POSLUSNOST VEROM Moris Venden

8/8/2019 POSLUSNOST VEROM Moris Venden

1/37


2/37


3/37


4/37


5/37


6/37

6

opravdava bezbone ljude? Tako pie! A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego podugu. A onome koji ne radi a veruje onoga koji pravda bezbonika, prima se vera njegova upravdu. (stihovi 5 i 4)Crkva je imala odreene probleme u vezi sa ovim stavom. To moramo priznati. Diskusije uvezi s tim postale su u nekim krugovima prilino ozbiljne. Da li prihvatamo da se spasavamo jedino verom u Isusa Hrista kad se to tie nae nade u veni ivot? Ako razumete imalo odonog to je Isus osigurao na krstu za nas, morate prihvatiti i veliku biblijsku istinu da sespasavamo milou kroz veru. Obe su sastavni deo evanelja.Meutim ljudi su se ve vekovima sukobljavali sa ovom milju. Reformatori su se borili iumirali za nju. Nama je teko da shvatimo kako je nemogue da bilo ko i bilo kad zaradi ilizaslui Boju milost ili naklonost. Pa ipak, ovainjenica jo uvek predstavlja osnovevanelja. Bog ne radi po sistemu zasluga, ve po sistemu dara. I sve to moemo uiniti dabismo se nadali venom ivotu jeste to da stalno prihvatamo i odgovaramo na ono to je Onve uinio za nas na krstu i to nastavlja daini za nas iz dana u dan.Soteriologija, nauka o spasenju, ima tri vida. Prvi je opravdanje verom - istina da je Isus nakrstu omoguio ne samo da nam budu oproteni gresi nego da se na nas gleda kao da nismonikada sagreili. Drugi koji prevazilazi to to nam je Isus oprostio grehe iz prolosti iukljuuje silu Svetog Duha koja nas osposobljava da pobedimo nae sadanje grehe, neuspehei pogreke. I trei je nada u konano osloboenje od sveta greha kad Isus ponovo doe. Sva trivida predstavljaju radosnu vest. Iako ostali hriani koji veruju u evanelje danas istiuopravdanje verom i ono to je Isus uinio za nas, a veliki broj i Isusov dolazak i slavuNjegovog povratka, Crkva ostatka jo ima jedinstveni zadatak, zadatak koji prevazilazi onoto su propovedali reformatori. To je zadatak da se sagrade zidovi na temelju evanelja. Koji

su to zidovi? To je istina da nas Bog moe spasti od naih prolih kao i od naih sadanjihgreha. On je zainteresovan da rei ne samo problem naih neuspeha i greha iz prolosti nego inaih sadanjih i buduih pogreaka. Bog nema samo oprotenje za prolost ve i silu zasadanjost. Na Gospod ne samo dae izbrisati izvetaje o naem prolom ivotu negoeoistiti i sadanji ivot. To je deo evanelja koji postaje posebno znaajan u vreme opisano uOtkrivenju kao vreme u kome su savlaivanje i pobeda dve glavne pojedinosti.Dok sam sa nekim razgovarao o ovom verovanju da nam Bog nudi snagu da bi nas osposobioda drimo Njegove zapovesti,uo sam pitanje: A da li ste ih jue drali? Kako bismoodgovorili na ovo pitanje? To se vas ne tie! odgovorio sam. A zatim sam i ja postaviopitanje: Da lie Vilijam Miler biti na nebu? Osoba je odgovorila: Nadam se. Ne, to nijeodgo vor na moje pitanje. Hoe li on biti na nebu - da ili ne Ne znam. To nije u mojojoblasti. Nije u tvojoj oblasti ni da li sam ja jue drao zapovesti ili nisam. To je Boje, isamo Boje. Lako je skliznuti na pitanje Ko je to zaista ispunio? i propustiti istinu izOtkrivenja 14,12, istinu dae na kraju vremena postojati grupa ljudi kojae drati Bojezapovesti. Moda povrni posmatra nee moi da ih prepozna.ak ni oni sami moda neebiti svesni onog to su postigli - zbog toga to to nee biti njihovo delo. To je delo Boje. Ami znamo dae nas to blie doemo Isusu manje oduevljavati na sopstveni ivot.Iako ne moemo pokazati na druge - ili na same sebe - i rei On je to uradio, Ona je topostigla, Ja sam to dostigao, ostaje nam Otkrivenje 14, 12 gde stoji: Ovde je trpljenjesvetih koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu.Zanimljivo je da Otkrivenje opisuje svete koji dre zapovesti kao strpljive. Akoe ti biti


7/37

7

jedan od onih koji imaju veru Isusovu, kojie izdrati do kraja i drati Boje zapovesti, istotako mora imati i strpljenje. Da li si ikad bio nestrpljiv zbog svog ponaanja ili postupaka?Lako je biti nestrpljiv. Pa ipak, mi sigurno ne moemo biti toliko strpljivi sa sobom koliko jeBog strpljiv sa nama. Prema tekstu u Rimljanima 1,16.17, prvi razlog zbog kojeg poslunostmoe doi kroz veru - i samo kroz veru - jeste taj to tako kae Biblija. Jer se ne stidim jevanelja Hristova, jer je sila Boja na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu iGrku. Jer se u njemu javlja pravda Boja iz vere u veru kao to je napisano: pravednike odvere svoje iv biti. Isusova rtva na krstu osigurala je spasenje svakome ko ju je prihvatio.Grenik odgovara osvedoavajuoj sili Svetoga Duha i dolazi Bogu onakav kakav je. ZbogIsusa on je pred Bogom prav. Isusova krv pokriva njegov greh i on stoji pred Bogom kao danikad nije sagreio.Prihvaen u Voljenome, on se smatra pravednim. Zato Pavle kae: Pravednike od vere ivbiti. Ova misao javlja se na nekoliko mesta u Bibliji. Prvo u Avakum 2,4. Kasnije Pavlenavodi istu misao u Galatima poslanici 3,11 i Jevrejima poslanici 10,38. Pravednike odvere svoje iv biti. Akoe pravedni - mi koji smo opravdani - biti ivi kroz veru, tada je jedan od prvih vanih zadataka razumeti ta je vera. Elen Vajt pie u knjizi Patrijarsi i proroci:Svaki pogrean korak koji uine deca Boija znak je nedostatka vere. (str. 657) To znai davera ima presudnu vanost u savlaivanju i poslunosti.Postoji i vrlo veliko nerazumevanje u vezi s tim ta je vera. Zato vera koja nije nita vie odpozitivnog naina razmiljanja ve godinama mui hrianski svet? Jedan od najveih dokazaprave vere lei u tome to je ona potpuno spontana. To nije neto naemu mi radimo ili netoto mi proizvodimo. Ako pravilno shvatimo samo ovuenjenicu, toe nas sauvati od lanevere koja je danas tako rasprostranjena. Vera se javlja kao prirodna posledica neeg drugog. I

mada je poslunost plod vere i sama vera je plod. Efescima 2,9 podsea nas da smo spasenimilou kroz veru i da to nije od nas. Ni milost nije nae delo ni vera. I jedno i drugo su darBoiji.Bog dar vere u izvesnoj meri daruje svakoj osobi. Svako ko je roen na ovom svetu i imaumnih sposobnosti primio je i izvesnu meru vere. (Rimljanima 12,3 - Vaspitanje, str 226) Bog je svakome od nas dao dovoljno vere da bismo neto zapoeli. Ali to nije vera koja spasava jer se svi nee spasiti. Da bismo imali takvu veru, mi moramo imati vie od onoga to Bogprvobitno daje svakome od nas.Vera koja nas osposobljava da primimo Boje darove i sama je dar, od kojeg je izvesna merausaena u svako ljudsko bie. Ona raste kad se veba u primanju Boje rei. Da bismo ojaaliveru, moramo jeesto dovoditi u dodir s Re ju. (Vaspitanje, str. 226)Neki smatraju dae ojaati veru ako primoraju sebe da veruju u neto neobino ili dozvole daupadnu u nevolju a zatim pokuaju da veruju kakoe im Bog pomoi. Jaanje vere nije naprimer ispisivanjeeka bez pokria i zatimekanje u nadi dae Bog pronai nain da gapokrije. To bi bila drskost. Ovo je, istina, krajnji primer, ali seesto deava da nae takozvano jaanje vere, ili istupanje u veri, zavrava unitavanjem naeg poverenja u Boga umestonjegovim uvrivanjem. Iako Bog ima na hiljade naina da odgovori na nae potrebe, moebiti da nain na koji mi oekujemo da On deluje nije nijedan od njih! Svaki put kadpokuavamo da uveamo svoju veru borei se da nateramo sebe da verujemo kakoe se netodogoditi, mi u sutini uopte ne jaamo svoju veru. To se postie u dodiru sa Re ju Boijom.Tako dakle vera biva od propovedanja, a propovedanje Re ju Boijom. (Rimljanima 10,17)


8/37

8

Kad dolazimo u dodir sa Boijom Re ju mi dolazimo u dodir sa osobom - Isusom Hristom.Dok saznajemo sve vie o Njemu, poinjemo da jaamo spasonosnu vezu sa Njim. Stvarnavera ili poverenje javlja se kroz tu vezu. Ona ne moe da postoji bez te veze. Vera jepoverenje u nekoga. U trenutku kad se razvija vera moraju da postoje dve osobe. Ne moepostojati vera ako postoji samo jedna strana. Vera je i zavisnost jedne osobe o drugoj. Kako seto postie? Prvo morate imati nekog komeete verovati i zatim ga morate upoznati. Samotadae vae poverenje biti prirodno i spontano. To je ono to mislimo kad kaemo da je verarezultat neeg drugog - ona je rezultat odnosa.Vera je poverenje u Boga (Vaspitanje, str. 226) Kako se razvija takav odnos? Razgovorom.Kako moemo razgovarati sa Bogom? Kroz svoju Re On govori nama, a kroz molitvu migovorimo Njemu. Kad zajedno sa Njim idemo, moemo da obavljamo hrianski posao islubu Njemu. Na taj jednostavan nain ostvaruje se zajednitvo, a kad Ga upoznamo,imaemo poverenja u Njega i prirodno i spontano verovati u Njega.Nauili smo dakle da vera nikad nije neto naemu mi radimo. Mi svoje napore moramouloiti u uspostavljanje veze sa Isusom, pae nae druenje u kome je naa panja usmerenana Njega proizvesti poverenje i veru u Njega.Razmislite za trenutak kako ste u poetku prihvatili Isusa kao svog Spasitelja. Kroz Njegovure koju ste ili samiitali ili sluali neije svedoanstvo, otkrili ste trag Njegove ljubavi.Samo ste tek neto malo saznali o Njemu kao linosti, shvatili ste kako vas On prihvata, kakovam prata iisti od svake nepravde.Sluajui propovedanje Rei, iliitajui je nasamo, poeli ste da se upoznajete sa Njim. Zatimste se odazvali govorei mu o sebi kroz molitvu. Razgovarajui s Njim priznali ste Mu svojupotrebu za Njegovim besplatnim darom spasenja, za Njegovom milou. Na kraju ste

prihvatili Njegovu ponudu spasenja, i On vam je oprostio i opravdao vas. Ono to ste prvouinili kad ste iskusili mir izmirenja sa Bogom bilo je da ste nekom kazali tu radosnu vest.Da li ste ikaduli o nekom ko je postao Boje dete a da nije znao nita o Njemu, da Mu nitanije govorio i da posle toga nikom nita nije rekao o svom iskustvu? To je nemogue!U Koloanima 2,6 stoji: Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda onako ivite u njemu.Mi ivimo hrianskim ivotom na isti nain na koji smo ga otpoeli. PRAVEDNIKE ODVERE IV BITI. Ne morate ulagati napore i mukotrpan trud da biste bili opravdani, ili dabiste dobili veru. Umesto toga, usmerite sve svoje pokuaje na izgraivanje odnosa poverenjasa Isusom Hristom, i One vam dati veru i pravednost kao svoje besplatne darove.U vreme pred drugi Hristov dolazak poslednji veliki sukob nee se voditi oko toga da li jeIsus umro za nae grehe ili ne, da li On ima mo da nam oprosti ili ne, da li je Njegova rtvadovoljna da pokrije nau krivicu ili ne, ve oko pitanja poslunosti ili neposlunosti. Ceo svetmorae da se suoi sa tim. (enja vekova, str. 657)Dugo smo kao crkva naglaavali svoju potrebu za poslunou gledajui u tome svojnajvaniji zadatak. Ali smo zato proizvodili utisak da se poslunost javlja tek kao rezultatnaeg veoma napornog truda. Verovali smo da Bog pomae onima koji pomau sami sebi.Nae odluke, zaveti i obeanjainili su nam se beskrajnim dok smo stalno pokuavali, padali iopet pokuavali. A sve to vreme Isus je strpljivoekao, rairenih ruku i govorio: Hodite kmeni svi koji ste umorni i natovareni i jau vas odmoriti. (Matej 11.28)


9/37

9

2. POSLUNOST MOE NASTATI SAMO VEROM ZBOGLJUDSKE PRIRODE

Biblija sadri mnotvo tekstova koji govore o stanjuoveka posle pada u greh. Rimljanima5,12 kae da kroz jednogoveka doe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt ue u sveljude, jer svi sagreie. Jer kao to neposluanjem jednogaoveka postae mnogi greni,takoe i posluanjem jednoga biti mnogi pravedni. (stih 19) Biblija iznosi istinitu tvrdnju dasmo svi sagreili.Za razliku od Hrista, mi smo svi grenici zato to smo roeni u grenom svetu i nije vano dali smo greili ili ne. Mi smo greni. U knjizi Put Hristu stoji da su naa srca zla i mi ih nemoemo promeniti (SC, 18) To je stanje u kome se nalazi svako ljudsko bie koje dolazi nana svet.Ni jednoga nema pravedna. (Rimljanima 3,10) Nema ga koini dobro, nema ni jednogcelog. (stih 12) SVAKA JE NEPRAVDA GREH Zapisano je u 1. Jovanovoj 5,17, a uistoj poslanici 1,8 stoji da ako reemo da greha nemamo, sebe varamo.Efescima 2,3 otkriva nam da smo roena deca gneva. Prema Rimljanima 7,18 nitadobro ne ivi u naem telu. A Rimljanima 8,7 jasno kae da je Telesno mudrovanjeneprijateljstvo Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojemu niti moe.Lista tekstova bila bi prilino duga. Ali samo jedan deo Svetog Pisma jasno dokazuje da smomi greni po prirodi - to je tree poglavlje Jovanovog evanelja.

Nikodim, intelektualac, posetio je Isusa nou. Gospodaru, ti si veliki uitelj, poeo je. Jasam samlan Sinedriona pa elim da malo popriamo. Zato ne bismo razgovarali o nekolikointelektualnih pojedinosti? Isus ga je pogledao pravo u oi. Nikodime, potrebno ti je da senanovo rodi.Nikodim je pokuao da promeni temu i Isus mu je dozvolio da kae sve to je eleo. Ali kadgod bi predahnuo da uzme vazduh, Uitelj bi ponovio: Ti mora nanovo da se rodi. Isus jeneprekidno podseao ovog jevrejskog vou da ako seovek nanovo ne rodi ne moe videticarstva Bojega. Ako niko ne moe ui u Boje carstvo ukoliko ne doivi novoroenje, tadaneto sigurno nije u redu sa naim prvim roenjem. Nae greno stanje rezultat jeinjenice dasmo roeni u svetu koji se pobunio protiv Boga. To je vrlo jednostavno. Neki to ne mogu dashvate. Kako to misli, pitaju, eli li rei da je neto greno u naim genima ihromozomima? Ne, mislim da za takvu ideju nema dokaza. ta je onda uroeni greh? Podovim ne podrazumevam isto to i Avgustin. Njegovu zamisao bilo bi bolje nazvati krivicom.Ja bih radije prihvatio shvatanje slino onom iz augsburke konfesije. Mi se raamo odvojeniod Boga i takvi bismo zauvek ostali u beznadenom stanju da nije bilo krsta. Ali zahvaljujuiGolgoti mi ne moramo ostati u takvom stanju. Bog svakome od nas daje mogunost da senanovo rodimo.Prvi simptom roenja u odvojenosti od Boga jeste okrenutost samom sebi. Da li vam jemoda nekad dok ste posmatrali novoroenu bebu bilo teko da o njoj mislite kao o greniku.Pokuajte da se zapitate je li ona okrenuta sebi. Ona ne uvaava to to je majka tek stigla kuiiz bolnice i to se jo ne osea dobro. Ne uzbuuje se to je nou dva sata - ona eli da jede,


10/37

10

da joj se promene pelene ili da je neko zabavlja, ona to hoe - i to odmah! Svi se mi raamookrenuti sebi i bez Hrista takvi i ostajemo. Dok odrastemo, nauimo samo kako da to uizvesnoj meri prikrijemo. A iz te okrenutosti prema sebi proizilazi ono to mi zovemogresima.U toku ivota, za razliku od Hrista, mi ostajemo greni po prirodi, bez obzira da liinimoneto ravo ili ne.Nijedan od apostola i proroka nije za sebe tvrdio da je bez greha. Ljudi koji su se svojimivotom najvie pribliili Bogu i koji bi radije rtvovali svoj ivot nego to bi svesno uinilizlo priznavali su grenost svoje prirode. (AA, 561)Kad je apostol Pavle rekao: Ja sam prvi meu grenicama, on time nije mislio: Ja svevremeinim zla dela i stalno greim, jer isto tako kae: Hoemo li ostati u grehu da seblagodat umnoi? Boe sauvaj, jer koji umresmo grehu kakoemo jo iveti u njemu?(Rimljanima 6,1.2) Ali on je priznao grenost svoje prirode. On je potvrdio da pravednost unjegovom ivotu potie od Hrista koji ivi u njemu (Galatima 2,20), a ne od njega samog.Setimo se da biti roen sa grenom prirodom ne znai biti neminovno izgubljen. Iako na svetdolazimo okrenuti sebi i odvojeni od Boga, On nas nikad ne smatra odgovornima za to. Da liste ve uli miljenje starijih ena dae bebe biti spasene ili izgubljene prema zaslugamanjihovih roditelja? Bog nas nikada ne osuuje zato to smo se rodili na pobunjenoj planeti.Praroditeljski greh ne znai i praroditeljsku krivicu. (Jovan, 9, 41; 15, 22-24; Jakov 4,17) Akosu naa srca zla, sebina i ako ih mi ne moemo promeniti, ako takva ostanu sve do Hristovogdolaska, kakoemo moi onda da budemo posluni? Isus se zapitao: E da li se bere s trnagroe, ili sika smokve? Tako svako drvo dobro rodove dobre raa, a zlo drvo rodove zleraa. (Matej 7,16-18) Mogu li dakle ljudi greni od roenja nekad doneti dobre rodove. Da li

je poslunost mogua? U Isaija 61,3 nalazimo odgovor: Da uinim alosnima u Sionu i damim nakit mesto pepela, ulje radosti mesto alosti, odelo za pohvalu mesto duha tunoga, da seprozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu njegovu.Ljudi greni po prirodi moraju doiveti neku vrstuuda - posredstvom mone Boje sile -koje e ih uiniti hrastovima pravde. One ih osposobiti da donose dobar rod - dobra delakojimae se Bog proslaviti.Mi toudo nazivamo obraanjem ili novoroenjem. Toudo je natprirodno delovanje SvetogDuha (Jovan 3,5) koje dovodi do promene u naem stavu prema Bogu. Pre obraenja jednaosoba se ne zanima za duhovne teme. Ona ne nalazi radost u zajednici sa Bogom. Ali posleobraenja privlai je sve ono to je u vezi sa Bogom (Rimljanima 8,7; Jezekilj 36,26.27)Obraenje budi novu sposobnost da se Bog upoznaje i voli, sposobnost koju ranije uoptenismo imali (1. Korinanima 2,14). Poetak duhovnog ivota vodi dragovoljnoj poslunostiBoijim zahtevima. Meutim takvo donoenje plodova na slavu Bogu ne dogaa se prekonoi (Marko 4,28). Obraenjem tek poinje na duhovni rast kao to klijanjem semenaotpoinje fiziki rast. Prema knjizi Put Hristu (SC, 18) novo srce vodi novom ivotu! IakoSveti Duh daruje novo srce odmah, novi ivot javlja se u postepenom rastu. Ako me ljubite,draete moje zapovesti. (Jovan 14,13)Ja mogu da mislim kako mi je Isus svojom smru na krstu obezbedio pomirenje sa Bogomkoje ja verom prihvatam, ali da kad je u pitanju ivljenje hrianskim ivotom, smatram kakotreba naporno da se trudim, znojim i borim zato to je to u najveoj meri moja dunost.Meutim sve emu se mogu nadati kao rezultatu u takvom sluaju jeste nesavrena


11/37

11

poslunost, jere svaki napor bez Hrista proizvesti samo prljavu haljinu.S druge strane, jo mogu verovati da je Hristos zauzeo moje mesto na krstu i omoguio mi dase pomirim sa Bogom. Kad se radi o hrianskom ivotu, ja shvatam da ne mogu da spasemsebe vie od onog to je ve uraeno na Golgoti. Sve to morao je tamo da uradi isto tako Isus.On moe da donese poslunost i pravednost, to ja ne mogu. Poslunost se javlja samo verom,poverenjem u Njegovu mo.eleo bih da naglasiminjenicu da je novi ivot koji proistie iz obraenja celovit proces.Mnogi mladi doiveli su obraenje, predali svoje ivote Bogu i bili u tome iskreni. Sedmicudana kasnije otkrili su jednog jutra da jo u svom ivotu imaju problema i propusta da bizatim zakljuili da oni u stvari i nisu bili obraeni. Diui ruke od svega oniekaju sledeusedmicu molitve, sedmicu propovedi ili neki drugi poziv sa propovedaonice. Ali to nijepotrebno, jer je sam Isus propovedao o rastu. Izgubljeni sin obratio se u svinjcu, okrenuo se ipourio kui svog oca. Nastupila je velika promena u njegovom stavu prema ocu, jer je sadaimao novu sposobnost da ceni njegovu ljubav. Ali odmah posle obraenja on je jo bio meusvinjama, samo je gledao u suprotnom pravcu. Tek mu je predstojao dug put povratka oevojkui.Osoba koja se nanovo rodila nee zadrati taj novi ivot ako ne uspostavi vezu sa Bogom.Novoroena beba, u fizikom smislu, nee brzo porasti, iliak zadrati iskru ivota koju ima,ako ne jede, die ili veba. Ako jedna beba u hrianskom ivotu ne prouava za sebe linoBoju re, ako kod nje nema line molitve i svakodnevnog posveivanja Bogu, ako neispunjava svoju tenju da i drugima govori o Isusu, ona nee napredovati u hrianskom rastu.Umesto toga izgubie ivot koji ve ima i nee ostati obraena. Duhovni ivot ne sastoji sesamo od duhovnog roenja, ma kako ono bilo vano. I toe se bezakonje umnoiti,

ohladnjee ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu. (Matej 24,12.13) Takotemelj duhovnog ivota lei u neprekidnoj zajednici sa Isusom Hristom. Da biste je odrali, vimorate iz dana u dan biti u vezi s Njim. Greanovek moe nai nadu i pravednost samo uBogu. Nijedno ljudsko bie ne moe biti pravedno bez vere u Boga i bez odravanja ive vezes Njim. (TM, 367)Neki od nas misle da je posveenje rezervisano za ljude sa artritisom i sedom kosom koji seblie svom kraju. Ali ne. Ono je u stvari pravi temelj duhovnog ivota i rasta.Poto smo mi po prirodi greni - roeni greni - mi nikad neemo biti u stanju da sami od sebebudemo posluni. Sva naa pravda je kao neista haljina. (Isaija 64,6) Zapazite da se ovdegovori o naoj pravednosti. Naa pravednost bez Hrista ne vredi vie od prljave haljine.Ako elimo da raamo dobar rod, ako elimo da ostvarimo pravu pravednost, moramo jecrpiti iz nekog drugog izvora. Gospod je naa pravda. (Jeremija 23,6) On je jedini izvoristinske pravednosti koju mi primamo. A mogue je svakako da Hristos boravi u naim srcimaverom (Efescima 3,17). Hristose iveti u nama (Galatima 2,20). A onda, delujui u nama ikroz nas silom Duha Svetoga, One stvarati pravednost, i to stvarnu pravednost. Nekoe se uudu moda zapitati: Da li Hristos ivi u meni? To je panteizam! Oni znaju da panteizamnije bio cenjen u adventistikoj istoriji. Panteizam tvrdi da je Bog u listu, cvetu, kamenu. AliHristov ivot u nama nije panteizam - to je ispravna biblijska istina.Ovo nas navodi na pitanje: Akoe Hristos iveti u nama, da lie On iveti nesavrenimivotom? Da lie ono to Sveti Duhini u naem ivotu biti nesavreno ili nedovoljno? Ako je istina da ja vie ne ivim nego ivi u meni Hristos, da lie Hristos moi da bude posluan


12/37

12

umesto mene? I ako Sveti Duh eli da ivi u naim srcima, da li je mogue da e nam Ondoneti poslunost? Naravno da jeste.S jedne strane jeste, zato to mogu misliti da mi je Isus svojom smru na krstu obezbediopomirenje sa Bogom i da sve to mogu da prihvatim verom. Ali kad je u pitanju ivljenjehrianskim ivotom, mogu da smatram kako treba naporno da radim, da se znojim i borimzato to je to u najveoj meri moja dunost. Meutim sveemu se onda mogu nadati kaorezultatu jeste nesavrena poslunost, jere svaki napor bez Hrista proizvesti samo prljavuhaljinu.S druge strane, jo mogu verovati da je Hristos zauzeo moje mesto na krstu i omoguio mi dase pomirim sa Bogom. Kad se radi o hrianskom ivotu, ja shvatam da ne mogu da spasemsebe vie od onog to je ve jednom uraeno na Golgoti. Sve to morao je da uradi isto takoIsus. On moe da donese poslunost i pravednost, to ja ne mogu. Poslunost se javlja samoverom, poverenjem u Njegovu mo.Uloite svoje napore tamo gdee se oni isplatiti. Prestanite sa pokuajima da pobedite greh isotonu svojim sopstvenim snagama. Takoete samo zadobitivoruge i uljeve. Umesto toga,borite se u borbi vere!Usresredite se na odnos poverenja u Isusa. Dok Ga budemo prihvatili i druili se sa Njim izdana u dan, One nas obnavljati tako daemo biti hrastovi pravde zasaeni u Gospodu.Plodovi Duha, plodovi pravde i poslunosti prirodnoe se razviti u naem ivotu.U toku duhovnog rastenja One nam oprostiti kad padnemo i pogreimo zbog svoje duhovnenezrelosti.Ako ko sagrei imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika. (1. Jovanova 2,1)Govorei o oprotenju, Isus je rekao da treba da opratamo sedam puta sedamdeset. A zatim

je dodao: Ako ti sagrei brat tvoj i sedam puta na dan doe k tebi i ree: kajem se, oprostimu. (Luka 17,3-4) Tako Otac oprata.ak i ako padnem i sagreim sedam puta na dan, Boge mi svaki put oprostiti.O, kau neki, to bi znailo da imamo pravo da greimo. U Luka 7,43 stoji da onaj kome je mnogo oproteno ima veliku ljubav, a u Jovan 14,15 daemo ako ljubimo Boga dratiNjegove zapovesti. To znai da onaj kome je mnogo oproteno ima veliku ljubav, a zbogvelike ljubavi i veliku poslunost.Bog nas voli i prima dok rastemo u Njemu. Dok Ga svakodnevno traimo da bismo se druilisa Njim i odrali tu zajednicu, mi Mu dozvoljavamo da obavlja svoje delo u naem ivotu.


13/37

13

Bez mene ne moeteiniti nita.(Jovan 15,5)

3. POSLUNOST MOE NASTATI SAMO VEROM ZBOGPRIRODE PREDANJA

Jednom sam posle evangelizacije poao napred da bih razgovarao sa stareinom H.M.S.Riardsom. eleo bih jednom prilikom da razgovaram sa vama o opravdanju verom, rekaosam. To je jedino koje postoji! odgovorio je. Velika je to istina. Zbog ljudske prirode jedinanaa stvarna pravednost dolazi od Isusa. Nema nikakve druge pravednosti osim Njegove.Odvojeni od Boga, mi smo egocentrini i takviemo uvek biti. Ako ste danas okrenuti Bogu,ali ve sutra odluite da ivite odvojeni od Njega, vraate se ponovo u stanje svojeegocentrinosti. Egocentrini ljudi su greni bez obzira da li su ikadinili neka naizgled ravadela ili ne. Oni ne mogu biti posluni.Mnogi ljudi prihvatili su stav da je neophodno poeti verom da je Isus na Spasitelj. Ali zatimpokuavaju da ive hrianskim ivotom verom uz dodatak jo neega. eleo bih da jasno inedvosmisleno istaknem dae pravednik iveti samo verom isto onako kao to verom dolazi

Bogu. Nema razlike u tome kako dolazimo Bogu i kako ostajemo u Njemu. I jedno i drugoodvija se verom. Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda, onako ivite u Njemu.(Koloanima 2,6) Kako da ostanem u Hristu? postavlja se pitanje u knjizi Put Hristu Naisti nain na koji ste ga u poetku primili. (SC,69) Svaki pogrean korak koji uine Bojadeca znak je nedostatka vere. (RR,657)Ako svaki pogrean korak nastaje zbog nedostatka vere, tu postoje i uzrok i posledice. Da limi svoju panju usmeravamo na svoje neuspehe ili na izgraivanje odnosa poverenja? To jeoigledno, zar ne? Ako se u borbi vere borite svom snagom svoje volje, viete pobediti.(5T, 513) Ako se svom snagom svoje volje borim u borbi vere, ne ostaje mi nita za borbu sagrehom i sotonom.Mnogi od nas provode svoj hrianski ivot prihvatajui teoriju da je svakome potreban Bog,ali misle da moramo usmeriti svoju energiju i trud na uporne pokuaje dainimo ono to jedobro. I upravo to uzrok je naeg poraza.Jedan od glavnih razloga to se poslunost javlja samo kroz veru vidi se u samoj prirodipredanja. Istina o predanju zasniva se nainjenici da ako smo grenici i ako ne moemouiniti ni jedno delo prave poslunosti bez Boga, tada je jedino to moemo uiniti za svojuposlunost da se odreknemo sebe. Moramo potpuno odbaciti misao da mi moemo ostvaritiita od onoga to predstavlja pravu poslunost. Ovde se suoavamo sa brojnim pogrekama ushvatanju predanja, te rei koja se takoestouje u hrianskim krugovima.Najblie objanjenje koje nalazimo za re predanje moemoitati u poslednjih nekolikostihova Poslanice Rimljanima u devetom poglavlju. Poinjemo stihom 30: taemo dakle


14/37

14

rei? Da neznaboci koji ne traite pravde, dokuie pravdu, ali pravdu od vere. A Izrailjtraei zakon pravde ne dokui zakona pravde...; Jer se spotakoe na kamen spoticanja. Stih33. objanjava da je kamen spoticanja - Isus.Brao, elja je mojega srca i molitva Bogu za spasenje Izrailja, nastavlja Pavle, Jer imsvedoim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu. (Rimljanima 10,1.2)Oni neto nisu poznavali. ta je to? Jer ne poznajui pravde Boje i gledajui da svojupravdu utvrde, ne pokoravaju se pravdi Bojoj. Jer je Hristos svretak zakona: koji ga godveruje opravdan je. (stihovi 3. i 4)Neki se pitaju da li se pravda o kojoj govori ovaj tekst odnosi na uraunatu ili na datu pravdu.Svejedno je! Ve smo zapazili da pravednost ne moe nikad postojati mimo Isusa. Zato nijevano da li je to uraunata ili data pravda. Osoba koja se spotie a ne poznaje ni jednu nidrugu pravdu uvek pokuava da stvori svoju sopstvenu pravednost.Sinonim za re predanje jeste re pokornost. Zapazite da je problem onih o kojima Pavlegovori to to nisu pokorili SAMI SEBE. On ne kae da oni nisu predali ili pokorili svojegrehe, svoje loe navike, ili svoje mane. Oni nisu pokorili SAMI SEBE. Postoji velika razlikaizmeu pokoravanja mana i pokoravanja SVOG JA. Moete naii na ljude jake volje koji suuvereni da puenje izaziva rak plua. I oni odgovaraju na poziv da se odreknu puenja.Odluna osoba moe odbaciti puenje, pie ili ples i postati dobar vernik Crkve. Ali ako onato uini bez Hrista, komee pripasti zasluga za to? Njenom ja, a ako ja moe da uinitakvo dobro delo,ovek koji ga je postigao moe tada jako da se udalji od predanja tog svogja. Ali i najjae osobe mogu ostvariti samo spoljanju poslunost, a ona ne vredi, jerISTINSKA poslunost dolazi iz srca. (enja vekova, str. 574)Tako osoba jake volje moe iskoristiti predanje mana ili neeg drugog kao bekstvo od

predanja sebe. Ali pravo predanje ukljuuje predanje sebe iovek mora shvatiti da on nemoe sam napustiti svoje navike ili poroke. One moda biti u stanju da prekine saspoljanjim zlim postupcima, alie iznutra ostati isti. Samo Bog moe reiti problem greha usrcu.ovek nikada sam ne izbacuje greh iz svog ivota. Greh izlazi kad Isus ue unutra. I kad godneko pokua da izbaci greh sopstvenim trudom i snagom volje, zavrie u jo teem stanju odonog u kojem je bio na poetku.Tinejder koji se odrekao rok muzike moda se nee vratiti toj muzici, alie moda pronaineto drugo. Ilie se moda predati ponosu zbog svojih uspeha, a ponos je najgori od svihgreha.Zato pitanje predanja ne moemo nikad usmeriti na odbacivanje greha. Predanje je odricanjeod sebe i prihvatanje Isusovih rei iz Jovan 15,5: Bez mene ne moeteiniti nita. To neznai da smo mi bespomoni u pojedinostima za koje smo svi dobili od Boga sposobnosti daih obavljamo dokle god On odrava na ivot. Bez Isusa mi jo moemo izbaciti smee,zaraditi mnogo novca, ili nauiti da skijamo po vodi. Bez Boga mi moemo biti uspeni usvom zvanju, kositi svoj travnjak iliak psovati Boga. Zbog svoje ljubavi i potovanjaslobodne volje linosti, On odrava u ivotu i one koji Ga psuju. Ali bez Boga niko ne moedonositi rodove pravde. Ni najjaa osoba na svetu ne moe pokazati pravu poslunost premaBogu. O tome jasno govori 15. poglavlje Jovanovog jevanelja.Ako mislimo da je poslunost vana i akoe poslunost ili neposlunost biti konano pitanje okomee odluivati sav svet, tada mogu da uradim samo jedno u vezi sa poslunou, a to je


15/37

15

da se odreknem sebe.Meutim toe se dogoditi samo verom i poverenjem u Onoga koji ima silu da stvori pravupravednost.Nijednog trenutka mi ne moemo biti bez greha svojom silom. Svakog trenutka zavisimo odBoga. Hristos je iveo ivotom savrene poslunosti Bojem Zakonu i tako ostavio primersvakom ljudskom biu. ivotom kojim je On iveo na ovom svetu i mi moemo ivetiNjegovom silom i uz Njegovo vostvo. Spasitelj je uzeo ljudsku prirodu i iveo bezgrenimivotom kako se ljudi ne bi plaili da zbog slabosti ljudske prirode nee moi da pobede.Hristos je doao da bi nas uinio sudeonicima u Boanskoj prirodi i Njegov ivot pokazao jeda ljudsko udrueno sa boanskim neini greh. (MN 180) Ovde neki ljudi postaju uzbueni,pa ako ste i vi takvi, dobrodoli u drutvo. Moj najvei neprijatelj jeste onaj koga gledam dokse brijem svakog jutra. Ja shvatam kako sam malo napredovao i kako mi je mnogo potrebnamo koju Isus nudi. Ali u tome i jeste problem, jer dok sazrevamo i borimo se u svomhrianskom ivotu jo ne shvatamo kako da stalno zavisimo od Hristove sile.Da li elite da prihvatite Isusovu silu za poslunost? Evo kako ona deluje. Zajednica saBogom zasnovana na svakodnevnoj zajednici s Njime dovodi do vere. Vera donosi rodoveDuha. A rodovi Duha vode poslunosti. A sve proizilazi iz linog odnosa druenja sa Isusom.On je na najvei primer u takvom ivotu zato to je zajednica koju je On imao sa svojimOcem ista zajednica koju i mi moemo imati. Isus je iveo na ovom svetu u zavisnosti od silekoja je dolazila izvan Njega, a ne od svoje sopstvene sile. On nas zato poziva da Ga sledimo.Zbog toga to prava poslunost proizilazi samo iz odnosa poverenja u Isusa, mi sve svojedobrovoljne napore da ivimo hrianskim ivotom usmeravamo na odravanje tog odnosa. Aiz iskustva znamo da je potreban ogroman napor da bi se on uspostavio i da bi se odrao u

svakodnevnom linom ivotu sa Bogom. Zato ga Pavle naziva borbom.Isus zanimljivim reima govori o predanju u svojoj propovedi na Gori: A ako te oko tvojedesno sablanjava, iskopaj ga i baci od sebe: jer ti je bolje... I ako te desna ruka tvojasablanjava, odseci je i baci od sebe: jer ti je bolje... (Matej 5,29.30) ta Isus ovde kae?Zahvalan sam za objanjenj.e koje postoji u knjizi Misli s Gore blagoslova, na str. 82: Grehse slui naom voljom da bi nas zadrao u svojoj vlasti. Potinjavanje volje prikazano jevaenjem oka ili odsecanjem ruke.Neko e rei: Ako trebam da pokorim svoju volju, to znai da u kroz ivot ii osujeen iosakaen. Neke jako uzbuuje ova misao. Ali ba u tome sastoji se predanje - u predanjunae volje. Ljudi koji su mnogo postigli, sposobni ljudi, sjajni ljudi od akcije smatrae ovovrlo zbunjujuim, iak e se naljutiti. Ali predanje znai pokoravanje nae moi izbora Bogu.Knjiga Put Hristu na 47. strani originala definie volju kao sposobnost odluivanja. Akoitate ovu stranicu, zamenjujui svaki put sposobnost odluivanja re ju volja, doi ete doistog zakljuka.Ali onda ja neu odluivati Ako me Bog poziva da Mu predam svoju sposobnostodluivanja tada mogu da ostavim po strani pitanje da liu Mu biti jednak, zar ne? Ustvarnosti to predanje nam nita ne uskrauje. Ono nam donosi najveu slobodu. U sledeempoglavlju govoriemo o tome ta znai biti pod Bojom kontrolom. Za sada je potrebno dashvatimo da je poslunost mogua samo verom, jer nas Bog poziva da se odreknemo sebe i dasvoju sposobnost odluivanja predamo Njemu.Mi moramo upotrebiti svoju mo odluivanja da bismo je predali! Kako to moe biti? Bog


16/37

16

nas poziva da predamo svoju sposobnost odluivanja u pogledu svega osim u pogleduodravanja zajednice sa Njim. Uvek zadravamo slobodu da biramo hoemo li nastavitizajednicu s Njim ili ne - mi nikada ne gubimo svoju sposobnost da o tome odluujemo. Alimoramo predati svoju sposobnost odluivanja u pogledu borbe sa grehom i sotonom.Pretpostavimo da elite da se odreknete puenja. Gospod vam kae dae On ostvariti potpunupromenu u vaem ivotu ako Mu predate svoju sposobnost odluivanja o svemu osim ozajednici sa Njim. Ako zatimujete odlui da ne pui, taete uiniti? Da liete izvojevatipobedu svojom odlukom da ne puite? Ne. Umesto toga predajte svoju mo odluivanja upogledu puenja Bogu. Zadrite je samo u pogledu vae vere. Dok takoinite, Isus dolazi iivi svojim ivotom u vama elei i inei u vama ono to Mu je ugodno. (Filibljanima 2,13).Eto naina na koji je Pavle mogao rei: A ja vie ne ivim nego ivi u meni Hristos. To jeono to je naroito zanimljivo u vezi sa istinom o predanju. Ono je dostupno i najslabijojosobi na svetu. Nije neophodno da budete jaki da biste mogli da se predate. Ako religija IsusaHrista ne moe da pomogne najslabijoj osobi na svetu, ona nije dobra.Suvie dugo hrianska religija ispunjavala je potrebe poklonika volje. Nastojali smo da uCrkvu prihvatimo ljude jake volje. Ali kad god nedovoljno naglaavamo da je Isus naa jedinanada i naa jedina sila za poslunost, zavriemo samo spasenjem po sistemu uradi sam.Jaki ljudi smatraju da oni to mogu postii sami, jer uspevaju u nekim promenama svogponaanja. Oni dolaze u Crkvu, ali postaju uznemireni kaduju o predavanju volje i opokoravanju sebe Isusu. Kad uvide da ne postoji nikakav nain da utkaju sebe u to delo,odbacuju ponueno spasenje. (enja vekova, str. 227)Hiljade ljudi danase prihvatiti religiju, ukljuujui i hrianstvo, iliak adventizam - akootkriju neki nain da i sebe ukljue, ako nau neki nain da zarade i zaslue bar najmanji deo

svog spasenja. Kad otkrijemo da ne moemo uiniti nita osim da u poniznosti padnemo predIsusove noge i priznamo da mi ne moemo nita uiniti, tada to postaje preteak krst. Ali krst je sutina predanja, ono okoega sve krui. On ukljuuje potpuno predavanje sebe.Nekiesto citiraju deo iz prve knjige Odabranih poruka (1 SM,382) Kad nam je poslunostprema Bogu u srcu i kad usmeravamo svoje napore ka tom cilju, Isus prihvata to nastojanje inapor kaoovekovu najbolju slubu, nadoknaujui nedostatke svojim sopstvenim boanskimzaslugama.Najee se to tumai ovako. Kad nam je u srcu stalna elja da budemo posluni Bogu, dainimo to je dobro,ak i ako nikad ne uspevamo, u tome, On nadoknauje nae nedostatke.Ali akoitamoitavo poglavlje i sagledavamo celokupnost teksta, otkriemo da neto drugoodnosi prevagu: Kad nam je poslunost prema Bogu u srcu, i kad nam je u srcu da posluamoBoga uspostavljajui zajednicu s Njim, kad nam je u srcu da posluamo Boga otvarajui vratana Njegovo kucanje, tada On nadoknauje nae nedostatke. Ako nastojite da odvojite jedanmiran kutak dana koji otvara put za zajednicu s Njime tokomitavog dana, Boge svojimsopstvenim boanskim zaslugama nadoknaditi nedostatke koje osea hrianin koji duhovnoraste.Najslabija osoba koja prestaje da pui, pije ili se odrie biloega drugog i koja se u isto vremeplai da nema dovoljno odlunosti da otpone znaajnu linu zajednicu sa Bogom ima nadeda e se sresti sa Bogom na pola puta.Kad se radi o mojim nastojanjima da pobedim puenje ili promenim svoj karakter, Oneuiniti sve to je potrebno. Ali kad se radi o traenju zajednice vere, One mi se pribliiti bez


17/37

17

obzira da li sam jak ili slab. Verujem da ako imam samo 10 posto snage volje da se pribliimBogu u svakodnevnom prouavanju Biblije, molitvi i linoj zajednici, One mi datipreostalih 90 posto. Ali da bi se to dogodilo ja moram uloiti svih svojih 10 posto. Ako imam90 posto odlunosti i samodiscipline da nastavim da odvajam to vreme za Boga, One mi dati jo 10 posto, ali zato je potrebno svih mojih 90 posto.Na kraju, eleo bih da vas podsetim na jednostavnuinjenicu da hrianin koji raste nedoivljava stalno predanje i zavisnost od Boje moi od svog obraenja pa nadalje. Voleo bihkad bi ta zavisnost bila neprestana u ivotu svih nas. Ako elimo da se suoimo sainjenicama ivota sa kojima ivimo, moramo priznati da je kad Bog sadi drvo to u poetkusamo mlada sadnica. Ako sam ustanovio da jo nisam iskusio pravo predanje o kome smoovde govorili, ne moram da se obeshrabrim.Prvo, naa poslunost nije uslov da nas Bog prihvati. Bog obavija svoje ruke oko nas zbogonog to JE Isus ve uinio. Kad smo odgovorili na ponueno spasenje, On nas je potpunoprihvatio. Sve dok dolazimo k Njemu On nas prima ovakve kakvi jesmo. Drugo, Bog uvekdozvoljava rastenje u hrianskom ivotu. Ako vidim da nisam posluan onako kako je Isusbio, ne moram da se plaim. Ali, molim vas, ne sniavajmo Njegov cilj, namere i zamisli zanas na nivo naih sopstvenih mogunosti. To to jo nisam neto doiveo ne znai da je to inemogue.Reenica sa 46. (u novom izdanju sa 53.) stranice knjige Put Hristu trebala bi da stoji napoetnim stranicama svake Biblije: Ima onih koji su upoznali Hristovu ljubav koja prata ikoji zaista ele da budu Boja deca ali su svesni nesavrenosti svog karaktera, grenosti svogivota i zato su spremni da posumnjaju u to da je Sveti Duh stvarno obnovio njihovo srce.Takvima bih rekla: Ne povlaite se obuzeti oajanjem! Miemo esto morati da se bacamo

pred Isusove noge i plaemo zbog svojih nedostataka i pogreaka, ali se ne smemoobeshrabriti.ak i ako nas je neprijatelj nadvladao, Bog nas ne odbacuje, ne zaboravlja i neodbija! Ne! Hristos se nalazi s desne strane Bogu i sam se zauzima za nas. Ljubljeni Jovankae: Ovo vam piem da ne greite, i ako ko sagrei imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hristapravednika! (1. Jovanova 2,1) Nemojte zaboraviti Hristove rei: Jer sam Otac ima ljubav kvama! (Jovan 16,27) Onezne da vas vrati k sebi i vidi kako se Njegovaistota i svetostodraavaju na vama. I ako samo elite da se pokorite Njemu, On, koji je zapoeo dobro delo uvama, nastavie ga sve do dana Isusa Hrista. Molite se usrdnije, verujte potpunije! Kadbudemo posumnjali u svoju snagu, oslonimo se na silu svoga Otkupitelja, i tadaemoproslavljati Onoga koji je zdravlje nae due.Takav je proces rastenja. Kad budemo posumnjali u svoju silu... To se ne dogaa prekonoi. Dok stalno idemo sve blie predanju, potpunom odricanju od sebe i svojih sopstvenihmoi, dok uimo da sumnjamo u sebe a da verujemo Njemu, miemo pobeivati, prirodno ispontano, zato to smo se odrekli svojih sposobnosti i oslonili na Njega koji ivi svojimivotom u nama.


18/37

18

Poznaete istinu iistinae vas izbaviti(Jovan 8,32)

4. POSLUNOST MOE NASTATI SAMO VEROM ZBOGBOJEG UPRAVLJANJA

Da li ste ikada dok ste pevali pesmu Hristu dajem srce svoje zapazili i njene rei:Hristu dajem srce svojeI svoj ivot svaki dan,Da ja uvek njemu sluim,Zahvalan i radostan!

Hristu dajem sve,Hristu dajem sve -Samo Tebi, Spase dragi,Jer Ti ljubi me!

Hristu dajem sve to imam,Svoje srce donosim!Dajem sve na ovom svetu,Samo da bih bio s njim!

Da li znate ta to znai potpuno se predati Bogu? Znate li ta znai osetiti Njegovu potpunukontrolu nad vama? Ili vas takva misao uznemirava? Odega se sastoji Njegova kontrola?Ja smatram da mi imamo tri mogunosti u svom izboru: da budemo pod Boijom kontrolom,pod kontrolom sotone, ili da se brinemo sami o sebi upravljajui svojim ivotom. Mnogi, anaroito mladi, vole ovu misao o upravljanju samih sobom. Kad osete uzbuenje poletanja izgnezda, spremni su da sve rade po svom izboru, da budu svoji ljudi. elja za upravljanjemnije ograniena samo na mlade. Ta elja deo je ljudske prirode. Izgleda da je zauujue kadotkrijemo da ne moemo upravljati sobom. Mi smo jednostavno pod kontrolom jedne ilidruge sile - i to je sve. Sve to mi moemo uiniti jeste da izaberemo kojae sila upravljatinama. Da nije bilo krsta, mi bismo beznadeno ostali pod sotoninom kontrolom, bez ikakvedruge mogunosti. Ali Isus je na Golgoti zadobio za nas Boju ponudu jedne drugemogunosti, da doemo pod Njegovu kontrolu. Biti pod sotoninim uticajem znai pasti unajstranije ropstvo, dok izbor Bojeg vostva donosi najveu slobodu. Ali to je jo uvekkontrola ili uprava nekog drugog. Pokuaemo sve da objasnimo do kraja poglavlja, ali biheleo da svoju panju usmerimo na Pavlove rei: Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u


19/37

19

posluanje, sluge ste onoga koga sluate, ili greha za smrt, ili posluanja za pravdu? Hvaladakle Bogu to bivi robovi grehu posluaste od srca tu nauku kojoj se i predadoste.(Rimljanima 6,16.17)Sotona je zaetnik sveg zla. Kad govorimo o robovanju grehu, mi u stvari kaemo da smorobovi grehu. Biti sluga pravdi znai biti Isusov sluga. Pitanje koje se ovde postavlja jeste dali sam ja rob sotone ili Isusov sluga? Nemamo drugog izbora. Sam Isus je rekao da nemoemo sluiti dva gospodara; iliemo sluiti jednog ili drugog.Niti dajite udova svojih grehu za oruje nepravde; nego dajite sebe Bogu, kao koji ste ivi izmrtvih, i ude svoje Bogu za oruje pravde. (stih 13)Jo odavno jedan od naih prvih pionira primetio je neto neobino o nama kaoinstrumentima. Instrument je neto to koristi umetnik ili vojnik. Instrument obavlja posaopod kontrolom onog koji njime upravlja. Sekira u rukamaetvorogodinjaka nee oboritidinovsko drvo u umi. Ali iskusni drvosea moe njome oboriti drvo. Ljudi koji ive bezHrista nikad nee moi da dre Zakon, ali kadovek postane instrument u Hristovim rukama,poslunost je mogua. Instrument je pasivna stvar, ali se mnogi boje rei PASIVAN: Kadgovorimo o predanju volje, obino niko s tim nema problema. Ali ako samo spomenemopredavanje sposobnosti odluivanja, ljudi se namrte. Ipak knjiga Put Hristu jasno kae dakad Bogu predamo svoju sposobnost odluivanja On preuzima kontrolu nad nama. Kad se todogodi, dolazi do potpune promene u naem ivotu.Seam se da sam kad god bih doao do 30. stranice knjige Put Hristu govorio: O, opet to iprelazio na sledeu stranicu. Konano sam jednog dana seo i pokuao da shvatim oemu se tuzapravo govori.Mnogi pitaju: Kako se mogu sasvim predati Bogu? Vi to elite, ali ne moete ostvariti

svojom snagom, jer ste nemoni i slabi, sputani sumnjom i navikama grenog ivota. Vaaobeanja i vae odluke zidaju se na pesku. Vi ne moete zauzdati svoje misli, strasti i elje.Neispunjena obeanja i neodrani zaveti pokolebali su poverenje u sopstvenu iskrenost. Vi stese obeshrabrili i mislite da vas Bog ne moe primiti. Nisam imao problema da razumemovaj deo. Kako me je pisac samo tako dobro poznavao? pitao sam se. Ali zatim stoji: Pa ipakne treba da oajavate. Najpre vam je potrebno da upoznate pravu mo volje. U tom trenutkupomislio sam: U redu, to je moj problem. Meni je potrebna snanija volja I sa tim stranimnerazumevanjem krenuo sam da jo vie razvijam snagu svoje volje. Poeo sam daprisiljavam sebe dainim ono to mi je bilo teko. Pokuavao sam da nateram sebe daustanem u tri sata ujutro samo da bih video da li ja to mogu. Pokuavao sam da otkrijemkoliko dugo mogu da trim, da se uzdravam slatkia i tako dalje. Mislio sam da sve to vremesve vie razvijam snagu volje.Martin Luter imao je slian problem. Kad je shvatio da ne uspeva, pokuao je da plati za svojeslabosti muei svoje telo, ibajui se do besvesti u manastirskojeliji. Na kraju ipak uviditeda ste nekako promaili cilj i vratite se jo jednom na 30. stranicu.Najpre vam je potrebno da upoznate pravu mo volje. Iudno, ve nam sledea reenicakae ta je snaga volje. To je glavna silaovekove linosti; ona je ta koja odluuje i bira.Dakle volja je sposobnost odluivanja i biranja.Pokuao sam da razvijem snagu volje, ono to nazivamovrstinom - ali volja je u stvarisposobnost izbora. Volja i snaga volje nisu jedno te isto. Mi obino poistoveujemo snaguvolje sa disciplinom, hrabrou i odlunou. Ali snaga volje je neto drugo. To je naa


20/37

20

sposobnost donoenja odluke.Volja je sposobnost da izaberemo a snaga volje sposobnost da ostvarimo ono to smo izabrali.To je glavna silaovekove linosti; ona je ta koja odluuje i bira. Sve zavisi od volje.Dopustite da zamenimo definiciju volje iz knjige Put Hristu: Sve zavisi od sile koja odluujei bira. Zato sigurno postoji pravilno i pogreno delovanje moi odluivanja i biranja. Bog jedao oveku sposobnost i mogunost da sam bira; od nas zavisi da liemo je iskoristiti kakotreba. Istina, mi ne moemo promeniti svoje srce, ne moemo svojom snagom ljubiti Boga; aliod nae slobodne volje zavisi da liemo Mu sluiti.Sada tipini legalista, koji ne razume opravdanje verom, odmah poinje da primenjuje svojusopstvenu definiciju slobodne volje. On odluuje dae se odrei puenja, pia, rok muzike isvojih ravih navika. Aavo sedi i smeje se jer zna daemo, kad pokuavamo da grehpobedimo svojom silom na kraju dobiti samo uljeve. Jedno od prvih iskuenja sa kojim seneko suoava kad odlui da postane hrianin jeste pokuaj da bude dobar. Pravednost nipotonije neto to mi moramo odluiti da traimo. To je pratei proizvod poznavanja Isusa kojinastaje Njegovim prihvatanjem.Nama nije reeno da mi moemo odabrati da promenimo svoje rave navike ve da moemoodabrati da Mu sluimo. Re sluiti upuuje na re SLUGA. Ne znate li da kome dajetesebe za sluge u posluanje, sluge ste onoga koga sluate, ili greha za smrt, ili posluanja zapravdu. (Rimljanima 6,16)Mi Mu moemo predati svoju volju.Zamenimo sada ve pomenutu definiciju Moemo Mu predati svoju volju. Mislio sam dasam slobodno moralno bie koje uvek treba da zadri slobodu izbora. Zato bih tu slobodupredavao? Ovo je teko mesto i nadam se da me paljivo pratite. Mnogi ljudi kritikuju ovu

misao ali jo nikada nisamuo nijednog koji je ponudio neko bolje objanjenje.Moemo Mu predati svoju volju, tadae On uiniti da hoemo i uinimo po Njegovoj volji(misao iz Filibljanima 2,13). Tadae se celo nae bie pokoriti Hristovom duhu; sva naaljubav bie upravljena na Bojeg Sina i miemo iveti u potpunom skladu s Njim.Pravilnom upotrebom volje (snage volje) u vaem ivotu moe nastati potpuna promena.Predanjem svoje volje (snage volje) Hristu mi se povezujemo sa silom iznad svih moi i sila.Tako moemo imati silu odozgo davrsto stojimo i tako kroz neprekidno predanje Bogumoemo biti u stanju da ivimo novim ivotom, ivotom vere. Kad sam prvi put predaosnagu volje, bio sam zapanjen zato to sam mislio da mi Bog nikad nee uzeti volju; to jetano, zato to On to nikad neini. Ali me On poziva da je se odreknem. Meutim oigledno je da ja moram da je upotrebim da bih Mu dozvolio da je preuzme.itav problem u tokucelog hrianskog ivota jeste KOME elim da sluim.Uvek sam slobodan da izaberem drugog gospodara i uveku imati slobodu da odluim elimli da ostanem Hristov ili sotonin sluga. Toe uvek biti moj izbor, Bilo kad ja mogu da seotrgnem Hristovoj kontroli.Na kraju nae predanje Bogu ne oduzima nam slobodu, ve nam daruje vii smisao slobode.Nisam siguran da se moe potpuno objasniti kako se to dogaa i kako to u namaini Hristosnad slave (Koloanima 1,21) jer je to tajna. Bog nas nikada nije pozvao da objasnimo svakuNjegovu tajnu. Meutim ipak moemo biti zahvalni za ono to znamo. I, iskreno reeno,nisam ba zadovoljan svojim ponaanjem bez Njega. Zato sam voljan da sa radou prihvatimNjegovo upravljanje mojim ivotom.


21/37

21

Svako ko odbija da se preda Bogu, nalazi se pod vlau druge sile. (enja vekova, str.399) Ne moramo dakle izabrati sotoninu upravu - sve to treba da uradimo jeste da neizaberemo Boju, i odmahemo se nac pod sotoninom vlau. On nije svoj gospodar. Onmoe da govori o slobodi, ali nalazi se u najcrnjem ropstvu. . . Dok sam sebi laska da sledinaloge sopstvenog razuma, on slua volju kneza tame. (isto)Meutim, ako se ne potinimo Hristovoj vlasti, namae zagospodariti onaj koji je zao.Neminovno se moramo nai pod vlau jedne ili druge od ove dve velike sile koje su usukobu za vrhovnu vlast u svetu. (isto, str. 270) Ne kae se konano ve neminovno mismo pod vlau jedne ili druge sile.Na osnovu svega ovoga zakljuujem da je u ovom trenutku svaka osoba na svetu pod vlauili Boga ili sotone.vrsto verujem da ta vlast ima dva oblika. Ako odluimo da uspostavimovezu sa Bogom, toe Mu omoguiti da On odreuje smer naeg ivota. A taj smer uveke sekretati navie, iako moe ponekad ii malo navie pa i nanie. Ali ako odbijemo dauspostavimo vezu sa Bogom (a mnogi verni toine), tadae sotona odreivati smer naegivota, a on je uvek nanie. Modae s vremena na vreme malo ii i navie i nanie.Boiji konani cilj za nas jeste ne samo da On usmerava na ivot i da ostanemo u zajednicisa Njim, sve dok On svojim vostvom ne uspostavi potpunu kontrolu nad nama.On e nad nama uspostaviti potpunu kotrolu samo ako smo mi to odluili, nikako se neeposluiti silom. Ispuniemo se Svetim Duhom. A ne moemo rei da jedna takva osoba nemoe biti posluna.Sotona se nada daemo izbei uspostavljanje zajednice sa Isusom, zato toe tada on dobitipriliku da uspostavi svoju potpunu kontrolu i tadaemo potpuno biti ispunjeni njime.Opsednutostavolom ogleda se na vie naina a ne samo bacanjem pene na usta i valjanjem u

blatu. Isti zao duh ispunjavao je fariseje i verske voe Hristovog vremena kao i opsednute uhramu. Mogue je dakle biti pod sotoninom kontrolom u utivom, prefinjenom obliku.Kad shvatimoinjenicu da Boja uprava donosi slobodu, moemo se opustiti, odahnuti iprepustiti svoj sluaj Stvoriteljevim rukama. Kad se dua preda Hristu, Nova silazagospodari novim srcem... Dua koju tako dre nebeske sile neosvojiva je za sve sotoninenapade. (isto)U promeni koja nastaje kada se dua potini Hristu nalazi se najuzvieniji smisao slobode...Jedini uslov koji omoguava ovekovu slobodu postoji u jedinstvu sa Hristom (isto, str.399).U Jovan 8,30 Isus govori o slobodi koju jedna osoba osea u zajednici sa Hristom. Poznaeteistinu i istinae vas izbaviti. (stih 32) Ova izjava uvredila je ljude. Odgovorie i rekoe mu,mi smo seme Avramovo i nikome nismo robovali nikad. (stih 33) eleli su da se misli kakoupravljaju sami sobom. Isus im je odgovorio: Svaki kojiini greh, rob je grehu... Ako vasdakle sin oslobodi, zaistaete biti osloboeni. (stihovi 34,35)Jer zakon duha koji oivljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnoga i smrti.Jer to zakonu bee nemogue, jer bee oslabljen telom (etvorogodinjak ne moe rukovatisekirom zato to je slab), posla Bog Sina svojega u obli ju tela grehovnoga, i za greh osudigreh u telu da se pravda zakona ispuni u nama koji ne ivimo po telu nego po duhu.(Rimljanima 8,2-4)Dakle evo zato je jo poslunost mogua samo verom. Bog zna da mi nismo u stanju dapokazujemo poslunost. Zato nas poziva da Mu se predamo, da se odreknemo sebe i


22/37

22

uspostavimo zajednicu u kojoje nas On dovesti pod svoju upravu, jer jedino tako On moeda ispunjava svoj zakon u nama koji ne hodimo po telu nego po Duhu. (stih 1)Sloboda koja proistie iz zajednice sa Bogom jeste sloboda ljubavi. Zakon ljubaviini daovek moe daini ono to inae ne biinio, da tako voli ono to inae ne bi voleo da ga toushiuje. Bog menja ukus, prohteve, naklonosti, elje i pobude tako da budu u skladu saNjegovom voljom.ovek u svojoj unutranjosti ne ostaje isti, ve greh smatra neprivlanim iodvratnim.Jer oruje naega vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova dakvarimo pomisli i svaku visinu koja se podie na poznanje Boje, i robimo svaki razum zapokornost Hristu. (2. Korinanima 10,4.5)Svaka prava poslunost dolazi iz srca. To znai celim srcem raditi sa Hristom. Ako elimo,On e se tako izjednaiti sa naim mislima i ciljevima, tako dovesti naa srca i umove u skladsa svojom voljom, daemo sluajui Njega u stvari postupati po svojim prirodnimpodsticajima. Volja, oiena i posveena, nai e svoje najuzvienije zadovoljstvo u slubiNjemu. Kada upoznamo Boga, onako kako imamo prednost da Ga upoznamo, iveemoivotom stalne poslunosti. (enja vekova, str. 574) Mi dakle ne radimo na stvaranjuposlunosti, nego samo svoju panju usmeravamo na Boga, a poslunost nastaje kaoposledica.Mnogi od nas izgubili su beskrajno vremena i energije borei se da budu posluni. Ali kadupoznamo Boga, onako kako je naa prednost da Ga upoznamo, iveemo ivotom stalneposlunosti. Potovanjem Hristovog karaktera i zajednicom sa Bogom, grehe nam postatimrzak. (isto) To onda nee biti samo oblik promene spoljanjeg ponaanja dok iznutra greh jo smatramo privlanim.

Ako bi sve to biste trebalo da uradite da biste bili posluni bilo da ispitate svoje pobude izatim izbegavate ono to smatrate nedolinim, a sledite ono to smatrate poeljnim, da li bivam to bilo teko? Da li bi to zahtevalo neki naroiti trud? Naravno da ne bi. To bi bilo netonajprirodnije. Takoe, kad doemo do trenutka u komeemo poznavati Boga onako kakoimamo prednost da Ga upoznamo, poslunost biti prirodna, spontana i privlana. Miemoulagati dobrovoljne napore u uspostavljanje zajednice sa Bogom, a poslunoste nastati kaoneizbena posledica.Ali sada se suoavamo sa problemom. Ko od nas ivi ivotom potpunog predanja? Istina je dasu neki ljudi u svim vremenima dozvoljavali Bogu da potpuno upravlja njihovim ivotom. Aliuobiajena ljudska reakcija bila bi: moe li mi pokazati jedan takav primer? Ja bih na toodgovorio: Nije vae da znate ko je to postigao!Mi nikad nismo imali dunost da otkrijemo ko je potpuno predan Bogu, a ko nije. To samoBog zna jer samo On moe da vidi sve. Ako ste sluajno vi jedan od njih, viete najmanjeisticati tuinjenicu, jer neete ni biti svesni toga. Va um, misli i panja bie toliko usmerenina Isusa i Njegovu ljubav da neete imati vremena da brinete o svojim molitvama.Ali to to se neemo hvalisati svojom duhovnom veliinom i, toemo se pribliavati Hristu,izgledati sve bezvredniji i greniji u sopstvenim oima, ne znai da emo postupati svegrenije. Postoji ogromna razlika izmeu oseanja bezvrednosti i grenosti iinjenja grenihdela.Ali ja jo ovde vidim problem. Kao hrianin koji jo raste vidim da krivulja mog napretkaide navie i nanie. ta je sa onim trenucima kad sam zbog svoje nezrelosti odvratio pogled sa


23/37

23

Hrista, oslonio se na svoju snagu i pao pod sotonin uticaj? Moramo se opet setiti da Ako kosagrei, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika. (1. Jovanova 2,1) Naaprihvaenost kod Boga ostaje netaknuta sve dok iz dana u dan odravamo zajednicu sa Njime.ak ako za trenutak i skliznemo pod uticaj neprijateljske sile, Bog jo upravlja naimivotom.Nama je stalno potrebna Boja milost koja nas opravdava,ak i kad dostignemo takav stepensvog rasta kad smo pod potpunom Bojom upravom jer moramo priznati da smo po prirodigreni. Pitanje koje se postavlja glasi: Moe li Sveti Duh tako potpuno da ispunioveka koji je po prirodi grenik da Bog moe da ivi svoj ivot u njemu? Odgovor je da.Pretpostavimo da stalno padam i greim dokle god nisam pod Bojom potpunom upravom.Da li bi to trebalo da me obeshrabri? Ne, ako gledam na Isusa. Nas ne treba da brine ono toBog misli o nama, ve ono to mi mislimo o Isusu. I mi se moemo ohrabritiak i akosagreimo, jer u Poslanici Filibljanima (1,6) stoji dae Onaj koji je poeo dobro delo uvama, dovriti ga do dana Isusa Hrista.Oni koji naprave mesta u svom srcu za Isusa, shvatie Njegovu ljubav. Svi kojieznu za timda budu karakterom slini Bogu, bie zadovoljeni. Sveti Duh nikad nee ostaviti bez pomoinijednu duu koja gleda na Isusa. On uzima od onoga to je Hristovo i daje njoj. Ako se napogled stalno zadrava na Hristu, rad Duha nee prestati sve dok se takva dua ne preobrazi uNjegovo obli je. ista ljubav proirie duu, dajui joj sposobnosti za uzvienija dostignua,za uveano znanje o nebeskim vrednostima, tako da joj nee biti uskraena punina. 'Blagogladnima i ednima pravde, jere se nasititi.' (enja vekova, str. 249) Ali u meuvremenu,ve sad je mogue dobiti, bar za neko vreme, sve pobede i svu poslunost koju Bog eli daimamo. Zapazimo u 1. Jovanovoj poslanici 3,6: Koji god u Njemu stoji ne grei. Ako

hodimo u Hristu, ako Boja ljubav bude u nama, naa oseanja, nae misli, nai napori ipostupci bie u skladu sa Bojom voljom. (SC, 64)ta to znai ako. Kad god se oslonim na Njegovu silu i Njegovu mo, ja neu greiti. Mojaoseanja, moje misli, ciljevi i postupci bie u skladu sa Bojom voljom. Dakle odluujuiinilac jeste da li se oslanjam na Njega ili ne, da li sam se Njemu predao ili nisam, da li usvakom datom trenutku mojim ivotom upravlja Bog ili ne.Akoitate knjigu Put Hristu nai ete prekrasan opis onoga to je Bog uinio za nas, kako jeuzeo nae grehe i kako nas gleda kao da nikad nismo sagreili. Tamoitamo: I vie od toga(vie od uzimanja naih greha), Hristos menja srce.On verom nastava u naem srcu. Verom i stalnim pokoravanjem svoje volje Hristu vi treba daodravate ovu vezu s Njime. (Setimo se da je vera sposobnost odluivanja.) I doke god tobudeteinili, One delovati u vama da elite iinite ono to Mu je ugodno. (SC, 62.63)Sve dok iz dana u dan dolazimo Njemu, sve dok odluujemo da se potinimo Njemu, Hristose eleti i initi ono to nam je potrebno. Mi potpuno zavisimo od Njega u pogleduposlunosti, pobeda i samosavlaivanja. Nemamo mogunost drugog izbora. Neki danas neveruju da mi ikad moemo biti savreno posluni; misle da moramo uloiti mnogo truda,snage volje i discipline da bismo se pribliili poslunosti koju oni smatraju nemoguom! Onikau: Da, potrebno je uspostaviti zajednicu sa Bogom, ali u tu zajednicu treba uneti sebe iboriti se protiv greha. eleo bih da istaknem da svako ko zastupa takvo miljenje nemadrugog izbora osim da prihvati nesavrenu poslunost. To je jedino za ta smo mi sposobni.Naa poslunost bie nesavrena u srazmeri sa zaokupljenou pokuajima da budemo


24/37

24

posluni.Svako ko veruje da je savrena poslunost mogua kroz Boju milost, razumee da semoramo odrei sebe i dopustiti Hristu da boravi u nama. Shvatie da poslunost nastaje samoverom bez dodatka ili odbitka. Ako elimo da to postane i savrena stvarnost, ona moranastati samo Hristovim delovanjem. Isus se tako predao svom Ocu da je sam Otac iveo uNjemu. Elen Vajt kae da Isusak nije imao nikakve planove za sebe jer ih je svakodnevnootkrivao kroz linu zajednicu sa Bogom. (Vidi:enja vekova, str. 163) Pored toga Isus je jouvek ostao linost. Njegova zajednica sa Ocem nije ponitila Njegovu linost ili Njegovuindividualnost.Bog koji vas je stvorio kao linosti, Onaj koji je sauvao linost apostola Pavla, ljubljenogJovana, Andrije, Marije i Marte, moe sauvati i vau linost i tako upravljati vaim ivotomda vam omogui najveu moguu slobodu.Jedan od razloga zbog kojih je Elen Vajt bila protiv hipnoze jesteinjenica da pod njenimdelovanjem ljudi preuzimaju prava koja pripadaju samo Bogu. Boja namera nije da ijednoljudsko bie pokori svoj um i svoju volju kontroli drugog, postajui pasivno orue u njegovimrukama. Niko ne sme da utopi svoju linost u linosti drugog. On se ne sme oslanjati na bilokoje ljudsko bie. Mora se osloniti na Boga. U dostojanstvu svojeovenosti koju je dobio odBoga ovek treba da bude jedino pod Bojom upravom, a ne pod upravom ljudskog uma.(MN,242)Hipnotizer se igra onim to je iskljuivo pravo Tvorca. Hajde da prepriamo ovaj citat dabismo shvatili ta Bog misli o nama i naoj zajednici sa Njim. Boja je namera da svakoljudsko bie pokori svoj um i volju Njegovom vostu i postane pasivno orue u Njegovimrukama. Ono ne treba da gleda na neko drugo ljudsko bie, ve se mora potpuno osloniti na

Boga. U dostojanstvu svojeovenosti koju je dobio od Boga treba da bude jedino podBojom upravom.Da li treba da postanemo pasivno orue u Njegovim rukama?, moda se pitate. To je onoto smo u pesmi rekli: Ja predajem sve. Moda nam smeta ta re pasivan. Ne zaboravimokako neko pasivan moe biti aktivan. Jonatan je poveo momka koji mu je nosio oruje, popeose na brdo i pobedioitavu neprijateljsku vojsku. Ali Bog je upravljao njime. Ko je ikaduoda se u rat ide sa banovima i bakljama! Ali Gedeon je bio pasivno orue u Boijim rukama ineprijatelj je pobegao. Setimo se Mojsija, Pavla, Ilije i svih ostalih. Mi ovde ne govorimo oodmaranju u stolici za ljuljanje. Boanska upravaini nas aktivnijim nego to smo ikada bili.Boje upravljanje ne obuhvata samo poslunost, ve slubu i silu da vrimo Njegove zadatke.Miemo biti uspeni u svim poduhvatima koje On ima u planu za nas.


25/37

25

5. POSLUNOST MOE NASTATI SAMO VEROM ZBOGSUBOTNOG ODMORA

Pretpostavimo da sam trgovac luksuznim automobilima i da vam nudim potpuno nov Kadilak,model izaao ove godine, bez ikakvog plaanja u gotovu. Moete da ga uzmete i ve danasodvezete kui. Da li biste bili zainteresovani? Razmislite. Zar ne biste pitali kolike sumesene rate? One su 1000 dolara meseno. A automobil troi 4,5 litre benzina na 13 km pogradu. Da li ste jo zainteresovani?Nebo, ponueno potpuno besplatno, bar u poetku izgleda privlano. Uivamo u radosnojvesti da ga je Isus platio gotovinom. Ali ta je sa mesenim ratama, sa onim uobiajenimsvakodnevnim ivljenjem hrianskog ivota? Ako nam mesene rate tako teko padaju,gotovina plaanja za nebeski dom i ne izgleda tako privlana.etvrta glava poslanice Jevrejima govori o jednoj od najinteresantnijih tema povezanih saposlunou verom: Da se bojimo dakle da kako dok je jo ostavljeno obeanje da se ulazi upokoj njegov, ne odocni koji od vas. Jer je nama (evanelje) objavljeno kao i onima(Izriljcima koji su lutali pustinjom 40 godina); ali onima ne pomaeuvena re, jer neverovae oni kojiue. (Jevrejima 4,1.2)ta je to evanelje propovedano njima kao i nama? Mnogi su razmiljali o tome ta onoobuhvata i ta znai. eleo bih da odgovorim na osnovu Rimljanima prve glave da jeevanelje radosna vest o Isusu i o svemu onome to je On uinio.

Pre izvesnog vremena usred crnake crkve ustao je H.M.S. Riards i rekao: Ljudi, elimneto da vam kaem. Nadam se da me paljivo sluate. Nemojte propustiti ovo tou vamrei. Na nebu nee biti crnih ljudi.Zavladao je tajac.Zastao je za trenutak a zatim ponovio: elim da to kaem jo jednom, da budete sigurni daste me dobrouli. Na nebu nee biti crnih ljudi. Zatim je dodao: Na nebu nee biti ni belihljudi. To je bar malo popravilo situaciju. Konano je rekao: Jedina vrsta ljudi kojae senai na nebu bie crveni ljudi, oprani u krvi Jagnjetovoj. Svako od nas, sme ili ut, crn ilibeo, moe biti opran u Jagnjetovoj krvi. Ovo je sr evanelja. Ranije smo spomenuli tri vidaevanelja. Isus nam nudi odmor u sva tri sluaja: odmor od pokuaja da se iskupimo za prolegrehe, od pokuaja da pobedimo sadanje grehe, i od sveta greha svojim ponovnim dolaskom.Prema tekstu u Jevrejima 4 neverstvo je razlog zbog kojeg ne ulazimo u pokoj. Vera jereenje. Bez vere nema odmora, pokoja. Malo vere znai malo odmora, a mnogo vere znai imnogo odmora.Prva vrsta odmora koju Bog nudi jeste odmor od truda da bismo izdejstvovali Njegovoprihvatanje i oprotenje. Njegova je milost uvek bila besplatna. Spasenje je dar, i to je sutinaevaneoske poruke. Dela su bila gotova od postanja sveta. (stih 3) Izrailjski narod imao jestalni podsetnik na boanski poziv na odmor u senci jagnjeta koje se klalo u tremu. MeutimIsus je doao da uradi neto vie od opratanja naih greha. On eli da nam podari silu dabudemo posluni. Ne samo da se pobrinuo za gotovinu ve i za mesene rate. On ne nudisamo oprotenje za krivicu greha ve i silu da pobedimo greh u svakodnevnom hrianskom


26/37

26

ivotu.Ljudi u pustinji oigledno nisu uli u drugu vrstu pokoja prestajui da se oslanjaju nasopstvene pokuaje da ive Bogu ugodnim ivotom. Zato nisu mogli ni da uu u obeanuzemlju.Jevrejima 4,9 govori o drugoj vrsti odmora kad kae: Daklem je ostavljeno jo poivanjenarodu Bojemu.Pavle nije govorio samo Izrailjcima ve i svima koji su prihvatili tvrdnju iz Galatima 3,20: Akad ste vi Hristovi, onda ste seme Avramovo i po obeanju naslednici. Kad prvi put doemHristu i prihvatim Njegovu milost kojom me opravdava, ja postajem deo Bojeg naroda. Ali jo uvek ima odmora za nas. Jevrejima 4,4 naziva ga subotnim odmorom.Zapazite: Jer negde ree za sedmi dan ovako: i poinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.Bog se odmorio od svojih dela u subotni dan pa poziva i nas da se, kroz simbol subote,odmorimo od svojih pokuaja bilo da zaradimo ili zasluimo nebo, bilo da budemo poslunisamosavlaivanjem i pobedama u sopstvenoj sili.On nas poziva da umesto toga uspostavimo zajednicu sa Njim u kojoj se sve to ostvaruje.Kako ulazimo u Njegov odmor ili pokoj? Isus kae: Hodite k meni svi koji ste umorni inatovareni, i jau vas odmoriti. (Matej 11,28) Ako dolaenje Isusu donosi mir, ta namdonosi teret?injenica da nismo uspostavili potrebnu zajednicu sa Isusom. Ako smo jo nato-vareni i umorni, preostaje nam da uradimo samo jedno - da poemo Njemu i da neprestanoidemo Njemu.Kad bismo eleli da zavrimo kratki teaj o sutini spasenja verom u Isusa Hrista, bilo bipotrebno da proitamo jo samo dva teksta. Prvi u Evanelju po Jovanu 15,5: Bez mene nemoeteiniti nita. Drugi u Filibljanima 4,13: Sve mogu u Isusu Hristu koji... Kad ovo

saberemo, jedino to mi moemo uraditi jeste doi u zajednicu s Njime i ostati s Njime.Govorili smo o razlici izmeu poslunosti verom i poslunosti delima. Onaj koji posedujeposlunost verom ulazi u pokoj druge vrste, dok onaj koji pokuava da bude posluansopstvenim naporima ostaje duhovno umoran i natovaren.Dakle Pavle ovde govori o subotnom pokoju. Bog se odmara od svih svojih dela i poziva i nasda poinemo od naih dela. Ali ljudskom srcu jo uvek je teko da ue u takav pokoj.Subota je uvek bila znak posveenja. I subote svoje dadoh im da su znak izmeu mene i njih,da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem. (Jezekilj 20,12) Isto nalazimo i u 2. KnjiziMojsijevoj 31, 13. Dakle, kad Pavle u Poslanici Jevrejima 4 govori o subotnom odmoru, onpre svega misli na posveenje. Pogledajmo na primer 12. stih: Jer je iva re Boija i otrijaod svakog maa, otra s obe strane, i prolaziak do rastavljanja i due i duha, i zglavaka imozga i sudi mislima i pomislima srdanim. Ovaj stih opisuje unutranji hrianski ivot.Svake sedmice dok Sunce tone i Subota otpoinje, mi imamo veliki podsetnik na Boga, eljuda svi doemo k Njemu kako bi nam On mogao dati odmor. Tu otkrivamo jedno od glavnihznaenja subote. Trebalo je da (subota) bude znak. . . veza sa pravim Bogom. Meutim, dabi Subotu drali svetom, ljudi i sami moraju biti sveti. Verom moraju postati sudeonici uHristovoj pravdi... Kad su se Jevreji odvojili od Boga i propustili da Hristovu pravdu veromnaine svojom pravdom, Subota je izgubila svoj znaaj za njih. (enja vekova, str. 231)Subota ukazuje na Isusa i kao Tvorca i kao na Onoga koji posveuje. . . Subota je znakHristove sile da nas uini svetima. Takoe je data svima onima koje Hristosini svetima.(isto, str. 236) Subota objavljuje da poslunost moe nastati samo verom.


27/37

27

Zapazimo da u Otkrivenju 14 lani dan odmora u toku poslednjeg vremena postaje znak onihkoji nisu prihvatili Gospodnji odmor, onih koji pokuavaju da spasu sami sebe svojim delima.Kad prime ig zverin, nee imati mira dan i no koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj.(stih 11) Istu poruku sadri jo jedan stih iz Otkrivenja 14, koji mi povezujemo sa mrtvima inadgrobnim spomenicima ali koji sadri i duhovnu poruku: Blago mrtvima koji umiru uGospodu odsad,... da poinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima. (stih 13)Prihvatanje odmora koji Bog nudi, odmora od naih dela, od naih napora da postignemoposlunost ne znai Da poslunost nije vana - delae nastati prirodno kad svakodnevnoodlazimo Njemu da bismo dobili subotni odmor.Jer koji ue u pokoj njegov, i on poiva od dela svojih, kao i Bog od svojih. Da se postaramodakle ui u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva. (Jevrejima 4,10.11)Da li ste se ikad trudili da se odmorite? Zvui paradoksalno, ali mislim da sam video mnogeljude kako naporno rade na svom odmoru i bojim se da sam u pojedinim trenucima i ja jedanod njih. Uemu se onda krije rad? Mi treba da se trudimo da uemo u pokoj, u odmor. A toznai svakodnevno dolaziti Hristu da bismo ostvarili zajednicu sa Njim. To je najtei od svihposlova.Elen Vajt je istakla daesto, neemo oseati potrebu za molitvom - ali da ba tada trebanajvie da se molimo. (vidi: MN 181)Mnogo puta nee nam biti do odravanja te prisne zajednice. Ali kad shvatimo da samodolaenjem ka Hristu moemo nai odmor koji traimo, uloiemo svaki potreban napor.Potroili smo ve dosta vremena pokuavajui da greh i sotonu pobedimo sopstvenomsnagom. Zato nam Isus jo uvek nudi subotni mir. On trai da preuzme nae terete i brige, akomi samo elimo da Mu ih predamo.

Nadam se daete prihvatiti odmor koji nam Isus nudi u svim vidovima velikog planaspasenja. I plaanje u gotovom i mesene rate su besplatne. Sve je besplatno.


28/37

28

Hodite k meni svi koji ste umorni i natovarenii jau vas odmoriti.(Matej 11,28)

6. POSLUNOST MOE NASTATI SAMO VEROM ZBOGPRIRODE POKAJANJA

Pre nekoliko godina mlada medicinska sestra dola je jednogetvrtka popodne u mojukancelariju. Sita i umorna od ivota koji je vodila rekla mi je da eli promenu. elela je Hristau svom ivotu.Moe doi Hristu upravo sada, objasnio sam joj, i One te radosno prihvatiti. Ne, neba sada, odgovorila je, jer imam neke planove za ovaj vikend. A zatim je poela daopisuje svoju nameru da provede jedan slobodan vikend sa neijim muem. Da li je trebalo da joj kaem kako je mogla da odmah doe Isusuak i sa svojim planovima za vikend? Ili jetrebalo da je posavetujem kako bi morala da ih se odrekne, i tek ako to uini, moe doi Isusutakva kakva je? Ili je trebalo da je uverim da jedino treba da eli da promeni svoje planove ida e joj Hristos, ako doe Njemu, dati silu kojae je promeniti?

ta je pokajanje? Kako se postie? Da li se mi kajemo pre nego to naemo Hrista ilidolazimo Hristu da bismo se pokajali, i na kraju,emu nas pravilno razumevanje pokajanjaui o poslunosti samo kroz veru?2. Korinanima 7,10 govori o dve vrste pokajanja: Jer alost koja je po Bogu donosi zaspasenje pokajanje, za koje se nigda ne kaje; a alost ovoga sveta smrt donosi. Mogue jealiti to je na greh otkriven ili zbog posledice greha, a ne zbog samog greha - Juda jenajbolji primer. Poto je oekivao sasvim drugaiji ishod, alio je to se sve razliito odvijalokad je izdao Isusa. Meutim nije oseao aljenje zbog samog greha - ni zbog toga to jepokuao da natera Isusa da se sloi sa njegovim idejama o uspostavljanju novog carstva, nizbog osnove svog greha, odluke da bude u Hristovoj blizini kako bi preuzeo kontrolu nadNjegovim ivotom. Njegovo kajanje bila je alost ovoga sveta i vodila je i u telesnu i uduhovnu smrt. Istinsko pokajanje, koje je po Bogu, ukljuuje dve pojedinosti: alost zboggreha i odvajanje od njega. (8S,23) Zvui jednostavno. Meutim, dali ste ikad pokuali da sekajete? Moda se seate kako su vam, dok ste bili deca, govorili: Kai: ao mi je, oprosti!Da li izgovaranje ovih rei ini da stvarno oseamo alost? Da sam uspeo da onu mladumedicinsku sestru nateram da kae: ao mi je zbog mojih planova za vikend, da li bihuspeo da je dovedem do pokajanja?Ponekad je sasvim lako oseati kajanje zbog posledica greha. Alkoholiar se ali zbogmamurluka, ali ne i zbog pijanenja koje mu prethodi. Lako je ujutro oseati kajanje zbogprethodne noi i aliti zbog neeg to oseamo kao posledicu greha, a jo uvek ne smatratigreh odvratnim. Medicinska sestra koja je dola u moju kancelariju osetila je aljenje zbog


29/37

29

nekih posledica svog ivotnog stila, ali i pored gorkog ukusa posledica nije oseala kajanjezbog samog greha.Moda ste pokuali da na neki drugi nain doivite pokajanje, nadajui se da ete, akoodbacite greh, pre ili kasnije osetiti alost. Na alost, ubrzo otkrivate da ne moete raskinuti sgrehom i da ga jo smatrate privlanim. ak i osobe jake volje koje se mogu odrei vidljivihgrenih navika, jo se suoavaju s njima duboko u sebi. Biblija nas odavno ui da iakoovekgleda na ono to se vidi, Gospod gleda na srce. (vidi: 1. Samuilova 16,7)Kako onda moemo postii pravo pokajanje? Da li dolazimo Hristu da bismo se pokajali ili sekajemo da bismo doli Hristu? Kad se radi o pokajanju,esto liimo na oveka naijimkolima ne radi sirena. Odvezao je kola do radionice i naao zatvorena vrata sa natpisom:Zatrubite ako vam treba pomo!Poglavlje o pokajanju iz knjige Put Hristu divno objanjava reenje oigledne dileme u kojojse nalazimo. Isus eli da doemo k Njemu onakvi kakvi jesmo. Pokajanje nije neto to miinimo, ve je ono dar koji nam sam Isus daje. A da bismo dobili dar, moramo se najpre naiu prisutnosti Darodavca.Odakle dobijamo pravo pokajanje za svoje grehe? Naravno, od Boga. Ono se ne dobija timeto emo sebe naterati na neto, ili primorati sebe da se neega odreknemo. Sve to moemouiniti jeste da svakog trenutka dolazimo Isusu. Samo nam On moe darovati dar pokajanja.Petar, govorei o Isusu, u Delima 5,31 kae: Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi zapoglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oprotenje greha. Pokajanje je isto Boiji dar kaoi oprotenje i opravdanje i ono se ne moe iskusiti osim ako nam ga Hristos ne daruje. Onoto nas privlai Hristu je Njegova mo i dobrota. Kroz Njega dolazi pokajanje i kroz Njegadolazi oprotenje. (1SM, 391)

Ovim dobijamo i odgovor na pitanje da li Bogu dolazimo pre ili posle pokajanja. Ako jepokajanje dar, oigledno je da najpre treba da doemo Bogu da bismo ga primili, a akopokajanju prethodi oprotenje (Dela 5,31), tada pokajanju prethodi i opravdanje. Onogakome prata Hristos najpre vodi na pokajanje. (Misli sa Gore blagoslova, str. 23)Zapazite redosled. Ako ste vi mlada medicinska sestra uetvrtak popodne, umorna od svognaina ivota, koja bi elela da uspostavi zajednicu sa Hristom, ali ima neke planove zavikend, potrebno je da Hristu doete takvi kakvi jeste.Nikada sami po sebi neemo biti toliko alosni da promenimo ivot ili samo planove zavikend ako ne doemo Njemu da bismo dobili dar oprotenja. Zato doite Hristu takvi kakvi jeste, a Njegovo je da vam pokloni dar pokajanja i rei vae planove za vikend.Pa ipak toliko mnogo nas se moda i godinama bori da oseti alost i prestane da greipokuavajui da line planove za vikend rei sopstvenom slabom snagom. To je zajednikiproblem,ak i onih koji kau da su hriani. Upravo ovde mnogi gree i zato ne dobijajupomo koju Hristos eli da im da. Oni misle da ne mogu doi Hristu ako se prvo ne pokaju.Ali mora li grenikekati na pokajanje da bi tek onda mbgao doi Isusu? Treba li pokajanjeda bude prepreka izmeu grenika i Spasitelja?Biblija ne ui da grenik mora da se pokaje pre nego to poslua Hristov poziv: Hodite kmeni svi koji ste umorni i natovareni i jau vas odmoriti. (Matej 11,28) Sila koja dolazi odHrista vodi pravom pokajanju. (SS, 26)U Rimljanima 2,4 stoji da nas Boja dobrota vodi na pokajanje. Kad potpuno shvatimo Bojuljubav, najbolje razumemo i svu strahotu greha. Prouavajui Isusov ivot, razmiljajui o


30/37

30

Njegovom karakteru i Njegovoj slubi, mi oseamo kajanje. Razmiljanje o Njegovoj ljubavislomie naa srca tako daemo shvatiti ta su Mu uinili nai gresi.Moj brat i ja bili smo u istoj sobi u koledu. Svakog petka popodne zajedno bismoistilisobu, ali sam jednom oajniki pokuavao da dovrim pismeni rad i nisam imao vremena zagubljenje. On je uleteo u sobu i rekao: Brzo, pouri, treba da oistimo sobu.To uradi ti, odgovorio sam, ja sam suvie zauzet. Ne mogu. I kao vie puta ranije poelismo da se nateemo. Moji roditeljiesto su se pitali hoemo li tako dugo iveti da stignemoda odrastemo, toliko smo se mnogo tukli kad smo bili deca. Iznenada moj brat je mirnimglasom rekao: U redu. Sve je u redu, shvatam. Mora da si u stranoj guvi. Mora da ti jeprilino teko da sve postigne. Jau oistiti sobu. Bie mi drago da to uradim. Ti samonastavi svoj posao.I tako mi je slomio srce. Odlaui svoje papire pomogao sam mu. Kad ti se neko nesuprostavlja, ve pokazuje razumevanje i ljubav, to te zadobija. Dobrota mog brata navela me je da oistim sobu - iako mi je glumio.Meutim Boja dobrota je stvarna. To je jedina vrsta istinske dobrote koja postoji. Kadshvatimo Boju dobrotu, milost i strpljenje, otkrivene u Isusu, sve postaje drugaije.Ranije je moja porodica bila na godinjem odmoru na jednom ostrvu usred jezera Gal uMiigenu. Moj brat i ja revnosno smo se upustili u nau omiljenu igru - tuu. Kvarili smoodmor i roditeljima i svima drugima, a moj otac je pokuavao sve to mu je palo na pamet dabi nas naveo na pokajanje. Pokuavao je da nas zatvara u sobu, da nam uskrati slatki deoobroka,ak i itav obrok. Krajnje oajan zabranio nam je sva uivanja u vodi i konano uzeou ruku crevo za pumpanje guma. Nita nije pomoglo.Na kraju je doao trenutak kad nas je pozvao u svoju sobu, seo nasuprot nama dvojici

razmiljajui ta da jo uradi - nije znao ta. Tada sam video kako se njegove oi punesuzama. Suze na licu mog velikog, jakog oca! To je bilo neto novo za mene. Prvi put samshvatio ta su za njega znaile nae tue i natezanja. Razoarao sam i naneo bol onome kojime je voleo. I mada sam mogao da podnesem ibanje gumenim crevom, nisam mogao dapodnesem suze. Iznenada sam stvarno eleo da se promenim. Bile su to najtee batine kojesam ikada dobio.Oni koji uspostave zajednicu sa Hristom poinju da shvataju Njegovu ljubav i strpljenje.Poinju da shvataju koliko Ga je kotalo spasavanjeoveanstva od greha. Oni razumeju irazoarenje i duevni bol koji Mu greh nanosi. A kad se to dogodi, greh izgleda drugaijinego ranije. Nestaje njegove privlanosti. Istinsko osvedoenje o tome da smo slomili Isusovosrce vodi do istinskog pokajanja. Dolazi do promene u naoj zajednici sa Bogom.im upoznamo svoju grenost, ne gubimo vremena da se sami popravljamo. Koliko njihveruje da nisu dovoljno dobri da se priblie Hristu! Misli li da bi ti sam mogao postati bolji?Moe li Etiopljanin promeniti svoju kou ili ris svoje are? Moete li viiniti dobro, nauivise initi zlo? (Jeremija 13,23) Samo Bog moe da nam pomogne. Ne smemo oekivati da naavera bude jaa, da prilike budu bolje, a mi manje zli. Nita ne moemo postii sami od sebe.Moramo se pribliiti Hristu takvi kakvi jesmo. (Put Hristu, str. 20)Mi treba da doemo Hristu takvi kakvi smo, greni, nemoni, zavisni. Mi smemo da stupimopred Njega sa svim svojim slabostima, gresima i da pokajniki padnemo pred Njegove noge.Tada e nas On prigrliti svojom ljubavlju, naee rane zaviti i oistie nas od svakeneistote. (isto, str. 33)


31/37

31

Koliko ljudi moe prihvatiti Boiji dar pokajanja? Gospod... nee da ko pogine, nego svi dadou u pokajanje. (2. Petrova 3,9) Svako kome je dosta starog ivota i ko umoran od njegaeli da zaista ostavi greh ali misli da je to nemogue treba da se seti da Gospod eli da svidou u pokajanje. Da li ste znali da je dolaenje Hristu i pokajanje jedno te isto? Zatopokajanje nije neto to treba izdejstvovati ili postii. Hristu dolazimo jednostavnoprouavanjem Njegove rei i molitvom, a On nam besplatno daje svoj dar pokajanja.Dakle kako se kajemo? Kako se to zbiva? Prvo grenik, bez obzira ko je i ta je uinio, ilikakvi su njegovi planovi, trai Isusa onakav kakav jeste. Zatim mu Isus nudi dar koji se zovepokajanje. Kadovek prihvati taj dar, on je opravdan, njemu je oproteno i on stoji predBogom kao da nikada nije sagreio.Pokajanje nipoto ne treba da bude prepreka izmeu grenika i Spasitelja. Pristup je Hristudostupan svakome ko prestane da se oslanja na sebe, ko shvati da ne moe spasti samog sebeili biti posluan, i toim odlui da doe. Pokajanje nikada ne prethodi dolaenju Hristu, jer mimoramo doi Hristu da bismo primili Njegove dobre darove.Tako pokajanje nije neto to mi postiemo sami. U Isusovo vremeitav jedan narodpogreno je razumeo prirodu pokajanja. Oni su pokuavali da za sebe urade neto to je samoBog mogao da uradi za njih. Ve smo videli Judin sluaj. U Mateju 27,3 pie: Tada videviJuda izdajnik njegov da ga osudie raskaja se, i povrati trideset srebrnika glavarimasvetenikim i stareinama. Njegovo samopokrenuto kajanje dovelo je do toga da su psirastrgli njegovo telo na putu ka Golgoti.Pokajanje se ne odnosi samo na kamene ploe, Zakon, prekrenu zapovest, ve na slomljenosrce Onoga koji u svojoj ljubavi nije postavljao uslove. Posmatranje ljubavi otkrivene uIsusovom ivotu, smrti i posredovanju za nas vodi nas blie Njemu i mi lino doivljavamo

Boju dobrotu koja nas menja. Kad shvatamo da su nai gresi, naa odluka da idemosopstvenim putem, prouzrokovali Hristove patnje i slomili srce naeg najboljeg Prijatelja, inae srcee se slomiti i miemo iskusiti pokajanje za koje se ne treba kajati.ta vam ovo govori o poslunosti koja je mogua samo verom? Ako pokajanje nije neto tostvaramo mi, ve prvo moramo doi Hristu da bismo ga primili kao Njegov dar, ako je onouvek i samo dar, mi ne moemo uiniti nita da bismo ga zasluili ili zaradili. Mi ga moramoprimiti kroz linu zajednicu sa Hristom. Ako pokajanje ukljuuje i alost zbog greha iodvajanje od greha, tada su i alost zbog greha i odvajanje od greha dar. Znai mi ne moemouiniti nita da bismo napustili greh osim da odravamo svakodnevnu zajednicu sa Isusom.Poslunost tako moe biti samo proizvod vere zbog same prirode pokajanja. Zbog toga to jepokajanje dar i poslunost je dar, jer samo pravo pokajanjeini moguom pravu poslunost.Oboje primamo traei zajednicu i prijateljstvo sa Isusom.


32/37

32

Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospodaonako ivite u njemu. (Koloanima 2,6)

7. POSLUNOST MOE NASTATI SAMO VEROM ZATOTO JE POSLUNOST PLOD VERE

Isus je rekao: Budite u meni i jau u vama. Kao to loza ne moe roda roditi sama od sebeako ne bude naokotu, tako i vi ako u meni ne budete. Ja samokot a vi loze: i koji bude umeni i ja u njemu one roditi mnogi rod; jer bez mene ne moeteiniti nita. (Jovan 15,4.5)Petnaesto poglavlje Jovanovog Jevanelja jedan je od najznaajnijih delova Biblije oposlunosti. Ono nas ui da je pravi plod prirodni, spontani i nenametljivi rezultat neegdrugog. Pogledajmo ovaj tekst re po re! Budite u meni i jau u vama. ta to znai biti uHristu i imati Hrista u sebi? Neki su ovo prouavali tako temeljito da su izdvojili sve izrazekoji govore o Hristu u nama i sve koji govore o nama u Hristu.Predsednik katedre za Novi zavet na adventistikom teolokom seminaru napravio je zajednosa jednim svojim razredom opirno ispitivanje na ovu temu. Doli su do zakljuka da izrazibiti u Hristu i Hristos u nama ne znae nita drugo nego uspostavljanje odnosa sa

Hristom, uspostavljanje prijateljstva i zajednice s Njime. Oni ne vide nikakvu razliku izmeuova dva izraza, jer bez obzira da li govorili o nama u Hristu ili o Hristu u nama govorimo oprijateljstvu i zajednici sa Njim.ta znai re budite? Ako uitavoj Bibliji prouite znaenje ove rei, nai ete da ona jednostavno znai ostati.Dvaoveka na putu u Emaus rekla su strancu: Ve je kasno. Budi kod nas. Ostani sa nama.(vidi: Luka 24,29) Dakle kad Isus kae: Budite u meni i jau u vama, On nas poziva dastupimo u zajednicu s Njime i da ostanemo u njoj.Postoje dve vane pojedinosti za uspean hrianski ivot. Jedna je doi Isusu i druga ostatikod Njega. Prva nema vrednosti bez druge jer je jasno da ne moemo ostati sa Isusom akoprvo nismo doli k Njemu. Ovde se susreemo sa jednim problemom hriana. Ljudi ive podlanim utiskom da je, ako jednom u svom ivotu dou Isusu, to dovoljno zaitav ivot. Ali tonije tako. Samo zajednica sa Isusom reie problem greha. Kako se ona ostvaruje? Isto onakokao kad po prvi put doemo Isusu. Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda onako ivite uNjemu. (Koloanima 2,6) Sve se to postie verom a rezultat vere je zajednica sa Isusom.Isus ide dalje i kae da loza ne moe roditi roda ako nije naokotu. Zapazimo da se ovdegovori o roduokota. Ne zaboravimo da rod potie odokota, a ne od loze.Bog ne eli da donosi rod bez nas. Poto nas je stvorio po svom obli ju, On edi da doneserod kroz nas. Ako smo mi loze i pokuavamo da donesemo rod bezokota, neemo donetinita. Odvojene odokota loze se sue i venu.Rod nastaje samo na lozi povezanoj saokotom, to ukazuje na jo jednu zanimljivu


33/37

33

pojedinost. Iako upravlja nama, Bog nikad ne zaobilazi nae sposobnosti i mogunosti. Ondeluje kroz nas. Kako On toini ostavljajui nam ipak slobodu, to samo On u potpunostirazume. Ma koliko pokuavali mi to nikad ne moemo potpuno razumeti.Znamo da Bog ljubavlju upravlja naim ivotom, zar se onda ne moemo potpuno pouzdati uNjega i Njegov nain rada?Isus kae daemo doneti mnogi rod ako ostanemo u Njemu, a da bez Njega ne moemoinitinita. Smisao tih rei jeste da mi ne moemo uiniti nita da bismo doneli rod. Ranije smo ve videli da mi ne moemo uiniti nita, ba nita, ukoliko Bog ne daruje otkucaje naem srcu,ali Isus nije ovde mislio na to. Kad vam ve srce kuca, kae On, bez mene ne moete donositiduhovne rodove.Seate se naeg kratkog teaja o spasenju samo verom u Isusa Hrista: Bez mene ne moeteiniti nita (Jovan 15,5) i sve mogu u Isusu Hristu (Filibljanima 4,13). Poto bez Njega nemoemo uiniti nita, a s Njim moemo sve, jedino to nam preostaje jeste da doemo kNjemu. Ovo je potpun i konaan odgovor na sve napore kojeovek ulae.Neka niko ne iznosi misao daovek treba da uradi malo ili nita u velikom delu pobede, jerBog neini nita zaoveka bez Njegovog pristanka. Nemojte govoriti dae vam Isus pomoikad ste uinili sve to je bilo u vaoj moi. Hristos je rekao: 'Bez mene ne moeteinitinita.' (15M,381) Isti autor u istoj knjizi (na 343. strani) kae: Sve toovek moe uinitiza svoje spasenje jeste da prihvati poziv: Ko god hoe neka uzme vodu ivota zabadava.Kako se to postie? Neka nam objasni sam autor. U zajednici s Hristom, kroz molitvu iprouavanje velikih i dragocenih istina Njegove rei, mi emo kao gladne i edne due bitinahranjeni i osveeni na izvoru ivota. (Misli sa Gore blagoslova, str. 143)Stoga sve to moemo uiniti za svoje spasenje u svim njegovim vidovima jeste da

prihvatimo Hristov poziv na zajednitvo sa Njim kroz molitvu i prouavanje Njegove rei. Nataj nain ostaemo naokotu.Jedan ovek me je oterao sa vrata kad sam otiao da ga pozovem na sedmicu propovedi.Meutim i pored svoje neljubaznosti dolazio je na propovedi. Dolazio je svake veeri. Nanaim sastancima govorilo se o tri vida zajednice s Bogom. Mi smo prouavali Bibliju, molilise i govorili drugima ta Isus znai za nas.Zajednica sa Isusom i posmatranje Isusa doneli su svoj rod. Sveti Duh doveo je ovogovekaIsusu i jednog prelepog dana ja sam zajedno sa njim siao u krstionicu. Godinama kasnijeopet sam ga sreo i na moju radost jo je ostao (bio) u Hristu zahvaljujui istim onimmetodama pomou kojih je u poetku doao Hristu. Provodio je vreme uitanju Boje rei, umolitvi i u hrianskoj slubi. Rod nije izostao.Da li se sea dana kada si me oterao sa vrata? pitao sam ga.Ne, ja to nikad nisam uradio, odgovorio je.Siguran sam da bi ovajovek, da je samo dolazio Hristu u toku naih sastanaka, i da nita nijeuinio posle toga i dalje terao ljude.Neko mi je jednom rekao da je u hrianskoj teologiji o spasavanju verom opravdanje koren,a posveenje rod. Ali zatim je dodao da za posveenje morate puno da se trudite, da se boritesa sotonom i svim silama nastojite da pobedite greh i drite Boje zapovesti. Meutim ako jeposveenje rod, onda je on rezultat prihvatanja opravdanja. Rod je prirodan i spontan. Ipak,Spasitelj ne nalae uenicima da naporno rade da bi doneli rod. Poziva ih da ostanu uNjemu. (enja vekova, str. 583) Rod raamo ostajanjem u Njemu, a ne nastojanjem da


34/37

34

donesemo rod.Poslunost je plod vere. (SS,61) Dakle ako je jedno rezultat i drugo uzrok, na ta trebausmeriti svoje napore i panju? Ako ih usmerite na odravanje zajednice vere, kao neizbenaposledica pojavie se rod.Zato neki i smatraju da je prava poslunost prirodna. Drugi veruju da je put ka poslunostiodupiranje sotoni i citiraju Jakovljevu poslanicu 4,7: Protivite seavolu i pobei e od vasAli ne zaboravimo da prvi deo stiha kae: Pokorite se Bogu. Moda mislite da ovaj tekstgovori o dve razliite pojedinosti, ali ja sam pitao strunjake za grki jezik i oni su miobjasnili da obe misli znae isto. To ne znai da prvo uradite jedno pa onda drugo, ve da seprotiviteavolu time to se pokoravate Bogu. Protivite seavolu i pobei e od vasPribliite se Bogu i One se pribliiti vama. Kako je dragoceno ovo obeanje dui k

Documents

POSLUSNOST VEROM Moris Venden