznanja oinstvalan 253(1) Tubu radi ponitenja izjave o priznanju oinstva, kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem oinstva, iz uzroka navedenih u l. 46-51 ovog zakona, mogu podneti lica koja su dala izjavu, lica koja imaju pravni interes da izjava bude ponitena te javni tuilac.(2) Lice koje je izjavu o priznanju oinstva, kao i izjavu o saglasnosti sa priznanjem oinstva, dalo pod prinudom ili u zabludi moe podneti tubu radi ponitenja izjave u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uoena.Naslednici i staratelj tuiocalan 254(1) Pravo na tubu u sporu o materinstvu i oinstvu ne prelazi na naslednike.(2) Naslednici tuioca mogu nastaviti ve zapoeti postupak radi utvrivanja da je postojao osnov za utvrivanje ili osporavanje materinstva ili oinstva, odnosno radi ponitenja priznanja oinstva.(3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tuioca moe podneti tubu u sporu o materinstvu i oinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.Naslednici tuenoglan 255(1) Ako tueni u sporu o materinstvu i oinstvu nije vie iv, tuba se podnosi protiv njegovih naslednika.(2) Ako tueni nema drugih naslednika, tuba se podnosi protiv Republike Srbije kao naslednika.Suparniarska zajednicalan 256(1) Stranke u sporu radi utvrivanja materinstva jesu dete i ena koja tvrdi da je majka deteta.(2) Stranke u sporu radi osporavanja materinstva jesu: dete, ena koja tvrdi da je majka deteta, ena koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta i mukarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nuni i jedinstveni suparniari).(3) Stranke u sporu radi utvrivanja oinstva jesu: dete, majka, mukarac koji tvrdi da je otac deteta i mukarac koga majka smatra ocem deteta (nuni i jedinstveni suparniari).(4) Stranke u sporu radi osporavanja oinstva jesu: dete, majka, mukarac koji se po ovom zakonu smatra ocem i mukarac koji tvrdi da je otac deteta (nuni i jedinstveni suparniari).(5) Stranke u sporu radi ponitenja priznanja oinstva jesu: lice koje je dalo izjavu o priznanju oinstva, lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem oinstva, a lice koje ima pravni interes da izjava bude ponitena samo ako se radi o uslovima za nitavost priznanja (nuni i jedinstveni suparniari).(6) Ako tubom u sporu o materinstvu i oinstvu nisu obuhvaena sva lica koja moraju biti stranke u postupku, sud je duan da poui tuioca da tui i lice koje tubom nije obuhvaeno ili da to lice pozove da se pridrui tubi kao novi tuilac.(7) Ako tuilac u roku koji sud odredi ne proiri tubu na sva lica koja moraju biti stranke u postupku ili se ta lica ne pridrue tubi kao tuioci, smatrae se da je tuba povuena, a ako tuba bude vraena sudu bez ispravke, sud e je odbaciti.Punomoniklan 257(1) Ako tubu u sporu o materinstvu i oinstvu podnosi punomonik strank