Embed Size (px)
Citation preview
P O R U K E
2 Maj 2018.
3www.serbianmirror.comMaj 2018.
Srb info strana 4
Represija ruske slabosti kao opasnost za
srpske interese strana 5
Po~elo redovno majsko zasedanje sabora SPC
Hilandarska loza osvaja Srbiju strana 7
Zdravlje va{ih roditeljima je u sigurnim rukama strana 8
Markovi konaci - Najava sabora u Gu~i strana 9
Ankica Ratarac ponovo na ~elu srpsko pozori{ta
“Mira Srem~evi}” strana 10
Ni{ka banja - kraljevska zgoda strana 11
i~a Ilija Stanojevi} strana 12
Osam Sterijinih godina strana 13
Saveti ili iskrivljene vrednosti
Humanost: Da Ljubica nastavi da `ivi strana 14
Saradnja sa Glogovcem je bila inspirativna strana 15
Ra{a, svetska i na{a strana 19
“Orlovi”, igrajte za du{u strana 20-21
Otvoren po~asni konzulat u Los Andjelesu strana 22
In memoriam i pomeni strana 23
Najva`nija potreba strana 24
Za{to se ka`e da je Alchajmer
- Dijabetes tipa 3 strana 25
Horoskop za maj strane 26-27
Feljton - Gvozdeni puk strana 28
^estitke i mediji strana 29
Vedra strana Ogledala strana 30TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.
• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev,
Ivan Kalauzovi} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud),
Milomir Ognjanovi} (Havai)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)• BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)
I Z R E D A K C I J E
““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}
RE^ UREDNIKA
O d b o rSrpskog film-skog festivala^ikago u sara-dnji sa listom
Ogledalo, priprema kulturno-mem-orijalni program, koji }e se odr`ati31. maja u 20 ~asova
SE]ANJE NA VELIKOGGLUMCA NEBOJŠU GLOGOVCA
Program }e sadr`ati kratakvideo-zapis o `ivotu i radu ovogvelikog mladog glumca, koji nas jeprerano napustio, a koji je ostaviodubok trag u našem glumištu.
Nakon kratkog IN MEMORI-AM priloga usledi}e film scenar-iste i re`isera Srdjana Koljevi}a
“@ENA SA SLOMLJENIMNOSOM”, u kome je NebojšaGlogovac odigrao još jedanupe~atljiv lik, a film je za prvih god-inu dana dobio 13 nagrada na inter-
nacionalnim i doma}im festivalima.Nebojša Glogovac je prošle
godine proglašen za najboljegglumca Evrope.
Svrha ovoga nije samose}anje na glumca ve} i po~etakrealizacije ideje na kojoj Odbor fes-tivala upravo radi, a to je osnivanjufondacije NEBOJŠA GLOGOVAC,koja bi svake godine pomoglaškolovanje jednog od posebno tal-entovanih glumaca iz Srbije.
Ukoliko `elite da budetejedan od sponzora ovog dogadja-ja, pozovite nas na 773.744.0373ili nam pišite na:[email protected]
Unapred vam zahvaljujemona vremenu i pa`nji.
U ime Odbora Srpskog film-skog festivala ^ikago i redakcije“Ogledala”, srda~no
Slavica Petrovi}
Po{tovani ~itaoci i prijatelji,
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613
S R B I N F O
Maj 2018.4
Odbor Srpskog filmskog festivala ^ikago organizuje ve~e u se}anje na velikog glumca
Neboj{u Glogovca, koji je ostavio jak pe~at u na{em glumi{tu i prerano
napustio ovaj svet.
Nakon kratke biografije i inserata upe~atljivih likova ovog velikana bi}e prikazan odli~an film scenariste
i re`isera Srdjana Koljevi}a
“@ENA SA SLOMLJENIM NOSEM“Neboj{a Glogovac je i u ovom filmu ostvario
upe~atljivu i maestralnu ulogu.Film i glumci u ovom filmu su osvojili 13 nagrada na doma}im i stranim festivalima za samo godinu dana.
^etvrtak, 31. May, 8:00 PMAMC DINE IN (Muvico)
9701 W. Bryn Mawr Ave – Rosemont
SE]ANJE NA VELIKOG GLUMCANEBOJ[U GLOGOVCA
info: 773.744.0373 U organizaciji kluba @ena USATickets$40
Info 847.489.6236
Novu fazukrize saSirijom i oko
nje treba posmatratikroz dve prizme.
Kao prvo, nadelu je poku{ajameri~ke dubokedr`ave da napokonuspostavi kontrolu nadp r e d s e d n i k o mDonaldom Trampom.Dva dana pre la`ira-nog napada u Dumi 14. aprila,Tramp je tvitovao poruku da `eli u{to skorije vreme da povu~e sveameri~ke vojnike iz Sirije (koji sutamo ionako ilegalno). Istog trenut-ka, donosioci odluka iz senke uestabli{mentu SAD saglasili su seda to ne dolazi u obzir i da stogatreba bez odlaganja torpedovatiTrampovu nameru. Ne znamozasigurno da li je upravljanje pred-stavom na terenu, u predgradjuDumi, bilo prepu{teno britanskomIntelid`ens servisu (kako tvrdeRusi), ili pak izraelskom Mosadu,ali nema sumnje da je operacijaizvedena u tesnoj saradnji salokalnim d`ihadistima.
Kvazihumanitarne grupekoje su inscenirale incident u Dumi,kao {to su “Beli {lemovi”, a potom“nevladine“ organizacije koje su onjemu prenosile fake news, presvega “Sirijska opservatorija zaljudska prava“ u Londonu (da ofantomskoj “Sirijsko-ameri~kojlekarskoj komori” ne govorimo),direktno su stvarane i finansirane odstrane zapadnih obave{tajnih agen-cija. Masovni mediji bili su kao iuvek kooperativni. Ne ispituju}i~injenice, stvorili su histeriju kao iu slu~aju Skripalj u Solzberiju petnedelja ranije. Nije bilo diskusije oincidentu, ve} kada i kako }emo nanjega uzvratiti – jer, tobo`e, predje-na je jo{ jedna crvena linija.
PRIMORATI TRAMPA DA RETERIRA
Ne{to sli~no se desilo kra-jem avgusta 2013. godine u Guti,takodje u predgradju Damaska,kada su pobunjenici izvelismrtonosan napad bojnim otrovimana civile pod svojom kontrolom.Tom prilikom predsednik BarakObama je imao dovoljno trezvenos-ti da ne krene u najavljenu odmaz-du. Kao prvo, nije mogao da dobi-je podr{ku Kongresa za akciju. Kao
drugo, Putin je ponudioda posreduje uuni{tenju sirijskih zali-ha hemijskog oru`ja.To je zaista i sprovede-no; to znamo zato {tokrstare}e rakete koje su14. aprila udarile unavodno skladi{te iproizvodne pogonebojnih otrova, nisuproizvele oblaktoksi~nog gasa. Da su
tu bili uskladi{teni hlor i sarin, ilida je u navodnoj laboratoriji zatestiranje bilo zaliha materijala zanjihovu pripremu, nema sumnje dabi bile registrovane posledice, uvazduhu i na zemlji.
Prvi cilj operacije bio je,dakle, da se Tramp primora dareterira i da snage SAD trajnoostanu u Siriji. Koliko je to bio
veliki prioritet akcije videlo se uizjavama ameri~kih zvani~nika dvadana posle bombardovanja, kada sunajavili da se priroda misije menjaiz temelja. Fokus vi{e nije na borbiprotiv Islamske dr`ave, ve} nau~e{}u SAD u politi~kom raspletusirijske krize, {to zna~i povratak nastaru mantru “Asad mora da ode”.Dodatni deklarisani cilj je neutral-izacija iranskog uticaja; u prevodu –to je najava ostanka Amerikanaca uSiriji zauvek. Drugi cilj je bio da seizazove Rusija – to jest, da budemoprecizni, da se jo{ jednom ispitanivo ruske trpeljivosti, sa nameromda ona bude prikazana kao slabostako izostane adekvatan odgovor.
Oba cilja su ispunjena.Ako je Rusija ve} imalanagove{taja da se sprema hemijski
napad pod la`nom zastavom – na{ta je predstavnik ruskogGeneral{taba upozorio polovinommarta a general-major JurijJevtu{enko upozorenje ponovio 6.aprila – trebalo je odmah proak-tivno delovati da bi se Zapadustavilo do znanja da }e takva akci-ja, kao i eventualna intervencijakoja bi posle nje usledila, imatiizvesnu cenu. Umesto toga, niti suRusi oja~ali svoje vazduhoplovnesnage u bazi Hmejmim, niti suposlali dodatne pomorske jedinice uTartus, niti su isporu~ili Ba{arual-Asadu sisteme za protivvazdu{nuodbranu S-300, koje su Sirijci ion-ako odavno platili.
Priprema je mogla da seobavi tako da ruski odgovor naeventualnu akciju la`ne zastave izapadni napad bude proporcionalanizazovu. Trebalo je uputiti poruku
doslednosti bez hazarderskeeskalacije, kao npr. gadjanja nosa~aaviona ili krstarica sa kojih su lan-sirane rakete. Konkretno, u napadusu u~estvovali britanski avionivi{estruke namene “Tornado“ sabaze na Kipru, projektovani1970-tih, zasnovani na tehnologiji80-tih. Oni naravno imajuusavr{ene elektronske sisteme, alisvejedno ne pripadaju nivou “nev-idljivih“; svakako nisu bili neran-jivi.
Da je aktiviran sistemS-400, koji Rusi imaju ve} postavl-jen na nivou od po jedne baterije sa16 lansera oko svoje pomorskebaze Tartus i vazduhoplovne bazeHmejmim – dakle u zoni preleta naputu od Kipra ka sirijskim ciljevi-ma – obaranje 2-3 “Tornada“ pred-
stavljalo bi adekvatan i propor-cionalan odgovor. To ne bi vodiloka gruboj eskalaciji, {to bi verovat-no bio slu~aj da su bile gadjaneplovne jedinice u Sredozemnommoru, ili da su obarani avioni SAD.
Odgovor je izostao. Imalismo, ne po prvi put, utisak da Rusisede skr{tenih ruku, ne `ele}i darizikuju ma kakvu konfrontaciju –ili pak da je re~ o nekom dogov-oru. Ako jeste po sredi nagodba,onda se postavlja pitanje: kakav jeto dogovor u kome Rusi prihvatajusvr{eni ~in ameri~kog (makar sim-boli~nog) gadjanja ciljeva svojihsirijskih saveznika, kada znamo daje provokacija koja daje osnovu zataj postupak inscenirana od samogZapada?
Nagriza se kredibilitetRusa kao saveznika jer imaju saBa{arom formalni bezbednosni spo-
razum, a ne daju mu davno dogov-oreni sistem za vazdu{nu odbranunovije generacije i ne reaguju namakar simboli~na gadjanja njegovihobjekata. Osim toga, postavlja sepitanje: kada }e se u praksi ispro-bati sistemi S-300 ili S-400? NaZapadu su sve ~e{}e tvrdnje daRusi oklevaju da ih anga`uju upra-vo usled neizvesnosti da li je i ukojoj meri njihov sistem efikasan.
Poslednje, ali ne najmanjeva`no, za ~oveka Putinovogdr`avni~kog kalibra – ne ohrabrujeizjava da }e Amerikanci i njihovipuleni “izazvati haos“ ako “ponovoizvedu napad na Siriju“. Aprila2017. Amerikanci su to prvi puturadili gadjaju}i samo jednu vaz-duhoplovnu bazu, [ajrat, i koriste}isamo krstare}e rakete lansirane sa
brodova. Sada su izveli operaciju“la`ne zastave“ i uzvra}anje na njusa efektivima tri zemlje, uz direkt-no u~e{}e aviona, a ne samo izdaljine lansiranih krstare}ih raketa.
Dva dana kasnije, usledilesu izjave Niki Hejli, ameri~keambasadorke u UN i drugihameri~kih zvani~nika, da }e sadabiti promenjena misija u ciljupromene re`ima u Damasku i neu-tralisanja iranskog prisustva u Siriji.Kada oni ka`u da misija SAD trajesve dok se ne nadje “trajnopoliti~ko re{enje, stabilnost” itd. ilidok se ne potisne iranski uticaj –sasvim je jasno da imaju u vidu tra-jni sukob.
UTISAK RUSKE SLABOSTIPercepcijom ruske
nemo}i, nedostatka strategije ilimeko}e, ohrabruju se tvrdi neolib-eralni i neokonzervativni jastreboviu Va{ingtonu da eskaliraju svojezahteve. U narativu ameri~kogspoljnopoliti~kog establi{menta,ruski potezi koji odaju utisak stra-hovanja od konfrontacije otvarajuprostor za agresivniji nastup idugoro~nu promenu misije. Utisakruske slabosti formiran je u prole}e2014. godine. Posle poraznog isho-da u Kijevu, Putin nije reagovao nau`as u Odesi, kada je 2. maja uzgradi sindikata stradalo preko 60ljudi u po`aru koji su podmetnulirazulareni banderisti. To je bila ide-alna prilika da se (recimo to sadozom ironije) u ime ameri~ke dok-trine “odgovornosti za za{titu“(R2P) upute ruske vojne snage usve delove Ukrajine gde se govoriruski.
Cilj ne bi bio da anektira-ju teritoriju, naravno, ve} samo dazavedu red, koji – o~igledno –pu~isti~ka vlast u Kijevu nije moglada obezbedi. Putin to nije u~inio.Pre toga on nije spre~io zlokobnuigru na Majdanu, iako su Rusi imaliupozorenje u vidu tzv. narand`asterevolucije Viktora Ju{~enka jo{daleke 2004. godine. Da je to ura-dio, ne bi bio manje demonizovanna Zapadu nego danas – ali bi imaodaleko bolje strategijske pozicije ikredibilitet.
Slava, reputacija,respekt… to je valuta velike sile, ane fraze o partnerstvu i respektu zaneke norme koje druga stranauporno i sa prezirom prenebregava.Ta~no jednu deceniju pre krize na
P O L I T I K A
Dr Srdja Trifkovi} politi~ki analiti~ar o trenutnoj politi~koj situaciji u svetu
5www.serbianmirror.comMaj 2018.
PERCEPCIJA RUSKE SLABOSTI KAO OPASNOST ZA SRPSKE INTERESE
Sirijska zbivanja imaju sumorne implikacije za Srbe u celini. Jasno je da nemaju pouzdanog spoljnog sponzora
Dr. Srdja Trifkovi}
A K T U E L N O
Majdanu januara 2014, Rusi suimali vidljiv scenario Zapada zapreuzimanje kontrole nadUkrajinom, ranjivim jugozapadnimbokom ruske ekumene, bitnim ele-mentom defanzivne ruske velikestrategije (da o “ofanzivnoj” negovorimo). Taj je scenario tada biouspe{no sproveden: prozapadnisurogat Ju{~enko doveden je navlast. Posle su on i JulijaTimo{enko imali sukobe oko deobeplena, pa je uspeo da se uzdigne“proruski” Viktor Janukovi~.
U kriti~nim mesecimaposle njegovog izbora za predsedni-ka februara 2010 godine, medjutim,umesto da napokon pro{ire dijapa-zon svog uticaja u Ukrajini, Rusi suse fokusirali na veze sa oligarhijom,samog Janukovi~a i njegovogkorumpiranog sina, zatim na premi-jera Mikolu Azarova i ostale~lanove stare garde. U medjuvre-menu, zapadne agenture su {irilesvoje pipke kroz mre`u “nevladinihorganizacija“. Tada{nja podsekretar-ka za evropska pitanja SADViktorija Nuland je sa ponosomrekla da su Amerikanci potro{ili peti po milijardi dolara za ishod 2014.Samo oni! Gde je tu KonradAdenauer fondacija, ili jedna odbrojnih Soro{evih ekspozitura?
Na delu su bili plodoviruskog nepoznavanja snage i
upotrebe meke mo}i. U Siriji danas– sve i sa svojim relativno skrom-nim resursima u poredjenju sazapadnom alijansom – da postojijedna koherentna strategija Kremlja,Rusi bi svojim zapadnim protivnici-ma mogli da ote`aju, pa i sasvim
poremete plan postepenog eskali-ranja ciljeva. Nje nema, ili je baremstvoren utisak da je nema. Stoga jepomeren ni{an: ponovo se kaostrate{ki cilj Zapada postavlja prom-ena re`ima.
Neponovljiva Niki Hejli(lik i delo “Deep State“ SAD) rekla
je u UN, “Na{a pu{ka je zapeta”!U bilo kom trenutku mo`e ponovoda se desi neka Duma, tobo`njim ilipravim hemijskim oru`jem, pa daponovo polete rakete – ovog putana zgrade sirijske vlade ili naBa{arevu predsedni~ku palatu… i
{ta onda? Percepcijom slabosti, kojau zapadnim medijima sada imaveliki odjek (v. npr. “Ruski tigar odpaprira“ u londonskom DejliTelegrafu od 16. aprila), Rusirizikuju nu`nost daleko `e{}egodgovora na neku novu provokaci-ju, sa smanjenim manevarskim
prostorom za spre~avanje daljeeskalacije. Konkretno, kako namer-avaju da odgovore na sada sasvimjasan cilj SAD i Londona da saboti-raju fudbalsko prvenstvo sveta svimsredstvima, a pre svega nekomnovom isfabrikovanom krizom?
Sirijska zbivanja imajusumorne implikacije za Srbe ucelini, a za Republiku Srpskuposebno. Jasno je da nemaju pouz-danog spoljnog sponzora. Po mod-elu Dume, raste opasnost odoperacije la`nih zastava u Bosni iHercegovini, koja bi bila u skladu
sa upornim glasinama o malignomruskom uticaju i la`nih vesti onekakvim srpskim paravojnim for-macijama. U svetlu sirijskih zbi-vanja, to sve deluje kao priprematerena za eventualnu operacijuMuslimana obu~enih u “~etni~ke”uniforme koji bi napravili nekusvinjariju, pobili koju desetinu svo-jih civila (ne bi im bilo prvi put),a da usledi zahtev za intervencijupo modelu ve} vidjenog.
U tom kontekstu posebnoje zabrinjavaju}e znatno pove}anjeborbene gotovosti i opremljenostihrvatske vojske poslednjih meseci,uklju~uju}i i nedavnu nabavkuhelikoptera “Apa~” i “Kajova” itd.
Cilj tih lete}ih tenkovanije nekakav eventualni rat protivSrbije, nego brzo delovanje ju`nood Save u cilju presecanjaKoridora, zaposedanja Banjaluke idrugih gradova, kao i bitnih punk-tova granice na Drini. Hrvatskavojska bi pritom dejstvovala kaointegralni deo vojne struktureNATO pakta i njeno isturenoodeljenje, ako ikada padne odlukao ru{enju Republike Srpske.
Ako neko misli da je ovotek jedan paranoidni scenario bezosnova u stvarnosti, onda verovatnoveruje i da je vlada u Damaskukriva za napad bojnim otrovima nacivile u Guti 8. aprila 2018.
ELJIM INC.Hiring Owner Operators!
BEST LOADS AROUND!$1,000 sign on bonus
VERY LOW CARGO INS!90% of gross load revenue
Dry van, reefer, hazmat dispatchTrailers available
Fuel cards, prepass, cash advanceReferral, good driving bonuses
AAccttiioonn ttrruucckk && ttrraaiilleerr rreeppaaiirr tra`i mehani~ara sa iskustvom za rad u servisu za kamione. Svi zainteresovani mogu se
javiti na broj 773-273-9449.
www.actiontruck.us
Call today 847 532 8824
6 Maj 2018.
S P C
7Maj 2018. www.serbianmirror.com
Pi{e: Dr Marko Lopu{ina
Kada je Ranko Panteli}, kalemar izSeli{ta kod Trstenika, dobio svetuvinogradarsku lozu iz Hilandara
odlu~io je da pedeset primeraka zasadi uportama Crkve Svete Trojice, manastiraLjubostinja i okolnim mestima Trstenika.Sam Panteli} i Aleksandar ]iri}, predsed-nik op{tine Trstenik, sre}ni su {to }e ople-meniti rod loze u Rasinskom kraju ipomo}i mladim parovima da usre}e svojedoma}instvo novim porodom.
- Mnogi bra~ni parovi u Srbijismatraju da su im u dobijanju potomstvapomogli kori{}enje hilandarske loze imolitve. Tako se nedavno u medijimapojavila i tvrdnja da se `elja za potom-stvom na{em poznatom gluma~kombra~nom paru ostvarila tek uz pomo} lozeSvetog Simeona. Ova loza izrasla je, premapredanju, pre 800 godina na mestu na komese nalazio grob Stefana Nemanje – SvetogSimeona, ~ije su mo{ti 1207. godineprenete u manastir Studenica. Pripisuju jojse natprirodne mo}i – pi{e u crkvenimletopisima u Svetoj Gori.
O tome govori i manastirska arhi-va iz Hilandara, koja je prepuna svedo~enjai zahvalnica ljudi koji su imali probleme saneplodno{}u i potom dobili potomke.
Loza je iznikla na ju`noj stranisaborne crkve Hilandara. Nosi naziv lozaSvetog Simeona i za{ti}ena je pletenom
`icom.- Podignut je na drveni venjak na
kojem se ra{irio zeleni grm pun grozdova– kazuje monah Dositej. – To je jedno od~uda. Nije va`no koliko je ta loza zaistastara, ali za~udjuje da toliko obilat rod dajusamo dva izdanka, koja su raspuknuta.Puzavica sa ~udotvornim plodom izlazi izzida crkve. Svaki njen satruli list se skupl-ja u spremi{tu, iza vratanaca, podsarkofagom kojim je za{ti}ena. Svako zrnoploda je relikvija.
Gro`dje sa ove loze bere se svakegodine na praznik Vozdvi`enja ~asnog krsta– Krstovdan, 27. septembra, kada se i daje
kao blagoslov prisutnom narodu u crkvi.Ostatak gro`dja se su{i i deli parovima radipotomstva. Vernici tvrde da se uz pomo}hilandarske loze obi~no radjaju mu{kadeca.
Predanje ka`e da u jedno “sle-dovanje“ spadaju tri zrna gro`dja i jednopar~e od orezane loze. Ovo se par~e stavl-ja u litar osve}ene vode, koju obasupru`nika piju pre svakog jela ~etrdesetdana. Potom suprug uzima jedno zrnogro`dja, a supruga preostala dva. Za ovih~etrdeset dana supru`nici treba da jedusamo posnu hranu, da ~ine svakodnevno popedeset poklona, dvadeset pet ujutru s
molitvom:“Gospode Isuse Hriste, sine
Bo`iji, pomiluj nas“, i dvadeset pet uve~esa molitvom: “Prepodobni o~e Simeone,moli Boga za nas.“ Za to vreme supru`nicitreba da se uzdr`avaju od svoje bra~nepostelje
Da je loza ~udotvorna, smatrao jei turski pa{a. Njegova `ena je koristila lozui, iako se mislilo da je nerotkinja, rodilamu je naslednika. Pa{a je zbog toga poklo-nio ogromnu zemlju Hilandaru. Ta zemljaje i danas vlasni{tvo Srpske pravoslavnecrkve u metohu Kakovo.
Kraljev~anion Mirko i JadrankaSavi} su posle 12 godina zajedni~kog`ivota dobili sina Ognjena.
– Kum Dra{ko mi je dao dva zrnagro`dja iz manastira Hilandar – kazao jeotac Mirko. – Nikad nismo gubili nadu da}emo jednog dana i mi dobiti dete.Posre}ilo nam se, i sad smo presre}ni.Kona~no, posle mnogo godina, dobili smosina, a ako bog da, bi}e ih jo{.
U Hilandaru se ~uvaju mnogobro-jna pisma sa fotografijama dece koja sudobijena, kako roditelji smatraju, uz pomo}loze Svetog Simeona Miroto~ivog. I verni-ci iz Rusije, Crne Gore, Gr~ke i Rumunijedolaze na Svetu Goru i tra`e zrna gro`djai list loze. U Trsteniku veruju da }e hilan-darska lozi pomo}i da se radja vi{e dece,ne samo u Rasinskom okrugu ve} i u~itavoj Srbiji.
Srpska pravoslavna crkva poma`e srpski porod
HILANDARSKA LOZA OSVAJA SRBIJUSveta loza poma`e mladim parovima, da uz molitve dobiju prinove. Presadjena je iz manastira Hilandar u crkvu Svete Trojice
i manastir Ljubostinju u Trsteniku
Pored uobi~ajenih tema, razmatra}e se ipredlozi izmena Ustava SPC. Patrijarhsrpski Irinej odr`ao je svetu arhijere-
jsku liturgiju u Pe}koj Patrijar{iji ~ime jepo~elo redovno majsko zasedanje Svetogarhijerejskog Sabora SPC.
Na po~etku molitvenog sabranjapatrijarh je proizveo mati Haritinu u igu-maniju svete lavre Pe}ke Patrijar{ije, navo-di se u saop{tenju Informativne slu`beSPC.
Prvog dana radnog zasedanjaSabora je takodje odr`an u Pe}kojPatrijar{iji, posle svete arhijerejske liturgije, au utorak, 1. maja, zasedanje ovog najvi{egzakonodavnog tela Crkve nastavljeno je uPatrijar{ijskom dvoru, u Beogradu.
Uobi~ajeno, na ovom redovnomzasedanju Sabora bi}e razmatrane teme iz`ivota Crkve, o Kosovu i Metohiji, uvekaktuelnoj temi Sabora i, kako je ranijenajavio patrijarh srpski, predlog izmenaUstava SPC.
Patrijarh je u uskr{njem intervjuurekao da ne veruje da }e taj najvi{i crkveni
akt tada biti i usvojen, ve} }e to, veruje, bititek naredne godine.
Ustav SPC nije dogma, rekao jetada patrijarh Irinej, ve} akt koji reguli{e
`ivot Crkve.Kazao je i da li~no smatra da je
va`e}i Ustav SPC dobar i podsetio da su nanjemu radile poznate li~nosti iz oblasti
Crkve, kanonisti i pravnici, kao i laici, kojisu upu}eni u materiju.
Ina~e, aktuelni Ustav donet je1931., a na najnovijim izmenama je, premare~ima, patrijarha radjeno pet-{est godina, teda je re~ samo o predlogu izmena koji sudobili svi episkopi, koji materijal treba daprou~e i na Saboru iznesu svoje mi{ljenje.
U predlogu izmena Ustava SPC,izmedju ostalog, navodi se i da }e procedu-ra izbora patrijarha biti druga~ija, odnosno,da }e se birati na tzv. Izbornom saboru tajn-im glasanjem i to uz obaveznu dvotre}inskuve}inu vladika.
Takodje, jedan od predloga zaizmenu Ustava SPC je i da Crkva promeniime u “Srpska pravoslavna crkva – Pe}kapatrijar{ija“.
Pro{irenje naziva SPC analiti~ari suprotuma~ili kao `elju Crkve da “oja~a vezesa Kosovom i Metohijom, odnosno sa svo-jim istorijskim sredi{tem u Pe}kojpatrijar{iji”.
U vreme izla`enja na{eg lista iz{tampe Sabor je bio u toku. Izvor Tanjug
PO^ELO REDOVNO MAJSKOZASEDANJE SABORA SPC
E K S K L U Z I V N O
8 Maj 2018.
U Beogradu po~eo sa radom Doktor Tim, konsultantska ku}a za zdravlje roditelja na{ih ljudi iz dijaspore, koji vodi profesor medicine Dejan Radenkovi}
Pi{e: Marko Lopu{ina
Po~etkom 2018. godinegospodin Zoran Vidakovi}iz ^ikaga suo~io se sa jed-
nim ozbiljnim porodi~nim proble-mom. Prijateljski ga je saop{tiodoktoru Dejanu Radenkovi}u,svom {kolskom drugu izBeograda:
- Od rodjaka sam saz-nao da moja majka ima ozbiljnezdravstvene probleme. Ona je toskrivala od mene da bi meza{titila od sekiracije i tro{kovaoko putovanja u Beograd. Ja samve} godinama u ^ikagu, radimpo ~itav dan, sa majkom se~ujem redovno svake subote tele-fonom, ali mi se ona nije `alilada ima sr~ane probleme. @eli dame po{tedi brige, a ja `elim dajoj na najbolji na~in pomognem.Jedna je majka... – iskreno jereagovao gospodin Vidakovi} iz^ikaga.
- Ni{ta se ti ne brini.Dozvoli da zajedno le~imo inegujemo tvoju majku – odgovo-rio je doktor Dejan Radenkovi}svom prijatelju iz Amerike.
Ve} narednih danaZoranova majka je pregledana, aon je preko “skajpa“ od majke idoktora Radenkovi}a saznao dasu utvrdjene dijagnoza i odgo-varaju}a terapija le~enje.
- Sine, hvala ti na brizii pomo}i, ovaj tvoj drug jeodli~an lekar i ~ovek! – poru~ilaje posle pregleda i le~enja majkaiz Beograda svom sinu u ^ikagu.
Danas ve} ovakva med-icinska pomo} doktora DejanaRadenkovi}a iz Beograda na{imljudima u dijaspori postala je deosvakodnevne prakse. Naime, uBeogradu je po~eo sa radomDoktor Tim, konsultantska ku}aza zdravlje roditelja na{ih ljudikoji `ive i rade u inostranstvu, akoju vodi profesor medicine dr
Dejan Radenkovi} sa najboljimmedicinskim stru~njacima izSrbije.
- Ako imate problemasa zdravljem va{eg oca ili majke,bake ili deke, brata ili sestre, uotad`bini, mo`ete da se oslonitina nas. Poverite najboljima svojubrigu o va{im najmilijima uSrbiji. Dozvolite da ih zajednole~imo i negujemo – poru~ujedoktor Radenkovi} ekskluzivno~itaocima “Ogledala”.
Doktor DejanRadenkovi} je Kragujev~aninporeklom, a Beogradjanin je od1987. godine, kada je diplomiraona Medicinskom fakultetu saprose~nom ocenom 9,50.Magistrirao je i doktorirao medi-cinu na Beogradskom univerzite-tu. Specijalizovao se u Engleskoji Americi. Od 1993. godinezaposlen je u Centru za urgentnuhirurgiju Urgentnog centraKlini~kog centra Srbije, gde jeradio kao {ef jedinice intenzivnenege na IV hirur{kom odeljenju.Od marta 2010. godine radi naKlinici za digestivnu hirurgijuPrve hirur{ke klinika Klini~kogcentra Srbije. Profesor je medici-ni i dr`i predavanja uHajldebergu, Minhenu, Londonu,Njujorku i ^ikagu. Autor je 130nau~nih radova i ~lan je srpskog,
ali i evropskih i ameri~kogudru`enja za digestivnu hirurgiju.
- Doktor Tim je timodabranih medicinskih konsul-tanata u Srbiji koji poma`e da nanajefikasniji i najpovoljniji na~inna{i ljudi iz dijaspore i otad`binere{e svoje i zdravstvene probleme~lanova njihove porodice. Znamo
da stanje u na{em zdravstvu nijenajidealnije. De{ava se da na{iljudi u Srbiji lutaju od lekara dolekara, od bolnice do bolnice, upotrazi za medicinskom pomo}i,a njihovi najdra`i, koji rade uinostranstvu, veoma su zabrinutizbog toga. I ~esto nisu umogu}nosti da dodju dapomognu bolesnim roditeljima.Mi smo na{li na~in da na{Doktor Tim re{ava problemkvalitetnog zbrinjavanja roditeljai najbli`e rodbine na{ih ljudi izdijaspore – obja{njava doktorDejan Radenkovi}.
Njegov Doktor Timokuplja vrhunske stru~njake izsvih oblasti medicine i saradjujesa svim privatnim ordinacijama iklinikama u Srbiji. Ovi stru~njaciveruju da lekari le~e lekovima,ali i re~ima i humanim pris-tupom, zato Doktor Tim, svojimklijentima, ljudima iz srpskograsejanja u Americi i Evropi, alii svojim pacijentima u otad`biniSrbiji, posve}uje puno po{tovan-ja, razumevanje, pa`nje ipodr{ke.
- Mi kao tim obavljamomedicinske konsultacije i povezu-jemo na{e klijente i pacijente sanajboljim lekarima, koji }e brinu-ti o njihovom zdravlju – ka`e drRadenkovi} – Ako je otac nekogna{eg ~oveka iz dijaspore u Srbijibolestan, mi odemo kod oca.Vidimo njegovu dijagnozu, pred-lo`imo plan le~enja. Ako je dija-betes u pitanju, {aljemo ga kodnajboljeg lekara za to. Ako jevisok krvni pritisak u opasnoj
zoni, {aljemo ga kod najboljegkardiologa, ali onog kome jele~enje povi{enog pritiska uskaspecijalnost. Ako va{ otac imapreko 65 godina, mi gaupu}ujemo na preventivni pre-gled srca, krvnih sudova,prostate, plu}a. Pravimo planle~enja, kako bi ljudi u godinama
imali zdravstvenu za{titu u konti-nuitetu.
Beogradski Doktor Tim}e da utvrdi pravo zdravstvenostanje oca ili majke na{ih ljudi uinostranstvu i o tome da ihobaveste. Tako da sinovi i k}erimogu iz Amerike ili iz Evrope,preko Doktor Tima, da budu
direktno uklju~eni u proces zbrin-javanja i le~enje njihovih roditel-ja, a da ne moraju da napu{tajusvoje domove i radna mesta uAmerici ili Evropi. Da ne mora-ju da uzimaju neplanirane slo-bodne dane ili odmore, da biobi{li svoje roditelje dok se le~e.
- Doktor Timfunkcioni{e kao klub ljudi `eljnihda na najbolji na~in re{ezdravstvene probleme svojihnajmilijih. ^lanovi kluba pla}ajumese~nu ~lanarinu od 50 dolara,a za uzvrat dobijaju kvalitetnukonsultaciju o stanju zdravlja iuvid u elektronski zdravstvenikarton svojih roditelja –obja{njava doktor DejanRadenkovi}.
Ova konsultantska ku}aiz Beograda ima redovna de`urst-va i mo`e organizovati posete,onoliko puta koliko je potrebno utoku nedelje ili meseca, medicin-skih sestara koje su i negov-ateljice, jer starijim osobama
ZDRAVLJE VA[IH RODITELJA JE U SIGURNIM RUKAMA
Ako imate problema sa zdravljem va{eg oca ili majke, bake ili deke, brata ili sestre, u otad`bini, mo`ete da se osloniti na nas. Poveritenajboljima svoju brigu o va{im najmilijima u Srbiji. Dozvolite da ih zajedno le~imo i negujemo – poru~uje doktor Radenkovi}
NAJBOLJE LE^ENJEDoktor Tim saradjuje sa
najboljim medicinskimstru~njacima, koji na najk-valitetniji i najefikasniji na~inre{avaju zdravstvene prob-leme svojih pacijenata.
KLUB ODGOVORNIH LJUDIDoktor Tim funkcioni{e kao klub ljudi `eljnih da na
najbolji na~in re{e zdravstvene probleme svojih najmilijih.^lanovi kluba pla}aju mese~nu ~lanarinu od 50 dolara, azauzvrat dobijaju kvalitetnu konsultaciju o le~enju i preven-ciji, i uvid u elektronski zdravstveni karton svojih roditelja.Sve o Doktor Timu imate na sajtu: www.drteam.rs
Konsultanska ku}a Dr Team funkiconiše kao klub ljudi `eljnihda na najbolji na~in reše zdravstvene probleme svojihnajmilijih. ^lanovi kluba pla}aju mese~nu ~lanarinu od 50dolara, zauzvrat dobijaju konsultaciju o le~enju i prevenciji,kao i uvid u elektronski zdravstveni karton svojih roditelja. Za ~itaoce Ogledala poklanjamo prva tri meseca besplatnogkoriš}enja naših usluga. Nakon toga mese~na ~lanarina je 50dolara. U okviru nje dobijate našu detaljnu analizuzdravstvenog stanja, savete, preporuke i kontakt snajboljim ustanovama, lekarima i drugim stru~nim osobljem.Specijalisti~ki pregledi, terapije u ku}nim uslovima, prevoz,anga`ovanje osoba za pomo} u ku}i ili smeštaj u odgovara-ju}i dom posebno se napla}uju, a naši korisniciimaju 10odsto popusta na sve usluge – objašnjava na~in funkionisan-ja dr Dejan Radenkovi}.Sve o Doktor Timu imate na sajtu: www.drteam.rsJavite se na adresu : DrTeam,Bulevar despota Stefana br.13 - 11000 BeogradTel. +381 11 333 74 52 E-mail: [email protected]
I Z M A T I C E
Maj 2018. 9www.serbianmirror.com
Ovogodi{nji, 58. Draga~evski sabortruba~a u Gu~i odr`a}e se od 9. do 12.avgusta, saop{tio je Saborski odbor.Sabor }e biti sve~ano otvoren 9.
avgusta kod Spomenika truba~u, u centruGu~e, uz intoniranje saborske himne “SaOv~ara i Kablara“ i podizanje saborske zas-tave.
Istog dana po~e}e i Sajam turizma,knjiga, publikacija i Privredna izlo`ba.
Uve~e }e na pozornici ispredKulturnog centra biti priredjen kulturno-umet-ni~ki program, takmi~enje mladih orkestara ikoncert pobednika prethodnog, 57. Saboratruba~a.
U okviru trodnevnog programaSabora, planirani su koncerti dobitnika
najve}e nagrade te manifestacije “{ampionGu~e“ – Ekrema Mamutovi}a, Sa{e Krsti}a,Dejana Petrovi}a, i tradicionalni pono}ni kon-cert finalista ovogodi{njeg Sabora.
Finalno takmi~enje najbolje plasir-anih sa predtakmi~enja bi}e u subotu, 11.avgusta, od 20 sati.
Iste ve~eri odr`a}e se i koncert majs-tora trube iz Vladi~inog Hana BobanaMarkovi}a koji je “ambasador Sabora“ ipo~asni gradjanin Gu~e.
Takmi~enje majstora trube za ovogo-di{nju titulu “{ampion Gu~e“ bi}e poslednjegdana Sabora, u nedelju, 12. avgusta.
Ove godine predtakmi~enja u seni-orskoj konkurenciji bi}e u Vladi~inom Hanu,Surdulici, Boljevcu, Knja`evcu, Zlatiboru,Kolovratu, Kova~ici i Gora~i}ima, a u Po`egi}e se takmi~iti mladi orkestri iz zapadneSrbije.
U~e{}e na Saboru truba~a do sada jeprijavilo rekordnih 86 orkestara, od ~ega 76 useniorskoj, sedam u omladinskoj i tri u pio-nirskoj konkurenciji, a u toku su prijave majs-tora trube za titulu ovogodi{njeg “{ampionaGu~e“.
Saborski odbor jo{ nije odlu~io da li}e i ove godine, kao i pro{le, ulaz biti bespla-
tan na sve priredbe i kori{}enje parkinga.Organizator najavljuje i niz tradi-
cionalnih programskih i prate}ih priredbitokom Sabora truba~a, sa vi{e od hiljaduu~esnika.
Medju njima su “improvizacijadraga~evske svadbe“, defile u~esnika, nastupidoma}ih i inostranih kulturno-umetni~kihdru{tava, takmi~enje zdravi~ara, izbor najlep{enarodne no{nje i “narodni vi{eboj“.
Izvor: Novine Toronto
OVOGODI[NJISABOR TRUBA^A
U GU^I OD 9. DO 12. AVGUSTA
prave dru{tvo, poma`u u ku}i iliu stara~kom domu. De`uraju ino}u u slu~aju kada se radi o hit-nom medicinskom stanju, dapripreme pacijenta za odlazak ubolnicu, isprate kompletan toklekarskog zbrinjavanja i odmahobaveste porodicu o novonastalojsituaciji. To je veoma stresnasituacija i Doktor Tim poma`eda pacijenti sa {to manje stresaodlaze kod lekara.
Profesor DejanRadenkovi} je specijalista op{tehirurgije i supspecijalistaurgentne hirurgije. Za ~lanaAmeri~kog udru`enja hirurga(American College of Surgeons– FACS) izabran je 2014.godine. Usavr{avao se unajpresti`nijim klinikama zabolesti pankreasa, `u~i i `u~nihputeva, poput Klinike za diges-tivnu hirurgiju Memorial Sloan
Kettering Cancer Center uNjujorku. Uspe{no le~i preteranugojaznost, oboljenja pankreasa,`u~i i `u~nih puteva. U svomradu primenjuje najmodernijemetode zdravstvenog zbrinjavan-ja i le~enja.
Doktor obja{njava dabeogradski Doktor Tim kao kon-sultantska ku}a izradjuje elek-tronski zdravstveni karton svakogpacijenta, u koji se upisuju dijag-
noze, izve{taji lekara o pregledi-ma i le~enju, i preko kog }e sezakazivati pregledi.
- Elektronski karton jedostupan sinovima i k}erima izdijaspore da preko na{eg sajtaprate le~enje svojih roditelja,baka, deka, bra}e ili sestara uSrbiji. Tako da }e na{i ljudi urasejanju biti informisani ozdravstvenom stanju svojihnajmilijih. Na{i ljudi u dijas-
pori uz na{u pomo} mogudirektno da odlu~uju o zdravljusvojih roditelja, bra}e, sestara,baba i deda. Zajedno sa na{imklijentima iz inostranstva miobezbedjujemo zdravlje i mirnajstarijim ~lanovima njihoveporodice u otad`bini – garantu-je doktor profesor DejanRadenkovi}, osniva~ irukovodilac beogradske konsul-tantske ku}e Doktor Tim.
25. april
Mediji javljaju da su na sud-jenju ubicama novinaraSlavka ]uruvije, koji je
likvidiran u Beogradu 1999. godine,ponudjeni novi dokazi sa snimakatelefonskih razgovora. O ubicama@eljka Ra`natovi}a i dvojice njegovihprijatelja u hotelu “Interkontinental“,15. januara 2000. godine, koji su ubekstvu negde u Africi, ni{ta se nejavlja. Traga se i za ubicama nov-inarke Dade Vujasinovi}, takodje,stradale pre dve decenije.
Kad ~itam ovu vest o sud-jenju ubicama novinara ]uruvije,postaje mi jasno za{to EU tvrdi da jesrpsko pravosudje najgori deo na{egdru{tva. Uskoro }e dve decenije odtog ubistva na javnom mestu, koje jeimalo za cilj da zapla{i gradjane.Izvr{ila ga je dr`ava u liku Slu`bedr`avne bezbednosti. Da dr`ava sebine}e da sudi to je u Srbiji odavnojasno. Dr`ava je pustila ubice @eljkaRa`natovi}a da posle sudjenja pobeg-nu na slobodu. Dr`ava Srbija ne sudi,ve} mu~i javnost, kr{i zakone, i tro{imilione dinara ili evra na procese bezkraja. Za{to?
Prvo zato {to odgovorniljudi ne rade svoj posao zbog zakona,ve} zbog sebe i svog dodvoravanjaonima za koje misle da }e se na}ipred sudom javnosti zbog ovihzlo~ina. Drugo, jer je na{ sistempravde postavljen tako da radi samokako predsednik suda ka`e, a ne kakogovore dokazi i zakoni. Ubijeni slu`eza politi~ke kampanje, ubiranje poli-ti~kih poena sa pri~ama o odgov-ornosti, za{titi novinarstva. To jepoliti~ko le{inarenje. Ta vrstazloupotrebe tudjih lo{ih sudbina radipopularnosti u javnosti vredja `rtve, avredja i javnost. Neki ljudi, predsed-nici sudova i njihove politi~kemecene, misle da je narod glup i lud.I da ne shvata njihovu podmuklu igruodlaganja sudskih odluka do besvesti,zato {to oni nemaju hrabrosti daispo{tuju zakone i donesu presudu.Time javno priznaju da su nesposob-ni da vode pravosudje. Problem je
samo u tome {to nema nikog u dr`aviko mo`e i ho}e da ih smeni i dovede~asne sudije u pravosudje. I ovakvopona{anje je svojevrsno le{inarenjedr`ave.
29. april
Pre sto godina u zatvoruTerezin u ^e{koj umro je odmu~enja i tuberkuloze
Gavrilo Princip. Malo je danastakvih mu~enika, koji bi da stradajuza otad`binu. Mnogo vi{e je onihkoji bi da zarade na otad`bini.
Politi~ke pri~e o odbrani iza{titi Kosmeta li~e na trgovinupatriotizmom i kupovinu politi~kihpoena. Jo{ i premijerka re~e da }eda potpi{e za Kosmet sve {to je uinteresu gradjana. A ona ne zna {taje interes srpskog naroda. Jer, narod}uti zato {to ga niko ni{ta ne pita.
Dr`ava i Crkva nas ne u~eda budemo dobri i mudri, ve} hrabrii nesmotreni, pa stradamo. Otuda sesti~e utisak da su SRBI malipolupismen narod koji je neko pre-vario da je nebeski!
Istekao je vaskr{nji post isada ~ujem kako je Piro}anac pos-tio na vodi. Uzeo je par~e slanine,seo u ~amac na Savi pored naseljaBeograd na vodi i jeo na reci!
Sre}an vam 1. maj, svetskiDan rada,
va{ Marko Lopu{ina
MARKOVIKONACI
www.lopusina.com
P O Z O R I [ T E
Maj 2018.10
Drugi put na ~eluva`ne organizaci-je u kulturnom
`ivotu Srba u ^ikagu,Srpskog amaterskogpozori{ta Mira Srem~evi},do{la je gospodja AnkicaRatarac. To je razlog ipovod za na{ razgovorsa gospodjom Ratarac.
Va{a ljubavprema toj umetnosti, kaoi uspe{an rad na vodjen-ju pozori{ta, re`iji i unekim gluma~kim uloga-ma, ali i potreba novijegeneracije glumaca za va{om podr{kom,presudili su u ovoj odluci.
“Sa velikim zadovoljstvom moguda potvrdim da }u ponovo, sa grupom odpet ~lanova, voditi na{e pozori{te. Time mije ukazana velika ~ast, verovatno iz zahval-nosti, a mo`da i zato {to moje iskustvomo`e u velikoj meri da pomogne pozori{tu.”
Kao jedan od utemeljiva~a ovogpozori{ta, ~ini se da se od njega nikadaniste udaljili, ~ak ni onda kada niste bilina poziciji direktora. Koliko ste bili prisut-ni i koliko ste uticali svojim radom i sug-estijama na razvoju i repertoaru?
“Mira Srem~evi} i ja smo osnovaliovo na{e pozori{te daleke 2005. godine, ovoje op{te poznat podatak, jer tako skoro uvekpo~inje svaki intervju. Mi smo malo amater-sko pozori{te, bavimo se raznim profesijama,ali stvaraju}i predstave nalazimo ono {to namispunjava ba{ ovaj deo bez kojeg bismo bilisiroma{niji i nekompletniji.
Ta~no je ono {to ka`ete da i kadanisam bila na ~elu, bila sam u blizini. Kakoka`e glumac na{eg pozori{ta Vlatko @drale:Ja ne provodim mnogo vremena po kafana-ma, barovima i klubovima, nego slobodnovreme posve}ujem pozori{tu i ljudima kojise bave time.“
Da li }e se ne{to menjati u pro-gramu rada i da li }ete vi preduzeti sadane{to novo u radu na ostvarenju uspehapozori{ta?
“Najpre `elim da osiguram da }epozori{te u budu}nosti ~uvati svoju tradiciju
izvodjenja dela isklju~ivosrpskih pisaca. Zatim, eljami je da pomognem ustvaranju i planiranju pro-grama, koji }e obezbeditida ve}ina glumaca budeanga`ovana i da se upore-do radi na dve predstave.“
[ta se de{avaovih dana u pozori{tu?
“Na inicijativu ipredlog Slavice Petrovi},koja je takodje ~lanpozori{nog borda, organi-zovali smo “Dane Du{anaKova~evi}a”. U realizaciji
ovog programa u~estvuje ve}ina ~lanovana{eg pozori{ta, a posebna nam je ~ast {to}e gostovati i srpsko pozori{te iz Toronta sapredstavom “Maratonke tr~e po~asni krug”.Na{e pozori{te za ovu priliku igra}e dvepredstave, ‘Zvezdanu pra{inu’ i ‘Sabirni cen-tar’.
Molim sve ljubitelje pozori{ta iapelujem da prisustvuju ovim pozori{nimdanima i budu uz nas, da zajedno do~ekamona{e drage goste.
A mi smo jo{ pod utiskom novepredstave koju smo 15. 16. i 17. martaigrali, “Sabirni centar” Du{ana Kova~evi}a.Puno truda je ulo`eno, ali na{a divna publi-ka napunila je salu tri ve~eri zaredom, ana{a srca energijom i ljubavlju za nove iza-zove.“
Koji su planovi za slede}upozori{nu sezonu, {ta mogu ljubiteljipozori{ta da o~ekuju?
“Planiramo da obele`imo proteklih13 godina uspe{nog postojanja, tako {to }emoih ovekove~iti izdavanjem monografije, u kojoj}e biti pomenuti svi ~lanovi pozori{ta i svepredstave koje su igrane. A za gledaoce,povodom godi{njice, organizova}emo niz zan-imljivih i originalnih programa.
I na kraju, s obzirom na to da sepribli`ava Vidovdan, poru~ila bih svim srp-skim i crkvenim organizacijama da naspozovu za svoje proslave, kako bi obogatilisvoje kulturne programe.”
Hvala na razgovoru i sre}no!Marijana Maljkovi}
Srpsko amatersko pozori{te iz ^ikaga izabralo novi upravni Odbor i direktorku
ANKICA RATARAC PONOVO NA ^ELU SRPSKOG POZORI[TA ”MIRA SREM^EVI]”
Petak, 1. jun, 20h – “Zvezdana pra{ina“ – Srpsko-amatersko pozori{te Mira Srem~evi}
Subota 2. jun 20h – “Maratonke tr~e po~asni krug“ – Srpsko pozori{te Toronto
Svojevrema izreka i moto Mire Srem~evi} su bili:“Glumci to~e, glumci slu`e, a vama nek cvetaju ru`e.“To je stvarno bilo tako. Mi smo na po~etku stvaranja našeg pozoriš-tanca, pored glume radili još mnogo toga. Nismo imali nov~anihsredstava da nakon premijere odemo u restoran i proslavimo, ve}smo sami sve spremali i pored glume na sceni, bili smo i konobari ikuvari i zabavlja~i. ^inili smo sve da izgradimo i sa~uvamo publiku.Drugim re~ima, negovali smo tu našu publiku, koja je svih ovih god-ina uz nas i zato mi danas u`ivamo u toj privilegiji da po tri dana uza-stopno punimo pozorište, a naše proslave nakon premijere seodr`avaju u restoranima sa prijateljima i vernom publikom.To je ta naša jaka ljubav i dokaz da nam se sve što pozorištu dajemovra}a višestruko. Mi to tako ose}amo i sre}ni smo zbog toga.
Sve predstave }e se odigrati u SKOKI TEATRU u Skokiju.
Nedelja 3. jun, 16h –„Sabirni centar “ – Srpsko- amatersko pozori{te Mira Srem~evi}
DANI DU[ANAKOVA^EVI]A
