UPOZNAJMO BOGA - Moris Venden - Hiperlink Sadrzaj - pdf

UUPPOOZZNNAAJJMMOO BBOOGGAA

PPEETTOODDNNEEVVNNII PPLLAANN

MMOORRIISS VVEENNDDEENN

Da li je mogue upoznati Boga? Koliko vremena je za takvo poznanstvo potrebno? Pisac ove knjige ne naglaava toliko vremenske odrednice koliko znaaj mogunosti da

neposredno upoznamo Boga kao svog Prijatelja, i to ne samo sve vie saznajui pojedine istine o Njemu, ve stiui linu i blisku zajednicu s Njime. U pet jednostavnih koraka saeo je nain na koji je mogue ui u ovu zajednicu, ija je vrednost izjednaena sa "venim ivotom". Dobro razumevanje naina na koji ta zajednica deluje moe nam omoguiti da upoznamo Boga tako dobro kako to nikada ranije nismo smatrali moguim.

Naslov originala: To know God, a 5 day plan Autor: Morris Venden

2

1. KORAK Bog je ljubav. Ali, kako u to mogu biti siguran? Kako mogu znati kakav je On? Zato mi je, uostalom, Bog potreban? Ja stvarno nisam tako lo...

2. KORAK Koji su koraci na putu do Hrista? Kako mogu znati da li sam spasen? Kako mogu lino da se upoznam sa Bogom koga ne mogu da vidim niti ujem?

3. KORAK Hoe li se odnos sa Bogom pokvariti ako dan ili dva ne budem u vezi s Njime? Kako dalje mogu da verujem u Njega ako sve odjednom krene naopako?

4. KORAK Poslunost. Kako? Zato? I ta se dogaa ako ne uspem? ta se javlja prvo: pobeda ili mir? Kako da se sauvam od greha?

5. KORAK Hrianski rast. Od hrianskog novoroenja do zrelosti. Kako se to zbiva? Velika podela: oni koji poznaju Boga i oni koji Ga ne poznaju.

3

SADRAJ

PRVI KORAK ..................................................................................................... 6 Nestaica ulja ................................................................................................................................... 6 ak vas ni ne poznajem ............................................................................................................... 7 Kako se Bog otkriva? ....................................................................................................................... 7 Ali cvee vene... ............................................................................................................................... 8 Ljudska ljubav otkriva Boju ljubav .............................................................................................. 8 Biblija otkriva Boga ........................................................................................................................ 8 Isus otkriva kakav je Bog ................................................................................................................ 9 Jedan ovek imaae smokvu... .................................................................................................. 9 Vidite ljubav Boju ....................................................................................................................... 10 Zato uopte treba da poznajem Boga? ....................................................................................... 10 Deji izbor ..................................................................................................................................... 11 Pouka prie! ................................................................................................................................... 12 korpija i aba ............................................................................................................................... 12 ovekova priroda .......................................................................................................................... 12 Ali nae srce je zlo i mi ga ne moemo promeniti ....................................................................... 13 Nemoni, ali ne i bezvredni .......................................................................................................... 14 Nezainteresovanost za duhovne stvari......................................................................................... 14 oveanstvu je potreban Spasitelj................................................................................................ 15 Nije stvar u tome ta inite, ve koga poznajete .......................................................................... 15 Poznavanje Boga je krajnji rezultat ............................................................................................. 16 DRUGI KORAK ................................................................................................ 18 elja za neim boljim .................................................................................................................... 18 Nikad zadovoljni ........................................................................................................................... 19 Poznavanje plana spasenja ........................................................................................................... 20 Osvedoenje ................................................................................................................................... 21 Nemo ............................................................................................................................................ 22 Predanje ......................................................................................................................................... 22 Bog preuzima inicijativu .............................................................................................................. 23 Obraenje novoroenje ............................................................................................................ 24 Kako mogu znati da li sam nanovo roen? .............................................................................. 24 Sigurnost spasenja ........................................................................................................................ 25 Duhovni recept .............................................................................................................................. 26 Odvoj vreme .................................................................................................................................. 27 Odvoj vreme, nasamo ................................................................................................................... 27 Na poetku... .................................................................................................................................. 29 ...svakoga dana .............................................................................................................................. 29 Da trai Isusa ............................................................................................................................... 30 Prouavanjem Biblije .................................................................................................................... 30 ...i molitvom .................................................................................................................................. 31

4

Lino prouavanje i molitva ......................................................................................................... 32 ta ako ne bude delovalo? ............................................................................................................. 33 TREI KORAK ................................................................................................. 34 Gde si bio prole noi? .............................................................................................................. 34 Jeste li impresionirani? ................................................................................................................. 35 Posle novoroenja ......................................................................................................................... 35 Svedoenje: uzrok i posledica ....................................................................................................... 36 Svedoenje je... .............................................................................................................................. 36 Tri opipljive pojedinosti ............................................................................................................... 37 Razlog da se ne svedoi ................................................................................................................. 37 Drugi problemi u linom prouavanju Biblije i molitvi ............................................................. 38 Devojica sa kiobranom .............................................................................................................. 39 Vera je spontana ........................................................................................................................... 40 Zato mnogo toga kree nagore kad vie traimo Boga? ............................................................ 41 Jov, drugi deo ................................................................................................................................ 42 Jovova tajna ................................................................................................................................... 43 Traenje Boga zbog pravih razloga .............................................................................................. 43 Dokazivanje da je Bog u pravu ..................................................................................................... 44 ETVRTI KORAK ............................................................................................ 45 Kako je Isus postupao sa onima koji su znali da su grenici? ..................................................... 46 Dajte mi drugu dvanaestoricu! ................................................................................................. 46 Krivi za najtei greh ...................................................................................................................... 47 Jesu li uenici bili obraeni? ......................................................................................................... 47 Neoprostivi greh ........................................................................................................................... 48 Nema osude ................................................................................................................................... 48 Mir donosi osloboenje ................................................................................................................ 49 Pratanje, odnos, poslunost ........................................................................................................ 50 Trajna zajednica ............................................................................................................................ 51 Razlozi zbog kojih se poslunost javlja samo verom ................................................................... 52 Odmor za umornog grenika, odmor za umornog sveca ........................................................... 54 Kako posluati ............................................................................................................................... 54 PETI KORAK .................................................................................................... 55 Biti na okotu ................................................................................................................................ 56 Dve vrste loza ................................................................................................................................ 56 ta predstavlja groe? ................................................................................................................. 57 Bez mene ne moete initi nita ............................................................................................... 58 Kako ostati u njemu ...................................................................................................................... 58 Potrebno je vreme ......................................................................................................................... 59 Isus je na primer .......................................................................................................................... 60 Dolazak berbe ................................................................................................................................ 60 Drugi dolazak: dobra ili loa vest? ............................................................................................... 61 Poznavati Boga = veni ivot ........................................................................................................ 62 ta znai mlak? .............................................................................................................................. 63

5

Znak Hristovog dolaska ................................................................................................................ 64 Rezultati saveta ............................................................................................................................. 65 Velika podela ................................................................................................................................. 66

6

Bog je ljubav. Ali, kako u to mogu biti siguran? Kako mogu znati kakav je On? Zato mije, uostalom, Bog potreban? Ja stvarno nisam tako lo...

PRVI KORAK

Niko nije bio suvie iznenaen to svadbena sveanost nije poela na vreme. Postoji neto to venanjima i svadbama daje pravo da mogu da ponu kasnije. Moda zbog toga to mnogo ljudi treba za njih da se pripremi.

Ovom prilikom nevestine pratilje ve su se sakupile na odreenom mestu. Uzbueno su proveravale da li je sve spremno i stalno pogledale na sat zapitkujui: Je li mladoenja stigao?

Nije. Ali, doi e! Pitam se ta ga je zadralo? To se ne moe pretpostaviti, ali sigurno znam da e doi. Meutim, on nije dolazio, nije se pojavljivao; one su i dalje ekale. Haljine svake pratilje bile su besprekorno doterane. Svaki detalj bio je na svom mestu. Kosa

zaeljana i uredna. Nosile su svoje svetle ike i svakog trena oekivale da se pridrue svadbenoj povorci. eljno su ekale da mladoenja stigne i da svadbena sveanost otpone. Ali, on jo uvek nije dolazio.

Kako su prolazili minuti, a zatim i sati, devojke su postajale nespokojne, a zatim i umorne. Jedna za drugom paljivo su odlagale svoje ike u stranu i traile neko udobno mesto gde e sesti dok budu ekale. Vee je bilo tiho, a dan ispunjen velikim poslovima. Konano je svih deset nevestinih pratilja zaspalo. A to nije ni bilo udno bila je skoro pono: mladoenja se jo nije pojavio.

U pono zauo se uzvik: Evo ga, dolazi! Odmah su sve devojke ustale. Uurbale su se zbog poslednjih priprema. Sa strahom u oima

zapazile su da im ici gore vrlo slabo. Ulja je skoro nestalo, a plamen samo to se nije ugasio. Njih pet pourile su da ponovo napune svoje ike, ali drugih pet nisu imale rezervnog ulja. One se nisu pripremile za tako dugo ekanje. Pa iako su pazile, njihove svetiljke su se treperei ugasile.

Ima li za mene rezervnog ulja? pitanje se ponavljalo, ali niko nije imao rezerve. Mladoenja se pojavio, dolo je vreme da svadbena sveanost pone, i pet pratilja, koje su imale ulja, pridruile su se povorci. A drugih pet, iji su se ici ugasili, pourile su da negde kupe ili pozajme ulja koje im je nedostajalo.

Nestaica ulja Pono je ve prola i mada su devojke pretraile itav grad, nisu nigde mogle da nau ulja.

Na kraju su se vratile do mesta sveanosti. Propustile smo sveanu povorku i obred, rekle su. Ali, moda bar moemo biti na

UPOZNAJMO BOGA PRVI KORAK

7

slavlju. Kad su stigle, vrata su ve bila zatvorena. Mogle su da uju tonove muzike i radosti. Zakucale

su, i zatim ponovo kucale. Na kraju, sam mladoenja je otvorio vrata. Pusti nas da uemo, molile su ga planim glasom. Mi treba da budemo na svadbi! Mladoenja je paljivo posmatrao devojke pred sobom. Vie su liile na neke skitnice nego na

mladine pratilje. Haljine su im bile pocepane i prljave. Nije ih prepoznao. Odmahnuo je u neverici glavom i rekao: ak vas ni ne poznajem! Zatvorio je vrata. One nisu imale pristupa na svadbenu sveanost.

ak vas ni ne poznajem Isus je prvi ispriao ovo uporeenje o svadbenoj sveanosti. Moete ga proitati u svojoj

Bibliji, u 25 poglavlju Jevanelja po Mateju. eleo je da uveri svoje sluaoce koliko je vano da lino poznaju Boga. Upravo zbog toga to nije poznavao pet devojaka, mladoenja im nije dozvolio da uu u dvoranu u kojoj se odravala gozba.

Ista istina se objanjava i u Mateju 7,21-23. Isus je ispriao dogaaj o ljudima koji su doli u poslednji dan tvrdei da su Njegovi sledbenici. Meutim, morali su da budu isterani. Naveden je i razlog: Nikad vas nisam znao.

Poznavanje Boga je sutina hrianstva, religije i venog ivota. Biblija kae: A ovo je ivot veni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. (Jovan 17,3)

U svetu postoje protivrene zamisli o tome kakav je Bog. Jedni kau da je osvetoljubiv, ljut i samovoljan. Drugi Ga predstavljaju kao blagog Deda Mraza iji je prvenstveni cilj da ispunjava elje svom narodu. Neki opet dre da je veoma popustljiv i ne eli da povredi niija oseanja.

U Svetom pismu nam je otkriveno da je Bog ljubav. Ali nam je isto tako progovoreno i o Njegovoj ljutnji, gnevu i kaznama. Osiguravajua drutva svrstavaju prirodne nepogode u dejstvo Vie sile. Ljudi koji pate esto postavljaju pitanje: Zato je Bog ovo poslao na mene? Propovednici govore o Bojoj ljubavi, milosti i strpljenju, s jedne strane, i o Njegovim estokim sudovima, s druge. A oni koji sluaju se iuavaju.

Cilj ove knjige je da vam pomogne da sami za sebe otkrijete kakav je u stvari Bog. Napisana je da vam pokae kako moete da upoznate Onoga sa kojim poznanstvo znai posedovanje venog ivota. Lina zajednica sa Bogom je Boji cilj za svakoga od nas. On ezne da postane na prijatelj. Danas nam kae: Ljubim te ljubavlju venom, zato ti jednako inim milost. (Jeremija 31,3) On eka da odgovorimo na Njegovu ljubav i da stupimo u zajednicu sa Njim.

Meutim, da bismo to uinili, moramo sami za sebe da saznamo kakav je u stvari Bog.

Kako se Bog otkriva? Jedan od naina za upoznavanje Boga jeste istraivanje Bojih otkrivenja u prirodi. David je

govorio o tome u Psalmu 19,1: Nebesa kazuju slavu Boju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski. Psalam 77,19 kae: Po moru bejae put tvoj, i staze tvoje po velikoj vodi. U Psalmu 104,24 itamo: Kako je mnogo dela tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga tvojega.

Boga moemo videti u prirodi. On je delimino naslikan rumenilom zalazeeg Sunca po letnjem nebu i lakim letom laste. Njega se seamo dok posmatramo planine sa ijih vrhova belasa sneg, travnate padine posute cveem ili neoekivane cvetove pustinje. Iz prirode moemo da nauimo poneto o Bojoj ljubavi.


8

Otkrivenje Boga u prirodi je vano. Bog je ak odvojio jedan dan u sedmici da nas podsea na svoju stvaralaku silu. Moete itati o tome u 2. Mojsijevoj knjizi u 20. poglavlju. Zapovest je data da podsea na sedmi dan, a zatim je u 11. stihu dat razlog za zapovest: Jer je za est dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i to je god u njima; a u sedmi dan poinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.

Prizori iz prirode nas ne podseaju samo na Boju ljubav i brigu za sva Njegova stvorenja, ve i na injenicu da je On Stvoritelj. Mi smo samo stvorenja. Sedmi dan bio je dat kao uspomena na stvaranje. Uspomena nije bila uvedena posle pada oveka u greh. Ona je bila potrebna da nas podsea na prirodu oveka ne samo na grenu prirodu oveka, ve na zavisnu prirodu oveka kao stvorenja. Zbog toga naroiti dan slube Bogu nije ogranien na neko odreeno vreme ili narod. Boji odnos prema Njegovim stvorenjima i Njegova stalna briga za njih govore o Njegovoj ljubavi.

Ali cvee vene... Priroda, meutim, ima i svoju tamniju stranu. Cvee vene. Draesno pegavo lane ubijaju i rastru vukovi. Duboki zimski sneg znai lagano umiranje od gladi za mnoge divlje ivotinje. Gde je onda Boja ljubav? ak i u najlepim i najmirnijim prizorima, ako ih paljivije posmatramo, moemo videti znake smrti i raspadanja. Uprkos dokazima koji jo uvek postoje, i koji nas podseaju na velikog Boga Stvoritelja, postoje na sve strane i dokazi o posledicama greha. Priroda moe i zaista nam prestavlja Boga ali samo nepotpuno i nesavreno!

Ljudska ljubav otkriva Boju ljubav Bog se otkriva posredstvom veza ljudske ljubavi. Moemo videti Njegovu sliku u liku majke

koja u svom naruju grli svoje zaspalo edo. Njegovo staranje moemo prepoznati kod oca koji svog malog sina nosi na ramenima. Moemo Ga videti u liku uitelja ili duebrinika koji odvajaju naroito vreme da sasluaju druge. Boja neprestana enja za nama pokazuje se slikom majke koja plae prilikom izvrenja smrtne kazne nad okorelim kriminalcem koji je pored svega i njen sin. Boja ljubav ogleda se u druenju i brizi bliskih prijatelja i svih onih koji se vole.

Biblija govori o ovom otkrivenju Boje ljubavi. Kako otac ali sinove, tako Gospod ali one koji ga se boje. (Psalam 103,13) Moe li ena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na edo utrobe svoje? (Isaija 49,15) Od ove ljubavi niko vee nema, da ko duu svoju poloi za prijatelje svoje. (Jovan 15,13)

Meutim, ta moemo rei o deci koju tuku, zanemarenim malianima, poruenim domovima, raskinutim prijateljstvima i slomljenim srcima? Kako Boja ljubav moe da se otkrije kroz njih? ak nas i Pismo podsea na granice ljudske ljubavi u poreenju sa Boanskom ljubavlju. U Isaija 49,15. nastavlja se odgovor na pitanje Moe li ena zaboraviti porod svoj? i kae: Da, moe ga zaboraviti. Ljudska ljubav moe da predstavlja Boju ljubav ali samo nesavreno.

Biblija otkriva Boga Bog se otkriva u svojoj Rei, Bibliji. Kae nam se da je On spor na gnev i obilan milosrem.

(Jona 4,2) Kae nam se da mu je mila milost. (Mihej 7,18) Kae nam se da je Bog ljubav. (1. Jovanova 4,8) Ali, da li ste ikad itali Bibliju i nali se u nedoumici? Da li ste se ikad udili Bogu Staroga Zaveta? Da li ste ikad razbijali glavu razmiljanjem o sudovima, gromovima i pretnjama


9

koje je Bog upuivao Izrailjcima? ak i u Bibliji je mogue, zbog naeg ogranienog razumevanja, naii na potpuno

neshvatanje Boga, Njegovog karaktera i poimanja kakav je On u sutini. Kako je lako stei pogrenu predstavu o Bogu ako samo povrno posmatramo!

Isus otkriva kakav je Bog

ak su i Isusovi uenici imali pogrene predstave o Bogu. Pa ipak, eleli su da Ga upoznaju. Moete da itate o tome u Jevanelju po Jovanu 14. Filip je upitao: Zato nam ne pokae Oca? eleli bismo da Ga vidimo!

Jedan student mi je jednom kazao: Isus mi se svia, ali Bog ne. Zato? Zato to je Isus dobar, a Bog je strog i pun gneva. Da li je ovo prava slika? Je li Isus onaj koji voli, a Bog onaj koji je strog, otar i ne prata? Kako je Isus odgovorio na Filipovu molbu da vidi Boga? Rekao je: Sve ovo vreme sam sa

vama i ti me jo ne poznaje? Ako si video mene, video si Oca. Ja sam u Ocu i On je u meni. Rei i dela koja ja inim rei su i dela mog Oca, jer On ivi u meni.

Isusov zadatak bio je da doe na svet koji je imao potpuno pogrenu predstavu o Bogu i pokae ljudima kakav je u stvari Otac, kakav je oduvek bio i kakav e uvek biti. Najbolji nain za upoznavanje Boga jeste upoznavanje Isusa. Isusov ivot i smrt pruaju nam najjasniju sliku koju moemo pronai o tome kakav je Bog. On je rekao: Kad biste mene znali, znali biste i Oca mojega. (vidi: Jovan 14,7)

Jedan ovek imaae smokvu... U Luka 13. Isus je ispriao priu da bi objasnio Boji karakter i Njegovu ljubav. Pria poinje

6. stihom: Kaza im pak ovu priu: jedan ovek imaae smokvu usaenu u svome vinogradu, i doe da trai roda na njoj, i ne nae. Onda ree vinogradaru: evo trea godina kako dolazim i traim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je dakle, zato zemlji da smeta? A on odgovarajui ree mu: gospodaru! ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem; pa da ako rodi; ako li ne, posei e je na godinu.

Ko uestvuje u ovom razgovoru? Na prvi pogled moe se lako zakljuiti da Bog, kao vlasnik vinograda, razgovara sa Isusom, vinogradarom. I da Bog kae: Poseci je. Kao da Isus dolazi da spase i ini sve sa svoje strane da umiri Boga, da umoli Boga da ima bar malo milosti. Uopte nije tako. Pogledajte ponovo priu. Ako Bog bee u Hristu, i svet pomiri sa sobom, (2. Korinanima 5,19) i Bog Otac je jednako zainteresovan za nae spasenje. Tako je ono to sagledavamo u ovoj prii prikaz dve osobine i Oca i Sina, a isto tako i Svetoga Duha.

Vidimo dve strane Bojeg karaktera Njegovu pravdu i Njegovu milost. Ne preklinje Isus Boga da se stia. Bog, u tri Linosti nebeske Porodice, trai sklad izmeu pravde i milosti. Pravda je neizbeni deo Bojeg karaktera i moemo biti zahvalni za to, zar ne? Milost je isto tako izriiti deo Njegovog karaktera. I za nju moemo biti zahvalni.

Isus je jasno rekao, dok je bio na Zemlji, da je doao ne da pogubi due oveije nego da sauva. (Luka 9,56) A u Jovan 3,16.17. itamo: Jer Bogu tako omile svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. Jer Bog ne posla sina svojega na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza nj. Na neki nain u Bojem srcu Njegova milost jednaka je Njegovoj pravdi, jer vidimo krst kako se uzdie na usamljenom


10

brdacu. Iako Boja milost ni na koji nain ne uklanja Njegovu pravdu, zahvaljujui krstu mi vidimo kako i pravda i milost imaju udela u divnom planu spasenja. I iz godine u godinu, iz stolea u stolee, neprestano sluamo rei: Ostavite nepokajane grenike! Ostavite ih jo ove godine! Ostavite ih da jo malo radim sa njima, da jo jednom uloim sav svoj napor da ih pridobijem! I Bog pokuava uvek iznova da nas osvoji svojom ljubavlju.

Vidite ljubav Boju Jovan, ljubljeni uenik, ostao je na kraju skoro potpuno bez rei pokuavajui da opie veliku

Boju ljubav. Sve to je mogao da uini bilo je da nas pozove da je sami posmatramo: Vidite kakvu nam je ljubav dao otac. (1. Jovanova 3,1)

Kako moemo gledati Boju ljubav? Posmatrajui Hrista. Boju ljubav moemo videti kad se upoznamo sa Isusom, kad prouavamo Isusov ivot i razmiljamo o Isusovim uenjima. Zato to je Isus Bog, Jovan 1,1.2. kae: Pre nego to je ita postojalo, postojao je Hristos sa Bogom. On oduvek ivi i sam je Bog.

Jednom dok sam drao predavanje u razredu, razgovarali smo o Bojoj ljubavi. Jedan student je podigao ruku i upitao: Ako je Bog toliko voleo svet, zato On sam nije doao da umre? Zato je poslao svog Sina?

Jedan drugi student, koji je oigledno ve bio otac, odgovorio je: Ako ima sina koga voli, mnogo je lake da sam pati nego da gleda kako tvoj sin pati.

Zahvalan sam danas za Boga koji nas je toliko ljubio da je poslao svoj najvei dar u svom Sinu da otkrije Njegov pravi karakter. Zahvaljujem za Isusa koji je bio voljan da doe i daruje svoj ivot u otkup za mnoge. Radosna je vest da srce Boga Oca kuca istom ljubavlju prema nama koju je Njegov Sin, Isus, otkrio u svom ivotu ovde na Zemlji. Moemo danas da se radujemo za otkrivenje Boje ljubavi koje je dato u prirodi, u ljudskoj ljubavi i u Bojoj rei. I moemo takoe da iskoristimo izvanrednu priliku da upoznamo Boga prouavajui Isusov ivot i uenje, u kojima se Boja ljubav moe najjasnije shvatiti.

Zato uopte treba da poznajem Boga? Niko od nas nee odvojiti vreme, niti uloiti napor da se upozna i sprijatelji sa Bogom,

ukoliko ne shvati da mu je to potrebno. Sam je Isus to kazao u Matej 9,12.13: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni... Ja nisam doao da zovem pravednike no grenike na pokajanje. Niko nee stvarno biti zahvalan Isusu to kuca na vratima njegovog srca, niti e otvoriti vrata putajui Ga unutra, ako najpre ne shvati svoju veliku potrebu za prijateljstvom i zajednicom s Njime. Niko se nee upoznati lino sa Bogom ukoliko najpre ne shvati svoju potrebu za tom zajednicom.

Zato nam je uopte Bog potreban? To je, znaajno pitanje. Mogli bismo pristupiti odgovaranju na to pitanje sa svetovne take gledita, na osnovu logike i razuma, dok poinjemo da naziremo odgovor.

Pre nekoliko godina pohaao sam u toku leta dravni koled u San Francisku. 95% studenata sa kojima sam se tamo druio verovalo je da je ovaj ivot ovde i sada sve to imamo. Izgleda da je pametno verovati da sav svoj ivot ivimo na ovoj planeti, da proivimo sedamdesetak godina i umiremo, i onda smo mrtvi veoma dugo ili zauvek.

Iskreno reeno nisam bio suvie impresioniran njihovim izborom! Stvar nije u tome to treba izabrati izmeu venog ivota na nebu i venog ivota na nekom mestu stalne zabave. Bio bi to u stvari izbor izmeu venog ivota na nebu i nemanja bilo kakvog ivota! To na osnovu logike i


11

razuma, takozvano prosveeno verovanje, ne bi imalo mnogo ta da mi ponudi. Razmotrimo ga jo podrobnije.

Pretpostavimo da niste hrianin i da, kao hrianin, doem k vama i priznam pedeset procenata mogunosti da ste u pravu; nema niega posle ivota ovde i sada, jer kad umrete to je bilo sve. Ali, odmah i vi morate meni priznati pedeset posto mogunosti da sam ja u pravu; da je nebo stvarno mesto i da je Bog stvarno bie. Zar to ne bi bila pravina nagodba? Uostalom, uprkos tome to ja ne mogu da dokaem da postoji Bog ili nebo u laboratorijskoj epruveti, ni vi ne moete da dokaete da On ne postoji, zar ne? Moraemo da se sloimo da nijedan od nas ne moe da dokae svoj stav.

Tako smo na samom poetku ravnopravni i rukovaemo se u znak dogovora. Ja u vama dati pedeset procenata mogunosti da ste u pravu, ako i vi meni date isti procenat mogunosti da sam ja u pravu.

Recimo da emo na Zemlji proiveti svojih sedamdeset godina. A kad doemo do kraja, otkrivamo recimo da ste vi bili u pravu nema nikakve venosti. I vi i ja smo umrli i sahranjeni smo u istoj zemlji. Ja na ovaj nain nisam izgubio nita.

Meutim, pretpostavimo da pri kraju svojih sedamdesetak godina, jednoga dana pogledamo prema nebu i ugledamo na istoku mali oblak. On postaje sve vei i ubrzo se celo nebo ispunjava nebeskim biima. Ispostavlja se da postoji ivot posle ovog ivota. Bog je stvaran, aneli su stvarni i nebo je stvarno. Isus ponovo dolazi. ta ete tada initi ako ste to stalno odbacivali? Vi ete izgubiti sve, jer ta je ivot na Zemlji u poreenju sa venou?

Deji izbor Bio sam jednom pozvan da se obratim odeljenju dece koja su polazila u prvi razred. To je bila

velika ast. Sva deca su ula u kolu marirajui i nosei ogrtae koje su im majke kod kue saile, sa kartonskim kapama i kiankama; a trebalo je da pokuam da im kaem neto prikladno!

Shvatio sam da moram da ih ukljuim u svoj govor, jer inae neu moi da zadrim njihovu panju, pa sam pred njih postavio problem: Recimo da u svojoj levoj ruci drim novanice u iznosu od milion dolara koje ete moi da potroite tek kada napunite 21 godinu. A u svojoj desnoj ruci drim jedan dolar koji moete dobiti odmah. ta biste izabrali?

Mogao sam da vidim kako kroz njihove misli prolaze slike slatkia, sladoleda i vakaih guma. Zato sam pokuao da utiem na njih, na osnovu njihovog irokog obrazovanja i injenice da su sada poli u kolu, da paljivo razmotre ovaj sloeni problem. Bojao sam se za ta se mogu odluiti, pa sam trenutak njihove odluke odlagao to sam due mogao. Kad sam konano zatraio da mi kau ta su odluili, svi su izabrali isto: dolar! A ja sam po njihovim zadovoljnim licima mogao da pogodim koliko su bili sigurni da u biti oduevljen njihovim paljivim razmiljanjem!

Da li se taj problem zavrava sa zabavitem? Ne, ceo svet moe da se upeca na isto. Nas nazivaju novom generacijom. I sve dok ne shvatimo potrebu za neim van onoga to vidimo ovde i sada i dalje emo praviti isti izbor kao ovi aci-prvaci.

Jednoga dana moj otac je doao k meni i rekao: Sine, imam jedan predlog koji elim da ti iznesem. elim da ti poklonim milion dolara.

Odmah sam se nasmejao! Znao sam dosta dobro stanje rauna koji je imao u banci! Meutim, bio je i dalje uporan. Zamislimo da sam milioner i da u ti dati milion dolara. Da

li si zainteresovan? Naravno!


12

Nastavio je: Postoje dva uslova. Pre svega, mora da pristane da potroi itav milion za jednu godinu.

Pa dobro, vie bih voleo da mi to zadovoljstvo traje due, ali bolje milion potroen u jednoj godini nego da ga uopte nema.

Drugi uslov je da na kraju godine zavri svoj ivot u gasnoj komori. A ja sam kazao: Molim?

On je rekao: Na kraju godine mora umreti. Nema drugog izlaza. Nee moi da upotrebi novac da pobegne na neko tropsko ostrvo. Sasvim je sigurno da e umreti na kraju godine. Da li te jo uvek zanima moja ponuda?

Rekao sam: Ne dolazi u obzir! Zato ne? Zato to bih proveo godinu dana razmiljajui o gasnoj komori. A to bi bilo dovoljno da mi

pokvari svako zadovoljstvo cele te godine. Isprobao sam ovakvo rezonovanje na mnogima od tada i odgovor je obino isti. Nije ba

dobar posao uloiti jednu godinu, pa ak i fantastinu godinu, za itav ivot.

Pouka prie! Tada je moj otac nastupio sa moralnom poukom koju biste mogli oekivati da e

propovednik izneti svom propovednikom detetu! Sada zamisli da sam ja avo i da ti nudim neto slino. Kaem ti: 'Evo, ima sedamdeset godina, pa radi ta ti je god drago! Nema pravila, nema propisa. Moe da radi ta god hoe, da ide kuda god hoe. Nema zabrana, morala, ogranienja. Zabavljaj se! Proivi sreno! Ali na kraju tih sedamdeset godina morae da zavri sa mnom u ognjenom jezeru'.

I moj tata je rekao: Jesi li zainteresovan? Hiljade ljudi prihvatale su ovu ponudu smatrajui da ine veoma mudar izbor. Veina od nas spremna je da prihvati zakljuak da bi bilo glupo odluiti se za jednu godinu

kad vam na raspolaganju stoji sedamdeset. Ali ta da onda kaemo o odluci za jednu godinu ako biste mogli da imate venost? Ludo je, ak i na osnovu logike i zdravog razuma, odbaciti Boju ponudu za veni ivot. Meutim, hiljade su je odbacile i odbacie je. Hiljade e se odluiti za prolazna zadovoljstva i izgubiti venost.

korpija i aba Jedna korpija elela je da pree reku. Poto nije znala da pliva, zamolila je abu da je prenese

na drugu obalu. aba je odbila. Znam ta e ti da uradi, kazala je aba. Uboe me i ja u potonuti na

dno i udaviti se. Ne bih to nikad uradila, tvrdila je korpija. Kad bih to uradila, udavila bih se isto kao i ti. Tako je uspela da ubedi abu, pa su krenule. I stvarno, na pola puta preko reke, korpija je

ubola abu. Dok su tonule ka dnu, aba je tuno upitala: Zato si to uinila? Sada emo obe uginuti. A korpija je rekla: Oprosti, ali nisam mogla da odolim. To mi je u prirodi.

ovekova priroda

Zbog svoje prirode ljudi i dalje nerazumno biraju odbijajui venost zbog onoga to mogu imati ovde i sada. ak i mnogi pametni i dobri ljudi zavravaju odbijanjem Boje ponude za ivot


13

i odluuju se za ivot na Zemlji kao za sve to imaju. Mi smo potpuni robovi svoje prirode isto kao i korpija iz prie.

Poto smo roeni u ovom svetu greha, roeni smo greni po prirodi. I, ukoliko se ne umea udotvorna Boja sila, nikakva mo logike i razuma nam nee pomoi da prihvatimo Boju ponudu venog ivota.

Znamo da je smrt jo od Adama dola na itavo oveanstvo. Zato kao to kroz jednog oveka doe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie. (Rimljanima 5,12) Smrt je plata za greh. (6,23) Meutim, bebe umiru pre nego to im se pruila prilika da sagree. Tako znamo da su svi od Adama pa do danas bili greni, bez obzira da li su ikada sagreili ili ne. Mogli bismo da navedemo brojne tekstove iz Pisma koji govore o ovome, ali, da li je to uopte potrebno? Smrt govori sama za sebe.

Postoji jo jai biblijski dokaz da smo roeni greni. To je injenica da niko ne moe videti carstvo Boje ukoliko se nanovo ne rodi. (Jovan 3,3) Ako je to tano, tada mora da neto nije u redu sa naim prvim roenjem. Pa, ta to nije u redu sa naim prvim roenjem? Ovde moemo da se vratimo na Avgustina, utemeljivaa klasine doktrine o pra-grehu. Bilo je dosta polemike o Avgustinovoj doktrini. On je u osnovi uio da se mi raamo kao grenici i da smo odgovorni za greh od roenja. to znai da bi njegova doktrina trebalo da dobije etiketu doktrine o pra-krivici.

Moda ete imati problema sa Avgustinovom doktrinom o pra-krivici, ali postoji opravdana biblijska doktrina o pra-grehu. Ona se nalazi u istorijskoj Augsburkoj formulaciji vere (1555. g) koja kae da se raamo odvojeni od Boga. Tu je prava sutina. Ali, kae se dalje, iako se raamo odvojeni od Boga, nismo za to odgovorni. Prema tome, nije potrebno vriti neki obred nad novoroenetom ili za novoroene da bi bilo spaseno, jer se ono ne smatra odgovornim za svoje roenje na ovom svetu greha. Niko se ne smatra odgovornim za svoje roenje na ovom svetu greha dok mu se ne prui prilika da svojim razumom shvati problem, dok ne uvidi svoje stanje i ne shvati ta moe da uini da bi se ono promenilo. Od tog trenutka poinje njegova odgovornost.

To je biblijski pojam o pra-grehu i ja sam Bogu zahvalan za njega. Deveto i petnaesto poglavlje Jovanovog Jevanelja govore o tome, Jakov 5. govori o tome i Rimljanima (prvih nekoliko poglavlja) govore o tome. Bog nas nikada nije smatrao odgovornima zbog toga to smo se rodili na svetu greha. I to je radosna vest!

Ali nae srce je zlo i mi ga ne moemo promeniti Kad govorimo o pra-grehu, ne elimo da kaemo da greh prelazi sa jednog na drugo ljudsko

bie posredstvom gena i hromozoma. Nema dovoljno dokaza da bismo u to poverovali. Ne, ljudi se raaju odvojeni od Boga. Praktina posledica toga jeste da se ovek raa sebian, a ta sebinost je koren svih greha koji e potom uslediti. (Rimljanima 8,7) Mi se raamo kao beznadeno sebini. I mada mnogi ljudi ne mogu da zamisle kako moe biti da je novoroene greno, malo je onih koji dobro ne shvataju da je novoroene sebino!

Tako dolazimo do dvoslojne definicije greha greh, imenica u jednini i gresi, mnoina. Greh, jednina, predstavlja bilo koji ivot odvojenosti od Boga. A gresi, mnoina, su rava dela koja neko ini zbog ivota svoje odvojenosti od Boga.

Greh, jednina, znai ivljenje ivota u odvojenosti od Boga i uopte nije vano koliko taj ivot moe biti dobar. Ima mnogo ljudi koji ive dobrim, moralnim ivotom odvojeni od Boga. Ali, oni ive u grehu. Bez obzira da li ikada ine neto ravo, oni ive u grehu. Njihov dobar ivot je greh.


14

Moete li sa tim da se sloite? Rimljanima 14,23 to objanjava ovako: ta god nije po veri greh je. I ta god inim, a to nije uinjeno putem odnosa vere sa Isusom Hristom, jeste greh ak i koenje udoviinog travnjaka. Jer ako sam sebian zato to ivim ivotom odvojenosti od Boga, tada mogu pokositi udoviin travnjak samo iz sebinih razloga. Mogue je initi niz dobrih dela zbog loih razloga.

Koje su to sebine pobude koje mogu da me podstaknu da pokosim udoviin travnjak? Pa, moda uskoro idem na odmor, pa se nadam da e mi ona hraniti psa dok sam na putu. Moda se nadam da e me videti susedi dok kosim udoviin travnjak, pa u tako meu njima stei dobar ugled. Ili sam moda poinio neki straan greh, pa pokuavam da se za njega iskupim. Ili sam moda uo da je ve jednom nogom u grobu, pa se nadam da e me se setiti u svom testamentu. Razlozi za koenje udoviinog travnjaka mogu biti raznoliki; moda neke od njih ak ne bih mogao ni da prepoznam. Ali, stvar je u tome da bilo ko, ko ivi ivotom odvojenosti od Isusa, moe da ini koja mu god drago dobra dela iz loih, sebinih razloga.

Greno stanje ljudi je uzrok koji proizvodi grena dela, bez obzira da li se ta dela smatraju dobrim ili loim. ovek grei zato to jeste grean. On nije grean zbog toga to grei. Zapazimo ponovo da je kljuna pojedinost kod greha odvojenost od Boga. Ne morate greiti da biste bili greni; sve to je potrebno da se dogodi jeste da budete roeni.

Ako pokuamo da sve ovo izrazimo u obliku jednaine, mogli bismo da kaemo da oveanstvo = Greh, a Pravednost = Isus. Isus je jedini koji na ovom svetu nije roen grean, koji nije roen odvojen od Boga. Isus je jedini koji je ikada roen pravedan. Iz ovog prikaza je jasno da je jedina mogunost za pravednost, to se oveka tie, da bude oveanstvo + Isus = Pravednost. oveanstvo bez Isusa jo uvek je greno. Kljuna razlika izmeu greha i pravednosti jeste u injenici da li je ili nije Isus u ivotu.

Razgovarali smo o tome u uionici jednoga dana, kad je jedan student u poslednjem redu izvadio svoj depni raunar i kazao: Samo trenutak! Vi kaete da je Isus = Pravednost. Zatim kaete da je oveanstvo + Isus = Pravednost. Ako je to tano, onda je oveanstvo = Nula!

I zatim je napravio zabrinuti izraz lica, kao da sam upravo uinio nepravdu ljudskom rodu! ta mislimo kad kaemo da je oveanstvo = Nula?

Nemoni, ali ne i bezvredni oveanstvo je jednako nuli to se tie pravednosti. ta kae Biblija? Sva naa pravda (je)

kao neista haljina. (Isaija 64,6) Ali, to ne znai da oveanstvo ne vredi nita u pogledu svoje vrednosti. Postoji ogromna razlika izmeu nemoi da se ini pravda i bezvrednosti. Naa vrednost je dokazana time to je Isus doao na ovaj mali svet, malu mrlju u svemiru, da spase oveanstvo od greha. To nam govori o ogromnoj vrednosti ljudske due.

uo sam da je jednom neko rekao: kad bismo mogli da uzmemo ogromnu vagu i stavimo na jednu njenu stranu itav na svet, sa teinom od 6 sekstiliona tona, i jedno ljudsko bie, malu bebu, na drugu, ljudsko bie bi prevagnulo. To je dobra slika kako Nebo posmatra oveka i kolika je vrednost ljudske due. Zato ne treba da idemo oborene glave; moemo stajati uspravno, zbog vrednosti koju smo dobili od Isusa Hrista. Ali, mi smo jo uvek nemoni da inimo pravdu. Da li uviate razliku izmeu nemoi i bezvrednosti?

Nezainteresovanost za duhovne stvari Ne samo to smo nemoni da inimo pravdu odvojeni od Hrista, ve imamo jo vei problem


15

koji se javlja zbog toga to smo roeni odvojeni od Boga. To jest, nismo zainteresovani za duhovne stvari. Ne nalazimo nikakvu radost u zajednici sa Bogom. Ona nam je, u stvari, mrska. Jedan od najveih dokaza da neko nije nanovo roen da jo uvek ivi odvojen od Boga jeste nedostatak zanimanja za duhovne stvari.

Imao sam prijatelja koji je jednom propovedao o oveku za koga se moglo zakljuiti da je grekom dospeo na nebo. Neko je stigao malo kasnije i nije uo itavu propoved. Ovaj je posle toga irio glasine kako je propovednik kazao da je mogue da ljudi grekom dospeju na nebo. No, nije to bila sutina propovedi. On je pokuao da prikae kako bi izgledalo kada bi se grenik, koji nije nanovo roen, koji ne nalazi radost u svetosti, niti u zajednici sa Bogom, koji ne nalazi radost u nesebinoj slubi za druge, naao na nebu. Kako bi se jadno taj ovek tamo oseao! Da li ste ikada razmiljali da je dokaz Boje ljubavi i to to nee dopustiti da se oni koji odbijaju spasenje nau na nebu? To bi za njih bilo mesto muenja. Samo kada se neko nanovo rodi nalazi radost u duhovnim stvarima.

oveanstvu je potreban Spasitelj Ako je sutina greha ivljenje ivotom odvojenosti od Boga, na ta bi onda prvenstveno

trebalo da se usredsredimo? Da li bi trebalo da svoj napor i panju usmerimo na dobro ili zlo koje inimo, ili bi trebalo da ih usmerimo ka odnosu jedinstva i prijateljstva sa Spasiteljem, Gospodom Isusom Hristom?

Ako se svi na svetu, osim Isusa, raaju greni (Rimljanima 3,23), svima na ovom svetu potreban je Spasitelj da bi bili spaseni. (Dela 4,12) Isus, na Spasitelj, obezbedio je spasenje na krstu kojim je slomljena sila greha. Kad grenik prihvata to veliko spasenje, on se nanovo raa, i tom prilikom se zbiva najvea zamena koja je ikad postojala.

Pretpostavimo da postoji mogunost da zamenite svoju hemijsku olovku za nov automobil. Ako bi postojao neko ko ima automobil i eleo bi da se menja sa mnom, onda bi morao biti ili glup ili bi me stvarno mnogo voleo kad bi na to pristao. Jedno od to dvoje. To bi bila slavna zamena, zar ne?

Biblija govori o najveoj zameni koja se ikad zbila u 2. Korinanima 5,21: Jer onoga (tj. Isusa) koji ne znadijae greha nas radi (Bog) uini grehom, da mi budemo pravda Boja u njemu.

Da li biste eleli da Isus, rairenih ruku i s prijateljskim osmehom, doe k vama danas i ponudi vam da zameni svu svoju pravednost za sve vae grehe? Istina je da je to upravo ono to nam On nudi. Pa ipak, u toj najveoj zameni koja se ikad na svetu zbila, na prvi pogled izgleda da e neko na kraju izgubiti. To je otprilike kao zamena automobila za hemijsku olovku; osim to tu nema uopte ak ni hemijske olovke! Sve to imamo da zamenimo za Njegovu pravednost su prljave haljine, kako Isaija naziva svu nau pravednost. (Isaija 64,6) Moemo zakljuiti samo jedno ili je Onaj koji nam nudi ovu zamenu veoma nerazborit ili stvarno mora da nas mnogo voli.

Nije stvar u tome ta inite, ve koga poznajete U Efescima 2,8. i 9. nalazimo znaajne rei: Jer ste blagodau spaseni kroz veru; i to nije od

vas, dar je Boji. Ne od dela, da se niko ne pohvali. Pavle ponavlja ono to je zakljuio u Rimljanima 3,20: Jer se delima zakona nijedno telo nee opravdati. Drugim reima, spasenje nije zasnovano na onome to inite, ve na tome koga poznajete. I niko nee uvideti stvarnu


16

potrebu da poznaje Boga i prema tome nee shvatiti potrebu da odvoji vreme za to poznanstvo sve dok ne shvati da je spasenje zasnovano na odnosu, a ne na ponaanju.

Ako se nadate spasenju, a ne vidite nikakvu potrebu za poznavanjem Boga, i ne smatrate da je vreme provedeno sa Bogom vano, sigurno jo uvek verujete da je spasenje zasnovano na ponaanju. Bez obzira ta e vam neko rei o svom verovanju, ako je vrsto uveren da su spasenje i hrianstvo zasnovani na odnosu sa Hristom, taj odnos e u njegovom ivotu dobiti najvanije i najvee pravo prvenstva. Svako ko ne trai spasenje putem zajednice sa Bogom i kroz lino poznavanje Boga, ostae legalista koji pokuava da zadobije nebo svojim sopstvenim delima.

Poznavanje Boga je krajnji rezultat Kad shvatimo da smo po prirodi greni i ta je to to kao poetak prouzrokuje sve ostale

grehe, moemo bolje da razumemo potrebu za poznavanjem Boga. Pravednost nije nikada neka vana sutina sama po sebi. Ona se javlja samo u zajednici s Njime.

Postoji jo jedan razlog zbog kojeg je poznavanje Boga vano. Ono je vano radi Boga. Pomislite na sav bol i tugu koji su se uselili u Njegovo srce kroz vekove, zbog toga to je greni ovek odluio da se zaputi sopstvenim putem.

Kad stvarno nekoga volite, vie od ieg na svetu elite da vas i on voli. Bog zaista jeste ljubav i On nas zaista mnogo voli, kao to se moglo videti iz Njegove ponude da zameni sve nae grehe za svu svoju pravednost. To je fantastina ponuda za nas ali ta ona predstavlja Njemu? Da li na kraju On biva prevaren u ovoj najvelianstvenijoj zameni koja se ikad zbila? Da bismo odgovorili, eleo bih da obriemo prainu sa jednog starog istinitog dogaaja koji e nam objasniti sutinu. To je pria o starom Dou.

Stari Do bio je rob u blizini ua reke Misisipi. Jednoga dana naao se na licitaciji robova, na istom onom mestu na kome je kasnije stajao i Abraham Linkoln, kad je posmatrajui kako rastanci pokreu potoke suza i slamanje mnogih srca, rekao: Ako ikad budem imao priliku da udarim po ovome, udariu svom svojom snagom! Do je stajao tamo, sit mnogih rastanaka i suza. Reio je da vie nikada nee da radi. Ali, bio je tu na platformi za licitaciju. Oni koji su se za njega nadmetali poeli su da izvikuju svoje svote, a Do je poeo da mrmlja, najpre apatom, a potom sve glasnije: Neu da radim! Neu da radim! Kad su ga uli, jedan po jedan ljudi su odustajali od licitiranja, osim jednog oveka koji je produio i platio poveliku svotu za roba koji nee da radi.

Novi gospodar poveo je Doa do svoje koije i odvezao ga do sela na plantaama. Na kraju je siao puteljkom pored jezera. Na obali jezera nalazila se lepa kuica sa istim zavesama na prozorima, okruena cveem. Do nije nikada video neto takvo.

Ovde u iveti? upitao je. Da. Ali ja neu da radim. Do, ne mora da radi. Ja sam te otkupio da bih te oslobodio! (Najlepi deo prie tek predstoji!) Do je pao na kolena pred svojim dobroiniteljem i rekao: Gospodaru, sluiu vam do kraja

ivota! Vidite grupu grenika. Oni su robovi greha, bola, smrti i zato kau: Neemo da radimo

ne moemo! Jeste li ikad to pokuavali? Jeste li ikada pokuavali da tvorite dela pravednosti? To je nemogue. To ne moete ostvariti.


17

Ali Isus kae: Ne mora da radi. Otkupio sam te svojom sopstvenom krvlju da bih te oslobodio i elim da ivim svoj ivot u tebi.

Koliko znam On ima stanova pored jezera koje izgleda kao stakleno more. Na prozorima su predivne zavese i sve je u cveu koje nikada ne vene. On nam nudi sve to zato to nas voli. Eto, takav je On. I kad shvatimo zamenu koja nam je ponuena, i ona stvarno nae put do naeg srca, rado emo Mu sluiti zauvek.

18

Koji su koraci na putu do Hrista? Kako mogu znati da li sam spasen? Kako mogu lino da se upoznam sa Bogom koga ne mogu da vidim niti ujem?

DRUGI KORAK

Bio je to starac proreene sede kose, dubokih bora i drhtavih ruku nekoga ko je ve potroio svojih sedamdeset godina. Sreo sam ga samo jednom, ali ga neu nikada zaboraviti. Zbilo se to na staromodnom letnjem kampovanju, u glavnom atoru neposredno posle jutarnje propovedi. Propovednik koji je vodio sastanak zamolio je sve prisutne pastore da okupe po jedan deo crkve i predvode ih u kratkoj diskusiji posle sastanka, kako bi svi imali priliku da kau svoja zapaanja ili da postave pitanja. Ovaj ovek naao se u mojoj grupi. Ustao je i sa suzama u oima kazao: Dugo je Bog pokuavao da me zadobije i na kraju je uspeo. Zatim je seo.

Ne seam se ta su drugi govorili toga dana, ali se jo uvek seam njega. Kako je velianstvena i kako tragina istina koju je izrekao. Kako je divno to je Bog konano pobedio u borbi za njegov ivot ali kako je tragino to je on tako dugo ekao.

Jedan duhovni pisac pria o oveku koji je doao Hristu i iznosei njegovo iskustvo kae da ga je doiveo tek poto je konano shvatio ta je njegov udeo, a ta je Boji udeo. Da, hriani esto raspravljaju o tome ta je ovekov udeo, a ta je Boji udeo u dolaenju Hristu i u nastavljanju hrianskog ivota. Tako su oveka upitali: ta je tano bio tvoj udeo, a ta je bio Boji udeo?

On je odgovorio: Moj je udeo bio da beim, a Boji da me uhvati! Isus je rekao u Jovan 6,44: Niko ne moe doi k meni ako ga ne dovue otac koji me posla.

Spasenje zavisi od Boje inicijative, a ne ovekove. Jeremija 31,3 kae: Ljubim te ljubavlju venom, zato ti jednako inim milost. Boja milost obuhvata svakog oveka. Nema onih koji su predodreeni da budu spaseni i onih koji su predodreeni za gorivo vatre pakla. Bog sve privlai. A samo oni koji se uporno odupiru Njegovoj privlanoj sili ljubavi nee doi k Njemu za spasenje.

Meutim, u procesu privlaenja Hristu postoje izvesne stepenice koje prelazimo da bismo doli k Njemu. Koje su to stepenice? Prvo, postoji elja za neim boljim. Drugo, sledi saznanje o tome ta je to to je bolje. Tree, sledi osvedoenje da smo grenici. etvrto, povedeni smo da shvatimo svoju nemo da bilo ta uinimo povodom stanja u kome se nalazimo. I konano, odustajemo a to se naziva u hrianskim krugovima predanjem. Odustajemo od pomisli da emo ikada biti kadri da spasemo sami sebe i tada moemo doi Hristu upravo onakvi kakvi smo.

Razmotrimo detaljnije ovih pet stepenica dok pokuavamo da shvatimo proces kroz koji svako prolazi u toku dolaenja Hristu.

elja za neim boljim U etvrtom poglavlju Jevanelja po Jovanu nalazi se pria o eni koja je dola Isusu.

Zapazimo prve korake koje je preduzela dolazei Njemu.

UPOZNAJMO BOGA DRUGI KORAK

19

Poeemo sa stihovima 5 i 6: Tako doe u grad Samarjanski koji se zove Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu sinu svojemu. A onde bee izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta seae na izvoru; a bee oko estoga sahata (ili po naem dvanaest sati, u podne).

Ovde imamo udnu zagonetku. Isus je Stvoritelj i Bog. On je Onaj koji je stvorio Sunce, mnogobrojne zvezde i sunane sisteme. Stvorio je sve to je stvoreno. (pogl. 1,3) A ipak je prihvatio teret ljudske prirode i bio oigledno umorniji od svojih uenika, jer su oni otili u Sihar da kupe hranu. Poto je bio suvie umoran da poe dalje, seo je sam na ivicu bunara i ekao da se oni vrate. Moete li Ga zamisliti u tom poloaju?

Nastavljamo dogaaj sa 7. stihom iz Jovan 4: Doe ena Samarjanka da zahvati vode; ree joj Isus: daj mi da pijem.

Ovde vidimo Uitelja na delu kako privlai duu sebi. Ne pokuava da je nakljuka svojom religijom. Umesto toga, On trai uslugu od nje. Poverenje raa poverenje.

Ree mu ena Samarjanka: kako ti, Jevrejin budui, moe iskati od mene ene Samarjanke da pije? Jer se Jevreji ne meaju sa Samarjanima.

Odgovori Isus i ree joj: da ti zna dar Boji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi iskala u njega i dao bi ti vodu ivu.

Ree mu ena: Gospode! ni zahvatiti nema im, a studenac je dubok; odakle e dakle uzeti vodu ivu? Eda li si ti vei od naega oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijae i sinovi njegovi i stoka njegova?

Odgovori Isus i ree joj: svaki koji pije od ove vode opet e oedneti; a koji pije od vode koju u mu ja dati nee oedneti doveka; nego voda to u mu ja dati bie u njemu izvor vode koja tee u ivot veni.

Ree mu ena: Gospode! daj mi te vode da ne ednim niti da dolazim ovamo na vodu. Ree joj Isus: idi zovni mua svojega, i doi ovamo. Odgovori ena i ree mu: nemam

mua. Ree joj Isus: dobro si kazala: nemam mua; jer si pet mueva imala, i sad koga ima nije ti

mu; to si pravo kazala. (stihovi 9-18) Oigledno je da je ova ena posedovala elju za neim boljim. Dola je da zahvati vode. Po

svemu sudei bila je bludnica iz oblinjeg grada, jer je na bunar dola u vreme kada druge ene iz grada nisu dolazile. Isto tako dola je na studenac koji se nalazio van grada. Bila je umorna od prekih pogleda i ogovaranja. Dola je sama na bunar da bi izbegla osudu ljudi.

Znamo da je traila neto bolje, to jo uvek nije pronala. Udala se, ali njen prvi mu nije bio ono za im je udela, pa je potraila neto bolje u drugom muu. Ni on nije bio dovoljno dobar, pa je potraila neto bolje u treem muu, pa etvrtom i petom. Na kraju se umorila od udavanja i odluila da poe putem kojim mnogi

danas idu, da jednostavno ivi sa nekim i vie ne daje obeanja koja ne moe da odri. Vidimo je i kako prilazi studencu, jo uvek tragajui za neim boljim.

Nikad zadovoljni Jedan moj prijatelj priao mi je o svom poznaniku koji je poeo da pui. Puio je u poetku

jednu vrstu cigareta koje su bile reklamirane kao najjae i one koje daju najvee zadovoljstvo. Ubrzo nije bio zadovoljan. Poeo je sa jednom paklom dnevno, ali mu to nije bilo dovoljno, pa je pokuao sa dve paklice. Ni to mu uskoro nije bilo dovoljno, pa je dozu poveao na tri. Nikad zadovoljan.


20

Svako na ovom svetu trai neto bolje. Deaci i devojice trae bolji bicikl ili bolju loptu. Mladi trae da budu bolje prihvaeni, tragaju za boljim prijateljima, obilnijom zabavom. Stariji tee za uspehom, zadovoljstvom ili materijalnim dobrima. Meutim, ak i pojedinosti koje izgledaju kao sasvim opravdane elje, mogu u stvari predstavljati vapaj srca oveka koji u svom ivotu osea prazninu koju je Bog stvorio i koju moe da ispuni samo Bog sam.

Ima planinara koji se penju na planine samo zato to one postoje. Mnogi od onih koji se penju uz strme stene neprestano trae jo viu stenu, veu izloenost opasnostima. Ambicije u sportu, u poslu, u sasvim ispravnim zadovoljstvima, mogu biti vapaj srca za neim boljim, neprepoznata elja za Bogom.

Meutim, elja za neim boljim nikad se ne moe zadovoljiti u odvojenosti od Boga. Onaj koji trai sreu u svetu pre ili kasnije otkriva da uivanje koje svet moe da ponudi nije trajno. I primoran je uvek da traga za neim novim to e mu pomoi da zaboravi kako ni ono poslednje, za ta je smatrao da e mu predstavljati zadovoljstvo, nije bilo trajno.

Kao to je Isus rekao u 13. stihu ovog poglavlja o eni Samarjanki: Svaki koji pije od ove vode opet e oedneti. I svi nai napori, uloeni da pronaemo neto bolje odvojeni od Boga, zavrie se u nitavilu, jer priznavali mi to ili ne, duboko u sebi oseamo elju za Njim.

Na svakom koraku na putu ka Hristu nalaze se sporedni koloseci koji nas mogu spreiti da doemo k Njemu. Mi esto pokuavamo da zadovoljimo svoju elju za neim boljim probajui neto to je drugaije. To moete dobro sagledati u prii o eni Samarjanki. Ona je pokuavala da zadovolji svoju elju za neim boljim traei njeno ispunjenje kroz mnogobrojne veze sa razliitim ljudima. Ali, uprkos raznolikim stvarima koje je probala, njena elja je ostala nezadovoljena. Isus je rekao: Svaki koji pije od ove vode opet e oedneti; a koji pije od vode koju u mu ja dati nee oedneti doveka. Veina od nas hoda prema Bogu zaobilaznim putem, putem nevolja, bolova i slomljenog srca. I kad se sve ono to smo smatrali da elimo izjalovi, dolazimo konano do kraja svojih snaga, podiemo pogled gore i kaemo: U redu, Boe! Mislim da si mi Ti, u stvari, potreban.

Ali, postoji i krai put. Isus ga je ponudio eni na studencu. O njemu je zapisano u Jovan 12,32: I kad ja budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi. Kad god je Isus podignut, mi smo privueni Njemu. ena Samarjanka bila je u prisutnosti Onoga koji je mogao da zadovolji sve njene enje, ali to nije shvatila. Tako je Isus preao na drugu stepenicu, na poznanje onoga to je bolje.

Poznavanje plana spasenja Zapazimo Jovan 4,10: Odgovori Isus i ree joj: da ti zna dar Boji, i ko je taj koji ti govori:

daj mi da pijem, ti bi iskala u njega i dao bi ti vodu ivu. Spasenje je Boji dar. To je verovatno jedan od najvanijih delova znanja u vezi s planom

spasenja koji smo ikada mogli dobiti. Jer Bogu tako omile svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao. (pogl. 3,16) Jer je plata za greh smrt, a dar Boji je ivot veni. (Rimljanima 6,23) Taj dar ne moemo zaraditi, ne moemo ga kupiti, ne moemo ga nikad zasluiti. Spasenje je dar. Ono nema nikakve veze sa onim to zasluujemo.

Razmiljajmo o nainima na koje obino pokuavamo da zaradimo ono to elimo. Ova ena Samarjanka moda je bila ena sa ulice, navikla da prodaje sebe kako bi zaradila za ivot i pokuala da zadobije neto bolje. Ljudi koji su bili njene muterije eleli su isto tako neto bolje i bili spremni da plate za vetaku ljubav u pokuaju da zadovolje svoje elje. Mnogi ljudi danas


21

pokuavaju da kupe ljubav i prihvaenost na sline naine. Mnogi ljudi danas pokuavaju da kupe Boju ljubav i prihvaenost i tako ne postaju nita drugo do preljuboinci u duhovnom smislu. Ali Isus dolazi i kae nam da su najvee zadovoljstvo i trajna srea besplatni. On nama danas kae, kao to je rekao eni na studencu: Da ti zna dar Boji... Kad bi samo znala.

Sporedni kolosek za ovu stepenicu moe biti zamenjivanje linog poznavanja duhovnih stvari i plana spasenja znanjem o religioznim detaljima. Kad je Isus eni Samarjanki izneo znanje o besplatnom daru spasenja i kad joj je postalo jasno koliko dobro poznaje njeno srce, ona je pokuala da promeni predmet razgovora. Poela je da raspravlja o tome koje je mesto bilo najbolje za slubu Bogu: Jerusalim ili Samarija. elela je da izbegne alac krivice kojim ju je Isus pogodio. Ali, On je bio strpljiv s njom, a On je strpljiv i sa nama. Setimo se svih sluajeva kada smo zalutali u trenucima kada nam je pritisak izgledao suvie veliki. Meutim, Sveti Duh nas ne naputa i Isus je jo uvek tamo u senci i strpljivo eka da prestanemo da beimo. Voda ivota se i danas besplatno nudi.

Kao i kod ene Samarjanke ponekad je nae znanje o Bogu ogranieno. U 25. stihu 4. poglavlja Jovanovog Jevanelja ona je kazala: Znamo da e doi Mesija. Danas ima ljudi koji su odrasli sa tim znanjem. Teko je nai se bilo gde u naem drutvu danas i ne uti kako se, na neki nain, govori o drugom Hristovom dolasku. Ali, mogue je uti za drugi dolazak, videti znake da se on pribliava i ak verovati da e se on jednoga dana zbiti, pa ipak ne piti sa studenca vodu ivota koju Hristos nudi.

Moemo biti zahvalni, meutim, za sve znanje koje imamo. Malo znanja o Njemu bolje je od nikakvog. Hvala Bogu za ono to smo kao deaci i devojice saznali o Bojoj ljubavi. Sveti Duh moe iskoristiti bilo koje znanje o Bogu kojim raspolaemo da bi nas poveo u prisniji odnos sa Gospodom Isusom.

Osvedoenje Trea stepenica u dolaenju Hristu je shvatanje da smo grenici. Mi shvatamo da smo greni

bez obzira da li smo ikad uinili ita ravo ili ne. Postoji li neko ko nije nikada uinio nita loe? Ako postoji, on je ipak grean, jer ovek ne mora da grei da bi bio grean. Sve to treba da uini da bi postao grenik jeste da se rodi. Kao to smo zapazili u prvom poglavlju, mi smo roeni kao grenici i Isus je rekao da moramo nanovo da se rodimo da bismo uopte videli carstvo Boje. Prema tome mora da neto nije bilo u redu sa naim prvim roenjem.

Ima mnogo onih koji oklevaju da koraknu na ovu treu stepenicu. Oni kau: Dobar sam kao i moji blinji. Dobar sam, pa ak moda i bolji od nekih koje poznajem, a tvrde da su hriani. Ti ljudi padaju u zamku da se porede sa drugim ljudima. Ima mnogo sporednih koloseka za ovu stepenicu. Jedan je smatrati da nismo grenici, da smo u osnovi dobri ljudi. Ima danas itavih verskih pokreta zasnovanih na zakljuku da su ljudi u osnovi dobri i da sve to je potrebno jeste razvijati dobro koje je u njima.

Ali, Biblija kae u Rimljanima 3,10-12: Nema ga koji ini dobro, nema nijednoga ciglog. Jedan od koraka u dolaenju Hristu jeste doi do trenutka spremnosti da ovo priznamo, jer je Spasitelj potreban samo greniku.

Nita tako uspeno ne osvedoava oveka da je grenik kao pogled na Isusa i krst. Jednom sam video oveka koji je za skoro etrdeset santimetara premaivao visinu od dva metra. Bio je graen kao igrai ragbija, a nosio je majicu sa imenom jednog poljoprivrednog dobra. Hodao je preko pokrajinskog sajmita. Kada sam ga prvi put ugledao u daljini, nije mi uopte izgledao


22

visok, inilo mi se da je moje visine. A kada sam mu se pribliio, oseao sam se kao patuljak. Kad duhovnim oima gledate Isusa u daljini, i niste jo blizu Njega, moda vam On ne

izgleda suvie visok moda vam se ini da je vae visine. Ali, kada se pribliavate Isusu, uvideete da je On pored vas kao planinski vrh sa snenim pokrivaem koji stere u plavetnilo, i vi ete se oseati kao movara u podnoju. To se upravo dogodilo apostolu Pavlu. Smatrao je da je dovoljno dobar dok nije ugledao Isusa. Moete itati o tome u Filibljanima 3. Kada mu se dogodilo da je ugledao Isusa i kada Mu se pribliio, sve za ta je pre toga mislio da je dobro, poeo je da smatra otpacima. Tako, gledajui Isusa, mi dobro shvatamo svoje stanje i injenicu da smo grenici.

Nemo etvrta stepenica je ipak najtea, jer u ljudskom srcu postoji neto to se opire priznanju da

smo nemoni. Povremeno sam traio od svojih studenata, kad smo prouavali ove stepenice ka Hristu, da anonimno ispune upitnik koji e pokazati gde se oni po njihovom miljenju u tom trenutku nalaze. Veina je sebe stavljala upravo na ovo mesto shvatili su da su grenici, ali jo uvek nisu priznali da su nemoni da ita uine za sebe.

Sporedni kolosek kojim mnogi ljudi kreu na ovoj taci puta jeste miljenje da mogu da se poprave ako se vie ili due trude. Ali, Isus je rekao u Jovan 15,5: Bez mene ne moete initi nita. Jeremija postavlja pitanje: Moe li Etiopljanin promeniti kou svoju ili ris are svoje? Moete li vi initi dobro nauivi se initi zlo? (Jeremija 15,23)

Posle jednog sastanka, na kome mi je predmet bio naa ljudska nemo, razgovarao sam sa jednim lekarom. On mi je kazao: Vaa poruka nee nikada imati dobru prou! Bio sam najbolji student u svom razredu u koledu. Bio sam trei student svoje generacije na studijama medicine. Imam divnu porodicu. Imam kuu u gradu i vikendicu u brdima. Imam jahtu u luci i dva automobila u garai. Nemojte mi priati da sam nemoan!

Zaboravio je ko je u tom trenutku odravao njegovo srce da i dalje kuca, zar ne? Ali, stvar nije samo u tome. Ima mnogo ljudi koji, kao ovaj lekar, mogu da iskuse svetovni uspeh odvojeni od Boga, sve dok im On odrava srce da i dalje kuca. Stvar je u tome to smo svi mi nemoni da ostvarimo bilo ta odvojeni od Boga po pitanju stvarne dobrote i pravednosti. ovek nije spreman da se popne na sledeu stepenicu na svom putu ka Hristu dok ne shvati da ne moe da uini nita da bi se oslobodio stalnog greenja i daljih propusta. Niko nee doi Hristu dok ne bude priznao svoj neuspeh i shvatio svoju nemo da se sam spase.

Predanje Re predanje znai odustajanje. Od ega to mi odustajemo? Odustajemo od sebe! Diemo

ruke od pomisli da moemo ita uiniti u vezi sa svojim stanjem, osim jednog da doemo Hristu takvi kakvi smo. I Hristos eli da doemo k Njemu takvi kakvi smo. U stvari to je jedini nain na koji Mu moemo doi. Nikada ne moemo postati bolji svojim sopstvenim naporima. Moramo doi takvi kakvi smo.

Zaobilazni put kojim mnogi ljudi kreu kada preduzimaju ovaj korak jeste pokuaj da se odreknu nekih pojedinosti umesto sebe. Pokuavaju da se odreknu puenja, pia i kocke. Smatraju da je hrianski ivot zasnovan na tome to neko moe da se odrekne mnogih pogreaka. Ako predanje znai odustajanje od pomisli da moemo ita uiniti odvojeni od Hrista, tada za osobu vrstog karaktera odricanje od nekih pojedinosti u ivotu moe da postane


23

sporedni kolosek da se na kraju ne bi odrekla sebe. Postoji pria o oveku kome se pokvarila sirena na automobilu. Povezao ga je zato u

radionicu da mu je poprave. Padala je kia, a on je dolazei kolima do ulaza radionice video da su vrata bila zatvorena. Na vratima je stajao krupan natpis: Zasvirajte sirenom ako vam je potrebna naa usluga! esto zapadamo u istu nedoumicu pokuavajui da se predamo. Vana istina u vezi sa predanjem jeste da to nije neto to mi moemo da ostvarimo! Ovo moe da predstavlja znaajan prodor za onoga ko uzalud pokuava da se preda. Re predanje znai odustajanje. I ako je dokrajivanje svih naih snaga potrebno da bismo doli Hristu, onda bi ta nemo trebala da obuhvati i predanje! Kad bih u sebi imao snage ili sposobnosti da se predam, ne bih jo morao da odustanem od sebe pa bi to znailo da ipak postoji neto to smatram da sam mogu da uinim.

Predanje dakle nije neto to mi inimo, iako ga ostvarujemo! U emu je onda stvar? U tome da nas jedino Bog moe povesti do predanja. Mi ne moemo sami stii do njega, ak iako smo mi ti koji se predajemo kad za to doe vreme. Meutim, niko ne moe isprazniti sebe od sebe samog. Taj posao moe da obavi samo Hristos. Na deo je da pristanemo pa emo nadalje prouavati o tome kako to mi pristajemo.

Ako elite da se ubijete, postoji bezbroj naina da to uinite. Moete da uzmete pitolj i prosvirate sebi mozak. Moete da skoite sa visoke zgrade ili mosta. Moete da uzmete neki lek koji je u prevelikim dozama smrtonosan. Ali, postoji jedan nain na koji nikada ne moete da se ubijete. Ne moete da se razapnete na krst. Ne postoji nain na koji to sami moete da uinite. Ako je potrebno da budete razapeti na krst, neko drugi mora da obavi taj posao umesto vas.

Krst se u Pismu koristi kao simbol predanja, smrti svome ja. Isus je govorio o naem krstu. On nas poziva da uzmemo svoj krst i da Ga sledimo. (Matej 16,24) On koristi sliku krsta i raspea da bi nas pouio da se sami ne moemo predati; moramo dopustiti Bogu da obavi taj posao umesto nas. A On je voljan i u stanju je da nas dovede do trenutka predanja ako Mu budemo dozvolili da to uini.

Bog preuzima inicijativu elja za neim boljim dolazi od Boga. Njegova privlana sila deluje u nama i budi elju za

neim uzvienijim od onoga to imamo. Osvedoenje da smo grenici posao je Svetoga Duha: Pokarae (osvedoie) svet za greh. (Jovan 16,8) Shvatanje da smo nemoni je Njegovo delo, jer je Isus rekao: Bez mene ne moete initi nita. (pogl. 15,5) Njegov je posao da nas dovede do trenutka kada emo se predati, iako smo mi ti koji se predajemo. Postoji samo jedna od pet stepenica na kojoj moemo promiljeno uestvovati, a to je sticanje znanja o planu spasenja. Iako Isus i tu preuzima inicijativu, mi moemo da odgovorimo na Njegovu inicijativu birajui da Ga traimo, da traimo znanje o Njemu. To je nain na koji pristajete stavljajui sebe u atmosferu u kojoj Isus deluje. Bilo da je to u crkvi, na javnim sastancima, ili nasamo pred otvorenom Bojom Reju, ili moda dok itate ovu knjigu, ako elite da pokuate da odgovorite na Isusovu privlanu silu i na privlaenje Njegovog Duha, da biste stekli vie znanja o planu spasenja, On e uiniti ostalo.

Isus i danas nudi da prihvati svakoga ko doe k Njemu. Poziv je jo uvek na snazi: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti. (Matej 11,28) Bez obzira gde ste i ko ste i kakva je bila vaa prolost, Isus vam nudi mir. Ako nikad niste iskusili ta znai doi Hristu, moete Mu doi upravo sada.


24

Moda ste shvatili na kojoj se stepenici na putu do Hrista nalazite. Da li oseate elju za neim boljim? Da li shvatate da je Bog ljubav i da je Isus umro za vas? Da li uviate da ste grenik? Da li uviate da ste nemoni da uinite bilo ta u vezi s time? i doli ste do trenutka kada ste odustali od toga da smatrate da moete uiniti bilo ta u vezi s tim? Onda moete doi Isusu takvi kakvi ste, jer su to stepenice koje vode do Njega. Bog vas privlai k sebi i vi moete odgovoriti na to i nastaviti da dolazite k Njemu i sutra ujutru i opet sledeeg jutra, sve dok sam Isus ponovo ne doe.

Obraenje novoroenje Kada neko pree ove stepenice na putu do Hrista, ukljuujui i predanje Njemu, on je

nanovo roen ili obraen. ta je obraenje? To mora da je vana stepenica, jer je Isus kazao da ne moemo ak ni da vidimo carstvo Boje ukoliko nismo nanovo roeni. (Jovan 3,5)

Drugim reima, ukoliko se nanovo ne rodite, ne moete ak ni razumeti Boju milost u njenoj punini ili u punini shvatiti ta je to krst i spasenje. Novoroenje je bitno pre nego to ovek pronae smisao u zajednitvu i sve boljem poznavanju Boga. Poto je poznavanje Boga celokupna osnova hrianskog ivota, ako se ovek jo nije rodio imae dosta tekoa pokuavajui da ivi!

Obraenje je natprirodno delo Svetoga Duha u ljudskom srcu. O tome moete itati u treem poglavlju Jevanelja po Jovanu. Ono izaziva promenu stava prema Bogu. Umesto da beim od Njega, sada hodam prema Njemu. Ono stvara novu sposobnost za poznavanje Boga koju pre nismo imali. To je ono to prouavanje Biblije i molitvu po prvi put ini tako znaajnim. Verujem da niko ne otpoinje delotvornu zajednicu sa Bogom ako nije doiveo obraenje; svako ko pokuava da ostvari znaajno prijateljstvo s Njime pre tog trenutka, doivee jednu od ove dve stvari: ili e biti poveden do obraenja, ili e doiveti neuspeh i odbaciti mogunost prijateljstva sa Bogom. Jedno ili drugo. A ono to moe nainiti razliku jeste oseanje potrebe. Samo e onaj ko shvata svoju veliku potrebu biti voljan da doe Hristu, digne ruke od sebe i sopstvenih napora da stekne spasenje. Obraenje je poetak novog ivota. To je promena smera. To nije potpuna i trenutna promena ponaanja. Novoroenje dovodi do promene u nainu ivota. Ono je nalik roenju u tome to predstavlja poetak rasta. Mi se duhovno ne raamo kao zreli hriani, isto kao to se fiziki ne raamo kao zreli ljudi. Rastenje zahteva proces. Potrebno je vreme da se razviju rodovi Duha u ivotu ljubav, radost, mir, trpljenje i ostali koji su nabrojani u Galatima 5. Ali, to je tek poetak. I kada nastavimo da teimo za zajednitvom sa Bogom, nae poverenje u Njega e rasti i mi emo se preobraavati u Njegovo oblije posmatrajui Ga.

Kako mogu znati da li sam nanovo roen? esto se postavlja pitanje: Kako mogu znati da li sam nanovo roen? Evo sedam taaka

koje nam mogu pomoi da odgovorimo na ovo pitanje. 1. Za oveka koji je nanovo roen Isus je sredite i ia njegovog ivota. 1. Jovanova 5,12: Ko


25

ima sina Bojega ima ivot; ko nema sina Bojega nema ivota. ta to znai imati Sina? Moemo se pitati i ta znai imati prijatelja, ili imati mua ili enu? To naprosto znai imati zajednicu sa tom osobom. Ljudi u prvoj hrianskoj crkvi, koji su doiveli linu zajednicu sa Bojim Sinom, nisu mogli da ute o tome. Voleli su da razmiljaju o Isusu, da govore o Njemu. I na kraju su ljudi kazali: Nazovimo ih hrianima, jer govore samo o Hristu.

2. ovek koji je nanovo roen duboko je zainteresovan za prouavanje Biblije. U 1. Petrovoj poslanici 2,2. apostol opisuje tu pojavu kao glad za razumnim i pravim mlekom. Prouavanje Biblije bie veoma znaajno za obraenog hrianina.

3. ovek koji je nanovo roen e svoj molitveni ivot smatrati znaajnim. Moda e smatrati da se ne moli na najbolji i najuspeniji nain, ali za njega e razgovor sa Bogom biti veoma vaan kao vitalni deo zajednice i poznavanja Boga. (vidi Jovan 17,3)

4. ovek koji je nanovo roen e teiti za svakodnevnim iskustvom sa Hristom. Luka 9,23: Ko hoe da ide za mnom neka se odree sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.

5. ovek koji je nanovo roen e priznati da je grenik. On se nikad nee hvalisati da vie nije grenik. Pavle, jedan od najveih hriana koji su ikad iveli, kazao je: ... Isus doe na svet da spase grenike, od kojih sam prvi ja. (vidi 1. Timotiju 1,15) Da li je to znailo da je Pavle sve vreme greio? Ne, jer je bezbroj puta govorio o tome da je pobednik kroz Hrista. (Rimljanima 8,37) Meutim, govorio je o injenici da smo u stanju odvojenosti od Boga greni po prirodi i da jedino milou Bojom moemo da iskusimo neto drugo. Zahvalan sam to je mogue biti spaseni grenik. Ali, vano je i shvatiti da emo ostati greni po prirodi sve dok Isus ponovo ne doe. (vidi: 1. Jovanova 1,8)

6. Jedan od prvih znakova da smo novoroeni je unutranji mir. Rimljanima 5,1: Opravdavi se dakle verom, imamo mir s Bogom. Mogue je doivljavati sve mogue spoljanje borbe, nevolje i nemire, a ipak imati unutranji mir. Jeste li to ve otkrili? Taj unutranji mir je jedan od prvih rodova Duha ljubav, radost, mir.

7. I konano, ovek koji je nanovo roen oseae elju da kae nekom drugom kakvog je divnog prijatelja naao u Isusu. Isus je kazao opsednutome koga je iscelio da poe kui i kae svojim prijateljima kakvu mu je veliku stvar Gospod uinio. (Marko 5,19) Uvek postoji elja da se nekom drugom kae radosna vest, iako je mogue da obraeni hrianin odbije da sa drugima podeli Hristovu ljubav (a posledica toga je gubljenje elje za tim). O tome emo vie govoriti u treem poglavlju.

Sigurnost spasenja

Koja je osnova spasenja? Pogledajmo u Efescima 2,8.9: Jer ste blagodau spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Boji. Ne od dela, da se niko ne pohvali. eleo bih da vas podsetim da nam se nigde u Pismu ne kae da spasenje dolazi samo kroz milost. Ono se javlja uvek milou kroz veru. Da to nije istina svi na svetu bili bi spaseni, a poznato je da se to nikada nee dogoditi. Isus je rekao: Uite na uska vrata; jer su iroka vrata i irok put to vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao to su uska vrata i tesan put to vode u ivot, i malo ih je koji ga nalaze. (Matej 7,13.14) Tako, iako je Boja milost dovoljna za svakog oveka, nije ni od kakve koristi nikome, sve dok je ne prihvati. A mi je prihvatamo verom.

Kad koristite re vera, uvodite pojam koji ukazuje na meusobni odnos. Iako je milost Boji dar, mi smo ti koji moramo da ga primimo. Vera zahteva meusobni odnos u kome jedna strana ima poverenje u drugu. Mogue je prihvatiti nekoga danas, a odbaciti ga sutra. Mogue je biti u


26

braku danas, a ne biti u braku kroz deset godina. Isto tako mogue je prihvatiti Boju milost u jednom trenutku, a odbaciti je u drugom. Da bismo imali trajnu sigurnost u spasenje moramo prihvatiti Boju milost na trajnoj osnovi. (Matej 24,13)

To nas dovodi do jednog od najznaajnijih tekstova koji objanjavaju kako moemo biti sigurni u veni ivot. Jovan 17,3: A ovo je ivot veni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. Spasenje predstavlja neto vie od prihvatanja Boga jedanput. Ono znai prihvatiti Ga, danas, sutra, sledee nedelje i svakog dana, sve dok On ponovo ne doe. Tako je veni ivot, ukljuujui i nau nadu u veni ivot, zasnovan potpuno na Bojoj milosti, a Njegova milost mora da se prihvati na trajnoj osnovi. To u sutini znai poznavati Boga.

Tako, kada smo preduzeli korake svog hoda prema Hristu, iscrpli smo sve svoje sopstvene snage i prihvatili Hrista kao svog linog Spasitelja; to znai da smo nanovo roeni. Ko god nastavi da odrava taj meusobni odnos, i zajednitvo koje je otpoelo time to je doao Hristu, njegova vena sudbina je osigurana. Ali ako ne poznaje Boga kao svog linog Spasitelja iz dana u dan, i ne prihvata svakodnevno Njegovu milost, zajednica sa Hristom stoji pred velikom opasnou, ba kao to zajednitvo sa prijateljem, muem ili enom propada ako ne postoji druenje i razgovor.

Da li biste danas voleli da budete sigurni u svoje spasenje. Ta sigurnost se nudi svakome koji dolazi Hristu i nastavlja da hodi s Njime. Pitanje koje treba da postavite sebi je ovo: Da li Ga lino poznajem? Da li provodim vreme u odravanju zajednice s Njime iz dana u dan itajui Njegovu Re i koristei prednosti molitve? Da li razgovaram sa Bogom? Za sve one koji verom stalno odravaju zajednicu s Njim, veni ivot je osiguran.

Duhovni recept Nekad sam smatrao da, da bih bio hrianin, treba iz sve snage da se trudim, da ivim dobrim

ivotom i da, ako mi preostane vremena za itanje Biblije i malo molitve, to e biti dovoljno da Bog bude zadovoljan! Tek mnogo kasnije otkrio sam da je zajednica sa Bogom celokupna osnova hrianskog ivota. U njoj je izraena sutina.

Nije nam ostavljeno da biramo. Ona nije neto to moemo da poelimo, uzmemo pa zatim ostavimo. Ona je sutina i osnov hrianskog ivota! I sve dok ne budem shvatio i prihvatio taj zakljuak, neu preduzeti sve to do mene stoji da Bojom milou pronaem vreme za znaajnu komunikaciju sa Bogom.

Nee postojati nikakva zajednica sa Bogom, niti ete stei poznanstvo sa Bogom, ukoliko ne provodite vreme zajedno. To je tako jasno. Moj otac je esto priao o oveku koji je uio svoga konja da ne jede. Tako mu je bilo mnogo ekonominije. Ali, ba kad ga je nauio, konj mu je uginuo. I naravno, bila je to logina posledica. Mogu da izdrim ivei na hrani uskladitenoj u kamiljoj grbi u toku nekog vremena, ali ako moje telo ne jede, pre ili kasnije zavriu kao mala gomilica na ploniku, i to e biti kraj. Tako isto ovek koji je iskusio radost dolaenja Hristu, i koji je postao hrianin, moe da bude u stanju da hoda neko vreme ne odvajajui vreme da hrani svoju duu, ali pre ili kasnije on e duhovno skonati kao mala bedna gomilica na duhovnom ploniku.

Kad prouavate Isusov ivot, primetiete da je esto razgovarao sa svojim Ocem. Rane jutarnje ili veernje asove provodio je na molitvi da bi dobio silu za svoj rad. Ako je bilo toliko potrebno Hristu koliko mora da je potrebnije nama to provoenje vremena sa Ocem.

Kada je Bog stvorio ovaj svet, ak i pre pojave greha, odvojio je jedan dan u sedmici kao vreme za naroitu zajednicu sa svojim narodom. Bogati duhovni blagoslov e primiti oni koji


27

odloe svoje druge aktivnosti i provedu ovo vreme da bi se bolje upoznali sa svojim Prijateljem i Stvoriteljem. U estom poglavlju Jovanovog Jevanelja Isus pravi uporeenje izmeu fizikog i duhovnog ivota. Kao to je nedovoljno jesti samo jednom nedeljno, ma kako bio hranjiv taj jedan obrok, isto tako ne moemo oekivati da budemo duhovno zdravi ako duhovnu hranu jedemo samo jednom nedeljno.

eleo bih da vam dam duhovni recept recept za zdrav duhovni ivot. On glasi ovako: Odvoj vreme, nasamo, na poetku svakoga dana, da trai Isusa prouavanjem Biblije i molitvom. Hajde da se vratimo i detaljnije pogledamo svaku od ovih taaka.

Odvoj vreme Nauili smo da spasenje dolazi milou kroz veru. ta je u stvari vera? Vera je poverenje u

Boga. Vera je poverenje u neku osobu. Razmislite samo za trenutak kako stiete poverenje u nekoga na ovome svetu. Da biste imali poverenje u nekoga morate imati dve pojedinosti. Prvo, morate da imate nekoga ko je dostojan poverenja. I drugo, morate sa njim da se upoznate. I zatim ete u njega spontano imati poverenje. S druge strane, ako postoji neko ko nije dostojan poverenja, i vi ga upoznate, sasvim spontano neete imati poverenja u njega!

Osnovna postavka hrianskog Jevanelja je da je Bog apsolutno dostojan poverenja. Prema tome sve to treba da uradite da biste stekli poverenje u Njega jeste da Ga upoznate. A kako ete Ga upoznati?

Na koji nain upoznajete bilo koju drugu osobu? Da biste nekoga upoznali, morate da odravate vezu s njime. A da biste odravali vezu sa nekim morate da odvojite vreme. Odvajanje vremena za odravanje zajednita s Njime jeste ono to donosi poverenje. Tako, ako elimo da se borimo u dobroj borbi vere, (1. Timotiju 6,12) trudiemo se da se lino upoznamo sa Onim ko je dostojan poverenja. Nije mogue napredovati u sve boljem zajednitvu sa nekim, ako se ne odvaja vreme za odravanje tog zajednitva.

Vreme. eleo bih da vam ukaem na to da je ovo pojedinost ka kojoj mora da bude usmeren sav promiljeni napor u hrianskom ivotu. Sav. Ne troim ja deo vremena i napora na pokuaje da budem dobar a drugi deo na zajednitvo sa Bogom. Sav svoj namerni napor ulaem u to da provodim vreme sa Bogom, a putem iskustva vere i zavisnosti od Njega On obavlja delo spasenja u meni.

Koliko vremena? Sigurno da itanje biblijskog teksta odreenog za taj dan sa rukom na kvaki vrata nee biti dovoljno. Iz Isusovog uporeenja izmeu naeg fizikog uzimanja hrane i duhovnog uzimanja hrane moemo da vidimo koliko je vano da provodimo bar onoliko vremena hranei se duhovno koliko vremena provodimo hranei se fiziki. A taj sat ili pola sata sa Bogom i razmiljanja o Njemu je najvanije vreme naeg dana.

O, ja nemam toliko vremena, rei ete. Ako nemam vremena za Boga, nemam vremena ni za sam ivot. Da li verujete u to? Poznato je kako je televizija dokazala amerikoj javnosti da vreme nikada nije problem. Na savremeni nain ponovo se potvrdila stara izreka da imate vremena za ono to stvarno smatrate vanim. Zato odvojite vreme za upoznavanje Boga!

Odvoj vreme, nasamo Moda ste uli o oveku koji se stalno brinuo. Njegovi prijatelji su se zabrinuli; bojali su se da

e prerano otii u grob zbog briga. Poeli su da se brinu zbog njegove zabrinutosti!


28

Meutim, jednoga dana jedan od njegovih prijatelja sreo ga je na ulici i primetio potpuno drugaiji izraz na njegovom licu. Bio je miran i spokojan. Prijatelj ga je zato upitao: ta se dogodilo? Izgleda sasvim drugaiji!

On je odgovorio: Konano sam naao reenje za svoju zabrinutost. Divno! ta je to? Rekao je: Unajmio sam oveka koji e se brinuti umesto mene. Njegov prijatelj je kazao: Nikada nisam uo za takvu mogunost. Koliko mu plaa? etiri stotine dolara meseno. etiri stotine dolara meseno! uzviknuo je njegov prijatelj. Hej, pa to je nemogue! Kako

e uopte moi da mu plati? Ne znam, uzvratio je ovaj. To je prva stvar za koju e morati da se pobrine. Bilo bi smeno pretpostaviti da moete unajmiti nekoga ko e brinuti vae brige. Bilo bi

smeno pretpostaviti i da moete unajmiti nekoga ko e jesti umesto vas. Pa ipak, na duhovnom podruju esto je prihvaeno da se ljudi oslanjaju na nekog drugog da prouava umesto njih, da se moli za njih i trai Boga umesto njih.

Biblija jasno ui da svako mora da trai Boga za sebe. Pogledajmo najpre u Jovan 1,43-45: A sutradan namisli izii u Galileju, i nae Filipa, i ree mu: hajde za mnom. A Filip bee iz Vitsaide, iz grada Andrijina i Petrova. Filip nae Natanaila, i ree mu: za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, naosmo ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta. Upravo ovde Filip je pokazao malo nezrelosti ili nedostatak pronicljivosti, zar ne? Trebalo je odmah da kae: Spasitelja sa neba, Bojeg Sina. Ali, ree mu Natanailo: iz Nazareta moe li biti to dobro? Ree mu Filip: doi i vidi. (stih 46) Postoji izraz: Doi i vidi! Ma kakve da je greke Filip nainio ranije, iskupio se ovde. Neete nikad promaiti ako doete, vidite i uverite se lino za sebe.

Natanailo je doao, lino video i postao veran sledbenik Gospoda Isusa. Na poetku ovog poglavlja prouavali smo dogaaj o eni Samarjanki koja je srela Isusa na

studencu. Jovan 4,28-30: A ena ostavi sudove svoje i otide u grad i ree ljudima: Hodite da vidite oveka koji mi kaza sve to sam uinila: da nije to Hristos? Izioe dakle iz grada i pooe k njemu. Prei emo na 39. stih: I iz grada onoga mnogi od Samarjana verovae ga za besedu ene koja svedoae: kaza mi sve to sam uinila. Na ljude esto ostavlja utisak ono to je spektakularno i senzacionalno. Tako su mnogi od njih poverovali zbog onoga to je ona rekla. A po onome to znamo o ovoj eni, ona verovatno nije bila osoba kojoj se u gradu moglo pokloniti najvie poverenja. Neki od ovih ljudi su verovali, jer su imali jo bolji razlog. Zapazimo ostatak prie: Kad dooe dakle Samarjani k njemu, moljahu ga da bi ostao kod njih; i onde osta dva dana. I mnogo ih vie verova za njegovu besedu. A eni govorahu: sad ne verujemo vie za tvoju besedu, jer sami usmo i poznasmo da je ovaj zaista spas svetu, Hristos (stihovi 40-42)

U Delima apostolskim 17,11 zapisano je da su ljudi u Vereji bili plemenitiji od onih u Solunu, zato to su prouavali Re da bi se lino uverili je li to tako. I Pavle je rekao Timotiju (2. Timotiju 2,15): Postaraj se da se pokae poten pred Bogom, kao radin koji se nema ta stideti. Svoj odnos sa Bogom treba da shvatimo ozbiljno.

Odvoj vreme nasamo. Moramo lino za sebe da prouavamo Boju Re i da se molimo za sebe. Samo u tom sluaju e porodino bogosluenje i javno bogosluenje postati znaajna sluba Bogu. Ako nema linog molitvenog ivota svakog pojedinca, javna bogosluenja postaju puka forma ili rutina. Samo ako smo sa Bogom nasamo, moi emo lino da Ga upoznamo.


29

Na poetku... Psalam 3,1-3 kae: uj, Gospode, rei moje, razumij pomisli moje. Sluaj viku moju, care

moj i Boe moj! jer se tebi molim, Gospode! Ujutru slua glas moj, ujutru stojim pred tobom, i ekam.

Drugi klasini tekst koji govori o ovom predmetu je Isaija 50,4: Gospod Gospod dade mi jezik uen da umem progovoriti zgodnu re umornome; budi svako jutro, budi mi ui, da sluam kao uenici. Veliki broj tekstova u Isaijinoj knjizi, ukljuujui i ovaj, govore o Isusu. A primeri o tome kako se Isus molio zapisani su na mnogo mesta, kao npr. u Marko 1,35: A ujutru vrlo rano ustavi izie, i otide nasamo, i onde se moljae Bogu. Danilo se molio tri puta na dan, ujutru, u podne i uvee. (Danilo 6,10) Pozvani smo da sledimo primere zapisane za nae dobro. (vidi 2. Timotiju 3,16)

Ako hou da budem u neposrednom dodiru sa Bogom, da budem osetljiv na Njegovo vostvo i da se oslanjam na Njegovu silu umesto na svoju sopstvenu, i ako to treba da bude svakodnevna pojava, zar nije malo kasno da uputstva za dan traim neposredno pre nego to uvee odem u krevet? Ako je religija dnevna pojava, onda je sasvim jasno kada nam je potrebna sila. Smeno je pisati ek ako nemate novca u banci. Jevrejima 4 naglaava da je Isus veran poglavar sveteniki koji je u svaemu iskuan, kao i mi. (stih 15) A zatim kae: Da pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomo. (stih 16) Zapazimo redosled. U toku vremena koje provodimo sa Bogom ujutru mi primamo silu od Njega, tako da kada u toku dana crpimo od nje, imamo ime da zadovoljimo svoju potrebu.

Neki koji imaju problema u svom molitvenom ivotu, i oslanjaju se na vreme provedeno u molitvi neposredno pre odlaska na spavanje, uvidee da e im najvie pomoi promena u kojoj im to vreme postaje prva stvar ujutru. Ako svakoga dana uzimamo svoj krst, tada ima najvie smisla uiniti to na poetku novog dana.

...svakoga dana Jedan od vanih razloga to svako jutro treba da otponemo sa Bogom jeste doslednost.

Opte svedoanstvo na koje stalno nailazim jeste da se vreme za razgovor sa Bogom, kada se ono ostavi da bude poslednje to inimo uvee, javlja na mahove as ga ima, as ga nema.

Cilj svakodnevnog odnosa sa Hristom jeste odravanje veze. Nema potrebe postavljati pitanje: ta e se dogoditi ako propustim jedan dan? Stvar nije u tome. Ono to je vano jeste va obrazac. Ako redovno odravate vezu, odnos e se razvijati. To vai za odnose sa ljudima oko nas, a to vai i za Boga. Ako budete odravali vezu samo po koji put, meusobni odnos e trpeti. Mogue je ak u toku jednog dana udaljiti se od Isusa, pa e moda biti potrebno dosta vremena da ponovo steknemo mir koji smo izgubili. Da li je to moda zbog toga to Bog voli da se igra murke ili da nas kanjava zbog nae nemarnosti u jednom danu? Sigurno ne. Ali kad zanemarimo linu zajednicu sa Bog

Documents

UPOZNAJMO BOGA - Moris Venden - Hiperlink Sadrzaj - pdf