Embed Size (px)
Citation preview
PORUKE IZ UČIONICE II
~ Planovi interaktivne lekcije ~
Sponzorisano od
Priština 2007
Izdavači:
Projekat za Obuku Nastavnika Kosova
Obrazovni Centar Kosova
Udrużenje Čitalaca Kosova
Za Izdavača: Dukagjin Pupovci
Materials prepared for publication by: Melinda Mula
Dizajn korica & Priprema za štampu
Petrit Tahiri
Štampa:
ADEA
Dizajn: Universalia Management Group
www.universalia.com
Priznanja:
Puno zahvaljujemo nastavnike za publikaciju njihovih plana lekcija I ostalih
doprino
Valbona Thaçi, Avdi Shabani, Indira Shahiqi, Qazim Morina, Afërdita Hajdari-Hoxha,
Eqrem Sopaj, Mehmet Shehu, Hasan Thaçi, Qerim Krasniqi, Fadil Latifi, Alirizah
Osmani, Osman Gashi, Fatmir Latifaj, Saranda Kumnova- Pozhegu, Shqipe Bardhi,
Vllaznim Balidemaj, Melinda Mula, Refik Azemi, Shqipe Rrahmani, Teki Rraci, Nexhat
Rexha, Nehat Duraku, Memnuna Ajdini, Atifa Beqiroski, Miftar Adzemi.
Specialno zahvaljujemo autore članka:
Mary Melvin, PhD, University of Miami, Ohio, USA;
David Cluster, PhD, Hope College – Holland, Miami, USA
Osman Gashi, PhD, University of Prishtina, Kosova
Prevodilac na Srpski jezik: Milica Kostadinovič
SADRŽAJ
Osman Gashi: Škola i promene u kvalitetu.........................................................................7
David Cluster: Šta je kritičko mišljenje.............................................................................11
Mary Melvin: Aktivnosti zagrevanja za radionice............................................................19
MODELI NASTAVE JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI..........................................................27
Herbert Hekman, “Ručak pre smrti”, priča...........................................................28
“Zlatna jesen” - Đani Rodari.................................................................................30
Knjiga, radio i televizija........................................................................................33
Rad sa tekstom: “Nema nikoga ko bi pisao pukovniku”, G.G. Markes................35
Gde živite?.............................................................................................................38
Ataturk i turska žena .............................................................................................40
Jedinica 1c, Engleski kroz školski kurikulum i raspored.......................................42
MODELI NASTAVE MATEMATIKE I PRIRODNIH NAUKA....................................45
Geometrijska linija.................................................................................................46
Zbir i razlika uglova……………...........................................................................50
Igra kruga…….......................................................................................................52
Broj 7 (sedam)........................................................................................................55
Sabiranje i oduzimanje trocifrenog broja...............................................................57
Vulkani i zemljotresi..............................................................................................58
Fizičke odlike atmosfere........................................................................................60
Voda.......................................................................................................................63
Funkcija delova biljaka..........................................................................................65
Sistem organa.........................................................................................................68
Alkali......................................................................................................................71
Toplotni kapacitet tela ….......................................................................................73
Izvori električne energije, Galvanski elementi (baterija).......................................76
Mekušci..................................................................................................................80
Metode klasifikovanja hemijskih jedinjenja…......................................................82
MODELE NASTAVE DRUGIH PREDMETA................................................................85
Prijateljstvo i saosećanje........................................................................................86
Pristup, osnovne informacije.................................................................................88
Električni uredjaji u motornim vozilima...............................................................91
7
ŠKOLA I PROMENE U KVALITETU∗ Osman GASHI Ph.D
Kosovsko obrazovanje se nalazi na raskrsnici,. Kosovske škole se nalaze na
raskrsnici,. Kosovski nastavnici se nalaze na raskrsnici. A raskršća su uvek takva – mesta
na kojima treba duboko da se zamislite o onome što je do sada postignuto, putu koji se
pruža ispred vas, o pravcima, o smeru i orijentacijama. Iznad svega, treba da mislite o
promenama.
Reči promena i reforma su reči koje su se izgleda najčšće koristile u proteklih pet
godina u obrazovnom okruženju.
Majkl Fulan, (Michael Fullan), kanadski stručnjak na polju obrazovanja, je rekao:
“tajna rasta i razvoja je znati kako da se suočimo sa promenama – tako što ćemo pozitivne
sile okrenuti u našu korist dok radimo na “otupljivanju oštrice negativnih sila”, dodavši
da je í“budućnost sveta u budućnosti saznanja, budćnosti pripreme za suočavanje sa
promenom”. (M. Fullan, Change Forces, Tirana 2002.)
Protekle godine su bile vrlo važne za kosovski obrazovni sistem i obrazovne
institucije u kontekstu napora da se nađu osnovne pozitivne promene. Trenutno se ceo
proces nalazi u fazi traganja. Iza sebe smo ostavili istorijsku tradiciju obrazovanja koja je
nama na ponos ali je isto tako i bolna. Ispred nas je budućnost, čije aspekte još ne vidimo
jasno.
Ono što danas zaista vidimo u našim školama je istrajna i kontinuirana aktivnost
rukovodstva škole u saradnji sa vladajućim institucijama, i sa mnogim drugim vladinim
institucijama i ostalim nevladinim organizacijama, kako bi se dovršila unutrašnja promena
na nekim poljima: u oblasti kurikuluma, strukturi i pravnoj osnovi upravljanja školom, a
iznad svega u oblasti kontinuirane obuke nastavnika o novim metodologijama predavanja.
Ova se knjiga nudi čitaocu kao rezultat plodonosne saradnje između’’ Projekta za
obuku nastavnika Kosova’’ (KEDP), Kosovskog centra za obrazovanje (KEC) i
Kosovskog čitalačkog udruženja, koji su podredili svu svoju energiju i strast u poboljšanju
obrazovanja na Kosovu.
Ova knjiga je direktan proizvod samih nastavnika svih profila i nivoa, nastavnika koji
su puni entuzijazma i koji su posvećeni svom poslu. Oni su ti koji su došli na ovu ideju i
∗ Po{to se radi o predgovoru za knjigu, nije neophodno da se naslov ovog ~lanka stavi na ovo mesto.
8
koji su predložili dizajn. Oni će, opet, biti ti odašiljači ideja u toku svog rada sa ostalim
nastavnicima.
Posebni programi kao što je čitanje i pisanje za kritičko razmišljanje (RWCT),
Predavanja usredsređena na učenika (LCI), Interaktivno učenje, Korak po korak,
Kvalitetno predavanje i mnogi drugi programi su našli svoje uporište u mreži učionica i
škola. Naši nastavnici su ih prihvatili i primenili u svom radu, na svim nivoima, počevši
od prvog razreda osnovne škole pa do Univerziteta.
Pojmovi, misli, tehnike i strategije koje su do sada bile nepoznate kao što su - ERR,
Brainstorming, grupa, pet linija teksta, DRTA, INSERT, slagalica, Znam/želim da
saznam/Naučeno, Tura po galeriji, RAFT i mnoge druge su postale deo svakodnevnog
rečnika naših nastavnika. Zidovi učionica, hodnici i zbornice su permanentno ispunjene
crtežima, različitim sastavima, esejima, posterima, tabelama… .
Svedoci smo novog pravca, koji se još uvek nastavlja tako što se kontinuirano
obogaćuje novim formama i sadržajima.
U okruženju gde su nastavnici prošli kroz drugačiji ciklus treninga možemo vrlo
često da čujemo dijaloge: dijalog između učenika a ponekad i između roditelja:
“Sve će od sada biti drugačije”…
“Moj sistem razmšljanja se u potpunosti promenio”…
“Moji se učenici sada potpuno drugačije ponašaju, društveniji su, više vole jedni
druge i više izražavaju svju solidarnost”…
“U našoj školi polako usvajamo novu filozofiju koja je različita od tradicionalne, bez
obzira kako je drugi zvali – reforma, transformacija, poboljšanje…”
“Ovo je poklon od Boga…”
“Moje se dete raduje odlasku u školu, što je ranije bio redak slučaj.” itd
Da li smo zakasnili?
Da li možemo da uspemo da se uključimo u globalni svetski sistem koji je već daleko otišao? Možemo postići sve, ako budemo radili drugačije, ako budemo radili na promeni stvari a
iznad svega na promeni nas samih.
Kada ljudi mogu slobodno da razmišljaju, može se primetiti raznolikost ideja i
mišljenja. Ideja koja tvrdi da postoji samo jedan tačan odgovor je gurnuta u stranu,
možemo imati više izraženih mišljenja…Pokušavajući da ograničimo izražavanje ideja,
znači pokušavanje da se ograniči učenikovo razmišljanje. Kako bismo omogućili procvat
9
kritičkog razmišljanja treba da kreiramo klimu u učionici koja će učiniti da se učenici
osećaju dobrošlim i da im je dozvoljeno da izraze različita mišljenja i ideje…”
(J. L. Steele, K. S. Meredith, C. Temple).
Postoji prilično velika grupa sertifikovanih nastavnika, instruktora i trenera koji su na
sebe preuzeli odgovornost da obuče druge kolege. U teškim uslovima, ne baš uvek uz
podršku koju zaslužuju, oni se istrajno drže univerzalnih ciljeva, da prenesu znanje koje su
stekli, na svoje kolege. Oni su postali, kako to Majkl Fulan kaže, “nastavnici budućnosti
koji će biti posvećeni moralnoj svrsi – stvaranju promene u životima dece kao jedne od
varnica dubokih promena kvaliteta u društvu. Prema njegovim rečima, učenici ne mogu
postati učenici koji će učiti čitavog života osim ako njihov nastavnik nema takve osobine.
Nastavnici treba da budu uspešni kako bi učenici bili uspešni a učenici treba da budu
uspešni kako bi društvo bilo uspesno.”
Nastavivši započetim putem, jedna od osnovnih namera u budućnosti će sigurno biti
rad na sistemu kurikuluma, tako da ove metodološke inovacije postanu deo programa i
kurikuluma u svim predmetima i na svim obrazovnim nivoima.
Obrazovne institucije bi trebalo da shvate da vrlo često inicijative dolaze od samih
škola i nastavnika. Pomoć i podrška koji se danas daju školama rezultiraće višestrukim
koristima sutra, kao i mnogobrojnim rezultatima koji će biti na korist kako celom društvu,
tako i generacijama koje dolaze.
10
11
ŠTA JE KRITIČKO MIŠLJENJE?
Dejvid Kluster
Od Kanzasa do Kazahstana, od Mičingena do Makedonije, nastavnici u školama, a i
profesori na univerzitetu kod svojih studenata traže i ohrabruju kritičko razmišljanje.
Znamo da je kritičko razmišljanje veština koja će nam pomoċi da se bolje nosimo sa
zahtevima XXI veka. Isto tako, ova veština nam pruža bolji pogled toga o čemu učimo i
šta radimo.
Ipak, šta je to kritičko mišljenje? Čujem ovo pitanje od nastavnika koji tek počinju
eksperiment sa novim pedagoškim pristupima, kao i od učenika i nastavnika koji dugo
vremena rade u učionicama u kojima se neguje kritičko razmišljanje. Termin je teško
definisati, zato što uključuje mnoge veštine, aktivnosti i vrednosti. O čemu govorimo kada
pričamo o kritičkom mišljenju?
Literatura o kritičkom mišljenju nudi mnoge definicije ovog termina. Iz razloga što
tražimo opis koji bi odgovarao nastavnicima od osnovne škole do univerziteta, koji rade u
različitim kulturološkim okruženjima, biće neophodno naći vrlo fleksibilnu definiciju.
Uprkos raznolikosti obrazovnih konteksta u kojima se čitaoci ovog časopisa sami nalaze,
verujem da možemo da razvijemo definiciju kritičkog razmišljanja koja će unapred
pokrenuti naše razgovore.
Pre nego što probamo da definišemo termin, hajde da razmotrimo neke vrste
razmišljanja koja ne spadaju u kritičko razmišljanje. Verovatno se možemo složiti da
prosto memorisanje nije kritičko razmišljanje. Pamćenje je važna mentalna sposobnost,
nešto što treba svakom učeniku, ali je prilično različita veština od kritičkog razmišljanja.
Kada shvatimo da mašine, kao što su kompjuteri, takođe imaju memoriju – bolju
memoriju nego većina ljudi – znamo da memorisanje samo po sebi nije adekvatno
razmišljanje. Ipak, za mnoge tradicionalne predavače, pamćenje je nešto što se smatra
najvrednijom vrstom razmišljanja u školi, i mnogi testovi upravo istražuju opseg memorije
učenika. Mi, koji smo zainteresovani za kritičko razmišljanje, tražimo ipak nešto mnogo
kompleksnije.
Jos jedna vrsta razmišljanja koja je različita od kritičkog razmišljanja je mentalni
zadatak shvatanja ideja. Naravno, ovo je još jedna važna školska veština. U prirodnim
naukama ili učionici za matematiku, istoriju, književnost, ima momenata kada učenici
12
moraju puno da rade kako bi shvatili šta je nastavnik ili određen tekst hteo da poruči.
Shvatanje posebno teškog materijala je mentalni rad.
Na primer, kada učenik radi na shvatanju Šekspirovog soneta ili se bori da fokusira svoj
um na Teoremu ekstremne vrednosti iz oblasti računanja, učenik se uključuje u
kompleksan intelektualan zadatak. U svojim prvim naporima da razume materijal, učenik
nije još uvek kritički mislilac.
Neki nastavnici bi započeli raspravu o tome da pravo shvatanje uvek zahteva kritičku
misao, zato što učenik mora da prevede tuđe ideje u sopstvene, na sopstven jezik, i u svoju
mentalnu konstrukciju. Međutim, kada shvatamo tuđe razmišljanje, prva faza naše misli je
pasivna: primamo ono što je neko drugi smislio. Pre nego da sami smislimo nešto novo i
pojedinačno, prihvatamo ono što je neko već stvorio.
Tek su u skorije vreme ove ideje testirane, ocenjene, proširene i primenjene –
uključivanje učenika u kritičko razmišljanje. Verujem da su pamćenje činjenica i
razumevanje koncepata preliminarne aktivnosti za kritičko razmišljanje. One same po sebi
ipak ne formiraju kritičko razmisljanje.
Treća vrsta razmišljanja, a koja je različita od kritičkog razmišljanja, je kreativno ili
intuitivno razmišljanje. Atlete, umetnici ili muzičari koriste svoje umove na složene
načine; njihovi rezultati su na visokom nivou dok je njihovo razmisljanje retko
samosvesno. Oni sami nisu svesni svog procesa razmišljanja.
Razmislite o profesionalnom atleti kao što je velika Ċeška hokej zvezda, Jaromir
Jagr (koji na svom dresu nosi broj 68 a na taj način proslavlja uspomenu na događaje
Praškog proleća 1968. godine). Kada on upućuje loptu ka golu, da li on razmišlja: “Da li je
sada pravi trenutak? Koji su drugi načini razmišljanja o situaciji sa kojom mogu da se
suočim? Kako bi drugi veliki igrači razmišljali o ovom trenutku? Da li bi Vejn Gretski
sada gađao ili bi čekao? Da li bi prosledio pak drugom igraču ili bi sam izveo udarac?”
Da su Jagrovi procesi misli ovako promišljeni i samosvesni, on nikada ne bi
postigao gol. Ovako je njegova odluka da nosi broj 68 na svom dresu primer kritičkog
razmišljanja, dok njegova odluka o tome da li da udari pak to ipak nije. Na isti način
umetnici i muzičari koriste složene mentalne operacije kojih nisu u potpunosti svesni, ili
promišljene. Njihovo intuitivno razmišljanje je, naravno, od velike vrednosti ali nije
kritičko.
Znači, kako možemo definisati kritičko razmišljanje? Ja vam nudim definiciju
termina u pet tačaka.
13
Prvo, kritičko razmišljanje je nezavisno razmišljanje.
U učionici u kojoj se kritički razmišlja, svaka osoba formira sopstvene ideje,
vrednosti i verovanja. Niko ne može da za vas kritički razmišlja. Kritičko razmišljanje je
posao koji možete sami za sebe da obavite. Samim tim, individualno vlasništvo nad
razmišljanjem u učionici je preduslov za kritičko razmišljanje. Zbog toga, individualno
razmišljanje u učionici je preduslov za kritičko razmišljanje. Učenik mora da se oseća
slobodnim, da razmišlja sam za sebe, da donosi odluke u vezi sa složenim pitanjima.
Dozvolite mi da vam predstavim primer koji bi mogao da ilustruje ovu tačku
gledišta. Pre nekoliko godina predavao sam američku književnost na Univerzitetu u
Slovačkoj. Moji studenti su imali dosta informacija u svojim glavama o mnogim
američkim piscima. Posebno su dosta znali o Voltu Vitmanu (Walt Whitman). Znali su za
njegovo mesto u kljiževnoj istoriji – ko je uticao na njega i na koga je uticao njegov rad.
Znali su glavne teme njegove poezije. Mogli su da recituju uvodne stihove pesme “Pesma
o meni”.
Ali oni nikada nisu ustvari čitali poeziju. Sve to znanje koje su imali, su izvukli iz
predavanja prethodnih profesora – nekoga ko je čitao pesme i govorio svojim studentima
šta da misle. Kada sam stvarno stavio pesme Volta Vitmana pred svoje studente, oni su
trebali da nauče nove veštine kako bi bili u mogućnosti da sami čitaju njegove radove i da
sami formiraju svoja mišljenja o njegovom radu.
Kritičko razmišljanje nije neophodno i originalno razmišljanje, s obzirom da je
moguće da je osoba usvojila ideju ili verovanje druge osobe i da je pritom oseća kao
sopstvenu. Nalazimo zadovoljstvo i moć u rečenici “Slažem se sa tobom”, i naravno
kritički mislilac će se ponekad naći u situaciji da se slaže sa drugima.
Pošto su moji studenti na Slovačkom univerzitetu pročitali Vitmanov rad i osvrnuli
se na njega, diskutovali njegov rad sa drugima – ponekad bi se složili sa kritičarima čije su
objavljene radove čitali, ili sa svojim kolegama ili čak i sa svojim bivšim profesorima. Ali
je bilo presudno to, da je svaki mislilac mislio ili mislila za sebe, što je važno za nezavisno
razmišljanje. Nezavisno razmišljanje je prvi i možda najvažniji kvalitet kritičkog
razmišljanja.
Drugo: informacija je tačka od koje se u kritičkom razmišljanju kreće a ne tačka na
kojoj se ono završava.
Studenti treba da znaju dosta pre nego što budu motivisani i u mogućnosti da
razmišljaju sami za sebe. Ponekad kažemo “Ne možeš razmišljati prazne glave.” Kako bi
14
se razvile složene misli, treba nam dosta “sirovog materijala” - činjenica, ideja, tekstova,
teorija, podataka, koncepata.
Ponekad moji studenti na Američkom univerzitetu izgleda da imaju upravo
suprotan problem od studenata u Slovačkoj – izgledalo je kao da se ne sećaju puno toga u
vezi sa predhodnim predavanjima koja su pohađali, i svaki im je novi pisac, svaka nova
pesma izgledala kao nešto potpuno novo. Moram da radim sa njima kako bih razvio
mentalne karte puteva i okvira znanja i dubine činjenične informacije kako bi oni mogli da
primene svoje veštine kritičkog razmišljanja na produktivan način. Ne želim da se
prepirem sa tim da je kritičko razmišljanje zamena za tradicionalno učenje činjenica, ali
isto tako ne želim da kažem da je jednostavno učenje činjenica adekvatno.
Naš rad uključuje, pored predavanja kritičkog razmišljanja, i više načina rada: mi
takođe podučavamo studente da razumeju i zadrže informacije različitih vrsta. Predavanje
kritičkog razmišljanja je jedna od mnogih odgovornosti profesora.
Studenti svih uzrasta, od prvog razreda pa do univerziteta, mogu kritički razmišljati
zato što oni svi već imaju bogata iskustva i duboke izvore predhodnog znanja. Kako više
uče, oni postaju sofisticiraniji mislioci, ali su čak i vrlo mlada deca sposobna da nezavisno,
kritički razmišljaju (kao što svi koji imaju decu znaju iz ličnog iskustva).
Kritičko razmišljanje je rad koji studenti, nastavnici, pisci i naučnici,u
stvari,izvode pomoċu činjenica koje su naučili. Kritičko razmišljanje preinačuje
tradicionalni način učenja u lično, smisleno, korisno i trajno.
Treće: kritičko razmišljanje počinje pitanjem, problemom koji treba rešiti.
Ljudska bića imaju osnovnu radoznalost prema svetu. Vidimo nešto novo i želimo
da o tome nešto i znamo. Vidimo interesantno mesto i odmah smo znatiželjni i želimo
tamo da odemo. Filozof i hemičar Majkl Polani (Michael Polanyi) primećuje da “Niz
lestvicu života kao crvi a možda čak i ameba, upoznajemo opštu opreznost životinja
neupućenu ka posebnim satisfakcijama već ka istraživanju onoga što ih okružuje: nagon
da se dostigne intelektualna kontrola nad situacijom koja se nalazi ispred njih” (citat
Meyersa strana 41). Znatiželja je znači osnovna karakteristika života. Mi smo naviknuti da
to vidimo kod dece koja pohađaju osnovnu školu, potom kod učenika srednje škole ili
studenata, ali to je tužna indikacija rezultata dobog dela školovanja koje ima na mlade
umove.
15
Ipak autentično učenje na svakom nivou je obeleženo nagonom da se rešavaju
problemi i da se daju odgovori na pitanja koja proizilaze iz interesa i potreba onih koji uče.
Džon Bin (John Bean) kaže “…jedna od poteškoća kada se predaje kritičko razmišljanje je
buđenje studenata po pitanju postojanja problema svuda oko njih” (stranica 2).
Brazilski edukator Paulo Freire navodi da bi trebalo da zamenimo tradicionalno
obrazovanje, ili “bankarsko” obrazovanja, u kojem nastavnici “deponuju” znanje u umove
svojih učenika sa “postavljanje problema” obrazovanjem u kojem se učenici rvu sa
značajnim problemima iz sveta oko njih. On smatra da učenici najbolje uče kada
identifikuju prave probleme u sopstvenom iskustvu – ekonomski problemi, problemi
socijalne strukture i političke moći – i koriste sredstva u učionici i školi da istraže rešenja.
Zbog njegovog insistiranja na analizi ugnjetavajuće moći i njihovog ubeđenja da
obrazovanje može da oslobodi studente od ugnjetavanja, Freireov rad se naziva
“oslobodilačka pedagogija”.
Američki filozof obrazovanja, Džon Devi (John Dewey), sugeriše da kritičko
razmišljanje počinje sa učenikovim angažovanjem u vezi sa problemom. “Najznačajnije
pitanje koje se može postaviti u vezi bilo koje situacije ili iskustva koje predlaže da
podstakne učenje, je kojeg je kvaliteta problem koji uključuje” (strana 182). Prema rečima
Divija, problemi stimulišu prirodnu znatiželju naših učenika i ohrabruju ih da kritički
razmišljaju. “Samo rvanje sa uslovima problema koji nam je blizak, potom istraživanje i
nalaženje rešenja čini (da student) razmišlja” (str. 188).
Rad nastavnika u pripremi za čas se odnosi na identifikaciju problema studenata i
kako oni vremenom postaju sve više orijentisani ka ovom novom načinu istraživanja ideja,
im pomoći da formulišu sopstvene probleme. Kako se studenti više uključuju u praktični
intelektualni rad fomulisanja rešenja za probleme sa kojima se suočavaju u svetu,
pedagogija kritičkog razmišljanja postaje svrsishodna i produktivna aktivnost,a ne samo
“školski rad”.
Kako učenici sakupljaju podatke, analiziraju tekstove, razmatraju alternativne
tačke gledišta i bave se brainstormingom mogućnosti, oni pronalaze rešenja na probleme
koji se na njih odnose.
Kanadski professor Ralf H. Džonskon (Ralph H. Johnson) definiše kritičko
razmišljanje kao “određenu aktivnost uma koja omogućava svom vlasniku da dođe do
čvrste presude u vezi sa nečim njemu predloženim za akciju ili verovanje” (str. 1).
Džonsonova definicija podvlači ulogu kritičkog razmišljava kod donošenja odluka u vezi
sa pitanjima i pri rešavanju problema.
16
Četvrto: kritičko razmišljanje traži razumne argumente.
Kritički mislioci razvijaju sopstvena rešenja problema i podržavaju ta rešenja
dobrim argumentima i ubedljivim razlozima. Oni priznaju da postoji više od jednog
rešenja i zbog toga rade na dokazivanju zašto je rešenje koje su odabrali logično i
praktično.
Argument se sastoji od četiri osnovna elementa. Prvi je da argument iznosi. Ova
tvrdnja (koja se takođe može nazvati tezom, glavnom idejom, centralnim stavom) ja srce
argumenta, najvažnija ideja mislioca. Tvrdnju podržava niz razloga. Svaki razlog je sa
druge strane podržan dokazom. Podvlačeċi tvrdnju, razloge i dokaz četvrti element
argumenta: garancija je osnovno verovanje ili pretpostavka koju govornik ili pisac deli sa
publikom, pretpostavka koja opravdava čitav argument.
Na primer, pisac bi mogao da iznese argument da jedan umetnik grafita ima pravo
da oslikava zgrade svojim znakovima (tvrdnja), zbog toga što ti znakovi predstavljaju
iskaz njihovih ličnih verovanja (razlog) i zbog toga što su grafiti ponekad estetski prijatni
(još jedan razlog). Pisac bi potom mogao da iznese dokaze, možda citat iz Ustava te
zemlje koja se odnosi na slobodu govora, potom citat nekog političkog filozofa koji smatra
da svako ljudsko biće ima prava da se izrazi. Pisac bi takođe mogao da uključi primere
grafita koji imaju umetničku vrednost. Ono što bi moglo da podvuče ovu izjavu bi bila
garancija ili pretpostavka da je sloboda govora posebno važno ljudsko pravo.
Vrlo često dobri argumenti takođe priznaju da postoje i drugi konkurentski
argumenti (protivargumenti), i mislilac će se složiti ili će odbaciti suprotne stavove.
Argument je uvek jači ako se prizna da su drugi pogledi ili stavovi mogući. Na primer,
naša definicija prava u vezi grafita umetnika bi bila osnažena izjavom da i vlasnici tih
nekretnina takođe imaju prava koja treba zaštititi i da bi se možda mogao postići neki
kompromis između prava umetnika i prava osobe u čijem je vlasništvu zgrada koja ovom
umetniku služi kao “slikarsko platno”.
Formiranjem takvih argumenata, kritički mislioci izazivaju autoritet teksta,
tradicije i većine i pružaju otpor manipulaciji. Ovaj naglasak na korišćenju razloga da
donesu složene odluke o akcijama ili vrednostima je samo srce mnogih definicija kritičkog
razmišljanja. Robert Enis (Rober Ennis), na primer, definiše kritičko razmišljanje kao
“razložno odlučivanje u vezi sa onim šta treba uraditi ili u šta verovati” (citat u Džonson
(Johnson), strana 1).
17
Peto i konačno: kritičko razmišljanje je socijalno razmišljanje.
Testirane su i poboljšane ideje pošto su podeljene sa drugima. Filozof Hana Arendt
(Hannah Arendt) kaže “za odličnost je neophodno prisustvo drugih”. Kako smo do sada i
diskutovali, čitali, argumentovali, protivurečili i uživali u usvajanju i davanju ideja,
uključujemo se u proces produbljivanja i prečišćavanja naših sopstvenih stavova.
Nastavnici kritičkog razmišljanja, samim tim, uključuju niz strategija u učionici
koje ohrabruju razmišljanje u prirustvu drugih, uključujući i grupni rad, rasprave, diskusije
i publikacija pisanih radova studenata u različitim oblicima. Iako prvi element kritičkog
razmišljanja naglašava važnost nezavisnog razmišljanja, finalni rad zajednice drugih, je
uključenje u zadatak koji je mnogo veći od same građevine.
Stoga, nastavnici kritičkog razmišljanja rade na negovanju stavova koji pomažu
produktivnu razmenu ideja i stavova kao što je tolerancija, pažljivo slušanje drugih i
preuzimanje odgovornosti za sopstvene stavove. Koristeći sve ove načine, nastavnici
kritičkog razmišljanja teže ka uvođenju učenja u učionice i povezivanje tog znanja sa
životom van učionice. Zbog toga što nastavnici za krajnji cilj svog rada imaju stvaranje
idealnog društva, oni teže ka formiranju života u učionici koji je odraz u ogledalu života
izvan učionice. Pomažući učenicima da postanu kritički mislioci, čine jedan korak u
dostizanju većih društvenih i kulturoloških ciljeva.
Prema ovoj definiciji, kritičko razmišljanje se može realizovati u mnogim školskim
aktivnostima ali ja bih izneo argument da pisanje u vezi sa ovim najviše obećava. Ovo se
odnosi i na nastavnike i na učenike. Pisanje podstiče učenike da budu aktivni. Pisanje čini
njihovo razmišljanje vidljivim i prihvatljivim. Pisanje je nezavisno razmišljanje i zahteva
od pisca da uposli svoje već postojeće znanje. Kada studenti uče, oni grade promišljene
argumente za svoje stavove. Dobro pisanje zahteva rešavanje problema i obezbeđuje
čitaocima odgovore. Pisanje je neodvojiva društvena aktivnost, zato što je pisac uvek
svesan prisustva čitaoca.
Za studente pisanje prestavlja težak rad, najteži koji oni obavljaju. Naravno,
traženje od učenika da pišu takođe zahteva više rada sa nastavnicima; zato što su rezultati
onoga što su učenici napisali vrlo važni, mnogi nastavnici smatraju da bi ovaj dodatni
posao bio vredan truda. Nastavnici mogu da podučavaju svoje učenike u toku rada,
inicirajući i brainstorming proces, pisanje, razmatranje, redigovanje i objavljivanje i
samim tim se studenti uče kako da ovaj težak rad obavljaju efektno.
Sami studenti počinju da vrednuju ovaj posao i kada znaju da njihov nastavnik
zaista vodi brigu o tome šta će oni reći i kada imaju prilike da podele svoj rad sa svojim
18
drugovima u razredu, roditeljima i drugim članovima zajednice. Zbog svih ovih razloga,
verujem da je pisanje najsnažnije oruđe za podučavanje kritičkog razmišljanja.
Izazov sa kojim se ja lično susrećem u toku sopstvenih predavanja je pretvaranje
ove definicije kritičkog razmišljanja u praktične, svakodnevne navike rada u učionici. Kao
nastavnik koji je uključen u proces transformisanja mog načina predavanja iz
tradicionalnog predavanja skoncentrisanog na kurikulum u progresivno obrazovanje
fokusirano na potrebe mojih studenata i mog društva, uvek tražim načine da organizujem
rad mojih studenata i to upravo i radim u učionici u kojoj predajem. Nadam se da će ovaj
moj rad pomoći stvaranju građana u mojoj zajednici koji su dobro informisani i koji su u
mogućnosti da doprinesu svojim idejama, svojom energijom i svojim životom poboljšanju
našeg sveta.
Napomene
Arendt, H. (1977, Thinking. New York: Horcourt Brace Jovanovich.
Bean, J. (1996). Engaging ideas: The Professor’s Guide to integrating Writing, Critical
Thinking, and Active Learning in the Classroom. San Francisco: Jossey-Bass.
Dewey, J. (1916). Education and Democracy. New York: Macmillan.
Freire, P. (1972). Pedagogy of the Oppressed. New York: Academic Press.
Johnson, R. H. (1985, September-October). Some observations about teaching critical
thinking. CT News, Critical Thinking Project, California State University, Sacramento, 4,
1.
Meyers, C. (1986). Teaching Students to Think Critically: A Guide for Faculty in All
Disciplines. San Francisco: JosseyBass.
Dejvid Kluster (David Klooster) je professor saradnik na katedri Američke
književnosti na Hope koledžu, Holandija, MI, S.A.D. i dobrovoljac predavač ČPKR
u Češkoj republici i Jermeniji. Njegova e- mail areasa je: [email protected]
19
AKTIVNOSTI ZAGREVANJA ZA RADIONICE
Meri P. Melvin (Mary P. Melvin)
Osećaj saradnje i poverenja su osnova delotvorne radionice. Ovi se kvaliteti ne pojavljuju
spontano. Vođa radionice ih mora pažljivo razvijati i negovati. Delotvorne vođe ih
razvijaju uz pomoć aktivnosti planiranja koje treba da pomognu grupi da postane
zajednica pojedinaca koji sarađuju jedni sa drugima i koji se međusobno podržavaju.
Postoje različiti nazivi za aktivnosti koje su posebno dizajnirane za ovu svrhu i
nose nazive: “aktivnosti za zagrevanje”, “aktivnosti za probijanje leda” ili “aktivnosti za
izgradnju zajedništva”. U ovom članku,nazivaću ih aktivnostima zagrevanja.
Delotvorne aktivnosti zagrevanja ispunjavaju nekoliko osnovnih uslova. Odnose se
i podržavaju svrhu radionice. Uzimaju u obzir dosadašnja iskustva i osobine učesnika kao
što su njihove godine, njihovo predhodno interaktivno edukaciono iskustvo, i to da li se
članovi grupa znaju među sobom. Kod odabiranja aktivnosti zagrevanja kako bi se ovi
uslovi ispunili, vođe treba da razmotre načine kako bi podržali tri kritična domena
ljudskog ponašanja – emotivno, kognitivno (spoznajno) i psihomotorno.
U ovom članku razmatraću kako aktivnosti zagrevanja podržavaju gore navedene
ljudske domene i načine na koje učesnici imaju koristi od ovakvih aktivnosti. Potom ću
opisati aktivnosti zagrevanja koje su se pokazale delotvornim kod nastavnika koji predaju.
Aktivnosti za otvaranje radionice
Na prvom sastanku novih grupa i na početku svakog dana, aktivnosti zagrevanja su od
posebne važnosti u emocionalnoj i kognitivnoj oblasti. Ljudi najbolje uče i potpuno se
uključuju u aktivnosti interaktivnog učenja ako su opušteni i ako se osećaju emotivno i
fizički komforno. Učenje se poboljšava kada početna aktivnost skrene pažnju na svrhu i
sadržaj radionice.
Emocionalna oblast
Kada se nova grupa susreće po prvi put, pažnja se mora posvetiti tome kako se ljudi
osećaju. Vođstvo je ovde neophodno kako bi se međusobno upoznali članovi grupe, kako
bi se pomešali sa novim ljudima, kako bi se osećali slobodnim, opustili se i osetili
komotno. Sa novom grupom, jedan od prvih mojih ciljeva je da izgradim osećaj
zajedništva u okviru kojeg učesnici upoznaju jedni druge, uče kako da veruju jedni
drugima i da se osete slobodnim da stupaju u kontakt u okviru sredine manjeg rizika.
20
Kognitivna oblast
Na samom otvaranju radionice, kao i na početku svakoga dana učesnici imaju koristi od
aktivnosti koje predstavljaju mentalni izazov, koje aktiviraju njihove procese razmišljanja
i koje ih podstiču da se fokusiraju na posebne zadatke. Važna stvar za vođu radionice je da
zapamti da svi učesnici dolaze na seminar razmišljajući o nizu različith tema koje nisu
međusobno povezane – o porodici, poslu, saobraćaju, pripremi večere. Aktivnosti
zagrevanja su korisno oruđe za pomaganje ljudima da stave ova razmišljanja na stranu i da
usmere svoju pažnju na radionicu.
Učešće u radionici zahteva ponašanje koje je različito od onoga koje je na snazi u
toku tipičnog radnog dana. Nastavnici treba da promene svoj način razmišljanja, da pređu
iz načina razmišljanja osobe koja je odgovorna za učenje drugih ka načinu razmišljanja
osobe koja je i sama aktivni učenik. Administratori moraju da promene svoj stav od
nekoga ko upravlja organizacijom ka onome da su oni ti kojima se upravlja, što radi vođa
radionice.
Pažljivo planirane aktivnosti zagrevanja su prvi delotvoran korak ka pomaganju
svim učesnicima da počnu da se fokusiraju na radioničke okolnosti.
Aktivnosti u toku jednog dana na radionici
Kasnije,u toku dana, kako se seminar kreće ka svom drugom ili trećem danu, potrebni su
različiti tipovi aktivnosti zagrevanja. Učesnici treba da ustanu sa svojih stolica i da se
počnu kretati svakih sat ili dva. Ponovljene prilike pružene učesnicima omogućavaju bolje
upoznavanje,omogućavaju uspešnu interakciju u toku radionice i kontinuiranu
profesionalnu podršku pošto se radionica završi. Kada se učesnici na početku upoznaju sa
osnovnim odlikama interaktivnog učenja i predavanja, potrebne su im brojne prilike da
iskuse zadovoljavajuću interakciju u situacijama koje ne predstavljaju pretnju. Aktivnosti
zagrevanja koje podržavaju psihomotornu i emotivnu oblast su za ovu svrhu delotvorne.
Psihomotorna oblast
Od učesnika se nikada ne treba očekivati da ostanu u sedećem položaju dugi vremenski
period. Treba im promena tempa, šansa da se pokreću, da protegnu mišiće i da fizčki budu
aktivni(“ponovo probude svoja tela”). U ovu svrhu ja koristim aktivnosti zagrevanja sa
naglaskom na fizičku aktivnost i opuštanje.
Emocionalna oblast
Dublje razumevanje interaktivnog predavanja i učenja se može poboljšati aktivnostima
zagrevanja koje uključuju prilike gde učesnici mogu da razgovaraju jedni sa drugima, da
pišu, razmenjuju svoje misli ili osećanja, da razmene informacije o sebi kao ljudskim
21
bićima. Vođe radionice treba da planiraju takve aktivnosti s velikom pažnjom, zato što
otvorena razmena ideja i osećanja može biti vrlo teška za one ljude u regionima gde
postoji duža istorija podozrenja i nedostatka poverenja.
Još jedna stvar je tenzija koja se vrlo često javlja na radionicama kada se suočimo
sa pitanjima koja su teška i predstavljaju izazov. Učesnici se mogu naljutiti ili postati
neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima. Takva osećanja su odlučujuća kada se radi
o delotvornosti grupe i sa tim se osećanjima moramo pozabaviti. Pauza za aktivnost
zagrevanja je dobar način da se prkosi teškoj situaciji, da se promeni atmosfera i da se
smire tenzije.
Uputstva za aktivnost zagrevanja
U produžetku sledi nekoliko jednostavnih upustava važnih kod planiranja i sprovođenja
aktivnosti zagrevanja.
Vreme
Aktivnosti zagrevanja bi trebalo da budu kratke. Delotovne aktivnosti zagrevanja ne traju
duže od 10 minuta.
Učešće
Svi bi učesnici trebalo da budu aktivno uključeni u svaku od ovih aktivnosti zagrevanja.
Svaka osoba mora da da svoj doprinos rezultatu aktivnosti. Nikom se ne sme dozvoliti da
bude samo posmatrač.
Delotvorne aktivnosti zagrevanja su interaktivne. Svaki učesnik bi trebao da komunicira sa
ostalim članovima grupe u toku aktivnosti.
Veličina grupe
Aktivnosti zagrevanja mogu uključivati individualni rad kao što je sastavljanje listi od
strane učesnika, podsećanje na aktivnost itd.Zatim se nastavlja u pravcu aktivnosti u
malim grupama gde nekoliko učesnika treba da razmene svoje misli. U zavisnosti od
prirode aktivnosti i veličine grupe mnoge aktivnosti se onda mogu preneti na celu grupu.
Neke aktivnosti su delotvorne samo uz prisustvo cele grupe. Kada je ovo slučaj, svi se
učesnici moraju pridružiti. Aktivnosti zagrevanja ne mogu postići svoju svrhu ako je
nekim ljudima dozvoljeno da sede sa strane dok se odvija aktivnost koja bi trebala da
izgradi osećaj zajedništva.
Odabir aktivnosti zagrevanja
U produžetku se nalaze odabrane aktivnosti zagrevanja koje su delotvorne kada se
susrećete sa novom grupom sa kojim ćete im pomoći da se bolje upoznaju. Za svaku od
22
njih ću navesti koje su to tri najvažnije oblasti ljudskog ponašanja – emocionalno,
kognitivno, psihomotoričko – koje one na najbolji način podržavaju.
Lov na blago. Ovo je odlična aktivnost za prvi sastanak nove grupe. Glavni fokus je na
razmeni informacija o ličnim interesima (emocionalna, kognitivna, psihomotorička).
Pitajte učesnike da naprave listu koja će sačinjavati njihova tri lična interesa nevezana za
obrazovanje kao što su fudbal, kućni ljubimci, baštovanstvo, muzika itd. Usmerite
učesnike da nađu makar dvoje drugih učesnika koji dele njihova interesovanja.
Deskriptivne grickalice. Ova aktivnost je odlična za započinjanje dnevne mentalne
stimulacije. Preporučujem da ovu igricu sačuvate za grupe u kojima se učesnici već
poznaju, zato što rezultat vodi ka ličnim opažanjima o pojedincima (emocionalna).
Stavite mali tanjir grickalica (perece, bombone, krekeri čudnih oblika, bombone
jedinstvenih oblika) na svaki sto. Ovo će biti uspešno kada na svakom od stolova bude po
jedna vrsta grickalica ili kada niti na jednom stolu nema istih grickalica. Zamolite
učesnike da pokupe jednu ili dve grickalice koje se nalaze na njihovom stolu i da ih
pažljivo prostudiraju – njihov oblik, sastav, ukus itd. Potom ih zamolite da sastave listu od
osam do deset prideva koji opisuju ovu grickalicu. Pošto su svi napisali svoje prideve,
neka oni sami onda odaberu neke od ovih prideva,i to one koji se odnose na njih lično.
Potom, neka se učesnici smenjuju i predstave celoj grupi one prideve koje su odabrali, i
neka objasne zašto ih oni dobro opisuju.
Ovu aktivnost sam naučila od Klaudije Dibdal (Claudia Dybdahl) koja ju je
koristila sa albanskim učesnicima kursa ČPKR.
Fina pisamca: Ovo je posebno delotvorno u toku radionica koje se odnose na proces
pitanja zato što uključuje brz i lak način da se koristi pisanje. (Emocionalno)
Podelite parče papira (lepljivi papiri su obično zabavni) svim učesnicima.
Zamolite ih da:
Osmotre osobu koja im sedi sa leve strane;
Sete se nečega lepog u vezi sa tom osobom (npr. izgled, ponašanje…nije neophodno da
bude relevatno za radionicu);
Napišite kratku belešku toj osobi rekavši joj o toj svojoj misli;
Potpišite je i dajte to fino pisamce toj osobi;
Ja obično ohrabrujem učesnike da pišu fina pisamca svim učesnicima u radionici. Ipak, za
uvod u “fina pisamca” iskustvo, izuzetno je važno dati uputstva kako bi se osiguralo da
svako u sobi dobije po jednu ovakvu belešku.
23
Adaptirano od Filis Bejli (Phyllis Bailey), bivše nastavnice engleskog jezika za VII i VIII
razred iz Ohaja. Pošto je svoje učenike naučila pisanju finih pisamaca, rutinski je
započinjala svoje časove četvrtkom pisanjem finih pisamaca. iako je ova praksa započela
tako što su ova pisamca prosleđivana učenicima u učionici, ona se proširila na okolinu
uključujući druge nastavnike, administratore, pomoćno osoblje, osoblje u menzi…svakoga
u zgradi. Uopšte nije iznenađenje to što su svi u školi sa nestrpljenjem očekivali četvrtak,
dan kada su fina pisamca nalazila put do svojih primalaca.
Ljudski čvor. Ovo je dobra aktivnost kako bi se očistio vazduh od tenzija i kako bi se
pomoglo opuštanje učesnika koji potom treba da se vrate svojim zadacima u radionici
(emocionalna, psihomotorička).
Neka svi učesnici ustanu i formiraju krugove od po osam ljudi u svakom krugu.
Brzo, bez primećivanja gde ko stoji, neka svaka osoba ispruži svoju desnu ruku ka centru
kruga i uhvati neku drugu ruku. Potom neka isto urade i sa levom rukom. Recite
učesnicima da zadrže ruku koju drže. Sada neka počnu sa “otpetljavanjem” čvora od ljudi
tako što će se kretati preko i ispod povezanih ruku.
Ovo nije takmičenje te nema potrebe da se oni žure kako bi neko prvi zavšio. Pravi
cilj je da se krug sam po sebi odpetlja, kako bi grupe razumele da treba da nastave da rade
na odvezivanju dok ne uspeju da formiraju “nezapetljani” krug.
Pisanje o novčaniku….ili paketu. Ovo je grupna aktivnost koja je odlična za one
momente kada svi izgledaju umorno i kada im treba promena brzine (Emocionalna,
kognitivna).
Zamolite učesnike da izvade nešto iz svojih džepova, svoje tašne ili novčanika što
ih predstavlja na neki način i da o tom predmetu pišu pet minuta. Posle pisanja, učesnici
međusobno razmenjuju napisano u parovima. Pozovite nekoliko učesnika da pročitaju
svoje radove celoj grupi.
Hvala Šejli Šapiro (Sheila Shapiro) koja je ovu aktivnost predstavila bugarskom
timu ČPKR.
Dodatne aktivnosti zagrevanja
Aktivnosti za početne sastanke nove grupe
Nađite nekoga ko… Ova aktivnost uključuje sve učesnike u kratke razgovore sa
drugima. (Emocionalna).
Pre samog sastanka, pripremite 4 x 4 tabelu sličnu onoj za Loto. U svaku kockicu
upišite frazu koja opisuje ličnu osobinu. Koristite opise kao što su braon očI, rođendan u
martu, dvoje dece, odmor proveden na plažI itd…
24
Sa kopijom ove tabele, svaki učesnik se počinje kretati po prostoriji tražeċi ljude
koji odgovaraju svakom od opisa. Osoba koja ima neku od tih osobina, tj. njeno ime, se
upisuje u jedan od kvadratića. Kako učesnici popune svih 16 kvadratića, skupljaju se u
jednom delu prostorije da razgovaraju o tome čije se ime pojavilo u kom kvadratiću.
Slično ili jedinstveno. Učesnici razmenjuju informacije o ličnim interesima.
(Emocionalna,)
Podelite učesnike na grupe od po četiri učesnika. Svakoj grupi dajte po jedan
poster papir i markere ili bojice. Zamolite ih da podele papir na četiri kvadrata i da
nacrtaju krug srednje veličine u centru.
Članovi svake grupe treba da između sebe razmene lične informacije – interesi,
veštine, porodica itd. U centru papira, grupa treba da nacrta sve ono što je zajedničko svim
članovima njihove male grupe. U svakom uglu papira, pojedinci crtaju ono što je
jedinstveno u vezi sa svakim pojedinačnim članom tima. Ove jedinstvene osobime se ne
smeju podeliti ni sa jednim drugom članom grupe.
Svaka grupa svoj poster pokazuje ostalim učesnicima. Delotvoran način da se ovo
uradi je da svi članovi grupe ustanu i da se smenjuju u objašnjavanju njihovog dela crteža.
Seli Bič (Sally Beach), sa Oklahoma Univerziteta je ovu aktivnost podelila sa
ostalima kroz brošuru o novostima vezanim za projekat ČPKR.
Naučite nastavnika. Ovo je dobra aktivnost za koristiti sa novom grupom u zemlji
ili gradu koja ne poznaje vođu zato što daje učesnicima priliku da ga ili nju nauče nešto o
svojoj zemlji ili oblasti. Obično oduzima više vremena nego što se preporučuje za
aktivnosti zagrevanja ali je vredno toga zato što svako u grupi dobija priliku da nešto kaže.
Postavite veliku kartu zemlje ili grada na stalak. Podelite male lepljive papiriće i
zamolite učesnike da napišu svoje ime na tom parčetu papira.
Zamolite učesnike da razmisle o tome šta je to što bi oni voleli da znaju o svojoj
zemlji ili gradu. Neka potom svaki od učesnika izađe napred, zalepi ime na svoju lokaciju
na mapi i ispriča grupi taj deo informacije.
Zbog toga što svaka osoba sama odlučuje šta će reći, nema bojazni da će dati
pogrešan odgovor. Ovo je pogodan način da se svaka osoba dovede pred grupu i da govori
grupi.
Aktivnosti za vreme pauze u toku jutra ili popodneva
Pogodi šta sam upravo čula!
Ova je grupna aktivnost dobra za one momente usred popodneva kada su ljudi
umorni i kada je potrebno neko relaksirajuće kretanje. (Psihomotorička, emocionalna).
25
Aktivnost uključuje četiri kretnje:
Trljanje dlanom o dlan….;
Pucketanje prstima, levim pa desnim….;
Tapšanje rukama po butinama….praveći “klap klap” zvuk;
Udaranje stopalima po podu, prvo levim pa desnim, pa levim…
Grupa treba da napravi krug: bilo koja veličina je dobra; što veći to bolji. Vođa počinje sa
nekom kretnjom a kretnja se onda prosleđuje na levo u pravcu kretanja kazaljke na satu.
Vođa započinje prvu kretnju (trljanjem dlanom o dlan), potom osoba sa leve strane
nastavlja istu kretnju, a potom sledeća osoba koja se nalazi sa leve strane. Kretnja se
nastavlja u krug. Svaka osoba nastavlja sa kretnjom koju je prethodna osoba započela.
Prema tome, kretnja se u krugu konstantno nastavlja. Kada je prva kretnja započeta – a
nastavlja je svaka osoba pojedinačno u krug – vođa započinje sledeću kretnju (pucketanje
prstima) i svaka osoba u krugu tu kretnju kopira, krećući se okolo po krugu. Potom se
nastavlja sa kretnjom broj tri, pa četiri. Posle četvrte kretnje, vođa počinje sa istim
kretnjama ali unazad…kretnja broj tri, pa dva, pa jedan… Pošto su kretnju broj jedan svi
izveli u krugu, vođa prestaje da izvodi kretnje i krug se postepeno smiruje.
Kada ponovo zavlada tišina, vođa moli učesnike da kažu kako im je zvučala ova
aktivnost. (Mnogima će ona zvučati kao početak i kraj oluje ali bilo koja interpretacija je
jednako validna.)
Zahvaljujemo se Sju Koč (Sue Koch) i Kler Struk (Claire Struck) sa Univerziteta Severna
Ajova na ovoj aktivnosti.
Ljudska mašina. Ova aktivnost će garantovano ukloniti vazduh pun tenzija i pomoći
učesnicima da se opuste i vrate se zadacima radionice. (Emocionalna, psihomotorička,
kognitivna).
Podelite učesnike u grupe od četiri do šest. Zamolite svaku grupu da se seti poznate
mašine i da planira načine na koji ćete iskoristiti sve članove grupe kako biste prikazali
ovu mašinu u akciji. Pošaljite grupe u različite delove prostorije kako bi oni mogli da
diskutuju i vežbaju. Kada se grupe vrate, neka naizmenično prikažu svoje “mašine”. Ostali
učesnici treba da pogađaju o kojoj se mašini radi. Neke od meni najdražih predstava su
bile one sa mašinom za pranje auta, usisivač, čistač, kosilica, mikrotalasna pećnica… čak i
sa ručnom mašinom za kucanje.
Zahvaljujemo se Sju Koč (Sue Koch) i Kler Struk (Claire Struck) sa Univerziteta Severne
Ajove na ovoj aktivnosti.
26
Kontrasti. Ovo je dobra aktivnost za stimulisanje mentalne aktivnosti. (Kognitivna,
emocionalna).
Napišite listu suprotnih reči na tabli. Uzmite šest pari kontrasta kao što su:
Planina/polje tigar/mačka
Slatko/gorko vuna/sintetika
Avion/kola sneg/led
Sunce/mesec tečno/čvrsto
Kiša/vetar metalno/elastično
Staklo/plastika papir/drvo
Od svih parova, učesnici odabiru jedan, koji bi oni želeli da budu. U parovima
učesnici razmenjuju odgovore i dogovaraju se o odabiru jedne reči iz svakog para a šta bi
oni više voleli da budu.
Neki od odgovora se mogu podeliti sa celom grupom. Govornici bi trebalo da kažu
reči koje jure i objasne zašto su izabrali te reči.
Adaptirana aktivnost koju je Mimoza Đokutaj (Mimoza Gjokutaj) iz Albanije
koristila na ČPKR radionici na Kosovu.
Imenski atributi. Ova aktivnost daje učesnicima priliku da budu ozbiljni ili
luckacsti dok se opisuju i govore o sebi. (Emocionalna).
Učesnici pišu slova svog imena na levoj strani stranice. Za svako slovo moraju da
odaberu jedan pridev koji ih opisuje. Na primer:
P precizna P preslaba
A aktivna A izveštačena (na engl. Artificial)
T taktična T žilava (na engl. Tough)
Potom ove liste atributa treba da podele sa drugima u svojoj grupi. Svaka grupa odabire
ono što će podeliti sa ostalim učesnicima.
Zahvaljujemo se Valentini Sikačinoj (Valentina Sikachyna) i Ini Bolšakovoj (Inna
Bolshakova) koje su ovu aktivnost koristile na konferenciji ČPKR održanoj januara 2001.
godine u Ukrajini.
27
MODELI NASTAVE JEZIKA I
KNJIŽEVNOSTI
28
PREDMET: Književnost
RAZRED: XI
TEMA: Priča Herbert Hekman “Ručak pre smrti”
CILJEVI: Na kraju časa, učenici bi trebalo da:
1. Steknu znanje o kratkoj Nemačkoj prozi XX veka;
2. Budu u mogućnosti da saznaju (iz oblasti književne teorije) koji su to sastavni
delovi kratke priče (stil, figurativno značenje, zaplet);
3. Uporede ovu priču sa radom savremenih autora u albanskoj književnosti;
4. Bliže odrede autorov položaj i njegov rad u nemačkoj i evropskoj književnosti XX
veka.
NAČIN RAZMIŠLJANJA: Ohrabriti rasuđivanje učenika, analizu i kritičko
razmišljanje.
TEHNIKE: Predviđanje teme preko prethodno zadatih termina
Čitanje u parovima
Pisma adresirana na autora
NASTAVNA SREDSTVA: Herbert Hekmanov književni rad, prazan papir, stalak i
poster papir, markeri
STRUKTURA ČASA
E Predviđanje sa prethodnim terminima (ključnim rečima)
Slobodno pisanje
5 min.
R Čitanje u parovima 15 min.
R Prezentacija rada parova čitavom razredu
Pismo autoru
20 min.
TOK ČASA:
Na samom početku nastavnik ispisuje na tabli tri ključne reči izvučene iz književnog
teksta a učenici će se na osnovu toga razviti slobodnu temu. U produžetku slede izrazi koji
bi se mogli odabrati za ove tri gore navedene reči:
Zatvor
Glad
Poslednja želja
29
Potom se učenici dele na parove i čitaju ceo tekst; svakom paru je dodeljen zadatak tako
da će imati na šta da se fokusiraju:
Par I: Upućuju se da podvuku, naprave listu i analiziraju govorne figure;
Par II: Treba da identifikuje i ispiše sve ličnosti i analizira njihov položaj i
međupovezanost;
Par III: Treba da nađe ideje, mišljenja i poruke koje proizilaze iz teksta (oni
iznose glavnu poruku priče pred celim razredom).
Čak i kada rade u parovima, svaki učenik igra određenu ulogu – ili kao izveštač, ili kao
onaj koji će odgovarati na pitanja.
Pošto je ova faza gotova, svaki par predstavlja svoj rad.
Na kraju, učenici se upućuju da svako za sebe napiše “Pismo autoru”, kako bi izrazili
svoje mišljenje, ideje i glavna pitanja u vezi sa glavnim osobinama priče i uopšte u vezi sa
kratkom prozom.
30
PREDMET: Literarno čitanje
RAZRED: II
TEMA: “Zlatna jesen” - Đani Rodari
VREME: Dva časa
CILJEVI:
1. Učenici mogu da opišu godišnje doba,jesen,dajuċi mašti na volju (do slušaju
muziku dok pišu)
2. Rasuđivati o delima likova i argumentovati te radnje
3. Kreirati nove naslove u skladu sa modelima u tekstu kao i njihovu argumentaciju.
KLJUČNE REČI: kompozitor, nezavisan, zadivljen
STRUKTURA ČASA:
Faze časa Strategije predavanja Organizacija
E
-ohrabriti diskusije
-ohrabriti pisanje
-individualni rad
-zajednički rad u razredu
R
-interaktivno čitanje
-podsticanje diskusija
-predstavljanje informacija
na figurativni način
-individualni rad
-rad u parovima
-rad u malim grupama
R
-podsticati na pisanje
-formiranje navike učenja
- individualni rad
- rad u parovima
- rad u malim grupama
TOK ČASA
EVOKACIJA
Prvo pripremam učenike da saslušaju melodiju koju je komponovao italijanski
kompozitor Antonio Vivaldi (“Četiri godišnja doba”, deo “Jesen” Vivaldi)
Pošto saslušaju ovo umetničko delo,podstičem diskusiju među učenicima koja se može
razviti kroz postavljanje pitanja:
Kako ste se osećali? Koju vrstu osećanja je ova melodija prouzrokovala? Šta ste u tom
trenutku mislili? Autor ove melodije je pokušao da nas podseti koje je godišnje doba. Koji
deo godine je u pitanju? Koji su to zvukovi koji su vas naveli da mislite na jesen?
31
Donela sam različite listove u učionicu (listovi jesenjih biljaka) i delim ih učenicima dok
oni sede u grupama. Potom, svakom od njih nudim žuti stiker u obliku lista. Učenicima se
kaže da napišu na žutim stikerima rečenicu koja opisuje lišće (sa posebnim naglaskom na
boju i oblik lista) koji se nalaze na stolovima. U međuvremenu, lepim na zid veliki poster
papir na kojem sam nacrtala drvo bez lišća. Pošto završe sa pisanjem rečenice, učenici će
ih zakačiti na drvo nacrtano na ogroman papir i postavljeno na zid. Rečenice koje su
napisali će biti ispisane a potom će početi diskusija:
Koja boja dominira na i oko drveta koje ste okitili lišćem?
Kako će izgledati planine u jesen ako svako drvo bude kao ono koje smo upravo
napravili ovde u našoj učionici?
REALIZACIJA (glavni deo časa)
Učenicima je rečeno da otvore udžbenik i nađu tekst pod nazivom “Zlatna jesen”.
Treba da pročitaju prvih 15 redova i da pronađu odgovore na pitanja koja su
upućena svima.
Pitanja:
• Koji se likovi pojavljuju u delu priče koji ste upravo pročitali?
• Koje su sličnosti i razlike između vas i devojčice iz priče pošto ste pročitali prve
dve linije?
• Da li su njene želje bile čudne i zašto?
• Šta je devojčica mislila pominjanjem brojeva 7,30 i 365?
• Kako biste uputili/savetovali devojčicu?
• Kakvu biste poruku poslali ocu devojčice?
Posle individualnog rada, učenici će u parovima diskutovati ideje i svoja mišljenja u vezi
sa pitanjima a potom će ceo razred diskutovati ova pitanja. Potom će najbolje ocenjene
poruke biti poslate devojčici i ocu. Ove poruke će biti ispisane u učionici.
Učenici se upućuju da popune tabelu dok čitaju tekst. Tabelu je pripremio nastavnik.
32
Tabela:
Crveno Zeleno Zlatno Žuto Braon
LIŠĊE
Zec Medved Veverica Lisica Vuk ŽIVOTINJA
Lešnik Kesten Gljiva Čipak Kupina
Biljke
Po popunjavanju tabele, učenici je diskutuju sa drugom/drugaricom koja sedi pored
njih a potom sa celim razredom. Učenici iz svake grupe opisuje planinu u jesen
čitajući podatke iz tabele koju je upravo popunila/popunio.
REFLEKSIJA
Na tabli ću ispisati reči:
Zima
Proleće
Leto
Učenicima se savetuje da individualno ispišu odgovarajuće prideve za svaku reč (po uzoru
na “Zlatnu jesen”). Potom u parovima i grupama diskutuju ideje koje su ispisali i a
diskusija pred celim razredom za cilj ima podržavanje onoga što su napisali.
DOMAĆI ZADATAK Učenici će staviti u svoj dosije pesme, priče, fotografije i slike
koje opisuju jesen.
IZ ISKUSTVA Evokacija (Uvodni deo časa) je stvorio osećaj zadovoljstva kod učenika.
Ovo je bilo evidentno iz diskusija posle slušanja Vivaldijeve “Jeseni”. Ovaj početak a
potom i dve aktivnosti u uvodnoj fazi, po mom mišljenju, su učinili to da se učenici
osećaju odgovornijim za ostale faze časa.
Tema preuzeta iz: Čitanka, razred II, stranica 45 – “Zlatna jesen” autor Đani Rodari
33
PREDMET: Albanski jezik
RAZRED: III
TEMA: Knjiga, radio i televizija
CILJEVI: Na kraju časa učenici bi trebalo da budu u mogućnosti da:
1. Razviju veštine pisanja i čitanja
2. Da uvide razliku između likova iz knjige, sa radija i televizije
3. Da obezbede argumente koji podržavaju njihovu važnost
KLJUČNE REČI: knjiga, radio i televizija
SREDSTVA: albanski jezik, udžbenik za treći razred, sveska, papir, olovke.
STRUKTURA RAZREDA:
Faze
strukture
Strategije predavanja Organizovanje učenika Vreme
E Naslućivanje kroz
prethodno date
pojmove
Individualni rad, rad u parovima i rad
celog razreda zajedno
10’
R Sačuvaj poslednju reč za
mene
Individualni i rad čitavog odeljenja
zajedno
20’
R Grafički orgnaizatori Grupni rad 15’
RAZRADA:
UVOD: (Očekivanje kroz prethodne najavljene pojmove)
Na samom početku ispisujemo četiri ključna pojma na tabli: Luli, knjiga, radio i
televizija. Učenici će svako za sebe napisati kratku priču koristeći ove pojmove. Pošto
napišu priču, čitaće priče jedni drugima u grupama. Neki učenici će pročitati svoje priče
čitavom razredu.
REALIZACIJA GLAVNOG DELA ČASA (Sačuvaj poslednje reči za mene)
Rad učenika će biti zasnovan na sledećim uputstvima:
Prvo treba da otvore knjigu na stranicu 64. Učenici će početi da čitaju tekst. Dok
čitaju, od njih se traži da odaberu jedan deo teksta koji im se najviše sviđa i da ga prepišu
u svoje sveske. Sa druge strane lista treba da napišu svoj komentar dela teksta koji su
odabrali.
34
Mogu da napišu nešto što je u kontradikciji sa odlomkom.
Pošto završe sa čitanjem teksta i vođenjem beleški, jedan učenik čita odlomak dok ostali
koji su odabrali isti odlomak, komentarišu. U toku diskusije one reči koje su učenicima
nejasne će biti pojašnjene. Ovo će se nastaviti i sa drugim učencima.
Preko pitanja, napravićemo kratak pregled ovog dela lekcije npr.
- Zašto mislite da su knjige važne?
- Koja je vrednost radija i televizije?
- Pošto postoje radio o i televizija, da li je opala vrednost knjiga?
- Kako biste vi završili ovaj deo? Zašto?
RAZMIŠLJANJA (Grafički organizatori)
U poslednjoj fazi učenici će u grupama sve svoje misli pretočiti u pismenu formu a
potom će svoje znanje još više produbiti.
Likovi Šta oni rade i govore? Kako se osećaju? Kako biste se vi osećali i
kako biste se ponašali da ste
bili na mestu ovih likova?
Luli
Knjiga
Radio
Televizija
Lulijevi
roditelji
Predstavnici grupa čitaju ono što je napisano.
IZ ISKUSTVA
U fazi realizacije glavnog dela časa, učenici će se fokusirati na proces čitanja,
razumeće deo teksta (odlomak) i osvrnuće se na ono što su pročitali.
Korišćenjem ovih tehnika, učenici su motivisani za nezavisni rad i kritičko razmišljanje.
Za realizaciju ovog časa, možemo koristiti i druge tehnike npr.
DRTA, DLTA, Dnevnik iz dva dela, tekst od pet redova, esej, drama, Venov dijagram itd.
35
PREDMET:Albanski jezik i književnost
RAZRED:VIII
LEKCIJA: Rad sa tekstom: “Nema nikoga ko bi pisao pukovniku”, G.G. Markes
CILJEVI: Na kraju časa učenici bi trebalo da budu u stanju da:
1. Ispričaju svojim rečima priču i opišu okruženje u kom se odvija radnja;
2. Analiziraju lokalnu izreku “Prosjak na leđima konja1”;
3. Uvide nedostatke državnih odredbi u vreme kada se događaj odvija;
4. Uporede društveni položaj pukovnika i penzionera u našoj zemlji;
5. Identifikuju najmanje tri slučaja narušavanja ljudskih prava u priči;
NAČIN RAZMIŠLJANJA: učenici bi trebalo da se nauče da postavljaju pitanja iz
različitih oblasti;
KLJUČNE REČI: pukovnik, penzioner, glad, sapun.
STRUKTURA ČASA:
Faze strukture
Strategije predavanja Organizacija
učenika
Vreme
E
Brainstorming Tradicionalni način sedenja
7 min.
R
predavanje, dnevnik iz dva dela,
pitanja postavljena autoru
U vidu konjske
potkovice
25 min.
R
Korišćenje dramaturških
elemenata, vajar i material,
“slepa” ruka
Grupni rad 13 min.
RAZVOJ ČASA EVOKACIJA
Učenici su obavešteni o novoj lekciji, ali pre nego što čuju nove informacije treba
da svako razmisli o statusu penzionera u postkonfliktnom periodu u našoj zemlji. Učenici
razmišljaju kratko o ovome a potom iznose svoje mišljenje u vezi postavljenog pitanja.
Ideje učenika se ispisuju na tabli.
REALIZACIJA GLAVNOG DELA ČASA Sada učenici dobijaju uputstva da ponesu udžbenike, sveske i olovke sa sobom i da sednu
na stolice koje su poređane ukrug. Na samom početku, pitam učenike da li je neko od njih
čuo za Gabriela Garsiju Markesa. Po prikupljanju ideja, nastavljam sa predavanjem,
36
informišući ih o životu i radu autora. Taj deo predavanja završavam obaveštenjem da se u
našim udžbenicima nalazi tekst tog autora. Učenicima je rečeno da će tekst biti pročitan iz
dva dela (prvi deo je od paragrafa koji počinje sa “Ali, u stvari…”). Takođe ću im
predložiti da u toku čitanja pribeležavaju svoje komentare u “Dnevniku iz dva dela”. Posle
čitanja prvog dela, dva ili tri učenika će čitati svoje komentare na tekst koji su izabrali a u
međuvremenu se obraćam učenicima: da li ima pitanja u vezi sa nečim što je možda ostalo
nejasno. Možda će biti pitanja tipa:
- Zašto pukovnik nema penziju?
- Zašto pukovnik i njegova žena pokušavaju da sakriju teške ekonomske uslove
u kojima živi njihova porodica?
- Kako mi razumemo izreku “Prosjak na leđima konja”?
- Da li autor objašnjava zašto pukovnik nije dobio svoju penziju za 20 godina
svoga rada?
- Šta autor misli sa : “ … čekajući balon od sapunice koji je obećan posle svakih
izbora, a kao rezultat tu je mrtav dečak”
- Šta predstavlja munja u figurativnom značenju?
- Zašto je autor učionio ličnost Don Sabasa (prevarant) bogatim?
- Koja su to ljudska prava koja su u ovom delu kršena?
Učenici će probati da daju odgovore na ova pitanja tako što će se staviti u ulogu autora u
njegovom odsustvu.
Pošto se završi komentarisanje, i kada se završi sa davanjem odgovora, učenici
dobijaju uputstva da pročitaju drugi deo teksta. Takođe će se voditi beleške u vezi ovog
dela u “Dnevniku iz dva dela”, a pošto se čitanje završi, učenici će početi sa čitanjem
odabranih delova svojih komentara. I drugi učenici će učestvovati u diskusiji i dati svoje
komentare sa svoje tačke gledišta a u vezi sa pitanjem. U ovom delu će učenici takođe biti
zamoljeni da postave pitanja “autoru” o stvarima koje nisu možda bile dovoljno jasne.
- Gde je Makondo?
- Koja su to Nerlandina obećanja?
- Šta autor misli pod terminom groznice stanova?
- Kakva se simbolika nalazi u prodaji petla? Zašto je to tako važno? Da li imaju
izbora?
- Koja je poruka autora?
- Koje su sličnosti i razlike između pukovnika i penzionera u našoj zemlji?
37
Učenici će probati da odgovore na sva ova pitanja. Nastavnik će pomoći kada bude
trebalo. Ako učenici ne budu mogli da nađu neke odgovore, potrudićemo se da u
budućnosti nađemo dodatne informacije i kada ih nađemo predstavićemo ih ostalima u
razredu.
REFLEKCIJA
Potom molim učenike da se podele u četiri grupe i da se svaka grupa smesti u po
jedan deo učionice/ćoška učionice.
Svaka grupa će imati po dva vajara i material za rad (2-3 učenika će igrati ulogu
vajara dok će drugi predstavljati materijal za vajanje sculpture). Svaka grupa ima zadatak
da izvaja skulpturu ispričavši priču iz pasusa/teksta na kom su radili sa razredom. Zadaci
su zadati u pismu kojeg je predthodno pripremio nastavnik i koje je stavio u kovertu.
Predstavnici grupa će izvlačiti kovertu i uputiće se u ćošak učionice koji je dodeljen toj
grupi.
Prvi zadatak: Napravite skulpturu pukovnikove žene koja prodaje sat u gradu. Sa druge
strane imamo pukovnika koji izgleda da je ljut zbog onoga što je njegova žena uradila.
Drugi zadatak: izvajajte skulpturu kojom ćete predstaviti borbu između pukovnika i
njegove žene.
Treći zadatak: izvajajte skulpturu žene uplašene od grmljavine dok pukovnik stoji sa
strane sretan.
Četvrti zadatak: izvajajte skulpturu tužnog pukovika koji prodaje petla starom Don
Sabasu a sa druge strane neka stoji pukovnikova supruga koja se ironično smeje. Na kraju,
predstavnici grupa komentarišu skulpture njegove/njene grupe ispričavši šta ona
predstavlja. Posle svake prezentacije, ostali učenici mogu da komentarišu, obezbedivši
timu povratnu informaciju i aplaudiraju uloženom radu.
38
PREDMET: Engleski jezik
RAZRED: IX
LEKCIJA: Gde živite?
VRSTA ČASA: Razrada
NASTAVNA SREDSTVA: Knjiga, stalak za poster, markeri, različite fotografije iz
novina i časopisa
KLJUČNE REČI: spavaća soba, kuhinja, dnevna soba, kuhinja
CILJEVI: Identifikovati kućne aparate
Formulisati tačne rečenice na engleskom jeziku
Zaštititi okolinu
Struktura časa Tehnika predavanja Vreme
E Brainstorming 10’
R Kooperativno učenje 25’
R U parovima (predviđeno) 10’
AKTIVNOST ZAGREVANJA:
Na samom početku, formira se odgovarajući prostor uklanjanjem školskog nameštaja. Na
tabli ispisujem tri slova L (levo) D (desno) B (oba).
Učenici ispred table formiraju dva reda. Nastavnik će stajati ispred njih i pomagati im u
toku aktivnosti. Počinjemo sa engleskim alfabetom ABC – svako u redu pojedinačno
izgovara slova alfabeta i pomera levu, desnu ili obe ruke. Isto ćemo uraditi i za brojeve
počevši od dva npr. 2,4,6,8,10,12,14,16,18,20 itd. (ako imamo dovoljno vremena na
raspolaganju možemo nastaviti i sa brojevima počevši od broja tri npr.
3,6,9,12,15,18,21,24,27,30 itd.)
EVOKACIJA (uvod)
U uvodnom delu nastavljamo sa pitanjima i sakupljamo odgovore učenika: Gde živite? Ko
vam sprema doručak? Gde se umivate? Gde spavate? Pošto saslušamo odgovore učenika
nastavljamo sa drugim delom časa.
REALIZACIJA GLAVNOG DELA ČASA (razrada)
Na samom početku učenici će biti podeljeni u grupe u skladu sa gore pomenutim ključnim
rečima.
39
Prva grupa – spavaća soba, druga grupa – dnevna soba, treća grupa – kuhinja, četvrta
grupa – kupatilo.
Svaka grupa će opisati fotografije koje je nastavnik doneo a prethodno isekao iz raznih
brošura za salone nameštaja, npr. prva grupa će opisati fotografiju spavaće sobe, druga
grupa će opisati dnevnu sobu, treća grupa će opisati fotografiju kuhinje a četvrta grupa će
opisati kupatilo. Svi će učenici komunicirati jedni sa drugima i na kraju ispisati imena
stvari na poster papiru koji je postavljen na stalak. Posle unošenja podataka na poster papir
naimenovaće predstavnika grupe da predstavi rad grupe čitavom razredu.
REFLEKCIJA
U ovom delu časa učenici će biti podeljeni u parove kako bi opisali fotografije koje imaju
u svojim udžbenicima npr. jedan učenik će postavljati pitanja dok će drugi odgovarati na
pitanja tipa: gde se nalazi pas? (Pas ležI na podu u dnevnoj sobi), gde je sofa? (u dnevnoj
sobi), gde je frižider (u kuhinji) itd.
40
PREDMET: Turski jezik
RAZRED: IV
LEKCIJA: Ataturk i turska žena
CILJEVI:
I. VEŠTINE
a) Protumačiti tekst (odlomak)
b) Razumeti glavni cilj
c) Uporediti prava turskih žena u različitim periodima i vremenima
II. ZNANJE
a) Saznati nešto o poštovanju koje je Ataturk imao za tursku ženu;
b) Dobaviti informacije o doprinosu turskih žena i njihovoj saradnji sa Ataturkom u
toku oslobodilačkog rata u Turskoj;
c) Saznati o pravima turskih žena posle amandmana na ustav iz 1934.
III. STAV
a) Učiti zajedno i međusobna razmena ideja.
b) Poštovati prava žena u porodici, školi i društvu.
NASTAVNA SREDSTVA:
- Udžbenik za IV razred
- Krede u boji
- Slika Ataturka sa turskim ženama
- Tabla
- Papir
UVODNA AKTIVNOST
Nastavnici pitaju učenike da prokomentarišu Ataturkovu sliku gde je prikazan njegov
sastanak sa turskim ženama. Učenicima se potom postavlja pitanje u vezi njegovog života
i rada.
1. Kada je rođen Ataturk?
2. Gde je rođen?
3. Gde se obrazovao?
Potom će uslediti još nekoliko pitanja o njegovom radu/aktivnostima.
Učenici diskutuju ova pitanja i njihovi odgovori se ispisuju na tabli kredom u
bojama.
41
RAZVOJNE STRATEGIJE (individualni i grupni rad)
Učenici se dele u tri grupe. Od učenika se potom tražI da otvore svoje udžbenike na strai
108. Delimo odlomak: Ataturk i turske žene, na tri dela i svakoj grupi dodeljujemo po
jedan deo. Učenici potom čitaju sami za sebe (5 min) a potom komentarišu svoj deo u
grupi.
- Svakoj grupi dajemo poster papir sa već ispisanim pitanjima. Pošto grupe odgovore na
pitanje,imenuju predstavnika grupe koji će da prokomentariše rad grupe;
- Prva grupa će razmišljati o doprinosu turskih žena u toku oslobodilačkog rata u
Turskoj;
- Druga grupa će se osvrnuti na prava turkse žene posle ustavne promene 1934. u
Turskoj;
- Treća grupa će se osvrnuti na prava turskih žena u današnjem društvu.
Grupe će imati vremena 5 minuta za reflekciju (svaka grupa) uključivši i pitanja koja
mogu postaviti drugim grupama.
ZAVRŠNA AKTIVNOST
Učenici se uključuju u diskusije u vezi sa pitanjem: koja prava žene imaju u oblasti
gde žive?
Ovo pitanje može biti postavljeno i kao domaći zadatak.
42
PREDMET: Engleski jezik
RAZRED: VI
LEKCIJA: Jedinica 1c, Engleski kroz školski kurikulum i raspored
VRSTA ČASA: Ponavljanje
NASTAVNA SREDSTVA: Udžbenici, tabla, krda, markeri, A4 i A3 papir.
Različiti mesečni kalendar dana u nedelji, školski raspored, karte sa brojevima.
KLJUČNE REČI: Raspored, predmeti, brojevi, meseci
CILJEVI:
1. Poređati brojeve, dane u nedelji i predmete.
2. Opisati raspored časova na engleskom jeziku.
3. Poštovati raspored razreda.
TEHNIKE: Brainstorming 10 minuta
Sakupljanje podataka
Izmešane reči 25 minuta
Propratne ideje
Poster projekat 10 minuta
UVODNA AKTIVNOST
Komadi papira sa ispisanim imenima meseca će biti podeljeni učenicima, npr. januar,
februar, mart – tako da će prva grupa biti formirana od onih učenika koji su dobili papire
sa imenima prvih šest meseci. I ostale grupe se formiraju od ostalih meseci npr. četiri
grupe gde svaka ima po šest učenika.
Učenici će na osnovu meseci formirati grupe i započeti sa kratkim ponavljanjima od prve
do poslednje grupe. Prva grupa ponavlja mesece januar, februar i brojeve od jedan do šest.
Ostale grupe će ponoviti svoje mesece i njihove brojeve. Na taj način ćemo ponoviti sve
mesece i brojeve.
Primer
Januar Februar Mart
prvi, drugi treći, četvrti pet, šest
Na isti način, imaćemo tri preostale grupe koje su formirane po redu od drugih meseci i
brojeva.
43
RAZVOJNA STRATEGIJA
U ovoj fazi časa, već pripremljeni papiri sa po 24 ispisane reči će biti prosleđeni svakoj
grupi učenika. Učenici će imati jedan minut vremena da pročitaju sve reči. Potom će se
listovi okrenuti licem nadole i svi će trebati da napišu sve one reči kojih se sećaju. Za ovo
će im biti potrebno 4 minuta.
Posle ovoga, učenici će ponovo okrenuti onaj papir sa ispisane 24 reči ali sada treba da
zamisle i sakupe, različite formulacije svih onih reči. I druge grupe će izneti svoje ideje i
sve zajedno će biti ispisane na A3 papiru; vreme predviđeno za ovo je 20 minuta.
24 pomešane reči
44
ZAVRŠNA AKTIVNOST
Rad koji je pripreman će sada biti predstavljen pred celom grupom: svaka grupa će
naimenovati predstavnka koji će njihov rad predstaviti razredu. Predstaviće svoje različite
ideje koje su ispisali na A3 papiru. Grupe imaju prava da ispišu različite ideje.
(Moguć primer)
Raspored za VI razred
Časovi
Dan 1 2 3 4 5 6
Ponedeljak Engleski Matem B Likovno Francuski L Hstorija Fizičko
R U
Utorak Matem. Muzičko E Fudbal Geograf. N Albanski Likovno
A C
K H
(Glavni cilj je da vidimo da li možemo naći raspored razreda iz radnih grupa)
DOMAĆI ZADATAK:
Svaki učenik treba da opiše raspored časova na engleskom.
45
MODELI NASTAVE MATEMATIKE I PRIRODNIH NAUKA
46
PREDMET: Matematika
RAZRED: XI
LEKCIJA: Geometrijska linija
SREDSTVA: Knjiga, sveska, stručni listovi, A4 listovi itd.
KLJUČNE REČI: Geometrijska linija, geometrijska linija u obliku srca, veličina srcaste
geometrijske linije.
CILJEVI: Do kraja časa učenici bi trebalo da budu u mogućnosti da:
1. Identifikuju geometrijske linije kroz razmatranje međuzavisnosti termina
geometrijskih linija
2. Rešiti zadatke koji su u vezi sa geometrijskim linijama i njihova primena u
životu/praksi
3. Verifikuju povratne formule za nalaženje n-termina geometrijske linije
korišćenjem matematičke indukcije.
STRUKTURA ČASA E Konceptni sto 5 min
R Slagalica II (stručni listovi) 30 min
R Asocijacije 10 min
EVOKACIJA
Učenici će biti podeljeni u parove a svakom učeniku u paru će biti dodeljen broj jedan ili
dva. Učenicima kojima je dodeljen broj jedan (1) će dobiti sledeći zadatak: Vrednost
vozila se svake godine smanjuje za polovinu cene koja je vredela na početku godine. Ako
je cena auta 8 000 evra, koja je onda vrednost automobile posle četiri godine? Pored
rešavanja zadatka, učenici će popuniti I sledeću tabelu:
Na kraju prve
godine
Na kraju
druge godine
Na kraju
treće godine
Na kraju
četvrte godine
Vrednost
automobila
47
Učenici kojima je dodeljen broj dva će imati sledeći zadatak: broj određenih
bakterija se svakog sata u posebnim uslovima tri puta umnožava. Ako imamo takvih 1 000
bakterija koliko će ih biti za četiri sata. Učenici će popuniti takođe i sledeću tabelu:
Na kraju
prvog sata
Na kraju
drugog sata
Na kraju
trećeg sata
Na kraju
četvrtog sata
Broj bakterija
Učenici će u parovima diskutovati popunjene tabele. Nastavnik će upisati rezultate
dobijene od učenika u tabelu nacrtanu na tabli. Ako budemo imali nekoliko različitih
rezultata za jedan zadatak, nastavnik će ostale rezultate ispisati drugim bojama. Biće
naglašeno da ćemo u prvom slučaju imati opadajuću liniju, a u drugom slučaju rastiću
liniju.
REALIZACIJA GLAVNOG DELA ČASA
Učenici će brojati naizmenično od jedan do tri i na taj način će formirati grupe. Potom će
se okupiti svi učenici sa brojem jedan, sa brojem dva i brojem tri.. Na ovaj način će biti
formirane ekspertske grupe. Učenicima koji nose broj jedan će biti dat ekspertski papir
broj jedan, potom učenicima sa brojem 2 radni list broj dva, a učenicima sa brojem tri će
biti dat ekspertski papir broj tri. Svi su učenici zamoljeni da pročitaju ceo tekst ali da
posebno obrate pažnju na nalaženje odgovora na pitanja i zadatke date im u njihovom
stručnom listu. Po završetku čitanja teksta, stručna grupa će diskutovati odgovore i
rezultate na upitnicima/zadacima. Učenici će se potom vratiti u svoje prvobitne grupe u
kojima se sada nalazi po jedan predstavnik svakog od prethodno dodeljenih brojeva.
Svaki od njih će, počevši sa brojem jedan, predstaviti svoje odgovore na zadatke koje je
njegova grupa eksperata imala.
REFLEKCIJA
Nastavnik organizuje učenike u grupe da reše pripremljenu asocijaciju. Asocijacija će
pomoćI učenicima da ojačaju svoje ranije stečeno znanje. Oni će takođe napraviti
interdisciplinarnu vezu između matematike i fizike.
48
Faradej Razlike bn=b1qn-1 Nauka
Elektromagnetno d Opšti termin Proučava prirodu i
prostorne oblike
Fluks an=a1+(n-1)d q Pitagora
Alternativna struja Opšti termin Herc Predmet
Indukcija Aritmetička linija Geometrijska linija Matematika
Indukcija je pojam koji se često koristi u fizici dok je matematička indukcija pojam koji se
koristi u matematici. U konkretnom primeru, matematička indukcija se koristi da potvrdi
povratnu formulu za crtanje (otkrivanje) opšteg termina i delimične količine u oblasti
aritmetičkih i geometrijskih linija.
DOMAĆI ZADATAK
Korišćenjem matematičke indukcije, učenici će potvrditi da
bn=b1qn-1 dhe Sn= a1* (1-qn)/ (1-q)
a takođe će napisati pet linija na temu “geometrijske linije”. Jedna od mogućnosti za “pet
redova” bi mogle da budu kao u produžetku:
Geometrijska linija
Rastuća adajuća
Je opisana e izgrađena e analizirana
Neke od životnih pojmova su objašnjeni kroz geometrijske linije
Geometrijska progresija
Važno je da učenici pripreme pet redova za matematičke koncepte jer će na taj način dati
kratak pregled naučenih informacija i izraziće ih na umetnički način. Ovo će povećati
volju i interesovanje kod učenika da uče matematiku.
Matematička indukcija
49
Stručni list br. 1
Šta podrazumevamo pod geometrijskom linijom?
Popunite tabelu
q x1 x2 x3 x4
2 1
1/2 6
1/2 4
Navedite koja je to geometrijska linija čije granice ispunjavaju uslovi dole
navedene
a1+ a3= -20
a2+ a4= -40
Stručni list br. 2
Šta podrazumevamo pod geometrijskom linijom herc?
Popunite tabelu
q x1 x2 x3 x4
1/3 1/9
9 36
4 2
Navedite koja je to geometrijska linija čije granice ispunjavaju dole navedeni
uslovi
a1+ a4= 144
a2+ a3= 96
Stručni list broj 3
Šta se misli pod interpoliranjem termina u geometrijskoj liniji?
a) Popunite tabelu
q x1 x2 x3 x4
4 32
2/3 6
1/2 2
a) Između brojeva 5 i 160, interpolirajte 4 granice geometrijske linije
50
PREDMET: Matematika
RAZRED: VI
ČAS: Zbir i razlika uglova
VREME: 40 minuta
CILJEVI: Veštine
a) Da ucčenici mogu da podele uglove u klase po njihovom vizuelnom izgledu
b) Da zajedno rade i slobodno razmenjuju ideje
c) Veštine evaluacije
Znanje:
a) Znanje o gradnji uglova.
b) Rad sa modelima, sa papirom u boji.
Pristup:
a) Učenici će biti aktivni u toku časa.
b) Objasniti radnje sa modelima i sa matematičkim metodima.
c) Razumeti važnost veze između radnji modliranjem i matematičkim metodom.
NEOPHODNA NASTAVNA SREDSTVA: udžbenici, papir u boji, stalak i poster papir,
makaze, uglomer, selotejp, trougao, kanap.
UVODNA AKTIVNOST:
Na početku časa učenici će biti motivisani kreativnom aktivnošću “Paukova mreža”.
Učenici će formirati krug, najbolje bi bilo kada bi se krug mogao formirati od po jedne
devojčice i jednog dečaka koji stoje jedni pored drugih. Za ovu aktivnost je potrebno jedno
klupko vunice.
Nastavnik će pojasniti aktivnost pre početka iste: Svaki učenik će bacati klupko drugom
učeniku i izgovoriće reč koja se odnosi na trougao: npr. Teme ugla, strane ugla,
naležuća strana, alfa strana, beta strana, itd.
Potom se klupko baca drugom učeniku s tim da se nit zadržava kod sebe jednom rukom.
Svaki učenik ima obavezu da zapamti reč, frazu ili rečenicu osobe koja joj/mu je bacila
klupko. Na kraju se klupko vraća nazad osobi istim putem i svaki od učenika treba da
izgovori iste reči, fraze ili rečenice. Klupko će se vratiti osobi sa kojom je i čitava
aktivnost započeta. Na kraju aktivnosti dobro bi došao aplauz. Nastavnik ispisuje lekciju
51
na tabli i postavlja pitanja: zašto smo sproveli ovu aktivnost? Šta smo iz ove aktivnosti
naučili? Da li ovo ima veze sa našom novom lekcijom? Sve se ideje ispisuju na tabli.
RAZVOJNE STRATEGIJE: (SLAGALICA – STRUČNI LISTOVI)
Učenici će biti podeljeni u četiri grupe u zavisnosti od broja učenika. Ako je potrebno,
možemo imati i više grupa. Nastavnik raspoređuje materijale i modele na kartama koje je
prethodno pripremio i izdaje uputstva o tome kako da se koristi tekst. Nastavnik nadgleda
rad i pomaže svim grupama. Grupe će popuniti poster kao rezultat grupnog rada, isto tako
učenici će naimenovati predstavnike.
Posteri se stavljaju na zid i nastavnik poziva na debatu ako to naravno preostalo vreme
dozvoljava.
POSLEDNJA AKTIVNOST:
Nastavnik dodeljuje pojedincima zadatke, npr. Recite mi zbir dva ugla? Ugao A =
učenikov broj u dnevniku; kombinovati cifre tako da ugao bude širok; npr. Ako se učenik
nalazi pod rednim brojem 7 (sedam) u dnevniku onda se broj 7 kombinuje sa brojem 2 i )
(nula) A= 270 i ugao B = 90.
MATEMATIČKIM METODOM IZRAČUNAJTE.
a). A + B = C , rešenje; C = 270 + 90 = 360 – Ugao je pun.
b). A - B = K , rešenje; K = 270 – 90 = 18o – Ovo je ležeći (nadole) ugao.
Nastavnik sakuplja rezultate koje su učenici postigli, ocenjuje ih i stavlja u njihove
dosijee.
52
PREDMET: Matematika
NAZIV EKSPERIMENTA: Igra kruga
CILJEVI:
1. Učenici će aktivno učestvovati u formulaciji koncepta
2. Primena koncepta u bilo kom krugu
3. Povezivanje novih informacija sa prethodnim informacijama
Prva potreba – potreba učenikovog znanja
Kako bi se sproveo ovaj eksperiment, učenici treba da imaju prethodno znanje o krugu i
njegovim elementima.
Nastavnik priprema neophodni materijal za eksperiment; krug sa, ako je moguće, većim
prečnikom (može se raditi sa selotejpom, užetom itd.). U kružnoj liniji ispisujemo tačku.
Učenik radi na demonstraciji eksperimenta tako što privlači pažnju učenika na ono što
radi.
Prvi korak: U sredinu razreda nastavnik postavlja (obeležava) tačku iz koje povlači pravu
liniju. Preko te tačke iscrtava krug i na kružnici određuje drugu tačku. Kad se spoje ove
dve tačke, one formiraju segment i ovo se ponavlja po potrebi.
Drugi korak
Prečnik kružnice postavlja se na segmenat polazeći od početne tačke i vrši merenja
segmenta pomoću prečnika kao merne jedinice i ova radnja se ponavlja još jedanput kako
bi učenik uočio da je dužina segmenta jednaka dužini malo više od tri dijametra.
Šema kako se izvodi eksperiment:
a)
b)
53
Zatim, učenik samostalno opisuje radnje (upućuje se da navode po jednu opservaciju na
papiru). Nakon toga nastavnik prikuplja opservacije. Poziva učenike da pročitaju svoje
opservacije, čita i on svoje, i pišu ih na tabli. On opet pita učenike da li postoje još koje
opservacije. Učenik asistent prikuplja slične opservacije i postavlja ih na sto.
OČEKIVANE OPSERVACIJE KOD UČENIKA:
• Uočavanje kruga preko kojeg jedna prava linija čini puni krug;
• Nastavnik upoređuje obim sa prečnikom (dijametrom);
• Videli smo da je obim kruga jednak dužini od tri i malo više prečnika;
• Pravu je podelio na tri nejednaka dela;
• Krug je podeljen na dva jednaka dela;
• Krug ima određenu dužinu;
• Obim kruga je manji od četri a veći od tri prečnika;
(sve ove opservacije su postavljene na tablu)
Da bi se utvrdilo koje su opservacije tačne a koje ne, nastavnik poziva dvoje učenika kako
bi ove opservacije dokazali preko eksperimenta kad jedan učenik čita opservaciju a drugi
vrši eksperiment.
IZBOR OPSERVACIJA
Izbor opservacija vrši nastvanik. Biraju se one koje su blize konceptu:
• Videli smo da opisivanje punog kruga kružnice je jednak sa tri i malo više
prečnika.
• Obim kruga je manji od četri a veći od tri prečnika.
Potom, nastavnik postavlja pitanja a na osnovu kojih učenici razvijaju svoje hipoteze.
Pitanje: Da li se slično dešava i kod krugova sa različitim prečnikom?
Zatim, učenici ponaosob pišu predpostavke o postavljenom pitanju.
Prikupljanje predpostavki se vrši na sličan način kao i kod opservacije.
Sve predpostavke učenika se ispisuju na tabli:
• Ne važi kod svih krugova
• Vredi samo kod ovog kruga
• Vredi kod manjeg kruga
• Vredi u svim krugovima
54
Zatim se učenici podele na grupe u zavisnosti od broja učenika.
Sugestije i najave:treba biti pažljiv tokom merenja jer nepažnja daje negativan rezultat.
Nakon formiranja grupa, daje im se po jedna opservacija i po jedna predpostavka; ukoliko
nemamo dovoljno opservacija za sve grupe ,onda se jedna može da podeli na više rupa.
Zatim se grupama objašnjava šta trba da rade.Nakon što grupe pročitaju opservacije i
predpostavke, razmišljaju o materijalu koji im je potreban za izvođenje
eksperimenta.Grupa treba da odredi svog predstavnika,zatim onoga koji opisuje
eksperiment, koji meri vreme i druge.Nastavnik treba da ima i dodatne materijale koji su
potrebni učenicima za izvodenje eksperimenta. Nastavnik sve vreme treba da nadgleda
grupe, da im pomogne kad zatreba, da prati njihovo interesovanje i angažovanje ponaosob.
Pošto konstatuje da je eksperiment završen, nastavnik deli velike listove potrebne za
nastavak rada.Nako toga, pošto su svi poslovi završeni, nastavnik poziva sve učenike iz
razreda da se okupe oko jedna grupe da čuju njihov izveštaj o radu:rad grupe objašnjava
njihov predstavnik.Učenici postavljaju pitanja koja ne treba da budu provokativna. Posle
svega ovoga, listovi se postavljaju na zid,a potom učenici navode neke od ključnih reči
radi formulisanja koncepta nakon čega nastavnik zajedno sa učenicima radi korektnu
završnu formulaciji koncepta.Zavtšni koncept se ispisuje na tabli a učenicima se daje
dovoljno vremena da ovo zabeleže u svoje sveske.
Odnos(količnik) obima i prečnika kruga daje nam vrednost 3,14 koji se zove broj”Pi” i
obeležava se grčkim slovom π.
Predlozi za zadatke koji će se vrednovati:
• Odnos(količnik) kojih parametara kruga daje broj “π”?
• Kolika će biti dužina puta koga opiše vrh velike kazaljke na satu tokom 24 časa
ukoliko se zna da je dužina kazaljke 8 cm?
• Da li su dovoljna dva mesta iza decimalnog zareza broja “π” da bi se izračunala
dužina zemljinog ekvatora?
55
PREDMET: Matematika
RAZRED: I
ČAS: Broj 7 (sedam)
NASTAVNA SREDSTVA: stikeri, papirna korpa, papir u boji, makaze
CILJEVI
1. Da se bude u mogućnosti da se u toku aktivnosti poređaju brojevi po redu
2. Da se popune prazne kockice u skladu sa zahtevima iz teksta
3. Da se formira grupa od sedam elemenata
AKTIVNOST: 5 min.
U ovom delu časa obično započinjem aktivnost tako što učenici formiraju krug i
broje jedan do sedam. Kada sedmi učenik izgovori broj, on/ona u isto vreme i udari
dlanom o dlan. Potom broje unazad, od sedam do jedan.
Pošto učenici sednu, postavljaju na zid deo priče: “Snežana i sedam patuljaka”.
Kada je Snežana ušla u kuću videla je da je sve u znaku broja sedam: sedam kašika, sedam
tanjira, sedam stolica, sedam čaša, sedam kreveta. Nije znala da ova kuća pripada
sedmorici patuljaka.
Postavljam pitanje učenicima: Koju ste to reč čuli nekoliko puta? Da li ovu reč
možemo zameniti brojem?
Predstavljam razredu broj i stavljam stiker sa brojem sedam (7) iznad reči sedam.
Otvorite knjige na stranu 25.
Učenici opisuju predmet broj 1 u kom nalaze elemente sa brojem sedam (7)
Potom, kao što tekst zahteva, dovršavaju zadatke. Zastajemo na minut posle svakog
zadatka (vežbe) kako bi porazgovarali o procesu. Potom će dvoje učenika izaći pred razred
i poređati stikere koje je pripremio učitelj na korpu, jedan od učenika će ih ređati od 1 do 7
a drugi od 7 do 1. Korpe će biti stavljene na zid.
1234567
1234567
REFLEKCIJA
U ovom delu od svake se grupe traži da nađe sve što je povezano sa brojem sedam,
npr. 7 dana u nedelji, 7 članova porodice, priča “Vuk i sedam jarića”, 7. mart itd. Zatim će
56
učenici dobiti zadatak da sastave drugačije grupe koje formiraju broj 7 (sedam). Mogu da
koriste papir u boji.
DOMAĊI ZADATAK: Modeliranje broja 7 (sedam).
KORELACIJA
1. jezik
2. fizičko obrazovanje - aktivnost
3. likovno – crtanje
4. muzičko obrazovanje – kada izgovaraju broj 7.
PREDNOSTI AKTIVNOSTI
Koncentracija
Aktivno učešće
Ređanje brojeva iz različitih uglova
Opuštanje
Primenjivo u svim predmetima
57
PREDMET: Matematika
RAZRED: III
NASTAVNA JEDINICA: Sabiranje i oduzimanje trocifrenog broja
TIP ČASA: Utvrdjivanje
CILJEVI: Na kraju nastavnog časa, učenici treba da se osposobe da:
1. Utvrde i usvoje algoritam sabiranja i oduzimanja pomoċu rešavanja zadataka
2. Razviju samostalnost i istrajnost u radu
3. Podstiču na maksimalno angažovanje misaonih operacija i razvijanje motivisanosti
STRUKTURA ČASA
E Brainstorming 5 min.
R Insert 25 min.
R Klaster 10 min.
EVOKACIJA (Brainstorming):
Uċenici se podele u grupe. Posle podele dobijaju zadatke u kojima treba da odrede o kojoj
računskoj operaciji je reċ, a zatim naziv prvog broja, drugog broja i rezultat u toj računskoj
operaciji kao i njihove vrednosti. Sve ovo rade u grupi a svoja rešenja prezentuju velikoj
grupi i na taj način dolazimo do naziva nastavne jedinice.
REALIZACIJA ZNAČENJA (insert):
Posle ponovne podele u grupe, učenici dobijaju unapred pripremljen materijal i prvo
pojedinačno, a zatim u grupi, zadatke koje su rešavali, svrstaju u tablicu pod oznakama:
znam; naučio sam (novo saznanje); dodatna informacija
Sva njihova rešenja opisuju u tablici i prezentuju velikoj grupi
REFLEKSIJA (Klaster):
Učenici nacrtaju pravougaonik u koji upisuju naziv “Sabiranje i oduzimanje trocifrenog i
jednocifrenog broja” , oko tog pravougaonika opisuju zadatke i dalje vrednosti tih
brojeva, zatim od koliko cifara je sastavljen taj broj.
58
PREDMET: Geografija
RAZRED: V
TEMA: Vulkani i zemljotresi
CILJEVI: Na kraju časa učenik će biti u stanju da:
1. Svojim rečima ispriča koje su to tri glavne osobine vulkana i zemljotresa.
2. Ispriča i locira na mapi dve glavne zone vulkana i zemljotresa.
3. Identifikuje glavne razloge pojave zemljotresa i da argumentuje, svojim rečima,
važnost vulkana.
4. Opiše glavne posledice vulkana i zemljotresa.
KLJUČNE REČI: Vulkan, magma, erupcija, zemljotres, epicentar, hipocentar
VRSTA ČASA: Obrada
OBLICI RADA: Individualni, u parovima i grupni rad
TEHNIČKA SREDSTVA: Mapa sveta, udžbenik geografije za 5 razred, modeli vulkana,
fotografije, crteži, prazan papir, markeri itd.
STRUKTURA RAZREDA
E Brainstorming 10 min
R ZNAM - ŽELIM DA ZNAM - NAUČILA/O 25 min
R “Pet redova” 10 min
RAZVOJ ČASA
EVOKACIJA:
U ovom delu časa, postaviću sledeće pitanje: šta mislite, ili znate o vulkanima ili
zemljotresima? Učenici će biti upućeni da prvo samostalno razmišljaju o tome šta znaju i
misle o ovom pitanju a potom će pribeležiti svoje mišljenje u svesku; potom će u parovima
diskutovati dok će se na kraju razviti grupna diskusija. Predstavnik grupe će predstaviti
mišljenje, a nastavnik će ih upisivati u rubriku ZNAM, koju je nastavnik već pripremio na
tabli. Po popunjavanju prvog stuba u tabeli, nastavnik će ohrabriti učenike da postavljaju
pitanja u vezi sa onim šta bi oni voleli da saznaju o vulkanima i zemljotresima. Pitanja
koja učenici budu postavljali će nastavnik zapisati u stubac ŽELIM DA ZNAM.
59
REALIZACIJA GLAVNOG DELA
Pošto se popuni drugi stubac, nastavnik predstavlja učenicima novu temu i moli ih da
otvore svoje udžbenike geografije na stranu 60 i da svako za sebe pročita tekst koji je
sastavljen korišćenjem INSERT simbola. Dok čitaju učenici će pažljivo tražiti odgovore
na pitanja koja su prethodno sami postavili i koja su pribeležena u tabeli, tj. stupcu pod
nazivom ‘želim da znam’. Učenici će voditi beleške o odgovorima na pitanja i drugim
informacijama koje su saznali iz teksta. Ove informacije i odgovori će biti zapisani u
trećem stupcu – NAUČENO.
ZNAM ŽELIM DA ZNAM NAUČENO
Iz vulkana izlaze vatra
i dim;
Vulkani izazivaju
dosta štete;
Zemljotresi izazivaju
osećaj straha kod
ljudi;
Zemljotresi uništavaju
kuće, škole, prave
rascep u zemlji itd.
Koje je ime onog vrelog materijala koji
izlazi iz vulkana?
Gde najviše ima vulkana i
zemljotresa?
Šta izaziva zemljotrese?
Kakve promene izazivaju vulkani i
zemljotresi na površini zemlje? itd.
Magma
Oko Pacifika (vreli
pacifički pojas i zona
Mediterana.)
Većina zemljotresa se
događa zbog naprslina i
kretanja u dubini Zemlje
itd.
REFLEKSIJA
Grupe učenika će biti zamoljene da sastave tekst u dužini od pet redova.Vođe grupe će biti
ti koji će tih pet redova pročitati ostalim učenicima.
VULKANI
aktivni ugašeni
erupcija stvaranjeizlivanje
sastoji se od vrh,kratera i kanala
Vatra
ZEMLJOTRE
neočekivani snažni
podrhtavanje uništavanje potres
stvaraju se u dubini zemlje
vibracije
60
PREDMET: Geografija
RAZRED: V
TEMA: Fizičke odlike atmosfere
CILJEVI: Na kraju časa, učenici bi trebalo da budu u mogućnosti da:
1. Navedu pet glavnih osobina vazduha i pomenu instrumente koji će se koristiti za
njihovo merenje.
2. Ispričaju, svojim rečima, kako se vazduh zagreva i kako se temperatura vazduha
povećava sa povećanjem nivoa mora.
3. Identifikuju glavne razloge promene vazdušnog pritiska i uzroke kiše i snega.
4. Dokažu zašto je važno meriti osobine vazduha tri puta dnevno.
KLJUČNE REČI: Temperatura vazduha, vazdušni pritisak, vetrovi, vlažnost
VRSTA ČASA: Razrada
OBLIK RADA: Ceo razred, pojedinačni rad, u parovima i grupni rad
STAVNA SREDSTVA: Instrumenti za merenje osobina vazduha, fizička mapa sveta,
udžbenik za geografiju V razred, prazni listovi papira, markeri, stručna pitanja, itd.
STRUKTURA ČASA
E BRAINSTORMING i TEHNIKE ISPITIVANJA 10 min
R SLAGALICA II 25 min
R GRUPA 10 min
RAZVOJ ČASA
EVOKACIJA:
U ovom delu časa razvijam brainstorming tehniku ispitivanja sa celim razredom. Na
primer:
Šta je atmosfera?
Zašto je atmosfera važna za život na Zemlji?
Iz kojih se slojeva sastoji atmosfera?
Zašto je troposfera najvažniji sloj atmosfere?
Odakle dolazi toplota na Zemlju?
Zašto je Sunce izvor života na Zemlji?
61
Na osnovu ovih pitanja na koje će učenici davati odgovore i ideje, podeliti sa ostalima
svoje misli i organizovati temu sledećeg časa.
REALIZACIJA GLAVNOG DELA ČASA
U ovoj fazi časa, učenici su podeljeni u grupe formirajući “domaće grupe”.
Učenici će se razbrajati brojeći od 1 do 4. Nastavnik će podeliti razred, svrstavši učenike
koji nose broj 1 u jednu grupu, isto će se dogoditi sa učenicima kojima je dodeljen broj 2,
3 ili 4.
Na ovaj način nastavnik formira “ekspertske grupe”. U produžetku, po formiranju
ovih grupa, nastavnik će zamoliti učenike da otvore svoj udžbenik za geografiju na stranu
72, predstavivši novu temu i ciljeve koje treba postići do kraja časa. Stručni listovi će
takođe biti podeljeni. Svaki od njih će sadržati pitanja. Učenici dobijaju listove sa brojem
koji je njima prethodno dodeljen; učenik koji nosi broj jedan dobija “stručni list br. 1” itd.
Zadatak dat svim grupama je da individualno pročitaju ceo tekst. Tekst bi trebao da
se čita na taj način kako bi se omogućilo učenicima da svako za sebe pronađe odgovore na
pitanja koja su mu postavljena na “ekspertskom listu” a koji je dao nastavnik. Odgovori bi
trebalo da se prodiskutuju u okviru ekspertske grupe. Svaki stručnjak je odgovoran za
pitanja koja se nalaze na njegovom “ekspertskom listu”.
Kada je vreme isteklo, “stručnjaci” se ponovo vraćaju u svoje domaće grupe i
svaki od njih podnosi izveštaj o delu teksta koji je bio dodeljen. Isto će se odgovoriti i na
pitanja drugih podelivši sa svima i svoje misli.
PITANJA ZA EKSPERTSKE GRUPE
Ekspertski list 1.
Koje su to glavne odlike vazduha i kako se nalazi njegov prosek na dnevnoj,
nedeljnoj ili godišnjoj bazi?
Zašto se temperature vazduha svakog dana, nedelje, meseca i godine menja na
različitim mestima?
Kako delimo vetrove po načinu na koji duvaju?
Ekspertski list broj 2.
Koji instrumenti mere: temperature vazduha, pritisak vazduha, brzinu vazduha,
pravac i vlažnost?
Koji su glavni uzroci nastanka kiše i snega?
62
Kako se zagreva vazduh?
Ekspertski list broj 3.
Koji su glavni razlozi promene vazdušnog pritiska?
U kojim oblastima imamo lokalne, sezonske i planetarne vetrove?
Kako se formiraju oblaci i kojih oblika mogu biti u odnosu na svoj izgled?
Ekspertski list broj 4.
Šta prouzrokuje vetrove?
Kako delimo atmosferske procese (po načinu na koji se oni formiraju)?
Zašto pada temperature vazduha sa porastom nivoa mora?
REFLEKCIJA
Od učenika se traži da formiraju grozd. Vođe grupa mole da naglas da pročitaju
učenicima:
63
PREDMET: Nauka
RAZRED: IV
TEMA: Voda
CILJEVI: Na kraju časa, učenici će biti u mogućnosti da:
1. svrstaju u kategorije svoje ideje u vezi sa vodom a zasnovanim na opštim
osobinama
2. komentarišu postavljena pitanja (formulisanje njihovih sopstvenih odgovora)
3. predvideti agregatno stanje vode na različitim temperaturama bez primene istog u
praksi
STRUKTURA ČASA
E Pregled kategorija
R Slagalica iI
R Venov dijagram
EVOKACIJA (Uvod)
Učenici sastavljaju listu stvari koji oni znaju o vodi. Ideje grupa se sakupljaju i ispisuju na
tabli sastavivši na taj način jednu zajedničku listu.
Učenici će pokušati da, svako za sebe, izvede kategorije na osnovu gore datih ideja.
Ako bude poteškoća sa ovim, nastavnik im može pomoći sa prvom kategorijom. Npr.
odlike vode (agregatno stanje, rasprostranjenost u prirodi, za šta se koristi itd…)
REALIZACIJA GLAVNOG DELA ČASA
Pošto saznaju šta je tema časa, svaki član grupe će dobiti jedan broj od 1 do 4. Svaki
učenik će takođe dobiti po jedan stručni list. Njihov zadatak je da pročitaju ceo tekst ali će
naglasak biti stavljen na pitanja na koje treba dati odgovore.
Učenici će se iz svojih “domaćih grupa” preseliti u ekspertske grupe. Svaki učenik koji
nosi broj 1 će se pridružiti drugim učenicima koji su dobili isti broj, potom će se sve
dvojke skupiti u jednu grupu itd.
Vodiće beleške o odgovorima stručnih grupa. Sada, kada su postali stručnjaci za određeni
materijal, vraćaju se u svoje domaće grupe i svako od njih po redu govori o onome šta su
naučili u ekspertskoj grupi.
64
REFLEKCIJA
Pošto su učenici u trećem razredu učili o vazduhu, sada će u parovima identifikovati,
putem Venovog dijagrama, zajedničke osobine i razlike između vazduha i vode.
Na kraju će svaki par napraviti jedan zajednički dijagram.
Vazduh Voda
Stručni list 1
Na kojim delovima Zemlje nalazimo vodu u tečnom stanju?
Stavili smo poklopljen sud, napunjen vodom da se greje. Da li mislite da će se
količina vode smanjiti?
Stručni list 2
Podelite površinu zemlje i količinu vode koju sadrži ljudsko telo ili je njome
pokriveno.
Ako je temperature vode 3oC u kom će agregatnom stanju biti voda u posudi?
Stručni list 3
Na kojim temperaturama voda menja svoje agregatno stanje?
Zamrzavamo flašu punu vode. Ako je ostavimo vani na temperaturi od 0oC, šta
mislite da će se dogoditi?
Stručni list 4
Navedite koja su sve to agregatna stanja vode?
Ako bi ljudsko telo ostalo bez vode, šta mislite da bi se dogodilo?
Za domaći zadatak učenici će primeniti u praksi 2 pitanja iz prva tri stručna lista.
Rezultate treba uporediti sa odgovorima koja su im data tokom časa.
65
PREDMET: Biologija
RAZRED: IV
TEMA: Funkcija delova biljaka
VRSTA ČASA: Razrada
VRSTA RADA: Individualni, u parovima i grupni rad.
CILJEVI: Na kraju časa bi učenici trebali da budu u mogućnosti da:
1. navedu glavne delove biljaka
2. objasne ulogu najmanje 4 dela biljke
3. analiziraju njihovu međupovezanost i međuzavisnost
NASTAVNA SREDSTVA: Udžbenik, A4 listovi, olovka, boja, selotejp.
KLJUČNE REČI: koren, stabljika, listovi, cvet, plod, seme.
STRUKTURA ČASA
E Brainstorming 5’
R Slagalica I 25’
R Grafički organizator 10’
TOK ČASA
EVOKACIJA (uvod):
Na početku ovog časa, sprovešću aktivnost zagrevanja u svrhu motivisanja i opuštanja
učenika. Učenici će imati priliku da sami formiraju oblik i neke od linija datih u
produžetku kako bi mogli da povežu aktivnost sa temom časa. Na početku ću iscrtati (na
tabli) linije koje će učenici koristiti. Objasniću im da mogu da koriste linije samo jednom i
da mogu da promene mesto linijama ali ne i njihov oblik. Kada se linije sastave, one
formiraju oblik/figuru. U slučaju problema, pomoći ću učenicima sa dodatnim savetima
koji bi mogli da vode ka željenom rešenju. Npr.: oblik/figura podseća na nešto što možda
imate kod kuće. Možda tako nešto imamo i u hodnicima naše škole. Uzgaja se, zaliva itd.
(ne mogu se koristi sva ova uputstva). Dobijeni oblik ne mora da ispadne upravo onako
kako smo želeli. Učenici će možda sastaviti od datih linija različiti oblik/figuru koja bi bila
prihvatljiva.
Pošto učenici završe svoj rad, nekoliko radova ćemo prodiskutovati. Sami ćemo nacrtati
oblik/figuru u slučaju da ne dobijemo rezultat koji smo hteli.
66
Oblik/figura za aktivnost zagrevanja (delovi koji su prethodno nacrtani daju željeni
oblik/figuru).
Pošto je oblik/figura finalizirana, pitaćemo učenike: šta znate o biljkama?
Oni će potom u parovima diskutovati, a nakon toga ćemo ispisati na tabli informacije do
kojih su došli.
REALIZACIJA GLAVNOG DELA ČASA:
Pošto smo završili sa njihovim odgovorima, učenici će brojati od jedan do šest – kako bi
svaki učenik dobio po jedan broj. U skladu sa dodeljenim im brojevima, podeliću razred u
šest grupa. Svaki broj će dobiti po jedan zadatak:
1. Koren
2. Stabljika
3. Lišće
4. Cvet
5. Seme
6. Plod
Učenici se upućuju na deo teksta koji je dodeljen njihovom broju. Pošto pročitaju svoj
deo, zamolićemo učenike pod brojem jedan da se okupe u jednu grupu. Oni kojima je
dodeljen broj dva će formirati drugu grupu i tako svi ostali (do broja šest). Na taj način
ćemo formirati ekspertske grupe – jedinice zajedno, dvojke zajedno, trojke zajedno,
četvorke zajedno, petice zajedno itd.
Potom reći učenicima da pročitaju i prostudiraju određeni deo teksta zajedno sa članovima
grupe. Kada svi u toj grupi usvoje taj deo teksta, vratiće se u svoje “domaće grupe” i
njihov zadatak će im potom biti da poduče/objasne svoj deo ostatku “domaće grupe”.
Učenici bi trebalo da budu svesni da se njihovi drugovi iz “domaće grupe” oslanjaju na
ono što je “predavač” naučio, zato što niko ne mora da proučava više od onog dela koji mu
67
je dodeljen – tako da sada svako očekuje od svog prijatelja da mu pomogne. Prvo će
izlagati đaci kojima je dodeljen broj jedan, potom dvojke i tako dok svi ne završe. Na
kraju, svi bi učenici trebalo da budu upoznati sa svim delovima teksta a ne samo sa svojim
delom.
Potom će učenici krenuti u akciju i podeliti se u grupe kako je objašnjeno. Formiraće
grupe u skladu sa dodeljenim brojevima. Pročitaće svoje delove teksta i diskutovati njihov
sadržaj jedni sa drugima. Potom će se vratiti u svoje “domaće grupe” (početne grupe) i
počevši od broja jedan svako će objasniti svoj deo teksta ostalim članovima grupe. Svako
će dobiti priliku da nešto kaže o delu teksta koji su proučavali. (Nastavnik posmatra kako
se informacije prenose sa jednog učenika na drugog).
REFLEKSIJA:
Pošto svako dobije priliku da objasni, učenicima se govori da svoj deo predstave u vidu
slike na zidu a u skladu sa strukturom bilja. Potom će predstavnici grupa predstaviti svoje
crteže i objasnici vezu između biljaka i govoriće o njihovoj važnosti.
DOMAĆI ZADATAK:
Doneti u razred celu biljku ili doneti odvojene delove biljke.
IZ ISKUSTVA
Bilo je zadovoljstvo gledati učenike u toku rada na času, njihovu predanost crtanju
oblika/figura na samom početku časa. Ova aktivnost formira prijatnu atmosferu i kao
rezultat u toku časa pa do kraja vlada radna atmosfera. Očigledno je da su svi učenici
posvećeni ispunjavanju dodeljenih zadataka sa punom odgovornošću.
68
PREDMET: Biologija
NASTAVNA TEMA: Sistem organa
NASTAVNA JEDINICA: Sistem organa za probavu
CILJEVI: Na kraju časa učenici treba da znaju:
1. da nabroje organe za probavu
2. da ih prakticno pokažu na modelu
3. da znaju koje uloge vrše odredjeni organi
4. da razlikuju zube po gradji i funkciji
KLJUČNE RECI: usta, zubi, jezik pljuvačne žlezde, ždelo, jednjak, želudac,
dvanaestopalačno crevo, debelo crevo, analni otvor (čmar),
jetra, žuc, krvni sistem.
NASTAVNA SREDSTVA: Gipsani model čoveka (trupni deo), modeli zuba, model
želuca, model jetre, Grafoskop i grafofolije, šematski prikaz organa za varenje
LITERATURA: “Biologija” za VIII razred osnovne škole
“Anatomija čoveka” udžbenik za učenike srednje škole
Ostala literatura dostupna nastavniku i široj javnosti
(npr.časopisi, enciklopedije, internet,itd).
STRUKTURA NASTAVNOG ČASA
E Brainstorming 10 minuta
R Slagalica I 20 minuta
R Grafički organizator 15 minuta
FAZA EVOKACIJE: (Brainstorming)
Nastavnik formira grupe od po 6 ucenika
Nastavnik postavlja pitanja učenicima:
1. Šta znate o sistemu za probavu?
2. Šta znate o zubima/
3. Kakva je uloga želuca?
FAZA REALIZACIJE ZNACENJA (Znam, želim znati, naučio sam)
U ovoj fazi koja bi trebalo da traje izmedju 20-25 minuta, nastavnik posta-vlja pitanja o
tome šta učenici znaju ili misle da znaju o sistemu organa za varenje.
69
Učenici koriste svoje beleške koje su vodili u prvoj fazi časa (evokacija).
Za to vreme nastavnik crta KWL tabelu na tabli,u kojoj ċe zapisivati prvo u
koloni “ZNAM” sve ono što znaju ili misle da znaju. (učenici takodje crtaju KWL
tabelu u svojim sveskama.)
ZNAM ŽELIM ZNATI NAUČIO SAM
Nakon toga, nastavnik pita učenike šta bi zeleli da znaju o ovom sistemu?
Učenici postavljaji različita pitanja, a nastavnik im pomaže u formulisanju pitanja, te iste
zapisuje u kolonu “ŽELIM DA ZNAM”. Poželjno je da učenici postave,više različitih
pitanja koja ċe biti zapisana na tabli.
U sledeċem delu sledi čitanje teksta od strane učenika. Pre čitanja teksta nastavnik daje do
znanja da postavljena pitanja potraže u tekstu, čime se postiže veċa pažnja učenika tokom
čitanja teksta, a time i bolje usvajanje gradiva.
Nakon čitanja teksta, učenici daju odgovore na neka od pitanja koja su prethodno postavili.
Nastavnik zapisuje odgovore na tabli u KWL tablici, u koloni “NAUČIO SAM”. To isto
rade i učenici u svojim sveskama. Neka od pitanja ċe ostati neodgovorena, pa nastavnik
preporučuje gde bi se mogli pronaċi odgovori na takva pitanja (odredjena literatura,
časopisi, internet,itd.)
Takodje se u koloni “NAUČIO SAM” zapisuje pored odgovora na postavljena pitanja i sve
ono što su novo saznali čitanjem teksta.
FAZA REFLAKSIJE: (Klaster)
U ovoj fazi časa ċe učenici metodom “Klastera” uraditi prvo pojedinačno a potom grupni
rad na papiru koji ċe biti prezentovan od strane vodje grupe, ostalim učenicima.
70
PRIMER KLASTERA:
71
PREDMET: Hemija
RAZRED: 12
ČAS: Alkali
CILJEVI: Do kraja časa, učenici bi trebalo da budu u mogućnosti da:
1. objasne formulu za alkale
2. nacrtaju geometrijski oblik alkala
3. analiziraju strukturu alkala
4. odrede tip hibridizacije u alkalima
NASTAVNA SREDSTVA: Udžbenik, olovka, papiri A4 formata, tabla i kreda
STRUKTURA ČASA: E Brainstorming 10 min.
R Kubizam 20 min.
R Pet redova 10 min.
RAZVOJ ČASA
EVOKACIJA
Od učenika se traži da individualno razmisle o postavljenim pitanjima. Pošto su naučili
hemijske strukture I klasifikaciju ugljovodonika, postavljaju se sledeća pitanja:
Šta su ‘alkali’? Zasićeni ili nezasićeni ugljovodonik? Zašto?
Koliko se atomskih orbitala koristi u ovoj hidrolizi?
Koji je tip hibridizacije prisutan?
Kada pravimo kratak pregled osobina ovih grupa odvojeno na papiru A4?
REALIZACIJA
Učenici se dele u grupe: svaka ima 5-6 osoba i daje im se uputstvo da pročitaju lekciju
“Alkali”. Svakoj grupi je dat i papir sa pitanjima koje je pripremio nastavnik a ispisanih na
tri strane kocke.
OPIS:
Nacrtati opštu formulu alkala
Dati geometrijski oblik za predstavnike alkala – metan (CH4) ili etan (C2H6)?
72
ANALIZA:
Analiza povezanosti jednom vezom između ugljenika – ugljenika i ugljenika – vodonika.
Pažljivo analizirati strukturu alkala, reakcija koje ih uključuju, reakciju itd.
ARGUMENTACIJA:
Važnost alkala, priprema ili dobavljanje CH4, njihova široka upotreba i primena.
REFLEKCIJA se takođe može obaviti korišćenjem pet redova.
ALKALI
Zasićene Nereaktivne
Dobavljene Halogen Zamene
Alkali su otporni na kiseline i baze
Zasićeni ugljovodonik (parafin)
Veze i geometrija u etanu (C2H6).
73
PREDMET: FIZIKA
RAZRED: VII
TEMA: Toplotni kapacitet tela
CILJEVI: Učenici su u stanju da:
1. ispričaju kako se menja unutrašnja energija tela
2. uporede toplotni kapacitet različitih tela
3. definišu toplotni kapacitet tela
STRUKTURA ČASA E Brainstorming 5 min.
R Kubizam 20 min.
R Pet redova 15 min.
TOK ČASA EVOKACIJA (Brainstorming) Postavljati više pitanja i čekati da učenici daju odgovore na ova pitanja radeći u parovima i
grupama. Npr.
1. Šta vi podrazumevate pod toplotnim kapacitetom tela?
• Zadržava temperaturu • Velika unutrašnja energija
• Visoka temperature • Prenos energije itd.
• Oslobađanje energije
2. Koja od ovih supstanci ima veći toplotni kapacitet (npr. ulje, led, gvožđe,
aluminijum, voda itd.)
• Gvožđe • Ulje
• Bakar • Voda
• Aluminijum • Led
• Etar • Staklo
3. Da li sve tečnosti imaju istu gustinu?
4. Ako to nije tako, da li gustina ima uticaja na prenos energije?
5. Gde je najveće kretanje (frekvencija) molekula?
6. Koliko ova kretanja imaju uticaja na prenos energije? itd.
74
REALIZACIJA GLAVNOG DELA ČASA (Insert)
Završiti ovu fazu deleći učenicima materijal. Učenici će čitati materijal, a pošto završe
čitanje, staviće na kraj teksta odgovarajuće znakove kao što je navedeno u produžetku:
informacija je već poznata
+ Ako je informacija nova
- Ako se misli ne podudaraju
? Treba mi nova informacija
Već poznato
+
Nova informacija
-
Misli se ne
podudaraju
?
Trebam više
informacija
• Svako telo ima
posebnu unutrašnju
temperaturu
• Kada su tečnosti
različite a iste mase,
za istu količinu
energije njihova se
temperatura menja.
Koji je razlog
promene temperature
različitih tela sa istom
masom?
• Temperatura se
menja sa promenom
unutrašnje energije
• Količina energije
koja raste sa
temperaturom tela za
1K ili 10C se naziva
toplotnim
kapacitetom tela.
Koji je razlog što
svako telo ima
određen toplotni
kapacitet ?
• Temperatura
raste kada imamo istu
tečnost različite mase
• Svkao telo ima
određeni toplotni
kapacitet.
Koja je prednost u
praksi onih tela koja
imaju ogroman
toplotni kapacitet.
• Kada imamo istu
tečnost različite mase,
temperatura tečnosti
manje mase se
povećava.
• Ako se
temperatura povećava
od t1 to t2, gde t2>
t1, Q – količina
energije onda je
Zašto vozila koriste
antifriz i koja je
njegova funkcija.
75
12 ttQC−
=
• Unit
[ ] [ ][ ] K
JtQC ==
Zašto nafta treba da je
gušća leti a tanja zimi.
REFLEKSIJA (pregled kategorija)
Sve vreme upućujem učenike na pravi put time što im zadajem zadatke tipa:
• svrstajte u kategorije toplotne kapacitete različitih tela.
• napravite kategorije na osnovu količine energije/temperature.
• napravite kategorije na osnovu mase tela.
• napravite kategorije zasnovane na korist u svakodnevnom životu.
76
PREDMET: Fizika
RAZRED: VI
TEMA: Izvori električne energije, Galvanski elementi (baterija)
VREME: 40 minuta
CILJEVI:
Sposobnosti:
a) da učenik bude u mogućnosti da koristi materijal
b) da se raspare simboli iz šeme
c) napraviti spravu
Znanje:
a) upoznati se sa izvorima energije
b) naučiti nove reči
c) naučiti nešto o kapacitetu elementa
d) kako funkcioniše sistem
Pristup:
a) biti siguran u obavljen posao
b) biti zadovoljan rezultatima
c) osećati zaovoljstvo u toku napornog rada.
KLJUČNI KONCEPTI:
a) Brainstorming
b) Priprema materijala
c) Pravljenje nacrta preliminarnog plana
d) Pravljenje naprave
e) Formiranje veze između teorije i prakse
NEOPHODNA NASTAVNA SREDSTVA:
a) voće (limun)
b) metalne palice (bakar, gvožđe, čelik)
c) prenosnici
d) lampe (za potrošnju)
77
PRETHODNE PRIPREME:
Na prethodnom času nastavnik će pripremiti učenike za naredni čas.
1. Ponovo grupiše učenike
2. Prema grupama u koje su svrstani, učenicima je rečeno koji materijal treba da
donesu u školu za sledeći čas.
3. Svaki učenik u grupi bi trebao da donese element (jedan učenik donosi limune (2
komada), drugi donosi otpremnike (2), jedan donosi metalne palice (4), dve
bakrene, dve gvozdene a jedan od učenika donosi lampu.
Nastavnik daje uputstva u vezi sa dužinom palica (trebalo bi da budu 5-10 cm dugačke),
lampa bi trebala da bude jačine tri ampera, dok bi dužina prenosnika trebala da bude 10-20
cm.). Nastavnik, ako je to moguće, ne bi trebao da otkrije cilj sakupljanja ovog materijala.
Ovo bi trebalo da ostane kao izazov učenicima do kraja narednog časa.
AKTIVNOST ZAGREVANJA:
Nastavnik usmerava pažnju učenika na čas postavljajući tri strateška pitanja:
Šta sve može biti izvor energije?
Navedite imena izvora koji oslobađaju energiju?
Koju vrstu energije one oslobađaju?
Da li su svi izvori energije isti?
Kako se oslobađa energija? Kako se energija stvara? Šta je stvara?
Iz ovih pitanja, učenici će navesti listu nekih izvora energije a među njima će navesti i
BATERIJU. Ova pitanja će im pomoći kod nalaženja odgovora na pitanje o tome kako
baterija proizvodi energiju (pretvaranje hemijske energije u električnu). U ovoj fazi
postiže se još jedan cilj (upoznavanje sa izvorom energije). U toku brainstorming faze,
nastavnik dopunjava njihova razmišljanja dodatnim znanjem.
Kroz ovu strategiju, nastavnik takođe realizuje i ključni koncept (brainstorming).
RAZVOJNA STRATEGIJA:
U toku aktivnosti zagrevanja učenici razumeju šta je baterija (galvanski element). Upravo
tada im nastavnik objašnjava termin GALVANSKI.
Učenici se vrlo jasno izjašnjavaju da postoji nešto u samoj bateriji što proizvodi bateriju
ali u ovom razredu još uvek ne uče hemiju kako bi bili u mogućnosti da daju hemijsku
strukturu. Nastavnik objašnjava da postoji rešenje u okviru baterije koja se može
78
raspoloviti što pomaže razvoju procesa a potom se oslobođena hemijska energija oslobađa
i pretvara u električku energiju.
Supstanca se zove ELEKTROLIT – novi termin za učenike. Nastavnik i dalje nudi
objašnjenja ove reči (ovo je mesto gde se cilj koji se odnosi na učenje novih rečI
ostvaruje).
U ovoj fazi, nastavnik dopunjuje pristup (zabavljanja u toku časa) postavivšI pitanje:
Da li biste voleli da napravite bateriju?
Možemo biti ubeđeni da limun ne služi samo kao piće za osveženje nego i za...?
Učenici pripremaju materijal dok nastavnik daje svakoj grupi pripremljenu skicu. Ova
skica sadrži materijale koje su učenici doneli po dogovoru sa nastavnikom na prethodnom
času. Učenici bi trebalo da prate skicu i u skladu sa njom koriste materijale.
U ovoj fazi, cilj koji se odnosi na mogućnosti je postignut (oni koriste materijale u skladu
sa skicom). Učenicima neće biti teško da naprave bateriju od voća ako budu pratili skicu
koju je nastavnik pripremio.
U ovoj fazi, nastavnik posmatra grupe i pomaže im. Učenicima se savetuje ne samo da
instaliraju lampu, to ostaje za kraj časa (šema izrade je predstavljena učenicima i
zalepljena na zid kako bi razredu bila model)
ZAVRŠNE AKTIVNOSTI:
Kada nastavnik potvrdi da su sve grupe završile svoj posao, lampa se instalira kod svake
grupe odvojeno, dok će učenici drugih grupa biti članovi Komisije.
Rezultat rada će biti kompletan kada se instalira lampa. Ako ima svetla onda grupi drugovi
aplaudiraju.
Sve grupe, jedna po jedna, instaliraju lampu kao konačni korak (u ovoj fazi časa, cilj koji
se odnosi na mogućnosti je postignut – oni prave napravu – a cilj koji se odnosi na pristup
– oni su sretni i uživaju u rezultatima rada koji su obavili).
U toku ove aktivnosti lampa verovatno neće raditi pošto voće (limun) nema dovoljno
energije da upali lampu kao što to može baterija, ali je vredno pokušati, jer se na taj način
omogućava učenicima da shvate kako funkcionišu elementi (u ovoj fazi časa, postižemo i
cilj upoznavanja sa znanjem o tome kako sistem funkcioniše).
79
DODATNE AKTIVNOSTI
Ono što ćemo otkriti:
Voće, npr. limun, ne služi samo kao piće za osveženje, nego i može da posluži i za izradu
batrije.
Iz limuna, baterija pretvara hemijsku energiju u električnu.
Baterija je takođe sastavljena iz dve metalne šipke (jedna od gvožđa a druga od bakra),
koje se nazivaju elektrodama, i prenosnom snagom. Jedna od njih je pozitivna, druga je
negativna. Rešenje sa voćem (limunom), je slično rešenju nađenom u nekim solima ili
kiselinama.
Nove reči:
Baterija: naprava sastavljena od nekih delova ili elemenata koji su povezani kako bi
izvodili neku radnju (da proizvode električnu energiju).
Galvanski element: baterija se naziva još jednim imenom – galvanski element kako bi se
odala počast naučniku Luiđiju Galvaniju.
Elektrolit – supstanca koja je, kada se nalazi u tečnom stanju, predmet odvajanja u
integralne delove.
80
PREDMET: Biologija
RAZRED: VII
TEMA: Mekušci
JEDINICA: Anularni crvi - životinjski organizmi sa telesnom segmentacijom, istoimeni
VRSTA ČASA: Razrada
NASTAVNA SREDSTVA: Model anularnog crva (crtež ili poster), knjige, papir,
markeri, laboratorijska igla, ručna baterijska lampa i živi organizmi zemljani crvi, pločice
stakla, lupa.
CILJEVI: Do kraja časa, učenici bi trebalo da budu u mogućnosti da:
1. budu upoznati sa tipovima anularnih crva
2. opišu vanjsku i unutrašnju strukturu ovih životinja
3. analiziraju način života, reakcije i osetljivost ovih životinja na provokacije i druge
faktore.
4. znaju koja je uloga ovih organizaman na ekološko biološki aspekt.
STRUKTURA ČASA AKTIVNOST
ZAGREVANJA;
Na samom početku časa, stavljamo crva kojeg smo našli na
vlažnom mestu, na staklenu pločicu i molimo učenike da ga
razgledaju. Onda stavljam poster (model) crva sa
unutrašnjim i spoljašnjom strukturom na tablu, a učenici u
svojim sveskama opisuju ono što vide. Potom uzimamo
laboratorijsku iglu i guramo crva kako bi videli reakcije sa
refleksivnim kretnjama. Učenici opisuju ono što vide i
nastavljaju da ga provociraju ručnom lampom i na taj način
vide koja je reakcija crva na svetlost i njegovo kretnje
unatraške.
10min
RAZVOJNE
STRATEGIJE:
U ovom delu učenik počinje da čita i opisuje odlike
strukture tela i proširuje svoje znanje u pogledu ovih
životinjskih organizama sa istoimenom segmentacijom. Ali
ako su grupe podeljene, dok jedna grupa sastavlja opis
spoljnog izgleda tela zemljanog crva, ispisuje podatke na
poster uz dodatne sugestije nastavnika te u isto vreme
zapisuju se beleške u njihove sveske, druge grupe čitaju
20min
81
lekciju i opisuju unutrašnju strukturu uz pomoć ranije
prikazanog postera. Svi podaci se stavljaju na papir.
- Jedna grupa učenika postaje posmatrač podataka do kojih
su došle druge grupe i prateći beleške u tekstu, crtaju
zaključke rada grupa ili shvataju ključne koncepte koje su
učenici koristili. Oni analiziraju načine osnovnih podataka
o ovim organizmima: osetljivost, provokacija i ostali
prisutni faktori (vlažnost kože, želatinasti sekret, itd).
ZAVRŠNA
AKTIVNOST:
Grupe predstavljaju svoj rad i podatke predstavljene na
papirima i razgovaraju o svim podacima koje su primetili
od samog početka kao i o osetljivosti ovih crva na faktore
koje ih provociraju kao i njihove uloge u ekološko-
biološkom aspektu, dok će posmatrač grupe dopuniti
podatke i koncepte koje je grupa koristila i indikacije koje
su primećene u ekološko-biološkom aspektu kao i važnost
ovih životinja u prirodi.
10min
DOMAĆI
ZADATAK
Istražiti tipove crva sa istovetnom segmentacijom u
njihovim staništima u prirodi, predstaviti svoje podatke o
vrstama zemljišta u kojima ovi organizmi žive kao i
njihovu ulogu u poljoprivredi kao i ekonomsku korist (ako
se ova dodatna informacija može naći).
5 min
82
PREDMET: Hemija
RAZRED: VII
LEKCIJA: Metode klasifikovanja hemijskih jedinjenja
VREME: 40 minuta
CILJEVI:
Veštine:
a) da grupa stekne radne navike
b) da se razumeju tipovi hemijskih smesa
c) da se uspostavi kultura korišćenja metoda za klasifikovanje hemijskih jedinjenja.
Znanje:
a) Steći znanje o metodama klasifikovanja jedinjenja.
b) Steći znanje o tipovima jedinjenja prema njihovom sastavu i agregatnom stanju.
c) Znati napraviti razliku između supstance i njenih sastavnih delova.
Stavovi:
a) Formirati njihovu ličnost koja treba da ima nezavisan stav.
b) Pokazati sklonost prema grupnom radu.
c) Praviti razlike između supstance i njenih sastavnih delova kao neophodnost
svakodnevnog života.
IZVORI:
a) Udžbenik
b) Tabla
c) Kreda
d) Beli papir
UVODNA AKTIVNOST: 10 minuta
Kako bi se privukla pažnja učenika, na samom početku časa nastavnik će postaviti
nekoliko pitanja učenicima u vezi prethodne lekcije kako bi oni mogli da naprave vezu
između ove lekcije i prethodne.
Da bi ovo postigli, koristićemo dnevnik iz dva dela, koji će biti stavljen na tablu a
potom ćemo ga popuniti odgovorima koje budemo dobili od učenika.
83
JEDINJENJA
Homogena Heterogena
Šećer + voda
So + voda
Sirće + voda itd.
Ulje + voda
Pesak + gvozdena piljevina
Sumporni prah + gvozdena piljevina itd.
Potom ćemo predstaviti novu lekciju pitajući učenike da li ima ili nema potrebe za podelom
jedinjenja.
RAZVOJNA STRATEGIJA: 20 minuta
Grupni rad
Tehnika “ekspertska grupa”
Nastavnik deli učenike u grupe tako što formira “domaće grupe”. Pošto ćemo iz ove lekcije
naučiti pet različitih načina podele jedinjenja, a pošto je u razredu ukupno 20 učenika,
podelićemo ih tako da svaka grupa ima četiri ili pet učenika.
DOMAĊE GRUPE
Po formiranju grupa, zamolićemo učenike da sednu u grupe u skladu sa brojevima koji su
im dodeljeni. Svi oni kojima je dodeljen broj jedan će sedeti u jednoj grupi i tako sve dok
ne formiramo pet grupa sa po četiri učenika u svakoj.
EKSPERTSKE GRUPE
Pošto budemo formirali ekspertske grupe, svakoj od grupa ćemo reći da prostudira jedan
metod formiranja jedinjenja - : 1. Ceđenje, 2. Filtracija, 3. Destilacija, 4. Kristalizacija, 5.
Podelom kroz magnet. Posle 10 minuta grupnog rada zamolićemo učenike da se vrate u
1 2 3
4 5
1 2 3
4 5
1 2 3
4 5
1 2 3
4 5
1 1
1 1
2 2
2 2
3 3
3 3
4 4
4 4
5 5
5 5
84
svoje prvobitne “domaće grupe” i da podnesu izveštaj o onome šta su naučili u svojoj
eksperstkoj grupi.
ZAKLJUČNA AKTIVNOST: 10 min
Individualni rad:
Da bi videli da li su učenici naučili sadržaj ili ne, pripremićemo kratak test sa
nekoliko pitanja u vezi sa lekcijom i dati ih svakom učeniku.
METOD ZA PODELU JEDINJENJA
1. Koji su sve metodi za podelu jedinjenja?
2. Kojim metodom možemo podeliti jedinjenje alkohola-vode?
3. Kojim metodom možemo odvojiti čvrste i tečne supstance?
DODATNA AKTIVNOST:
Na našem sledećem času izvest ćemo eksperiment ako laboratorija bude slobodna.
85
MODELE NASTAVE DRUGIH PREDMETA
86
PREDMET: Građansko obrazovanje
RAZRED: III
ČAS: Prijateljstvo i saosećanje
NASTAVNA SREDSTVA: Knjige, markeri, mali I veliki papiri
VREME: 40 minuta.
CILJEVI: Do kraja razreda, učenici bi trebalo da budu u mogućnosti:
1. Razume pojmove “prijateljstvo” I “saosećanje”
2. Navede različite primere koji su povezane sa ove dve teme,
3. Da bude u mogućnosti da kaže osobine dobrog čoveka u odnosu na one koji čine
zlo.
4. Da koriste višestruke inteligencije.
AKTIVNOSTI ZAGREVANJA ( 7 )
Na samom početku časa, postaviću nekolicini učenika pitanje ko je njihov najbolji prijatelj
i koje osobine taj prijatelj ima. Postavivši pitanje pokušaću da od njih izvučem misli koje
su povezane sa nastavnom jedinicom. Potom ću na tabli ispisati pojmove “prijateljstvo i
simpatija” pa će onda učenici davati svoje ideje o tome šta oni misle o tome. Nastavnik će
na tabli ispisati sve misli koje su izgovorili učenici.
PRIJATELJSTVO SAOSEĆANJE Pomoć Pomoć
Ljubav Pomoć siromašnima
Poštovanje Saradnja
Iskrenost Pozajmljivanje novca
Poverenje
RAZVOJNA STRATEGIJA (25)
Nastavnik će govoriti učenicima o nastavnoj jedinici koja će se razviti. Prve tri grupe će
čitati deo koji je povezan sa prijateljstvom dok će druge tri grupe čitati deo koji se odnosi
na saosećanje.
Pošto se čitanje, završi nastavnik je pripremio pitanja za svaku grupu. Prvo pitanje za prve
tri grupe su: da li je ptica napravila pravu stvar time što je ostala sa orlom? Sve ideje koje
imaju učenici će biti napisane na tabli kako bi započela debata sa ostale tri grupe koje nisu
87
pročitale deo o prijateljstvu. Potom ću zamoliti učenike da izdvoje poruku ove priče. Na
kraju, nastavnik će izneti veliki papir kojim će im reći šta je prijateljstvo: Prijateljstvo je
međusobno poverenje I poštovanje. Sa svojim prijateljima delimo svoju radost i tugu. Bez
njih, ostajemo sami, nedostaje nam druženje, savet, pomoć itd.
Pitanje za tri druge grupe koje su čitale o saosećanju je:
Da li je Vjoca uradila pravu stvar?
Ove ideje se takođe mogu ispisati na tabli kako bi učenici lakše razumeli Vjosina dela.
Zbog toga treba razviti debatu sa ostale tri grupe koje nisu pročitale ovaj deo. Naravno,
ako bude potrebno, nastavnik će postaviti ista pitanja kako bi proverio i osigurao da je
nastavna jedinica shvaćena na pravi način.
AKTIVNOST ZAGREVANJA (6)
U ovoj fazi časa, pitaću učenike da napišu ESEJ o nečemu što im se dogodilo a što je
povezano sa jedinicom na kojoj se danas radilo. Odabraće jedan esej iz svake grupe I
zamoliti učenike da ih kasnije svima pročitaju.
DOMAĆI ZADATAK ( 2 )
Za njihov domaći zadatak učenici će uraditi vežbu broj III i IV.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
Albanski jezik i književnost
Prirodne nauke
Matematika
Biologija itd.
Inteligencije koje se koriste su :
Logička inteligencija
Lingvistička
Prirodnjačka
Interpersonalna I
Intrapersonalna
88
PREDMET: Informaciona tehnologija
RAZRED: XI
ČAS: Pristup, osnovne informacije
CILJEVI: Na kraju časa, učenici bi trebalo da budu u mogućnosti da:
1. Definišu bazu podataka
2. Analiziraju važnost tabela u bazama podataka
3. Razlikuje formulare od upitnika i izveštaja
4. Da oceni važnost i korišćenje Access-a u praksi/radu
KLJUČNE REČI:
Baza podataka, snimanje, tabele, formulari, upitnici, makro.
Nastavna sredstva: sveske, tekst, tabela.
Metodologija predavanja: individualni rad, rad u parovima i grupni rad
TOK ČASA
Aktivnost zagrevanja
Počeću čas zagrevanjem (rebus). U polja tabele ću ucrtati oblike i pitaću učenike da
pogode koje se rečenice nalaze iza ovih oblika.
Rečenica koja se nalazi iza sličica je: Minimiziranje glavnog prozora1 (u originalu na
albanskom: Mini-miz-imi i dritares kryesore).
E Brainstorming 10’
R Dnevnik iz dva dela 20’
R Sastav od pet redova 10’
89
EVOKACIJA (Brainstorming)
Tražiću od učenika da navedu programe koje su do sada naučili u školi i na različitim
kursevima. Po pominjanju programa MS-ACCESS, uputiću učenike da svako za sebe
napiše sve što zna o ovom Access programu. Učenici će potom prodiskutovati svoje
beleške u parovima a potom i u grupama. Informacije dobijene od njih će biti ispisane na
tabli i diskutovane sa celim razredom.
REALIZACIJA GLAVNOG DELA ČASA (“dnevnik iz dva dela”)
Učenici čitaju lekciju: Access, osnovne informacije. Tražim od učenika da vertikalnom
linijom po sredini podele list u svojoj svesci na dva dela.
U levom stupcu, pišemo prvi citat koji ih još više podstiče – dok na desnoj strani
ispisujemo komentare na citate imajući u vidu i pitanja:
Koji je to bio element citata koji vas je još više podstakao?
Na šta vas je citat ponukao da mislite?
Koji su odgovori proizašli iz toga?
Pošto smo završili sa prvim citatom prelazimo na sledeći.
Iz teksta koji se nalazi ispred njih, učenici izdvajaju delove koji su najviše zaokupili
njihovu pažnju, npr:
Baze podataka
Primer racionalnog
upravljanja podacima
(RDBMS)
Snimanje
Masa podataka sa organizacionom strukturom koja
korisniku omogućava da se podaci snimaju i koriste –
predstavlja bazu podataka.
U Access podaci se čuvaju u tabelama i koriste na
osnovu primera racionalnog upravljanja podacima
(RDBMS)
Podaci iz tabele su zapisane u tabeli tako da svaki
stubac tabele predstavlja zapis.
90
Tabela
Formulari
Izveštaj
Makro
Formiranje baze podataka u Access počinje
navođenjem tabela gde će svaki podatak biti smešten.
Formulari se koriste da bi se popunile tabele sa
podacima kao i za dalje korišćenje podataka.
Izveštaji su dizajnirani da štampaju podatke iz baze
podataka.
Makro se koristi za automatizovanje različitih radnji
dok se baza podataka formira i koristi.
Drugačiji komentari istih citata će se posebno diskutovati.
REFLEKCIJA (Tekst od pet redova)
Zamoliću učenike da svako za sebe napiše sastav od pet redova. Po zapisivanju ovih
redova, rečeno im je da ih pročitaju u grupi i izaberu jednu osobu koja će to predstaviti
čitavom razredu.
Access
Primenjivo Važno
Sakupljanje Organizuje Upravlja
Access predstavlja sistem za administriranje podataka.
Menadžer
Po završetku grupnih prezentacija, ako je još ostalo vremena, razviće se diskusija u
razredu u vezi pitanja:
Da li mislite da je Access jedan od najvažnijih programa koje ste naučili do sada?
91
PREDMET: Tehničko obrazovanje
NASTAVNA TEMA: Električne instalacije
NASTAVNA JEDINICA: Električni uredjaji u motornim vozilima
TIP CASA: Obrada novog gradiva
CILJEVI ČASA
Obrazovni:
Sticanje znanja o elktričnim uredjajima u motornim vozilima
Vaspitni:
Razvijanje interesovanja za tehniku pamċenja i uočavanja novih
detalja
STRUKTURA NASTAVNOG ČASA
E Misli, razmenjuj misli u paru 10 min.
R Pojačana nastava 25 min.
R Wenov dijagram 10 min.
FAZA EVOKACIJE:
Podeliti učenike na parove i grupe
Ukratko usmeno utvrditi znanja o elementima i materijalima od kojih je sastavljena kuċna
električna instalacija. Zatim, pitati ucenike : “Da li postoje još neke električne instalacije
slične kuċnim električnim instalacijama?” - kako bi došli do odgovora da one postoje i u
motornim vozilima. Kada se dodje do toga odgovora, zahtevati da na listu papira (pošto ga
prethodno potpišu) farmata A-5, napišu sve što znaju o instalaciji i elktričnim uredjajima u
motornim vozilima. Svaki učenik piše posebno a potom u parovima razmenjuju papire i
jedan drugome dopunjavaju beleške, nakon čega svako ponovo čita svoje dopunjene
beleške.
FAZA RAZUMEVANJA ZNAČENJA:
U ovoj fazi učenicima treba dopustiti da iz udžbebenika pročitaju o električnim uredjajima
u automobilu (strana 74). Ovo učenici čitaju individualno, a ako nemaju dovoljno
udžbenika onda grupno.Nakon odredjenog vremena, svaka grupa prepričava naučene
sadržaje, a potom im podeliti odštampani podsetnik po grupama. Nakon čitanja
podsetnika,učenici treba da tehnikom ‘Pojačane nastave” naprave kolone (7 kolona) na
92
istom papiru ali sa suprotne strane i da u svakoj koloni napišu grupe delova i uredjaja
instalacije u automobilu. Kada sačine kolone, tada ili ranije im pokazati razvodnik
paljenja,sveċicu i kabal. Zadatak im je da najpre individualno, a potom u parovima i po
grupama, popune tabelu na formatu A-4. Pokazati im tabelu na tabli. Učenici mogu da
napišu i one informacije koje se ne mogu svrstati u postojeċe kolone.
Grupa za… Gr. za … Gr.za… Gr.za… Gr.za… Gr.za… Gr.za…
FAZA REFLEKSIJE:
U fazi refleksije ucčenici imaju zadatak da izvrše rekapitulaciju znanja tako što ċe izrediti -
nacrtati dva kruga koja se medjusobno seku.
U prvom krugu treba da budu upisani elementi i materijali kuċne električne instalacije,dok
u drugom krugu, elementi i materijali električne instalacije u automobilu, a u preseku
krugova zajedniki elementi,odnosno oni koji se javljaju
i u jednoj i u drugoj instalaciji.
93
