Postojanje zvezdaSpektralne klase zvezda Osnovni empirijski
podaci vezani za fizicke osobine zvezda dobijajusena osnovu merenja
ianalizezracenja koje one emituju. Izucavanje spektralnih
karakteristika zvezda daje nam mozda najznacajnije informacije o
zvezdama. Prema tipu i karakteristikama njihovih spektara zvezde su
podeljene na spektralne tipove (klase). Osnovni kriterijum
klasifikacije je intenzitet i vrsta spektralnih linija (emisionih i
apsorbcionih) i pojava razliitih molekulskih traka u spektrima
svake od njih.
...Kako je hemiski sastav povrsinskih slojeva zvezda prakticno
istovetan jasno je da da je temperatura ta koja koja odredjuje
stepen pobudjenja atoma i molekula, a to znaci i spektralni
tip.Preko 90% svih zvezda se mogu svrstati u jedan od sedam glavnih
tipova spektralne klase. Tipovi su oznaceni slovima preuzetim iz
starijeg Hardvardskog sistema
O B A F G K M Posto je ovajsistemklasifikacije dovoljno precizan
svaka od ovih osnovnih klasa je mogla biti podeljena u deset
podklasa sa precizno razdvojenim karakteristikama. Tako su u okviru
klase A razdvojene klase A0, A1, .., A9,gdebi klasa A5 bila tacno
izmedju A0 i F0 klase. Kriterijum koji se koristi da bi se zvezde
razvrstale po ovim klasama je prilicno slozen ali se moze
prihvatiti da je karakteristika svake klase postojanje odredjenih
tipova apsorbcionih linija u zvezdanom spektru.
...
H-R dijagramHercsprung Raselov dijagram Mukotrpni posao
generacija astronoma na sakupljanju podataka o zvezdama dobio je
puni smisao tek kada su na osnovu njih utvrdene empirijske
zakonitosti izmedju pojedinih velicina koje karakterisu zvezde. U
nizu takvih zakonitosti najveci znacaj ima veza izmedju apsolutnih
zvezdanih velicina i spektralnih klasa zvezda, koju su na pocetku
ovog veka (1905 1914) uocili nezavisno jedan od drugoga danski
astronom Hercsprung (E. Hertzsprung) i amerikanac Rasel (H. N.
Russell). Ova zavisnost je najboje prikazana Hercsprung Raselovim
ili HR dijagramom.
