14. novembar 2018. godine

Poverioci biraju upravnika

U Skupštinu Srbije stigao još jedan predlog za izmene i dopune zakona o stečaju, treći za godinu dana

POVERIOCI preduzeća koja uđu u stečaj ubuduće će se

više pitati o izboru stečajnog upravnika. To predviđa

Predlog izmena i dopuna zakona o stečaju koji je ušao u

skupštinsku proceduru. Ovo će biti treće izmene ovog

zakona u roku od godinu dana. Vlada predlaže korekcije u

nadi da će obezbediti bolji plasman Srbije na "Duing biznis"

listi sledeće godine.

Nova pravila, koja će važiti za buduće postupke, bi trebalo da obezbede da poverioci lako dolaze do

podataka o stečajnom dužniku. U predlogu stoji da svi poverioci imaju pravo da zatraže i da od stečajnog

upravnika blagovremeno dobiju sve informacije koje se odnose na stečajnog dužnika, na tok stečajnog

postupka i na imovinu i upravljanje imovinom stečajnog dužnika.

- Shodno uočenim problemima u praksi, predložene su izmene u pogledu veće transparentnosti podataka u

stečajnom postupku i razmene informacija između stečajnog upravnika i poverilaca, poboljšanje položaja

svih poverilaca i definisanje jasnih kriterijuma na osnovu kojih se određuje visina predujma - navodi se u

obrazloženju predloženog zakona. - Problem koji treba rešiti je nepostojanje mogućnosti da na početku

stečajnog postupka svi poverioci učestvuju u izboru stečajnog upravnika. Omogućava se svakom poveriocu

da uz predlog za pokretanje stečajnog postupka podnese i predlog za imenovanje stečajnog upravnika.

Pokazalo se i da je problem što stečajni sudija po svom nahođenju određuje iznos predujma koji se uplaćuje

prilikom podnošenja zahteva za pokretanje stečajnog postupka. Nepredvidivost ovih troškova, veruju

nadležni, destimuliše poverioce da traže da im dužnik ode u stečaj. Predlog je da visina predujma zavisi od

veličine preduzeća za koje se predlaže otvaranje stečajnog postupka.

- Prema važećim odredbama, visinu predujma određuje stečajni sudija na osnovu diskrecione ocene, koji,

međutim, nema jasne smernice na osnovu kojih će odrediti visinu predujma u svakom konkretnom slučaju -

stoji u obrazloženju. - Novina će biti i pravo svih stečajnih i razlučnih poverilaca, bez obzira na visinu

potraživanja, da podnesu plan reorganizacije.

PREDUJAM DO MILION DINARA

ZAKON predlaže da, ukoliko se stečaj sprema

mikropreduzeću, predlagač ne sme da plati više od 50.000 dinara na ime predujma. Ukoliko je reč o maloj

firmi, maksimum je 200.000 dinara. Limit za srednja pravna lica je postavljen na 600.000 dinara. Ko

namerava da u stečaj otera veliko preduzeće, mora da obezbedi do milion dinara na ime predujma.

Muke trudnica "na određeno"

Zbog neusklađenih zakona žene koje se odluče za potomstvo, a nemaju stalni posao, u nezavidnom položaju

BROJ ugovora o radu na određeno vreme u Srbiji je poslednjih godina sve veći, čemu je doprinela i državna

zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Među zaposlenim na određeno u najnepovoljnijem položaju

godinama su pripadnice lepšeg pola koje su posle dužeg čekanja počele da rade, a zatim zbog rizične

trudnoće morale na bolovanje.

Naknade, obračunate po novom Zakonu o finansijskoj

podršci porodicama sa decom, u njihovom slučaju su

mizerne, a vrlo često i kasne.

Jasmina Mihnjak, sa portala "Bebac", smatra da iako su,

po novom zakonu, žene koje su u stalnom radnom odnosu

i one sa oročenim ugovorima izjednačene, u praksi nije

tako. To samo govori da Zakon o finansijskoj podršci

porodicama sa decom i Zakon o radu nisu usklađeni, a

morali bi da budu.

- Sistemski najpre moraju da se reše problemi odnosa prema budućim mamama - kaže ona. - Niko danas ne

govori o tome da trudnicama kasne isplate i po tri meseca, što ovaj zakon i ne reguliše, ali problem mora da

se reši. Kada ne dobijate toliko dugo ni dinara i još vam je naknada prilično smanjena onda već možemo da

govorimo o siromaštvu.

Ona naglašava da je svejedno da li danas žene rade u privatnoj ili državnoj firmi. Kada su na trudničkom i

porodiljskom odsustvu, one po zakonu imaju potpuno ista prava. Međutim, može da se dogodi da žena

recimo radi 18 meseci, ali da je za to vreme imala tri prekida i potpisala tri ugovora. To znači da će joj se

sabirati tri plate i podeliti sa 18. Naknada koju će primiti na bolovanju će bez obzira na to kolika je bila plata

biti znatno manja u odnosu na onu koju je dobijala dok je radila.

- Ova odredba je nepoštena, jer možda je ta žena pre tih ugovora radila 10 godina na neodređeno i firma

uredno plaćala doprinose - kaže Mihnjak.

Jovana Ružičić iz "Centra za bebe" smatra da je nedopustivo da se u isti koš takozvane "porodiljske mafije"

stavljaju žene koje su prinuđene da rade "na crno" i da ih gazda povremeno prijavljuje sa onima kojima

preko veze "učine" da se već trudne zaposle i prijave ih na nerealno visok iznos.

- Nisu svi u mogućnosti da danas kažu da neće da rade dok ih ne prijave - kaže naša sagovornica. - Za svaki

mesec "na crno" njima u obračunu za naknadu stoji nula, što ukazuje da je period od 18 meseci stalnog

zaposlenja po novom zakonu za obračun naknade u ovom slučaju predug. Još su ugroženije one koje su

primale 70.000, od čega su polovinu dobijale na ruke, a ostatak na račun. Sada im je osnovica samo deo na

koji su plaćeni doprinosi.

Po njenom mišljenju, malverzacije se mogu sprečiti većim angažovanjem inspekcije rada, pooštravanjem

kazne za poslodavce i smanjenjem poreza firmama za stalno zaposlenje.

POŠTOVATI EVROPSKE STANDARDE PLATE mama i budućih mama ne smeju da budu ispod

evropskih standarda, tvrdi Jasmina Mihnjak. Ona navodi da po Međunarodnoj deklaraciji o zaštiti

materinstva zarada žene na trudničkom i porodiljskom ne sme da bude niža od dve trećine plate koju je

imala pre nego je rodila dete.

Roditelji još čekaju šifre za e-dnevnik

Elektronska evidencija uvedena u 831 školu, ali mnoge vode i "papirnu"

ELEKTRONSKI dnevnik uveden je do sada u 831 od 3.578 osnovnih i srednjih škola u Srbiji, a, kako kažu

u Ministarstvu prosvete, do kraja godine biće urađene obuke u svim školama. Utisci o tome kako

funkcioniše ova novina - različiti su. U nekim školama

tvrde da se problemi samo gomilaju.

- Kod nas u školi uveden je elektronski dnevnik ove

školske godine. Dnevnik dobro izgleda, jednostavan je za

upotrebu, ali trenutno nam ne predstavlja olakšanje.

Nastavnicima je na raspolaganju samo jedan kompjuter u

školi. Prvih dana nosila sam svoj laptop, ali bežični

internet u školi je loš pa ni to nije pomoglo. Tako vodim

evidenciju u svesci, a kada dođem kući prepisujem u

elektronski dnevnik na kućnom računaru - priča nastavnica

u jednoj beogradskoj osnovnoj školi.

U Ministarstvu, međutim, kažu da e-dnevnik odlično funkcioniše u svim školama u kojima je uveden.

- Sistem se kontinuirano nadograđuje - kažu u Ministarstvu. - Projekat je osmišljen da se u školama vodi

isključivo elektronska evidencija. Da bi se taj cilj ostvario neophodno je opremanje škola sa odgovarajućom

IKT opremom. Gde ne postoji adekvatna oprema, vodi se paralelno i evidencija na papiru.

U OŠ "Vuk Karadžić" u Lovćencu elektronski dnevnik nije još uveden, ali nastavnici idu na obuku.

- Od drugog polugodišta imaćemo e-dnevnik - kaže za "Novosti" Novak Simović, direktor ove škole. -

Mlađi nastavnici su zadovoljni, dok stariji imaju problema da se prilagode.

Inače, jedna od najzanimljivijih novina u vezi sa e-dnevnikom je i najavljivana mogućnost da roditelji, bez

odlaska u školu, imaju uvid u ocene i izostanke dece.

To je, međutim, "zapelo" zbog zamerki poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o

ličnosti.

U Ministarstvu ističu da je roditeljski "modul" spreman za korišćenje još od prošle školske godine.

- Još nije aktiviran, jer želimo da zaštitimo sve osetljive podatke o ličnosti koji se odnose na našu decu.

Preduzeli smo korake koji su neophodni uslov za rad ovog modula - navode naši sagovornici.

U Kancelariji poverenika naglašavaju da postupak nadzora prema Ministarstvu prosvete još nije okončan.

Navode da su zajednički radili na otklanjanju nedostataka, te da je u toku izrada pravilnika.

PROJEKAT VREDAN 1,6 MILIONA EVRA

UVOĐENjE elektronskog dnevnika republičku kasu koštalo je 1,6 miliona evra. Pilot-projekat je sprovođen

u školskoj 2017/2018. godini, a potom je pokrenut glavni projekat.

SKANDAL! FIRMA "MITA" IZ LESKOVCA RADNICIMA

BRANI DA IDU U TOALET: Traže im lekarski za odlazak u WC!

Piš, piš samo na pauzi!

Ponižavajuće Vlasnik pomenute firme Dejan Stanojević doneo uredbu po kojoj se zabranjuje vršenje nužde

mimo pauze, a zaposlenima je zaprećeno video-nadzorom

Dejan Stanojević, vlasnik firme "Mita

proizvodnja nameštaja" iz Bobišta kod

Leskovca, zabranio je zaposlenima

odlazak u toalet! - Zbog nepoštovanja dogovora o korišćenju

WC doneta je sledeća odluka: Zabranjuje se

korišćenje WC mimo pauza, osim u

slučajevima krajnje nužde. Radnik koji ima

potrebu češće da ide u toalet mora dostaviti

lekarsko uverenje o svom zdravstvenom

stanju. Vršiće se konstantni nadzor putem

kamera i ako se utvrdi da neko

zloupotrebljava svoja prava o korišćenju

toaleta, isti će biti najstrože sankcionisan!!!

- ovom "uredbom" Stanojević, koji je na

njoj potpisan, uteruje strah u kosti svojim

radnicima.

Bivši radnik pomenute firme, koji je želeo

da ostane anoniman (ime i prezime poznato

redakciji) kaže za Kurir da je ova uredba o

odlasku u toalet doneta na početku ove

godine, kao i da je i dalje na snazi.

- Strogo se kontroliše ko koliko puta ide u

WC, sada radnici moraju da se upisuju u

svesku kad odlaze da vrše nuždu. Vodi se

evidencija odlazaka i mora da se upiše

vreme kada je radnik bio i koliko se

zadržao. Sve što je više od dva puta se

prebacuje radnicima, skreće im se pažnja,

budu pozivani na razgovore kod šefova i vlasnika firme, viču na radnike: "Što si bio? Gubiš vreme, ne

možeš da radiš." Zbog toga je ta uredba napisana tako kako je napisana i toga svi moraju da se pridržavaju -

otkriva naš sagovornik.

On dodaje da je jedno vreme čak bila praksa da radnici idu službenim biciklom do toaleta, koji se nalazi na

sredini fabričkog kruga.

- To lekarsko uverenje koje traže je vrsta opomene, njima je smetalo kad neko od radnika ode više od dva

puta, zato su i doneli tu uredbu koja je ponižavajuća. Pretnja je i to što piše da će onaj ko je zloupotrebi biti

najstrože sankcionisan. Jedno vreme su čak i zaključavali toalet, pa su ključevi bili kod šefova, pa su

zaposleni od njih morali da traže. Sada postoji ta sveska evidencije i to kontrolišu šefovi, mora da se upisuje

svako - rekao nam je bivši zaposleni.

Pitanja smo uputili i firmi "Mita nameštaj", kao i Ministarstvu za rad, ali do zaključenja broja nismo dobili

odgovore.

HIT! Poslanici bez konkurencije samo na WC šolji

STVARNO SU SE*ONJE! Svaki poslanik potroši 3 i po rolne toalet

papira dnevno, I SVE TO PLAĆAJU GRAĐANI! A evo šta na to

kažu oni!

Skupština je raspisala javnu nabavku za 77.700 pakovanja toalet papira. To znači da jedan poslanik godišnje

potroši 310 rolni, a kako imaju samo 90 radnih dana, ispada da jedan parlamentarac troši 3,5 rolne dnevno

Poslanik u proseku potroši čak tri i po rolne toalet papira po radnom danu u Skupštini Srbije! Ovaj

neverovatan podatak otkriva nova javna nabavka kojom će se srpski parlament bolje nego prošle godine

opskrbiti za narednu godinu i za to potrošiti najmanje pet miliona dinara.

Konkursna dokumentacija pokazuje da se za

poslanike nabavljaju tri vrste toalet papira -

ukupno 77.700 pakovanja. To znači da jedan

poslanik godišnje potroši 310 rolni. Ako se u

računicu ubaci i podatak da Skupština ima

prosečno 90 radnih dana godišnje, jasno je da

se po glavi poslanika potroši tri i po rolne ovog

higijenskog materijala. Zanimljivo je i to što

narodni predstavnici skoro duplo manje troše

za ruke - nabavlja se tek 41.000 paketa

papirnih ubrusa.

Traži se kvalitet

Ipak, poslanici će morati da se strpe do korišćenja ovih potrepština, jer je javna nabavka, nakon otvaranja

ponuda, naprasno obustavljena. Izgleda da nijedan ponuđač nema dovoljno kvalitetnu robu za naše tribune.

- Predmet postupka je obustavljen posle isteka roka za podnošenje ponuda. U roku za podnošenje ponuda

podnete su sve neodgovarajuće i neprihvatljive ponude - navodi se u odluci o obustavi postupka, koja je

objavljena 22. oktobra.

Da sve miriše

Inače, parlament je u sklopu ove javne nabavke tražio dobavljača za ukupno 48 vrsta higijenskog materijala.

Osim što je za nekoliko hiljada rolni toalet papira "pojačala" ovogodišnju nabavku, u 2017. kupljeno je

72.700 pakovanja, Skupština ove godine ne štedi ni na mirisnim osveživačima. U odnosu na prošlogodišnju

nabavku, traže ukupno duplo veću količinu - u 2018. oni procenjuju da će im trebati ukupno 310 osveživača,

dok je prošle godine nabavljeno njih 180.

Kod pojedinih stavki (mirisnih osveživača), nabavka je čak i utrostručena u odnosu na prošlogodišnju, pa, na

primer, u ovoj javnoj nabavci traže čak 150 uložaka za osveživač aparat sa senzorom "airwick", dok su u

prošlogodišnjoj javnoj nabavci tražili tek 60 komada ovog istog osveživača.

Obavezna stavka i u nabavci za 2018. i u onoj iz 2017. je čak 480 kutija glicerinske kreme za ruke s

kamilicom.

Šta to radite

Skupština svake godine naruči 100 četki za WC

Prema konkursnoj dokumentaciji, Skupštini je potrebno i 100 plastičnih belih četki za postoljem za WC

šolju. Zanimljivo, isto toliko, 100 komada, Skupština je već kupila 2017, pokazuju papiri objavljeni na sajtu

Skupštine, te se nameće pitanje šta rade sa tolikim četkama.

Za pranje prozora i

podova dali 7,2 miliona

Kurir je u septembru pisao i da je Skupština Srbije u avgustu, a pred jesenje zasedanje, ugovorila generalku -

pranje prozora, zavesa i podova, i to po ceni od 7,2 miliona dinara. Prema specifikaciji, službe Skupštine su

tražile da sve bude očišćeno i ulickano od poda do plafona, i to, kako je navedeno, "glancanje do visokog

sjaja".

Reakcije

1. Sanda Rašković Ivić, "Za spas Srbije - Nova Srbija"

Kao da smo svi u dijareji

- Po jednom poslaniku tri i po rolne? Pa to bi bilo kao da smo svi onda u dijareji... Morate da pitate onog ko

poručuje zašto je toliko poručio. To je pitanje za skupštinske službe koje se bave javnim nabavkama, kao i

za predsednicu Skupštine i generalnog sekretara. Poslanici s tim nemaju veze.

2. Milorad Mirčić, SRS

Malo je to za sva

go*na u Skupštini

- Kolike su potrebe zbog ukupnog s*anja u Skupštini, treba i više. Maja tu ima najmanju ulogu. Očigledno

to ljudi koji rade u službama malo predimenzioniraju, ali gledajući koliko je s*anje u Skupštini, malo je to

toalet-papira. Sva ova go*na koja prelaze iz jedne u drugu poslaničku grupu zaslužuju mnogo više papira.

To ne mogu ni šmrkovi vode da operu, a kamoli papiri.

3. Novica Tončev, SPS

I gosti idu u toalet

- Na WC papiru ne sme da se štedi, bez toga se ne može i to je stvar elementarnih uslova za rad u 21. veku.

Sigurno niko papir ne nosi kući, nismo toliko nisko pali. Svi smo mi živi ljudi i opšte je poznato koliko

papira samo jedna porodica potroši. Pored 250 poslanika u Skupštini ima i blizu 500 zaposlenih, a tu je

dnevno i veliki broj gostiju i raznih delegacija. Mi ovde govorimo o blizu 1.000 ljudi dnevno koji

prodefiluju parlamentom.

Srbija Danas/novosti.rs

Za ovaj posao u Srbiji daju 900 evra: Kada dođu na razgovor, ljudi

se požale na jednu GLUPOST

Fabrici potrebno 60 radnika. Prosečna plata - 900 evra. Svi zaposleni su prijavljeni i uredno im se plaćaju

svi porezi i doprinosi

Kada bi se ovakav oglas pojavio, verovatno bi velika većina pomislila da se radi o nekoj firmi iz

inostranstva. Ali, reč je o "Brodogradilištu Kladovo", koje od 2009. godine posluje kao deo holandske

kompanije "Gebr de Jonge".

- U "Brodogradilištu" je uposleno 384 radnika, od

kojih su 170 državljani Rumunije - kaže nam

Milenko Lepović, direktor ove firme. - Stalno je

otvoren oglas za prijem još 60 radnika - varilaca i

brodomontera. Međutim, radnika nema, pa smo

prinuđeni da se snalazimo, u saradnji sa sličnim

kompanijama.

Naš sagovornik kaže da u ovoj kladovskoj firmi

čistačica mesečno zarađuje oko 40.000 dinara, dok

prosečna bruto plata iznosi blizu 900 evra. Uprkos

tome, radnika - nema.

- Ove godine, ugovorili smo proizvodnju i isporuku 12 tankera - navodi Lepović. - Ali, da imamo dovoljno

kvalifikovanih radnika, mogli bismo odmah da potpišemo ugovore za još 10 takvih brodova, jer nam

proizvodni kapaciteti to u potpunosti omogućavaju.

Kada zbog potrebe posla moraju hitno da obezbede dodatnu radnu snagu, objašnjava direktor, u pomoć

pozivaju druga brodogradilišta.

- Pazite, ko god izrazi želju da radi ovde, mi ga primamo - objašnjava direktor "Brodogradilišta". - Ali, ovaj

posao nije za svakoga. Posao jeste težak, jer se radi u tri smene, 365 dana u godini.

Zasada se snalaze "uvozom" radnika iz Turske i Indonezije, ali Lepović se nada da će ugovor koji su

potpisali sa Tehničkom školom u Kladovu o dualnom obrazovanju, ipak, pomoći ovoj firmi da u skorije

vreme dobije toliko potreban broj radnika.

- Fale nam varioci, ali vi jednog takvog radnika možete, ako prione na rad u našoj firmi, za taj posao da

osposobite za nekoliko meseci - navodi Lepović. - Veći je problem sa brodomonterima, jer se jedan dobar

radnik ove struke "kali" najmanje pet godina.

U "Brodogradilištu" su zato angažovani radnici iz Rumunije. Svakoga dana, oni pređu Dunav i iz svoje

zemlje, članice Evropske unije, dolaze na posao u Kladovo.

- Težak je posao - priznaje nam Nikolae Tobesku, poslovođa brodomontera za izradu krme, koji u Kladovo

svakodnevno dolazi na posao iz rumunskog Turnu Severina. - Radi se leti i zimi, po suncu i snegu... Ja sam

ovde već više od 10 godina.

Ipak, Tobesku o plati - ne priča. Kaže samo da je zadovoljan. Isti odgovor dobijamo i od njegovog zemljaka

Jona Vraštara, zavarivača, koji na posao u Kladovo dolazi iz rumunske Oršave.

- Nekada je i u Oršavi radilo brodogradilište, ali je ugašeno - kratko, ne želeći da gubi dragoceno vreme,

kazuje Vraštar.

- Ovde radim već nekoliko godina i izuzetno sam zadovoljan.

U "Brodogradilištu" vri kao u mravinjaku. Svako zna svoj posao, a zaposleni deluju kao dobro uigran tim.

- Tako je, kako je - zaključuje Lepović. - Možemo samo da nastavimo da se borimo i radimo. Nama platu

niko neće pokloniti. Jednostavno, moramo je zaraditi...

Nedavno je ova firma raspisala oglas za prijem radnika, a kada su dobili spisak zainteresovanih za posao,

počeli su da pozivaju one koji su se prijavili na konkurs.

- Neverovatno, ali istinito - u čudu je Lepović. - Kada smo većini zainteresovanih kazali da očekujemo da se

sutradan u šest sati ujutru jave na posao, većina je odgovorila da im je "previše rano da ustanu u to vreme".

Izmene zakona: Ako se komšije dogovore na mdijaciji, nema

sudskih taksi

Ako stranke pred sudovima u Srbiji do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu reše spor medijacijom,

sudskim poravnanjem, priznanjem ili odricanjem od tužbenog zahteva, biće oslobođeni plaćanja svih

sudskih taksi.

Ovo su osnovne novine koje donosi Nacrt predloga

Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim

taksama, a koje je Ministarstvo pravde uputilo Skupštini

Srbije na razmatranje.

- Ukoliko se stranke odluče za medijaciju, bez obzira što

su pokrenule spor, i ako se medijacija završi dobro, svi

sudski troškovi biće obrisani - kažu za Tanjug u

Ministarstvu pravde i ukazuju da bez obzira što će prihod

od sudskih taksi biti manji, ubrzaće se rad sudova i unaprediti medijacija.

Ovim izmenama odlaže se naplata sudske takse kako bi se strankama ostavila mogućnost da i po pokretanju

sudskog postupka još jednom dodatno razmotre mirno rešenje nastalog spora.

"Ukoliko stranke do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu reše spor medijacijom, sudskim

poravnanjem, priznanjem ili odricanjem od tužbenog zahteva, oslobađaju se od plaćanja svih sudskih taksi".

Ministarstvo pravde je, navode, realizujući svoje obaveze koje proizlaze iz Akcionog plana za unapređenje

pozicije Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - "Doing Business", sačinilo ovaj Nacrt

kojim se stranke, kažu, dodatno podstiču da svoje sporove reše mirnim putem, medijacijom ili na drugi

sporazuman način.

- Oslobađanje stranaka od plaćanja sudskih taksi u slučajevima mirnog rešavanja spora, ali i u slučajevima

okončanja parničnog postupka sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od

tužbenog zahteva, a u cilju pravičnog tretmana stranaka u parničnom postupku - jedan je od osnovnih ciljeva

donošenja ovih izmena objašnjavaju nadležni.

Kako kažu u Ministarstvu pravde, cilj je da se na ovaj način podstaknu alternativni načini rešavanja sporova,

što će "komšijama" koji se spore "oko međe" omogućiti da ukoliko se najzad dogovore, ne plate takse koje

su se godinama "množile".

Jedan od efekata ovih izmena, kako očekuju u ministarstvu, trebalo bi da bude rasterećenje sudova, posebno

osnovnih sudova u kojima je povećan priliv predmeta koji se pre svega odnose na takozvane "masovne

sporove", potraživanja protiv države, organa lokalne samouprave, javnih preduzeća čiji je osnivač država i

drugih organizacija i pravnih lica koja se finansiraju iz budžeta.

Izmene i dopune Zakona o sudskim taksama, kažu u resornom ministarstvu za Tanjug, uticaće na fizička i

pravna lica koja su stranke u postupku.

Naime, odlaganje plaćanja troškova na tužbu i odgovor na tužbu do dana zaključenja prvog ročišta za glavnu

raspravu i oslobađanje od plaćanja takse ukoliko se parnični postupak okonča do dana zaključenja prvog

ročišta za glavnu raspravu posredovanjem, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili

odricanjem od tužbenog zahteva, doprineće, ističu, smanjenju nepotrebnih troškova stranaka koje stvaraju

dugotrajni parnični postupci i doprinece brzom i mirnom rešavanju spornih odnosa.

- Ovako zakonsko rešenje doprinosi rasterećenju sudova od velikog broja predmeta, naročito onih koji su

često dugotrajni i nepotrebno opterećuju kapacitete sudova - navode u ministarstvu.

Nezadovoljavajuća primena medijacije

Iako je Zakon o posredovanju u rešavanju sporova (o medijaciji) počeo da se primenjuje 1. januara 2015.

godine, rezultati primene ovog Zakona nisu zadovoljavajući, zbog čega je potrebno usvojiti sistemske mere

kojima će suštinski biti podržano posredovanje, kao alternativni način rešavanja sporova, navodi se u

obrazloženju Nacrta.

- Sudovi bi trebalo da u ranoj fazi postupka rešavaju sporove upućivanjem stranaka na medijaciju ili

podsticanjem na zaključenje sudskog poravnanja, radi rasterećenja i efikasnijeg postupanja u ostalim

predmetima u kojima to nije moguće - poručuje se u obrazloženju Nacrta.

Najveći "udar" povećanim prilivom predmeta pretrpeli su, pre svega, osnovni sudovi u kojima se povećani

priliv, između ostalog, odnosi i na repetitivne predmete, takozvane masovne sporove potraživanja protiv

države, organa lokalne samouprave, javnih preduzeća čiji je osnivač država i drugih organizacija i pravnih

lica koje se finansiraju iz budžeta.

Izveštaj Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na konstantno uvećanje priliva parničnih predmeta u poslednjih

pet godina.

Broj novoprimljenih predmeta u prvoj polovini 2018. godine (1.040.438), veći je od priliva novih predmeta

u istom periodu prošle godine, ne računajući predmete izvršenja, priliv novih predmeta u sudećim

materijama (989.989), za 100.000 predmeta.

U toku 2017. godine, zaključeno je svega 619 sporazuma o pristupanju posredovanju, dok je 374 predmeta

okončan zaključenjem sporazuma o rešavanju spora posredovanjem.

Samo u 55 postupaka je predmet upućen od strane suda, prema izveštajima medijatora.

Na osnovu Godišnjih izveštaja o radu medijatora, zaključuje se da je u najvećem broju postupaka vreme

trajanja postupka medijacije kraće od mesec dana (65,1 procenat).

U 29,5 odsto slučajeva vreme trajanja postupaka je od jednog do tri meseca, dok u izuzetno malom broju

postupaka, (5,4 odsto), postupak traje duže od tri meseca, što je prema oceni stručnjaka, svakako značajno

kraće nego u slučaju "klasičnog" postupka pred sudovima gde "svađa komšija oko međe" može trajati

godinama.

Гориво ће и на нашим пумпама бити још јефтиније

На бензинским пумпама у Србији цена горива иде наниже па је литар сада око динар јефтинији него

пре неколико дана.

До снижења је дошло због пада цене сирове нафте на светским берзама, као и ниже цене котација

деривата нафте. Гориво је почело да појефтињује

пре десетак дана, снижење цене прво су осетили

они који купују бензин, а прошле недеље наниже се

спустила и цена дизел-горива.

У којем смеру ће се кретати цене горива на

домаћим пумпама зависи од цене сирове нафте, а по

речима

министра енергентике Александра Антића, све

прогнозе говоре да ће цене деривата наставити да

падају. Он је оценио да нафтне компаније морају

брже и ефикасније да коригују цене горива када

пада цена нафте на светском тржишту.

– У наредним данима и недељама очекујемо наставак тог тренда и засигурно још неколико динара

нижу цену горива на бензинским пумпама – рекао је Антић.

Почетком октобра цена нафте била у порасту, али је тај врх прошао

Он је подсетио на то да цена нафтних деривата на нашем тржишту зависи од светске цене сирове

нафте и од курса долара, и да је почетком октобра цена нафте била у порасту, али да је тај врх

прошао.

– Цена деривата на бензинским пумпама у Србији зависи од нафтних компанија јер их оне одређују

саме, без мешања државе и Министарства – рекао је Антић.

Министар је на јучерашњој Међународној конференцији о минералним ресурсима у Србији истакао

да су инвестиције у рударству, од децембра 2014. године до сада, укупно вредне више од милијарду

евра.

– Србија може бити један од водећих произвођача бакра у Европи, с годишњом производњом од

200.000 до 250.000 тона – казао је Антић. – Рударски сектор је у офанзиви, то је тренутно

најдинамичнији сектор привреде и он ће наставити убрзано да се развија и значајно ће утицати на

развој Србије и раст БДП-а.

По његовим речима, Србија је у процесу великих рударских истраживања и нарастајућих

инвестиција, а широм Србије су присутне велике компаније.

– Имамо више од 130 активних истражних поља, преко 250 експлатационих поља на којима се одвија

врло интензивна активност. У 2010. години ниво планираних инвестиција био је око 24 милиона

евра, а прошле године су укупно реализоване инвестиције у истраживања вредна више од 100

милиона евра – рекао је Антић.

Значај налазишта јадарита код Лознице

Министар Александар Антић казао је да би компања „Рио Тинто” већ 2022. и 2023. године могала

експлатацијом налазишта јадарита код Лознице остварити изузетно значајне резултате. По његовим

речима, производња литијума с тог налазишта покрила би десет одсто његове светске потрошње.

Он је истакао да су велики пројекти у озбиљној фази и да се може говорити о отварању нових

великих рудника, што ће Србију ставити на мапу држава које имају развијен рударски сектор.

– У РТБ-у „Бор” ће производња са садашњих око 40.000 тона бакра из сопствене руде бити повећана

на 80.000 тона након три године, а након шест година и до 120.000 до 150.000 тона. Ако се томе дода

и пројекат „Тимок” на налазишту Чукари Пеку и доведе у корелацију с РТБ-ом „Бор”, Србија би

могла бити један од најзначајнијих произвођача бакра

у Европи, с производњом од 200.000 до 250.000 тона, а то ће подићи учешће рударства у БДП-у с

један одсто годишње на пет – истакао је Антић.

Kurir/Tanjug

ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Sve manje žena koje rađaju prvo dete!

U Srbiji je sve manje žena koje rađaju prvo dete, kaže ministarka zadužena za demografiju i populacionu

politiku Slavica Đukić Dejanović i precizira da se njihov broj u 2017. smanjio za 1.000 u odnosu na

prethodnu godinu.

"Taj trend je posledica iseljavanja mladih iz zemlje", objašnjava ona za Tanjug.

Novo istraživanje Evrostata o demografskim kretanjima pokazuje da u većini zemalja EU raste broj rođene

dece po ženi, a da u Srbiji u opada, a ministarka navodi da se indeks fertiliteta u našoj zemlji ne smanjuje i

da poslednjih godina iznosi 1,46 što je, ističe, dobra vest.

''Međutim, da bismo se obnavljali kao narod i država, taj indeks treba da iznosi 2,1. Nova Strategija za

podsticanje rađanja predviđa niz aktivnosti kojima bismo povećali taj indeks na 1,85 što je naš prvi zadatak'',

rekla je Đukić Dejanović.

Kako je primetila, demografski pokazatelji Evrostata ukazuju da zadovoljavajući indeks rađanja postoji

samo u Turskoj i Gruziji, dok u ostalim zemljama ima blagu tendenciju rasta.

Đukić Dejanović je istakla da su pronatalitetne mere jedan segment populacione politike i da je zadatak

države da se bavi i pitanjem migracija i starenjem stanovništva, budući da se iz Srbije, kaže, najviše

iseljavaju mladi koji u proseku imaju 28 godina, a među kojima je svaka četvrta osoba visokoobrazovana.

''Migracije kao civilizacijsku realnost ne možemo sprečiti, ali moramo poboljšati komunikaciju sa mladima

koji napuštaju Srbiju i postižu izvanredna profesionalna postignuća u inostranstvu. Komunikacija sa njima

treba da bude na višem nivou kako bi svoja znanja i iskustva podelili i sa nama u Srbiji '', naglasila je Đukić

Dejanović.

Ministarka je označila međugeneracijsku solidarnost kao važan segment populacione politike, budući da

smo sve stariji kao narod.

Prosek starosti, kako kaže, u Srbiji je 1967. godine bio 33 godine, a danas je 43 godine.

Govoreći o populacionoj politici, ministarka je istakla da finansijska podrška koja se primenjuje od 1. jula, u

okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, nije jedina mera podsticanja rađanja i da je

neophodno poboljšati i uslove za zapošljavanje, stanovanje i niz servisnih aktivnosti.

Ona je podsetila da je država ove godine izdvojila 500 miliona dinara nepovratne pomoći lokalnim

samoupravama koje treba da odrede prioritete i osmisle načina na koji će stimulisati mlade da razmišljaju o

rađanju.

Među zemljama van EU Srbija 15. po potrošnji za lobiranje u

Briselu

Među 20 zemalja izvan EU koje najviše troše na pokušaje da utiču u institucijama u Briselu, našla se i Srbija, piše

Dojče vele na osnovu podataka iz registra lobista.

Na lobiranje u EU od januara 2017. do septembra 2018. uglavnom su pravna lica iz EU potrošila više od dve

milijarde evra.

U tom periodu lobisti u Vašingtonu su potrošili 4,7 milijadi evra,

pokazuju podaci američke nevladine organizacije Centar za

odgovornu politiku.

Medijska kuća Dojče vele (DW) navodi da lobisti van EU čine

samo devet odsto pravnih lica u registru lobista i učestvuju sa 11

odsto u ukupnoj potrošnji na lobiranje.

Najviše novca iz zemalja van EU na uticaj u Briselu potrošile su SAD (120 miliona evra) a zatim idu

Švajcarska i Norveška. Slede Japan i Kina, a Rusija, takođe značajan trgovinski partner EU, drži osmo

mesto.

Srbija je na 15. mestu i, sudeći po grafikonu, u posmatranom periodu je za pokušaj ostvarivanja uticaja u

Briselu dala manje od pet miliona evra.

Pravna lica iz zemalja EU, s obzirom da se propisi EU odnose na njih, razumljivo imaju mnogo veći interes

da lobiraju u Briselu i zato je na listi 30 zemalja koje su najviše potrošile na lobiranje u institucijama EU

samo pet zemalja van EU.

U posmatranom periodu iz zemalja van EU kompanije iz SAD i Švajcarske su na lobiranje u Briselu

potrošile najviše, a sledi Norveška koja je na ukupnoj listi najvećih lobista u EU 19, pokazala je analiza DW.

Belgija je prva na listi zemalja koje su najviše potrošile na lobiranje u EU, preko 500 miliona evra, ali su,

kako se navodi, stotine miliona prijavili lobisti koji nisu iz te zemlje već je reč o konsalting firmama,

kompanijama za lobiranje, udruženjima i organizacijama koje imaju kancelarije u Briselu.

Pri dnu liste 30 zemalja koje najviše troše na lobiranje u institucijama EU je Kina koja, prema rečima

Dankana Frimena iz EU-Kina Centra za istraživanja Koledža Evrope, nema tradiciju lobiranja i čije

kompanije ne lobiraju na isti način kao one u Evropi ili SAD.

S druge strane, kaže Rafael Kergveno iz briselske kancelarije organizacije Transparensi internešenel, ulog

članica Evropskog ekonomskog prostora (Švajcarska, Norveška, Island) mnogo je veći jer direktno

primenjuju propise o jedinstvenom tržištu.

"Za razliku od članica EU, one nemaju mesto za stolom ni mogućnost da glasaju o novim zakonima.

Lobiranje od strane kompanija iz tih zemalja je jedan od načina uticaja na odlučivanje u EU", istakao je

Kergevno.

Sa ciljem da odgovori na sve češće žalbe zbog nedovoljne transparentnosti kod donošenja odluka i uloge

lobista u tome, EU je 2008. pokrenula registar lobista (registar transparentnosti), otvorenu bazu podataka u

kojoj se grupe za pritisak (entiteti) registruju navodeći svoje finansije i interese kako bi imali pristup

Evropskoj komisiji.

Međutim, upis u registar nije obavezan po zakonu već je na dobrovoljnoj bazi pa je u EU moguće lobirati i

bez registracije.

Ne postoji kontrolni mehanizam koji će obezbediti da lobisti unose tačne i ažurne podatke.

Stručnjaci smatraju da lobisti uvek prikazuju manje sume novca nego što zaista daju za lobiranje.

Uprkos svemu tome, registar lobista je glavni izvor informacija o lobiranju u Briselu.

Ministarstvo za rad zapošljava psihologe

Ministar Đorđević naveo da je vlada planirala da od 1. januara sva ministarstva dobiju psihologe

U timu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije od sledeće godine naći će se

psiholozi, najavio je danas ministar Zoran Đorđević i objasnio da je cilj da zaposleni sa zadovoljstvom

obavljaju svoj posao i da postižu bolje rezultate.

On je naveo da će do kraja godine u tom ministarstvu biti završene analize poslovnih procesa, kao i radnih

mesta i kompetencija posle čega će biti zaposleni psiholozi, prenosi Tanjug.

„Želimo da zaposleni sa zadovoljstvom rade svoj posao, da budu efikasniji, postižu bolje rezultate i odlaze

kući zadovoljniji, a to možemo postići sistematizacijom i analizom kompetencija radnih mesta”, naveo je

Đorđević za TV Prva i dodao da sve strane kompanije u svojim timovima imaju psihologe.

Na pitanje može li to da se uvede i u državnoj upravi, ministar je odgovorio potvrdno i naveo da je vlada

planirala da od 1. januara sva ministarstva dobiju psihologe.

„Mislim da je naše ministarstvo krenulo s tim na vreme”, kazao je Đorđević.