Stranica Kur’ana u muhakak pismu, 15. vekPortal mauzoleja {ejha Abdu Samada, Natanz

Glavni i odgovorni urednikMohsen Azarmakan

UrednikAleksandar Dragovi}

Lektura i korekturaMirjana Abdoli

Dizajn i likovna opremaAleksandar Dragovi}

^asopis izlazi tromese~nou izdanju Kulturnog centraIslamske Republike Irana.

Mi{ljenja i gledi{ta iznetau objavljenim ~lancima

ovog ~asopisa ne morajuda predstavljaju gledi{ta

Kulturnog centraIslamske Republike Irana.

Objavljivanje ~lanaka iilustracija dozvoljeno je saobaveznim navo|enjem

izvora. NUR toplo do~ekujemi{ljenja i gledi{ta svojih

~italaca.

Adresa redakcije^asopis NUR

Po{tanski fah 43111001 Beograd,

Srbija i Crna GoraTel: 011/660-386

011/367-2564Fax: 011/2666-980

E-mail: nurªeunet.yu

KULTURA I DRU[TVO5 Kultura za spas ~ove~anstva

Alame Mohamad Taghi D`a’fari22 [kolstvo Islamske zajednice u Kraljevini

Jugoslavijidr Dragan Novakovi}

27 Anatomija Islamske revolucijeSandra Maksimovi}

FILOZOFIJA I GNOZA37 Misti~ne dimenzije islama

Anemarie Schimmel46 Ibn Ru{d (Averoes)

Danojla Bajraktarevi}

KNJI@EVNOST64 Periodizacija persijske knji`evnosti –

tre}e i ~etvrto razdobljedr Ahmed Tamimdari

74 Poezija – Nima Ju{i|Be}i D`aka

UMETNOST80 Umetnost dinastije Safavida

Habibolah Ajatolahi92 Tajna zvuka

Hazrat Inajat Han

VERSKE TEME103 O znanju i mudrosti

Mevlana D`elaludin Rumi114 Fatima je Fatima

Ali [arijati121 Ardevirafname

Dejan Spasojevi}

IZLOG KNJIGA125 Istorija persijske knji`evnosti

dr An|elka Mitrovi}131 [kolstvo Islamske zajednice

dr Rade Bo`ovi}

AKTIVNOSTI KC IRANA133 Otvoren ciklus iranskog filma133 Godi{njica smrti imama Homeinija134 Zavr{etak mandata iranskog ata{ea

za kulturu135 Nova lokacija Iranskog kulturnog centra

SAFAVIDSKAUMETNOST

POEZIJA: NIMA JU[I\

PERIODIZACIJAPERSIJSKE

KNJI@EVNOSTI

FESTIVALFILMA

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog

Ovaj, 45-i broj ~asopisa Nur koji je pred Vama, je letnje izdanje koji se,zbog male stagnacije u radu Kulturnog centra Irana u Beogradu, izazva-ne promenom lokacije tokom leta, pojavljuje sada, nadomak jeseni. Niu ovom broju nismo odstupili od na{eg stalnog koncepta: tekstovi kojesmo odabrali su podjednako zastupljeni kroz sve tematske celine.U bloku Kultura i dru{tvo donosimo tekst Kultura za spas ~ove~anstva, po-kojnog iranskog nau~nika M. T. D`a’ferija, poznatog po sjajnom komen-taru Mevlanine Mesnevije, ~ije smo jedno pevanje objavili u pro{lombroju Nura. U tekstu D. Novakovi}a [kolstvo Islamske zajednice u Kraljevi-ni Jugoslaviji, preuzetog iz istoimene knjige donosimo dve celine: Islam-sko {kolstvo i Verska nastava. Tre}i tekst ovog bloka rezervisan je za radAnatomija Islamske Revolucije koji obra|uje situaciju u predrevolucionar-nom i ocrtava dru{tveno-politi~ki presek u postrevolucionarnom Iranu.U bloku Filozofija i gnoza donosimo dva teksta: prvi je odlomak iz mo-`da najpoznatijeg dela nema~ke autorke Anemari [imel, Misti~ne dimen-zije islama, koji se bavi istra`ivanjem nekoliko glavnih linija sufizma saistorijskog i fenomenolo{kog stanovi{ta; drugi, tako|e prevod, nastavakje serije razgovora izme|u predsednika Iranskog dru{tva za filozofiju, g.E’vanija, i Nasrija, a tema je filozofsko u~enje Ibn Ru{da.U bloku Knji`evnost, pod nazivom Periodizacija persijske knji`evnosti ob-javljujemo deo koji se bavi tre}im i ~etvrtim razdobljem persijske knji-`evnosti, a u odeljku posve}enom poeziji, donosimo nekoliko pesamaNime Ju{i|a, rodona~elnika savremene iranske poezije.Tekst Umetnost dinastije Safavida koji otvara blok Umetnost istra`uje po-reklo ove dinastije sa posebnim osvrtom na arhitekturu safavidskog pe-rioda. Tajna zvuka i sklad `ivota odlomak je iz dela poznatog indijskog mi-stika i muzi~ara Inajat Hana, koji svoje filozofsko u~enje zasniva na po-sebnom shvatanju muzike i skladu koji ona unosi u `ivote ljudi i poje-dinaca.Blok Verske teme sadr`i tri teksta; u prvom donosimo 4 poglavlja iz naj-poznatijeg Rumijevog proznog dela, Fihi-ma-fihi, zbirke njegovih raz-govora sa u~enicima, u formi postavljenih pitanja na koja u~itelj direkt-no odgovara; sledi nastavak [erijatijevog dela Fatima je Fatima i na kra-ju, fragment iz Ardavirafname koja predstavlja svojevrstan zapis o du-hovnom putovanju u raj i pakao, odnosno pitanju nagra|ivanja i kaznena drugom svetu u zoroastrijanizmu.Pregledom Istorije persijske poezije, odnosno [kolstva Islamske zajednice uKraljevini Jugoslaviji bave se dr An|elka Mitrovi} i dr Rade Bo`ovi} u blo-ku Izlog knjiga.I kao {to je to uobi~ajeno, ~asopis zavr{avamo pregledom aktivnostiIranskog kulturnog centra.

Aleksandar Dragovi}

Definicija kulture

Kultura je defini-sana na mnogo

razli~itih na~ina odstrane stru~njaka zakulturu i nau~nika.Enciklopedija Brita-nika je do sada1 na-

vela 164 razli~ite definicije kulture. Pa`lji-vim prou~avanjem tih definicija, uo~avase da pojedine od njih smeraju ka identi-fikovanju odre|enih kulturolo{kih ele-menata, primerno, nau~ne, umetni~ke,knji`evne i moralne kulture, i sve slu`e is-klju~ivo za opis razli~itih aspekata pojavau kulturi, poput umetnosti. Pojedine defi-nicije se odnose na kulture koje slede, dokdruge opisuju prvobitnu kulturu, iako tone ~ine neposredno.

Razmislimo o tome da nijedna posto-je}a definicija ne uspeva da stvori sveo-buhvatno obja{njenje kulture. Pretposta-vimo da izvestan broj ljudi poku{ava daprona|e centar kruga razmatraju}i mno-{tvo njegovih ta~aka. Naravno, nijednaod njih se ne bi pokazala kao stvarni cen-tar; tako ni nau~nici kulture i sociolozi ni-su ozbiljno razmotrili stvarni identitet ~o-veka, koji se nalazi na granici izme|u pri-rodnog i nadnaravnog.

„Zaista, ti si bio taj koji je zatvorio kruguniverzuma“.

{ejh Mahmud [abestari

Nasuprot tome, oni su prou~avali is-klju~ivo pojedine odgovaraju}e elemente

kulture, posebno fizi~ke pojave i kulturo-lo{ke aktivnosti. O~igledno je da bi brojnefizi~ke pojavnosti odvele do bezbrojnihdefinicija... Kao dokaz ovoga, obratite pa-`nju na zanemarivanje uro|enih odlikakulture, aspekt virtuelne lepote u imeno-vanju Jednoga. Nasuprot, kultura se sa-stoji od dva dela: spolja{njeg virtuelnog iunutra{njeg virtuelnog. Najpotpunija de-finicija koja mo`e proiste}i iz ve}ine pri-sutnih jeste:

„Kultura je nu`an ili pravi kvalitet ~ove~i-jih fizi~kih i mentalnih aktivnosti, zasnovanna zdravoj logici i emocijama nastalim iz sen-zibilnih evolutivnih stilova `ivota.“2

Elementi i primeri dati u postoje}imenciklopedijama i leksikonima odnose sena kvalitete obeju nu`nosti i svojstveno-sti. Drugim re~ima, one se sastoje odstvarnih i nu`nih ~injenica za ljudski `i-vot. Francuska enciklopedija navodi:

„Kultura se sastoji od sveg znanja ste~enogod strane ~oveka ili dru{tva, i kao takva, ona jeniz aktivnosti zasnovanih na raznolikim soci-olo{ko-istorijskim pravilima, ili strukturamauzrokovanim promenama u pona{anju ili ~i-njenju, zavisno od osobenih edukacionih uslo-va.“

Gornji iskazi uklju~uju apsolutno vi-talne i, tako|e, nepotrebne ali prave uslo-ve `ivota. U svakom slu~aju, kao {to }emovideti kasnije, nu`nosti i pravi uslovi neisklju~uju u potpunosti ~ovekove li~nepotrebe. Pojedini stru~njaci veruju da sekultura ne sastoji od bitnih ~inilaca za `i-

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 5

KULTURA I DRU[TVO

Kultura za spas ~ove~anstvaAlame Mohamad Taghi D`a’fari

vot, poput prirodnih ili humanisti~kih na-uka, ve} samo od odgovaraju}ih aspekatavrednih da stvore osnovu kulture. Ovdeje potrebno imati na umu dva va`na na-~ela:

Prvi: [to je ve}a distanca izme|u kul-ture i prirodnog `ivota i fatalisti~kih ~inje-nica, i {to vi{e evolucionarnih virtuelnihfaktora ona uklju~uje, to }e i kultura bitihumanija.

Drugi: Visoko uzdignuta duhovnavrednost saglasno kojoj ~ovek neprestano`eli da ispuni svaki aspekat i delanje usvom `ivotu savr{enom ~istotom.

Na osnovu ova dva pravila, pojediniidealisti~ki i rani antropolozi veruju da jekultura oduvek igrala glavnu ulogu uevolutivnom razvoju ~ove~anstva.

Interes za budu}nostevolutivne kulture

Ukoliko do|e vreme kada }eljudi po~eti da gube `elju za po-stizanjem sklada u oplemenje-noj slobodi, nesveni fatalizam }eih dovesti do mehani~kog `ivo-ta, slepog za istinu, nazivaju}i toljudskom zajednicom. Ukolikopo{ast dekulturalizacije zaokupiljude toliko sna`no da razori ~aki zajedni~ke vrline evolucionar-ne kulture raznih naroda, to }ebez pogovora otkriti sramnu ne-kompetentnost njihovih vo|a.Uprkos vekovnim naporimasvetih poslanika, mudraca, mo-ralista i `rtvama mu~enika u imeslobode i ljudskog dostojanstva,dana{nje vo|e ne samo da su sepokazale nesposobnima da uje-dine ~ove~anstvo u potrazi zaduhovnom harmonijom i har-monijom postupanja, zasnova-nom na evolucionarnim kultu-rolo{kim vrlinama, ve} su i ~ove-

ka svele na neuke delove ma{ine. Li{ili su~oveka sjajnog `ivota kakav zaslu`uje,ograni~avaju}i ga samo na fizi~ke `ivotneprohteve, poput pohlepe za mo}i, vla{}u isebi~no{}u. Tog stra{nog dana, koji mo-`da nije tako daleko, osetljiva istorijskasvest i Bog, Koji je ljude opskrbio sve{}ukako bi ih upu}ivao kroz vreme, osveti}ese onima koji su razorili ljudsko dostojan-stvo i vrednosti.

Sve autenti~ne ljudske kulture, svetiposlanici, znameniti antropolozi, morali-sti i oni koji su doprineli kulturi ljudskeistorije, jasno pokazuju da je jedini na~inda se me|u ljudima uspostavi harmonijai dostojanstvo preko uzvi{enih vrlina imorala, ne mehani~kih osobina i kvalite-ta. [to god ~ovek vi{e odstupa od visokomoralnih vrlina, to }e vi{e biti podlo`an

KULTURA I DRU[TVO6

Morteza Katouzian, Elegija I

svom prirodnom animalnom ja. @ivoti-nje, tako|e, poseduju svoje „ja“ – mada,na na~in koji je vi{e ograni~en – dok uslu~aju ljudskih bi}a to „ja“ upravlja ~ove-kovom su{tinom, jer su ljudski kapacitetitoliko brojni i mo}ni da uzajamno uti~una univerzum i svoju grupu. Prirodno„ja“ ne zna za sa`aljenje, emocije i logiku.Ono potpuno zanemaruje svest, evoluci-ju i kulturu. U svakom slu~aju, dok ljud-ske vrline ne budu postignute, ljudsko je-dinstvo i bratsvo }e biti samo puka `elja,jer su sebi~nost i pohlepa vo|ena li~nim`eljama prirodni deo animalnog „ja“, {toje uzrokovalo bezbrojne ratove i omrze uistoriji ~ove~anstva.

Islamska kultura je pokazala veliki in-teres za budu}nost savremenih dru{tava.Ipak, pojedini zapadnja~ki nau~nici nesamo da su predvideli kraj kulture Zapa-da, ve} veruju da se ona sada de{ava. Al-bert [vajcer ovako opisuje kriti~no stanjeu kome je zapadnja~ka kultura:

„Svakom je o~igledno da napredujemo kasamouni{tenju. Ono {to nam je danas ostalo,nije ni u kom smislu pouzdano, i jo{ uvek nijepretrpelo destruktivni pritisak, a zasigurno jeprevi{e krhko da bi ga izdr`alo. Savremeni ~o-vek danas ima mnogo manje sposobnosti zakulturu, jer je njegovo okru`enje {tetno degra-diralo njegov duh.“3

[vajcer veruje da je industrijalizovani~ovek li{en slobode, nesposoban dausmeri svoje misli, da je nepotpun i uopasnosti od gubitka svog ljudskog „ja“.On dalje dodaje:

„Dru{tvo se razvilo na tako iskrivljenna~in da mo`e tajno da kontroli{e ljude, iu~inilo ih toliko zavisnim od svoje zajed-nice da odustaju u potpunosti od razmi-{ljanja i razmatranja...tako smo u{li u novisrednji vek. Misao je promi{ljeno napu{te-na u ime slobode, a ljudi kontrolisani odstrane svojih dru{tava. Neizbe`no smo iz-

gubili veru u istinu, jer smo `rtvovali na{umentalnu nezavisnost. Poremetili smo na-{u sopstvenu duhovnu i emocionalnuravnote`u. Nehajnost u bilo kom smisludovodi do besmislenog ustrojstva.“4

„Besmislene borbe“, po [vajceru, su drugakarakteristika industrijskih dru{tava. Tokomnekoliko poslednjih vekova ljudi su radili po-put ma{ina, ne ljudskih bi}a. Su{tina ~ove~no-sti je zatrovana... „Odrasli su utopljeni u po-sao, pove}ano doprinose}i sveop{tem uznemi-renju...apsolutnoj posesivnosti, bez obaziranjana svoj sopstveni ego, dok je zastranjenje po-stalo njihova fizi~ka potreba.“5

Tako zaklju~uju}i, [vajcer isti~e da ~o-vek treba da smanji pritisak svojih svetov-nih borbi i izbegava {epurenje. [vajcer,protestant, sla`e se sa dominikanskimsve{tenikom Ekhardom da:

„^ovek se ne sme podvrgavati duhovnojizolaciji koja se smatra sebi~no{}u; on bi moraoaktivno doprinositi svom dru{tvu da se razvi-je do najvi{eg mogu}eg stepena u moralnompogledu. Ukoliko danas samo mali broj ljudijo{ uvek ima ljudska ose}anja, to je zato {to seide za `rtvovanjem svoje pobo`nosti i moral-nih vrednosti za svoju sopstvenu domovinu –kulturne vrednosti se nikada ne razmenjuju sadrugim dru{tvima, {to bi ih moglo usmeriti kavi{em duhovnom razvoju.“6

Potom [vajcer zaklju~uje da nas aktu-elna dru{tvena i kulturolo{ka utemeljenjavode propasti koja prethodi drugoj rene-sansi, ~ak obimnijoj od izvorne – semukoliko ne te`imo za samouni{tenjem.

„Tokom druge renesanse duhovne aktivno-sti }e se pokazati presudnim; u stvari, mental-ne aktivnosti su jedini logi~ki i prakti~ni prin-cip koji je ~ovek postigao u svojoj istorijskojevoluciji...Ne sumnjam da }e se, ukoliko po-stupamo temeljno, desiti revolucija.“7

U svakom slu~aju, osnovi druge revo-lucije bi morali ubla`iti sebi~nost, pohlepu

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 7

za zadovoljstvima i mo}i, jer bi bez religij-skog uticaja, revolucija bila nemogu}a. ^i-ni se da bi to bila religijska revolucija, na{ta islam – posebno {iiti – ~ekaju, kako bistvorili globalno Bo`ansko dru{tvo.

Nepobitna je ~injenica, koju su potvr-dili nau~nici humanisti~kih nauka i filo-zofi pozitivisti, da su u na{em dobu su-{tinske promene na horizontu. O kojojgod da je evoluciji re~, zasigurno }e se ti-cati ljudskih bi}a. U vezi odre|ivanja na-dolaze}e dramati~ne evolucije, pojavilesu se dve teorije:

Prva teorija: pesimisti~ka verovanja daljudska bi}a kre}u ka duhovnoj i moral-noj propasti. ^ak i ukoliko ljudi nisu uni-{teni potpuno, posta}e sebi~na, pohlepnaljudska bi}a, li{ena logike i svesti, utapa-ju}i se u svojim prohtevima, bez drugogizbora do da se poput zavrtnja uglave uma{inu.

Druga teorija: optimisti~ka, navodi:„Evolucija }e jo{ jednom o`iveti izvornevrednosti uzimaju}i u obzir ~ovekove uro-|ene mogu}nosti za evoluciju, i na taj na-~in }e ~ovek povratiti svoje istinsko ‘ja’.“

O~igledno da je, ako se uporedi, zad-nja prihvatljivija – i ukoliko je neophod-no, ~ak `rtvovanje u ime vo|a dru{tava,uz istinske mudrace i autenti~ne nau~ni-ke kulture i humanisti~kih nauka. Me|u-tim, ukoliko Nebo zabrani, a sebi~ni i po-hlepni na mo} nastave da {tete ljudskomdru{tvu, zanemaruju}i samoubila~ki padkoji nas o~ekuje, evolucija }e se zasigurnoodvijati po prvoj, pesimisti~koj teoriji –ukoliko, naravno, ne dovede do uni{tenjasveta i njegovih stanovnika. Prema toj po-stavci, ljudi bi se smatrali neva`nim po-put zup~anika na ma{ini.

Uzimaju}i u obzir ~ovekovu uro|enupotrebu za potragom za savr{enim vred-nostima i njegovu dugo izgra|ivanu `ud-nju za evolucionarnom kulturom, i imaju-}i u vidu Bo`iju neosporno mudru volju,

podr`avamo drugu teoriju, i predvi|amo,nakon {to ~ovek pro|e kroz velike patnje,prosperitetnu i ohrabruju}u budu}nost.Me|u osnovnim razlozima na{eg logi~nogoptimizma jeste ~injenica da ~ovek pose-duje virtuelnu `elju za savr{enom evolu-tivnom kulturom, i da je uvek `eljan da se-be za{titi od raznih pretnji ~ove~anstvu.

Zna~aj ispitivanja definicija kultureNakon ispitivanja sveobuhvatnih defi-

nicija kulture kod raznih naroda i nacio-nalnosti, do}i }emo do neospornog za-klju~ka da }e, obzirom da ljudsko dru{tvo`udi za su{tinskom kulturom, ono i preo-vladati nad svim silama, pohlepom i po-`udom. Kao {to ^asni Kur’an ka`e:

„On spu{ta ki{u s neba, pa reke teku kori-tima s merom, i bujica nosi otpatke koji pliva-ju po povr{ini. I ono {to ljudi tope na vatri u`elji da dobiju nakit ili oru|e ima, tako|e, ot-patke, sli~ne onima – tako Allah navodi primerza istinu i neistinu: otpaci se odbacuju, dokono {to koristi ljudima ostaje na zemlji. Tako,eto, Allah obja{njava primere.“8

„Pro{li su vekovi, i novi je do{ao; Mesec jeisti, ali ne i voda.

„Pravda i velikodu{nost se nisu izmenile;u svakom slu~aju, ovaj vek i ovi ljudi jesu.

Nakon svih ovih vekova,Uva`eni, nijedna od ideja nije izmenjena.

Voda na potoku je promenjena,ali odraz Meseca i zvezda ostaje.

Njegovi temelji mora da su visoko na ne-bu, ne u vodi.“

Osnovni razlog prou~avanja postoje-}ih definicija kulture iz najboljih enciklo-pedija i pojedinih leksi~kih i sociolo{kihizvora jeste provera da li sva ljudska dru-

KULTURA I DRU[TVO8

{tva veruju da istinsko zna~enje kultureuklju~uje stvarnu ljudsku evoluciju, iline... Postoje razlike u stanovi{tima nau~-nika u tuma~enju kulture, koje su donelemno{tvo definicija, ali su sve saglasne upogledu su{tine kulture. Kao {to }emo ka-snije videti, pojedine od razlika su uzro-kovane vremenom i pouplarnim pojava-ma, dok su neke druge uzrokovane ka-rakteristikama okru`enja i raznolikimideolo{kim percepcijama. Na primer, far-hang, ekvivalent za kulturu na farsiju,zna~i povu}i9; tako|e, odnosi se i na gra-nu povinutu nadole i prekrivenu ze-mljom kako bi se pomogao njen rast i ra-sa|ivanje na drugom mestu.

Arapski ekvivalent za kulturu, al-thiqafa, zna~i trijumf, inteligenciju i ve{ti-nu, a tako|e, zna~i i talenat za nauku, za-natstvo i prirodan `ivot.10

U francuskom, culture poti~e od latin-ske re~i cultura, koja zna~i obra|ivanje ze-mlje za poljoprivredu, a tako|e i sa|enje.11

U nema~kom, odnosi se na uzgajanjebakterija i druge `ive materije na hranlji-voj podlozi; podizanje i za{titu farmi; i,tako|e, novu grupu `ive organske tvari.12

Kona~no, na ruskom zna~i odre|iva-nje dometa ~ovekovog uticaja na prirodui njegovi rezultati u tom smislu.

Me|usobna povezanostizme|u definicija kulture

Polaze}i od razli~itih koncepata krozistoriju, mo`emo stvoriti sveobuhvatnudefiniciju: op{ti koncept preno{enja pobe-de, ume{nost i razumevanje na arapskom,obra|ivanje zemlje i sa|enje na persij-skom, kultivacija zemlji{ta i poljoprivredana latinskom. U svakom slu~aju, na{e pro-u~avanje ne smera da doka`e da kulturadeli istu etimologiju u svim leksikonima ienciklopedijama na svetu. Me|utim, ube-|eni smo da re~ kultura i njeni sinonimi ure~nicima naroda drevne covilizacije, svi

uop{te obuhvataju uzgajanje, sposobnostobavljanja poljoprivrede i organskog ̀ ivo-ta, usmerenih ka svim karakteristikamadobrog, razumnog i ume{nog `ivljenja.

U potrazi za sveobuhvatnom vrednomistinom nazvanom kultura

Pretpostavimo da izraz koji prenosidobru, vrednu kulturu u razli~itim etni~-kim grupama i nacijama kroz istoriju – daje pro{ao kroz virtuelne promene i da jeskoro prona{ao potpuno nova zna~enja –jeste kultura, {to je u drevnom persijskomzna~ilo granu koja }e dati izdanke, poste-peno menjaju}i zna~enje u preno{enjemudrosti, obrazovanje...Pretpostavimo,tako|e, da je re~ kultura kori{}ena u svo-jim najprostijim zna~enjima. U svakomslu~aju, promene u zna~enjima re~i nemogu izmeniti konkretnu istinu u logi~-nom `ivotu. Na primer, uzmimo persijskure~ kanun, koja ozna~ava muzi~ki instru-ment. Kasnije, kori{}ena je da preneseistinu, ili va`no `ivotno doba, potro{enona tuma~enje istine. Ukoliko pretpostavi-mo da u pojedinim dru{tvima, tirani kori-ste takve re~i kako oni `ele, bez obzira naprava zna~enja koja imaju, zar ne bismotada do{li do zaklju~ka da je re~ kanon iz-gubila svoje odre|eno zna~enje koje seodnosi na vezu izme|u ~oveka i njegovogsopstvenog „ja“, Boga, univerzuma, ilinjegovih bli`njih? To bi zacelo bilo pogre-{no, jer su doga|aji koji opisuju vezu iz-me|u ~oveka, Boga i drugih bi}a neo-sporno nepromenljivi, ~ak i kada se nenazivaju kanon.

U slede}im poglavljima, poku{a}emoda na|emo pouzdanu sveobuhvatnu isti-nu koja, bez obzira kako da se naziva, ni-kada ne gubi odlu~uju}u ulogu za ~oveka– sem ukoliko ~ovek ne odustane od svogidentiteta u svom svetu ma{ina do te me-re da njegov `ivot, du{a i istinsko „ja“ nepostanu potpuno uni{teni; ili, kako je Taj-

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 9

ler rekao, „evolvira u ~ovekolikog majmu-na“13, i kona~no postane deo ma{inerije.

Definicije kulture u poznatim re~nicima ienciklopedijama

O~ito je da nije mogu}e prou~iti ikompilirati sve postoje}e definicije kultu-re u jednoj knjizi. U svakom slu~aju, mo-`emo se osvrnuti na zna~ajne re~nike ienciklopedije i prou~iti najva`nije, dateod strane priznatih nau~nika iz sveta.

Kultura opisana u persijskom priru~niku„Farhang (izvedeno iz farhange) – per-

sijski ekvivalent za kulturu – poziva se naznanje, razum, mudrost, ura~unljivost, Per-sijski re~nik, Keikavusovu majku i granuporinutu u zemlju da bi bila presa|ena nadrugom mestu. Tako|e, na odvodni kanal.14

Hosein ibn Fakhridin And`ui [irazi ve-ruje da „farhang“ ima {est razli~itih zna~e-nja:

Prvo, znanje:„Tvoja vrednost je visoko uzdigla ne-

besa, a razum usvojio veliku kulturu tvo-jih ideja.“ (Kamal Ismail)

Drugo, pona{anje:„Ukoliko ~ovek usvoji kulturu uz svo-

ju umetnost, bi}e u stanju da se nosi sasvakom neda}om.“

Tre}e, razum:„Onaj ko u vreme mira izazove rat, ne

zna ni za znanje, ni za kulturu.“^etvrto, knjiga sa persijskim re~ima i

njihovim zna~enjima:„Sudbina je, po sopstvenom naho|e-

nju, ispisala svoje ime, na stranicama kul-ture.“

Peto, ime Keikavusove majke.[esto, grana porinuta u zemlju, kako

bi se razgranala i postala `bun, da bi biopresa|en na drugom mestu.15

Obja{njavaju}i odrednicu farhang usvojoj persijskoj enciklopediji, pokojniDekhoda je naveo mnoge stihove zname-

nitih literata persijskog jezika, kako bi bo-lje ilustrovao {irok domet i dubinu kultureu persijskoj literaturi. U Persijskoj enciklo-pediji je navedeno: „Kultura predstavljana~in ̀ ivota, tradiciju u antropologiji naro-da. Njen engleski ekvivalent je po prvi putakademski upotrebljen od strane sera E. B.Tajlera. Koncept kulture se pokazao tolikokorisnim da se sada koristi u drugim obla-stima sociologije, literature i biologije. Odpojave ~oveka, kultura je bila ta~ka razmi-moila`enja izme|u ljudskog dru{tva i `i-votinja.Tradicija, ideje i uslovi grupe pre-nose se kroz generacije prvenstveno edu-kativnim, ne genetskim putem. Odr`ava-nje obi~aja je u svakoj kulturi podr`anokroz sopstveni sistem nagrada i ka`njava-nja. Jezik i drugo simboli~ko oru|e zaistaigra va`nu ulogu u preno{enju kulture iz-me|u generacija, ali se neke vrste pona{a-nja mogu posti}i isklju~ivo kroz iskustvo.Svako dru{tvo ima svoje sopstvene kultur-ne temelje, koji obuhvataju sve organizaci-je koje su ~oveku neophodne, na primer,socijalne organizacije, religiju, politi~ke or-ganizacije, ekonomske organizacije i mate-rijalnu kulturu (oru|a, pronalaske, oru`je,ode}u, etc.). Sofisticirana dru{tva se razli-kuju od „primitivnih“ u slo`enosti svojihkulturolo{kih temelja, ali se, u svakom slu-~aju, ta dva izraza uvek moraju posmatra-ti kao relativna. U osnovi, svaka ljudskazajednica poseduje odre|enu kulturu, aliu slo`enim dru{tvima, sekundarne kulturese, tako|e, mogu granati na osnovu nacio-nalnih, dru{tvenih i religijskih uslova. Nadrugoj strani, miroljubivi ili ~ak neprijatelj-ski kulturolo{ki kontakt mo`e izroditi za-jedni~ke kulture, prihvatljive razli~itim na-rodima – zasnovane na ~injenici da koeg-zistentni kulturalizam mo`e postojati i dasvaka strana mo`e usvojiti tradiciju onedruge. Odlike kulture se mogu {iriti di-rektno ili posredno me|u istim grupama.Takav proces se naziva difuzijom.

KULTURA I DRU[TVO10

Kulturolo{ko podru~je je teri-torija na kojoj su vidljive odre-|ene karakteristike kulture. Uantroplogiji su se pojavile razne{kole mi{ljenja, poku{avaju}i daistra`e kako kulture delaju, raz-vijaju se i {ire, a sve se sla`u opostojanju {irokog evolutivnogprocesa kroz ljudsku istoriju, po-sebno u tehni~kom i ekonom-skom domenu. Evolucija se nijeodvijala u istoj meri u odnosu nasve nacije, i jo{ uvek je nedovr-{ena u mnogima od njih, iakokoegcistencija kulturizma mo`eujediniti nekoliko koraka u je-dan. U prvoj etapi, potrazi zahranom, male grupe nomadskihlovaca, ribara i sakuplja~a vo}akre}u se iz jednog u drugo me-sto, tragaju}i za hranom. Privre-meno `ive u pe}inama ili dru-gim skloni{tima, kao u ranom isrednjem kamenom dobu. Na-kon toga, zapo~inje civilizovan`ivot o ~emu se dokazi mogu na-}i u velikim drevnim civilizacijama.

„Kategorisanje savremene kulture nebi se smelo obaviti samo na temelju teh-ni~kog ili industrijskog razvoja. Na pri-mer, dana{nji traga~i za hranom, drugimre~ima, ro|eni Australci, ne mogu se upo-rediti sa lovcima iz ranog kamenog dobaod pre 25 000 godina, jer su drevni sistemiodnosa i religije morali biti razli~iti.“16

Sada bismo mogli razmotriti ove sta-vove:

Nijedna enciklopedija ni re~nik nisuobezbedili posebnu, osobenu definicijukulture. Razlog nije u nemaru nau~nikapri identifikovanju kulture, ve} u velikojrazlikosti kulturolo{kih elemenata i poja-va, {to onemogu}ava stalnu sveobuhvat-nu definiciju, ali bi on mogao biti vezan iza pojedine istra`iva~e koji zanemaruju

spiritualna i natprirodna zna~enja – neu-kost koja je, na`alost, zarazila pojedince.

„Kultura je ta~ka razmimoila`enja iz-me|u ~oveka i drugih `ivotinjskih vrsta.“17

Ukoliko moramo uzimati u obzir za-slu`na dela i pojave u na{oj definiciji kul-ture, morali bismo da tragamo za razlika-ma izme|u ~oveka i `ivotinja pre postoja-nja kulture u ~ovekovom fatalisti~kom `i-votu, obzirom da pojedini nau~nici zaslu-`na dela i pojave smatraju va`nijim odprinudnih postupaka u `ivotu, drugimre~ima, razmi{ljanje o stvaranju naseobi-ne, razvijanju legalnih odnosa u dru{tvu,dru{tvenom upravljanju, etc.

„Svi antroplozi se sla`u o postepnomevolutivnom procesu u istoriji ljudskogdru{tva, posebno u tehni~kim i ekonom-skim oblastima.“18

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 11

Morteza Katouzian, Elegija II

Vezano za gornje tvr|enje, potrebnoje razmotriti pojedine ~injenice:

Kako je slobodna volja jednaka vlastiu definiciji evolucije – posebno evolucijivrednosti – tehni~ki i ekonomski aspekat,koji su nastali usled prinudnog `ivotnogdelanja, zato ne bi mogli biti uklju~eni ukoncept kulture, obzirom da se napori zaobezbe|enje nastambe, ~injeni silom, nemogu smatrati kulturom.b) „Evolucija se nije odvijala u istoj meri

u odnosu na celo ljudsko dru{tvo, i jo{uvek nije dovr{ena u pojedinim kultu-rama.“19

To je jedna apsolutno ta~na ~injenica,tako|e, primenljiva na nau~ni i tehnolo{kirazvoj postignut od strane civilizacija;drugim re~ima, nijedna teorija ni {kolami{ljenja nije u stanju da doka`e ta doga-|anja, iznose}i ih na neposredan, ure|enna~in. Svako ube|en u razvoj nauke i civi-lizacija prihvata da su razlozi koji su uzro-kovali njihovo postojanje bili ne samo ne-regularni, ve} sasvim nepredvidljivi.c) „Ponekad koegzistentni kulturizam

mo`e integrisati neke od faza u proce-su. U prvoj etapi, potrazi za hranom,male grupe nomadskih lovaca, ribara isakuplja~a vo}a kre}u se iz jednog udrugo mesto, tragaju}i za hranom.“20

Ovde mo`emo videti pojave koje se od-nose na kulturu i njene promene – koje,usled svoje fatalisti~ke prirode – ne mogubiti uklju~ene u evolutivni koncept kulture.

Kultura u arapskoj enciklopedijiArapski ekvivalent za kulturu, al-

thiqafa, zna~i „trijumf, inteligenciju i ve-{tinu, a tako|e, zna~i i talenat za nauku,zanatstvo i knji`evnost“.21

„Njegov koren, thaqaf, zna~i ve{t,uman, sjajan i pobedni~ki“.22

Da bismo prona{li definiciju kulture iono {to je vezano za nju, najbolje je dapogledamo pod al-thiqafa i al-adab.23

Tako Al-Mond`ad odre|uje al-adabkao: „Adib je osoba koja poznaje literatu-ru. Njegova mno`ina je oda’ba. Adib jeobrazovan u pogledu leksi~kih i literarnihtema i poseduje {iroku kulturu. Adabzna~i nauka i celovito saznanje, ili znanjeo jednoj posebnoj disciplini. Tako|e, toozna~ava ono {to se o~ekuje od pojedincau moralnom pogledu, drugim re~ima, ka-ko bi trebalo da se pona{a u u~ionici, ilikako bi sudija morao da postupa, etc. 24

U stihovima koji slede, adab se odnosina kulturu, i prenosi spoznaju i upu}ujena dobar moral, saglasno odgovaraju}imna~elima usvojenim na osnovu prilika u`ivotu pojedinca.

„Sti~i znanje i kulturu, bez obzira u ko-joj porodici si odrastao. Kultura }e te u~i-niti nezavisnim od svake povezanosti.“

„Zaista slobodan ~ovek je onaj kojimo`e da ka`e: ‘Ovo je to {to jesam’ ne ‘Jasam sin tog i tog.’“25

Kultura u francuskojenciklopediji

Vode}i poreklo od latinske re~i cultu-ra, ozna~ava |ubrenje (zemlji{ta), proiz-vodnju ili sa|enje. Kultura, tako|e, imanekoliko figurativnih zna~enja:

Uzdizanje mentalnih mo}i, mentalnakultura; ne~ije celovito saznanje, na pri-mer, op{ta kultura, knji`evna kultura, fi-lozofska kultura, klasi~na i masovna kul-tura26 koja se {iri putem mas-medija; nizaktivnosti zasnovanih na raznolikim soci-jalno-istorijskim usmerenjima, i tako|e,strukture koje se odnose na osobeno po-stupanje ili izvo|enje, uzrokovano obra-zovanjem odre|ene dru{tvene grupe; naprimer, posebna kultura u dru{tvu, koja jepovezana sa zapadnja~kom kulturom. Ufrancuskom se re~ kultura, tako|e, odnosii na fizi~ki izgled; na primer, u starim tek-stovima, culture physique ozna~ava fizi~-ku kulturu, a kulturizam se odnosi na

KULTURA I DRU[TVO12

gimnastiku.27 U jednoj od ostalih enciklo-pedija stoji: „U petnaestom veku, cultureje nastala iz latinske re~i cultura, {to zna~i|ubrenje; sli~no, cultiver, u zna~ejnju sa-|enja i obrade, bilo je kori{}eno u dvana-estom veku.“28

Roberova enciklopedija je ovako defi-nisala kulturu:

„Svo znanje koje ljudsko dru{tvo op-skrbljuje snagom da kritikuje i ukus zaprosu|ivanjem.“

Zatim poziva ~itaoca da upotrebljavare~i poput znanja, obrazovanja, poduke inauke, dodaju}i:

„Kultura je ono {to ostaje u ~ovekovimmislima kada je sve ostalo zaboravljeno.Pridevi poput {irok, jak i uzvi{en koristese da je opi{u.“

Potrebno je razmotriti dva pitanja ve-zana za definiciju kulture u francuskimenciklopedijama:

Pa`ljivo prou~avanje gornjih definicijapokazuje da je ve}ina datih zna~enja za-snovana na virtuelnim ~injenicama, kojeostaju nepromenjene, ~ak i ako se objekti iliosobe na koje se odnose promene, semukoliko celokupna priroda ljudske vrste nepro|e kroz potpunu metamorfozu i posta-ne bespomo}na poput `ivotinja, objekataili delova ma{ine. Bilo kako, knji`evnost ifilozofska kultura bi ostale neizmenjene, jersu njihovi temelji istinski nepromenljivi.

Nemogu}e je izmeniti istinski izvorne~injenice, predstavljene Francuzima odstrane Viktora Igoa, u „Jadnicima“. ^ak sui Sartr i njemu sli~ni, sa svim svojim novimfrazama i izrazima, usmerenim ka lako-vernima, do`iveli neuspeh u poku{aju daodstrane „Jadnike“ Viktora Igoa iz kulture~ove~anstva. Tako ni dogmatski autori izna{eg doba nisu uspeli da otklone uloguMevlanine „Mesnevije“ u {irokoj ljudskojkulturi; sve {to su postigli jeste ispiranjemozga naivnih, uz pomo} svog kontradik-tornog `argona. Ose}ali su da zadovolja-

vaju sopstvenu sebi~nost, {to je bila ozbilj-na gre{ka; sebi~nost je nezasitan plamenkoji se gasi samo kada je uni{tio sebe, bezobzira koliko je drugih usput `rtvovao.

Kategorisanje zna~enja kulture, realnoi fugurativno, vodi ka tri mogu}nosti: pr-va, pojedina zna~enja mogu biti arhai~na,na primer, poljoprivreda i obra|ivanje ze-mlji{ta, {to je latinsko zna~enje kulture.Pojedina druga zna~enja ~esto se koristebez obzira na ranija. Druga mogu}nost jeda je kultura inicijalno zna~ila poljopri-vredu, ali da je postepenim kori{}enjem utekstovima sa visokom eti~kom vredno-{}u, zadobila novo zna~enje. Tre}e, starozna~enje kulture, kultivacija i upotrebapotencijala, jeste nepromenljiva sveobu-hvatna realnost, primenjiva na razli~itestvari, primerno, zemlji{te, drve}e, `ivoti-nje i ljudska bi}a. Otuda, poredbena tu-ma~enja u ovom slu~aju ne mogu imatikona~an, o~igledan uzrok. Tako|e, mora-mo imati na umu da ukoliko re~ promenizna~enje, njeno originalno zna~enje, kojese odnosi na odre|enu istinitu ~injenicu(~injenice), nije nu`no ispu{teno.

Kultura u nema~kim enciklopedijamaDaden re~nik ovako defini{e kulturu:

• Svi aspekti duhovnog ili umetni~kog`ivota;

• Pozitivan aspekt `ivota;• Gajenje bakterija i drugih `ivih mate-

rija na hranljivoj podlozi;• Obrada poljoprivrednog zemlji{ta;• Nove vrste organskog `ivota.

Druga enciklopedija, defini{u}i kultu-ru kao sve aspekte `ivotnih stilova nacije,nabraja ih kao:

Ljudske aktivnosti usmerene na ispu-njenje ~ovekovih i osnovnih zahteva nje-govog dru{tva, poput hrane, ode}e, za-klona, zdravstvene za{tite i za{tite `ivot-ne sredine.

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 13

Obezbe|ivanje sredstava neophodnihu svim ljudskim aktivnostima kao {to sunauka, industrija, gra|evinarstvo, organi-zacije, etc.

Napori su ~injeni od vremena kada je~ove~anstvo naselilo zemlju, a kultura na-stala sa njima, usmerena je ka obezbe|i-vanju originalnosti, prefinjenosti i oblikaljudskoj li~nosti, ograni~avaju}i inferior-ne ljudske `elje i transformi{u}i ih u viso-ko uzdignute potrebe.

Kultura u ameri~koj enciklopediji„[irok pojam, kultura, koriste sociolozi

i antropolozi. Njena druga zna~enja od-nose se na obrazovane pojedince, na onekoji su stalo`eni i poznaju kulturu i lepe`ivotne umetnosti. Stru~ne rasprave okulturi javljaju se u antropolo{kim spisi-

ma sredinom devetnaestog ve-ka. Ser Edvard Barnet Tajler, en-gleski antropolog, koristio je po-jam „kulture“ radi predstavlja-nja niza razvijenih ideja i onoga{to proisti~e iz istorijskih iskusta-va. Godine 1910, ameri~ki antro-polozi koristili su kulturu da biizrazili osobene karakteristikeljudi i dru{tava. U 1930-tim go-dinama, Rut Benedikt je opisaokulturu kao modele mi{ljenja idelanja koji ~ine jedinku razli~i-tom od drugih.

Re~ „kultura“ je od tolikogzna~aja za sociologe, obzirom daobezbe|uje najjednostavnijikoncept za obja{njavanje pona-{anja i istorije ljudske vrste. Naprimer, u pore|enju sa izrazom„dru{tvo“ – koji se, po definiciji,odnosi na organizovanu grupume|usobno zavisnih pojedinacakoji koegzistiraju unutar sistemakako bi odr`avali proizvodnju i`ivot – kultura ima {ira zna~enja.

Kultura izra`ava komponentu pona{anjadru{tva. Su{tina je: za{to je kultura popri-mila tako mnogo razli~itih odre|enja?Razlog je u tome {to se kultura ne sastojiod jednostrukog, homogenog predmeta,niti se odnosi na pojedinca. Ona pokrivamnogo elemenata, uklju~uju}i ideje,emocije, vrednosti, ciljeve, pona{anja,tendencije i iskustva.

Evolucija kultureProu~avaju}i proces evolucije u istoriji

kulture, dolazimo do zna~ajnih zaklju~a-ka: prvo, kultura mo`e da stvori razliku iz-me|u ljudskih karakteristika i animalnihnormi. Drugo, posmatrani model pona{a-nja vezan je za rezultate ljudskog uzro~-no-posledi~nog fizi~kog razvoja. Tre}e,rast populacije i oplemenjivanje ljudske

KULTURA I DRU[TVO14

Morteza Katouzian, Elegija III

okoline doveli su do kulturnog postupa-nja fokusiranog na simbole i jezik, rezulti-raju}i u bogatu riznicu misli i ideja krozistoriju. Posmatraju}i to {ire, mo`emo za-klju~iti da kultura nije zadovoljavanje ~o-vekovih potreba, ve} pojava zasnovana napona{anju, usmerena ka obezbe|ivanjuveli~anstvenih vrednosti `ivota onim bi}i-ma koja ih potencijalno poseduju.

^ovek, obzirom da poseduje sposob-nost izrade oru|a i njihovog kori{}enja zarazne namene, o~igledno mo`e da promi-{lja raznolike teme, povezuje i organizujesvoje mi{ljenje i razvija nove ideje. Tako|e,otkri}a jedne generacije mogu}e je prenetina slede}u putem transkripcija i zapisa.Nijedno drugo `ivo bi}e ne poseduje ta-kve sposobnosti. Kultura je prona{la svojistinski identitet u razvoju tog preno{enja.

Kultura: na~in `ivotaKulturolo{ke varijable su zasnovane na

~ovekovoj kreativnosti i talentu imaginaci-je. Ljudska bi}a su sposobna da shvate bi-lo koji na~in pona{anja ili zna~enja u ljud-skom `ivotu. Bilo kako, postoje ograni~e-nja prakti~nog i ekonomskog ̀ ivota koja li-mitiraju proces razvoja i ustanovljavanjavarijabilnih oblika koncepata i dru{tvenog`ivota. Ekonomski i materijalisti~ki aspekti~ovekovog `ivota su postali njegova spo-sobnost da, na razli~itim etapama, menjasvoje prirodno okru`enje u ve}u udobnosti ve}i posed. Iako su se umetni~ki, istra`i-va~ki i filozofski aspekti kulture, tako|e,razvili, nismo sigurni da se to desilo u od-re|enim etapama. Sve u svemu, izgleda dapotpuna raznolikost kultura na Zemlji po-lako bledi. Porast broja zapadnja~kih, in-dustrijalizovanih stilova `ivota, koji se {iresvetom, uzrokovao je mno{tvo jedinstve-nih raznolikosti po cenu njihove zameneza industrijske, gra|anske modele.

Istori~ari i antropolozi veruju da jekulturolo{ka raznolikost mogla dosti}i

svoj vrhunac tokom 14. i 15. veka; pre ne-go {to su Evropejci po~eli da se infiltrirajuu na~ine `ivota drugih naroda.

Elementi kultureAnaliza kultura zahteva odre|ene

koncepte. Prvo, mo`emo kategorisati ele-mente kulture prema kvantitetu i osnov-nim na~elima. Kori{}enje odre|enih izra-za dove{}e do istih serija i upotreba. Semklasifikacije bitnih elemenata kulture,ostale komponente su, tako|e, neophod-ne za istra`ivanje i upotrebu kulture. Ov-de se suo~avamo sa dve zna~ajne ideje:konceptima i delanjima.

Svaki element kulture (iskazuju}i ide-je na modelu pona{anja, ili ciljevima) ob-uhvata sva tuma~enja ili simbole mental-ne reakcije onih koji se suo~avaju sa ele-mentom. Upotreba elementa kulture jeodre|ena od strane njegovog istra`iva~a.Sociolozi su, tako|e, kategorisali kulturuu dve {kole mi{ljenja usmerene da zado-volje ~ove~ije mentalne potrebe.

Na~in kulturePona{anja zasnovana na modelu bi se,

tako|e, koriste}i osobeni metod, moglaodrediti kao kultura; drugim re~ima, kul-tura se mo`e upotrebiti za definisanje na-~ina na koji bi odre|ene stvari u dru{tvumogle da se urade.

Otuda, „kulturolo{ke podgrupe“ pre-nose odre|ene metode za neka delanja uposebnim delovima dru{tva. Tako, Afro-Amerikanci u Sjedinjenim Dr`avamaimaju na~ine `ivota razli~ite od drugih,iako `ive u istoj zemlji. Kultura kori{}enau na~inima pona{anja se najvi{e koristi zare{avanje problema.

Ovde je potrebno razmotriti nekolikopitanja:

„Njeni (kulturolo{ki) sekundarni kon-cepti simboli{u obrazovane ljude, visokekulture.“ Pogre{no ih je nazivati sekunda-

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 15

rnim konceptom, jer svaki pojedinac kojiposeduje virtuelne odlike, nazvane kultu-rom, mo`e biti smatran kulturnom oso-bom, jer bi svakoga ko ima odlike i pona{a-nja civilizacije, smatrali civilizovanim.Koncept i izraz „civilizacija“ nije sporednikoncept za civilizovanog ~oveka, pa takonije ni kultura.

Tekst, na`alost, ne pominje staroslavnuizvornost kulturolo{kih pojava kao nauke,obrazovanja, moralnih odlika i umetnosti.

„Sve u svemu, antropolozi se sla`u upogledu ~injenice da se kultura, za razli-ku od instinktivnih ili nasle|enih modela,sastoji od metoda u~enja pona{anja i na-~ina njihovog usvajanja.“

Kako se elementi i postupci kulture od-nose na odgovaraju}e vrednosti ~oveko-vog `ivota, moramo naglasiti da su uro|e-ni potencijali potrage za kulturom kod lju-di virtuelni, a njihovo aktiviranje zahtevanu`du i svestan napor. Na primer, poten-cijalna potreba za sticanjem znanstvenih,umetni~kih i moralnih odlika postoji u lju-dima bez obzira na geografske ~inioce,dok njihova primena u stvarnosti zahtevaobrazovanje i dopu{tenost u praksi.

Zna~ajna odrednica u Ameri~koj enci-klopediji jeste: „Re~ ‘kultura’ je od velikogzna~aja za sociologe, obzirom da obezbe-|uje najjednostavniji koncept za obja{nja-vanje pona{anja i istorije ljudske vrste. Naprimer, u pore|enju sa izrazom „dru{tvo“– koji se, po definiciji, odnosi na organizo-vanu grupu me|usobno zavisnih pojedi-naca koji koegzistiraju unutar sistema ka-ko bi odr`avali proizvodnju i `ivot – kul-tura ima {ira zna~enja. Kultura izra`avakomponentu pona{anja dru{tva.“

Neosporno je da je kultura vrlo zna~aj-na, ali moramo navesti da njen zna~aj po-ti~e od ~injenice da ona obezbe|uje naj-jednostavniji koncept tuma~enja istorije ipona{anja ljudske vrste, jer jednostavnostve}ine apstraktnih imenica, poput zako-

na, zadovoljstva, tuge, velikodu{nosti ilirealnosti ne mo`e dovesti do njenog sveo-buhvatnog obja{njenja. Otuda, enciklope-dije i re~nici su zapo~eli sa istra`ivanjemradi pronala`enja potpune istine u vezikulture – i do sada su stigli do oko 164 nje-nih definicija – sli~no, mnogo napora jeulo`eno u istra`ivanje koncepta prava.29

To je najbolji razlog slo`enosti u defini-cijama kulture. Pitanje koje navodi enci-klopedija jeste: „’Za{to je kultura prona{latako mnogo razli~itih definicija?’ Razlog jeu tome {to je kultura homogena i ne od-nosi se na jednog pojedinca; obuhvata ve-liki broj elemenata velike razli~itosti, po-put ideja, emocija, vrednosti, namera, de-lanja, tendencija i iskustava“ zahteva po-drobnije razmatranje, jer je ta~no da ra-znolike definicije kulture nisu homogene.Najbolji dokazi su da pronala`enje sveo-buhvatnog zajedni{tva me|u 164 postoje-}e definicije nije ono za ~im te`e svi re~ni-ci i enciklopedije. Imaju}i u vidu raznoli-kost me|u ljudskim du{ama, bilo bi neo-bi~no te{ko to posti}i, ~ak i u slu~aju pri-mera koje smo naveli (emocije, vrednosti,ciljevi, delanja, tendencije i iskustva).

Teorija po kojoj „Kultura ukazuje nasadr`aje pona{anja dru{tva“ opisuje re-zultiraju}e posledice kulture, ne ~injenicesa kojima se kultura suo~ava.

Drugim re~ima, ova teorija veruje dakultura dru{tva le`i u aspektima pona{a-nja stanovnika; bilo kako, ona ne pominjeuro|ene faktore kulture, moralne vrline iestetske vrednosti. Razmatraju}i na~eloda „nijedna posledica ne mo`e u potpu-nosti otkriti svoj uzrok“, na{ prigovor jesasvim opravdan. Na primer, danas seula`u veliki napori na reklamiranju kultu-re kao robe {irom sveta. Da li uzrok iza ta-kvih estetskih napora zaista slu`i ~ove-~anstvu, ili da pove}a zahteve konzume-nata? Oni koji kulturu posmatraju isklju-~ivo kao predmet pona{anja morali bi za

KULTURA I DRU[TVO16

ovakve probleme imati spremno ubedlji-vo obja{njenje.

Ameri~ka enciklopedija navodi tri tvr-|enja u vezi evolucije kulture:

Prvo: „Kultura je ekskluzivna ljudima,ne svim `ivim bi}ima“. Tvr|enje, u meri ukojoj se odnosi na biologiju, izgleda pot-puno ispravno.

Drugo: „Takvo pona{anje je rezultatuzro~no-posledi~nih pojava u ~oveko-vom telesnom razvoju.“

Ovo tvr|enje zahteva ve}u nau~nuanalizu; ukoliko „ljudski telesni razvoj“zna~i da se zna~ajna mera kulturolo{kihefekata pojavljuje kao uro|ena posledicau telu i njegovom razvoju (poput mental-nih, emocionalnih i sli~nih uticaja), to jeonda prili~no prihvatljivo; u svakom slu-~aju, ukoliko to ozna~ava ograni~avanjekulturolo{kih efekata u telesnom, to ne bibilo prihvatljivo, obzirom da se ljudskaduhovna evolucija, sredstvima unutra-{njih faktora kao {to su religija, ura~unlji-vost, moral, ljubav i humanitarizam, po-kazuje daleko plodonosnijom od fizi~kogopisa ljudskog kulturnog razvoja.

Tre}e: ^injenica da su „Rast stanovni-{tva i iskori{}avanje prirodnih izvora, uzro-kovali da kulturolo{ke norme rezultiraju uriznicu ideja i pristupa tokom istorije, za-snovanih na simbolima i jeziku“ tako|e mo-`e biti prihva}ena, sem kra}eg dela tuma~e-nja koje je nu`no u vezi „kulturolo{kih nor-mi“. Obzirom da ne postoji sveobuhvatanadefinicija kulture u takvim tekstovima,„kulturolo{ke norme“ ostaju neobja{njene.

Tekst glasi: „Uzimaju}i u obzir {irinukulture, to nije ono {to su primitivni ljudiprona{li zahvaljuju}i svojim potrebama;kultura je fenomen zasnovan na postupa-nju, koji se brine da bi}a opskrbi moral-nim `ivotom koji bi oni potencijalno mo-rali da imaju.“

Teorija zahteva ve}u pa`nju, jer suuzajamna koegzistencija me|u ljudima, i

ozbiljna saradnja i harmonija koju je onazahtevala, bile bez sumnje od najve}egzna~aja; drugim re~ima, postepena nu-`nost ravnote`e sila i odustajanje od bes-kona~nih li~nih `elja – koje su uzrokovalerazaraju}e potrese – doveli su ~oveka dousvajanja ograni~enih prohteva kako bizajedni~ki opstanak postao izvodiv. To jebio po~etak koegzistiraju}e kulture, kojaje ustanovljena od strane ~oveka u potpu-no slobodnoj volji, ne silom.

Zatim tekst navodi: „^ovek, koji jesposoban da pravi oru|e, i koristi ga prirazli~itim poslovima, zasigurno mo`e do-laziti do razli~itih ideja, povezati ih i pre-zentovati nove.“ O~igledno, kako je po-treba za fizi~kim oru|em postojala, ljud-skom duhovnom `ivotu su, tako|e, bilineophodni najosnovniji kulturolo{ki ~ini-oci.

Razmislimo o slede}im tvr|enjima ucilju daljeg razmatranja na{e teme:

„Prefinjene filozofske ideje i uzdignu-ta religijska verovanja su, generalno, pre-pleteni u legendama; poput rude koja sa-dr`i i ugalj i zlato. Ukoliko se mitolo{keanalize ne rastave ideolo{kih primesa, bi-}e nemogu}e istra`ivati riznice ljudskemisli, pohranjene u legendama.

Bez obzira na zabavno-uspavljuju}iaspekt mitova i legendi, u su{tini, postoja-nje takvih vrlo originalnih izvora misli,nesvesno postoje}ih u razli~itim kontek-stima, ~ini prou~avanje mitologije neizbe-`nim za istra`iva~e istorije razvoja filozof-skih {kola mi{ljenja, antropologe, sociolo-ge, teologe, idealiste, nau~nike humani-tarnih nauka i knji`evnosti, i one koji te`eda probude savest ~ove~anstva.

Nesumnjivo, jedan od najboljih na~i-na otkrivanja osnovnih izvora legendi je-ste kompilacija alfabetskog re~nika glav-nih izraza i koncepata, i njihovo pore|e-nje sa rasprostranjenim narodnim ili stra-nim legendama.“30

Vol. 14 • No 45 • LETO 2005. 17

Znameniti istori~ari su, tako|e, sagla-sni u vezi slede}eg:

„Nije logi~no da su umetnost i natpri-rodni ~inioci, poput ~ovekove te`nje zalepotom, istinom i dobrotom, za ‘ideal-nim’, u potpunosti razdvojeni od telesnihprohteva koje on ostvaruje, kako bi op-stao u `ivotu. Razlog je u na{em verova-nju da je najbolji put do uspe{nog `ivotau hvalevrednoj istini.

Pojedini stru~njaci su do{li do ube|e-nja da primitivni ljudi, bore}i se sa svojimokru`enjem, ili nisu imali mogu}nost daotkriju svoju duhovnu istinu, ili nisu ima-li `elju za unutra{njim tendencijama kave~nim istinama i natprirodnim otkri}i-ma. U svakom slu~aju, nau~nici koji ta~nopoznaju ljudsku prirodu, veruju da pri-mitivni ljudi nisu bili opsednuti prakti~-nim aspektima `ivota kao {to su njihovipotomci danas, i da su ~ak imali duhovnodelanje, kao i da su koristili svoje emocijeda oboje predmete oko sebe, da gledajuiznad njihovih prirodnih pojavnosti ishvate njihova natprirodna zna~enja. Ta-ko su emocionalne vrednosti koje se nala-ze u objektima postale va`nije od njiho-vih prirodnih odlika. Ukoliko pa`ljivoprou~avamo `ivot drevnih Australaca na{irokim platoima – o kojima se, zbog veli-ke neobuzdanosti i socijalnih neprilago-dljivosti, naj~e{}e misli kao o najsiroma-{nijim ljudima – otkri}emo, na osnovumisterija iz njihovog na~ina `ivota, da su~ak i svaki {tap i svaki kamen koji su kori-stili sadr`avali istorijske ili tradicionalneodlike. Zato su {tapovi i kamenje kori{}e-ni u drevnim vremenima, bili vezani zatajne iz ljudskog okru`enja toga vreme-na, koje su sada neshvatljive. U svakomslu~aju, ~ovek je sebe smatrao najsre}ni-jim bi}em na Zemlji.

Ukratko, od najranijih vremena, ljudisu bili i telesni i duhovni; podjednako re-alisti~ni i idealisti~ki perfekcionisti.“ 31

Tekst navodi: „...kultura je deo ljudskekreativnosti i imaginacije kao na~ina `ivota– osnove kulturolo{kih raznolikosti. ^ovekmo`e da pojmi skoro svako stanje pona{a-nja ili tuma~enja ljudskog `ivota. Postoje,naravno, odre|ene prepreke na putu usta-novljavanja stabilnih oblika dru{tvenih i ̀ i-votnih raznolikosti, u zavisnosti od biolo-{kih i ekonomskih realnosti. Ekonomski imaterijalisti~ki aspekti ljudskog `ivota suse, tokom vremena, o~igledno, od ~oveko-vog prirodnog okru`enja pretvorili u ve}evrednosti i luksuz. Aspekti kulture poputumetnosti, istra`ivanja i filozofije razvili suse u nekim periodima, ali je njihov konti-nuitet sporan. Sve u svemu, kulture svetagube svoju apsolutnu raznolikost. Kako suse moderni, industrijski stilovi `ivota ra{iri-li po celom svetu, mnoge retke kulturolo-{ke raznolikosti su `rtvovane da bi na~inileprostor gradskom industrijskom `ivotu.Antropolozi i istori~ari veruju da je kultu-rolo{ka raznolikost dostigla svoj vrhunacza vreme ~etrnaestog i petnaestog veka –kratko pre nego {to su Evropljani po~eli dapoprimaju na~ine `ivota drugih zemalja.“

Postoje pojedini delovi u gornjim tvr-|enjima koji zahtevaju dalje prou~avanjei kriti~ki osvrt:

Tvr|enje: „Kulturolo{ke raznolikostisu zasnovane na kreativnosti i imaginaci-ji“ je generalno ispravno i prihvatljivo, alisu{tina je u tome da kulturolo{ke kon-stante u ljudskim bi}ima moraju biti otkri-vene i razlu~ene od promenljivih kulturo-lo{kih primera; gornje tvr|enje ne samoda zanemaruje ovu su{tinu, ve} je, kasni-je, u tom odeljku, ~ini i zagonetnijom:„Sve u svemu, izgleda da potpuna razno-likost kultura na Zemlji polako bledi.

Tekst glasi: „^ovek je u stanju da poi-ma skoro svako stanje pona{anja ili inter-pretaciju ljudskog `ivota.“

Gornja re~enica je u svakom slu~ajudvosmislena, jer, ukoliko se odnosi na te-

KULTURA I DRU[TVO18