POVEZANOST PARTNERSKIH OBRAZACA SA PRISNOŠĆU U PRIJATELJSTVU

Univerzitet u NišuFilozofski fakultet

Departman za psihologiju

POVEZANOST PARTNERSKIH OBRAZACA SA PRISNOŠĆU U PRIJATELJSTVU KOD ADOLESCENATA SUPROTNOG POLA

Teorije emocionalnog razvoja

Studenti:

Vanja Cakić, 1153Miljana Milićević, 1160

Niš, januar 2010UVOD

Da bismo ispitali da li postoji povezanost partnerskih obrazaca sa prisnošću u prijateljstvu, treba najpre izložiti koje su odlike bliskog prijateljstva, kako ono funkcioniše i kako se to adolecent oseća i ponaša u jednoj takvoj vezi. Treba videti šta je to što on stiče i deli u toj vezi i šta je to što on može preneti u odnos sa osobom suprotnog pola. Pored toga, treba opisati vrste obrazaca partnerske afektivne vezanosti i koje su to osobine pojedinca koje ga svrstavaju u određen obrazac. Na kraju treba ispitati da li se na osnosu ponašanja jednog adolescenta u bliskim prijateljstvima može zaključiti o tome kom obrascu partnerske afektivne vezanosti on pripada.

TEORIJSKI DEO PROBLEMA

PRIJATELJSTVO

Prijateljstvo se može definisati kao trajan odnos između dve osobe koga obeležavaju odanost, prisnost i uzajamna privlačnost. U većini definicija se upravo naglašava uzajamna privlačnost po kojoj se blisko prijateljstvo razlikuje od običnog odnosa sa vršnjakom. Ovde ćemo se pre svega fokusirati na prijateljstvo između osoba istog pola u adolescenciji i kako se taj odnos razlikuje od odnosa sa vršnjakom u detinjstvu, a kasnije ćemo se videti kako takvo prijateljstvo pomaže stvaranju heteroseksualnih parova.

BLISKO PRIJATELJSTVO

Ako uporedimo odnose sa vršnjacima u detinjstvu i u adolescenciji možemo primetiti nekoliko promena. Prva promena odnosi se na prirodu i značaj prijateljstva. Dok je u ranom detinjstvu kontakt sa vršnjakom površan i svodi se na jednostaavno učestvovanje u zajedničkim aktivnostima, u adolescenciji od dobija odlike zajedništva, lojalnosti i bliskosti. Adolescent sad sam bira prijatelja koji može da mu pruži intimni bliski kontakt, koji će mu biti odan i sa kojim će doživeti odnos zajeddništva. Intimnost je značajna osobina kvaliteta odnosa među bliskim prijateljima. Adolescent doživljava prijatelja kao osobu kojoj može da se poveri, kojoj može da kaže sve o sebi i svojim preokupacijama. On ima poveerenja u njega i računa da će on poštovati i čuvati sve što mu je rekao o sebi. Selman (1980) ističe da se među prijateljima u adolescenciji povećava međusobno razumevanje, intimnost i lojalnost. Pored toga ističe važnost poimanja druga kao jedinstvene ličnosti, slične sebi u nekim aspektima, ali i različite.

KAKO FUNKCIONIŠE PRIJATELJSKA VEZA

Prijateljstva su vrlo važni socijalni odnosi u prijateljstvu. Aktivnosti kojima se prijatelji bave su obično nestruktuisane. Njima nije važno ni mesto ni vreme okupljanja dokle god su zajedno daleko od roditeljskog nadzora i posmatranja, kao i od škole i kuće. Oni razgovaraju o svojim osećanjima, problemima, strahovima, preokupacijama, o školi, ocenama, sportu, TV programu, zabavama. Odlike razgovora između prijatelja su razumevanje, otvorenost, prihvatanje gledišta onog drugog, čak kada se ono razlikuje od sopstvenog.

2

Osnovni zadatak bliskih prijateljskih veza je da se međusobno ispune emocionalne potrebe za prihvatanjem i pružanjem podrške. Pored emocionalne podrške bliski prijatelj treba da je poverljiva osoba, da je lojalna i saosećajna. Veza između sliskih prijatelja se ne prekida tako lako kao u detinjstvu. Adolescent će pokušati da sagleda konflikt i da ukloni uzrok nesporazuma najčešće razgovorom, izvinjenjem ili promenom ponašanja u pravcu koji obećava produžetak prijateljstva.

Ne postoji velika razlika između prijateljstva među devojkama i onih među dečacima. Skoro 50% adolescenata oba pola (Youniss, Smollar; 1985) daju slične podatke opisujući svoja prijateljstva. Razlike koje se javljaju mogu da se svrdtaju u dve kategorije. Devojke su sklonije da otkriju više o sebi i svojim problemima ukontaktu sa prijateljicom, lakše se otvaraju od dečaka. Druga razlika je u tome što su devojke više sklone da izađu u susret emocionalnim potrebama svoje drugarice, nego što je za to spreman jedan dečak. Međutim ove razlike se odnose samo na učestalost ovih ponašanja. I kod jednih i kod drugih je izražena spremnost da govore o svojim intimnim stvarima i problemima.

Bliska prijateljstva služe vađnoj svrsi. Ona predstavljaju priliku da se iskažu svoje ideje, da se čuju komentari i mišljenja drugog, da se dobije savet, a ponekad da se olakša situacija, što će se misao izreći glasno. Kroz ovaj proces mladi su u mogučnosti da upoznaju sebe i druge, da stiču iskustvo u interpersonalnim odnosima i nezavisnom funkcionisanju od roditelja (Kapor-Stanulović; 1988).

PRINCIPI BLISKIH PRIJATELJSKIH VEZA

Junis i Smolarova (1985) u svom istraživanju socijalnih veza u adolescenciji zaključuju da su prijateljstva u adolescenciji zasnovana na određenim principima i, prema tome, nisu usputni kontakti među vršnjacima, kontakti za zabavu, kako to na prvi pogled izgleda. Oni navode da su principi na kojima se zasniva blisko prijateljstvo: princip međusobnog poštovanja, princip poverenja i princip zainteresovanosti za sve što se onome drugom dešava. Ova tri principa čine suštinu svake bliske prijateljske veze, predstavljaju srž odnosa. Postoji i četvrti princip, a to je princip simetričnog reciprociteta. On se zasniva na očekivanju da će, ako se za onog drugog nešto učini, on to isto da uzvrati. Od ovog principa zavisi da li će se jedna veza održati ili ne.

Ovi principi često bivaju narušeni, ali to obično ne mora značiti i definitivan raskid veze. Mladi se po pravilu trude da prevaziđu krizu i upravo su te krize prilike da jedno drugom saopšte koliko im je stalo do prijateljstva. Takođe su te krize prilika da se principi prodiskutuju i raščiste obaveze i očekivanja u vezi sa tim prijateljstvom. Pored svega ovoga one služe i kao uvežbavanje i pripremu mladih za kasnije socijalne veze i odnose.

OSNOVNA FUNKCIJA PRIJATELJSKE VEZE

Prijateljstva u adolescenciji nisu usputni, površni socijalni odnosi koji služe samo za zabavu i provođenje slobodnog vremena. Ona su zasnovana na već pomenutim principima. Adolescent se oslanja na svog prijatelja da bi

3

shvatio i procenio sebe, svoje ideje, svet oko sebe, da bi bio shvaćen i prihvaćen.

Prijateljstvo može da posluži i kao terapija – dozvoljava slobodnu ekspresiju emocija, anksioznosti. Pruža uvid da i drugi imaju slične nedoumice, sumnje, nade strahove. Ako adolescent biva prihvaćen od strane svog druga, i pored svojih mana i nedostataka, on dobija podršku i oslonac. Dobija potvrdu da ipak vredi pažnje i da je prihvatljiv za druge. Adolescent kroz svoje kontakte sa prijateljima uči da se uklapa u zahteve drugih, da menja svoje ponašanje prema drugome, da usvaja tuđa mišljenja. Adolescent kroz prijateljstva uvežbava veštne ophođenja sa ostalima, posebno sa osobama istog ili sličnog statusa. Time se on osposobljava za samostalno funkcionicanje u svetu odraslih, kao odrasla ličnost (Kapor-Stanulović; 1988).

ADOLESCENT I ŠIRA GRUPA VRŠNJAKA

Sociolog Dekster Danfi (1963) dao je interesantan opis vrsta interakcije među mladima na širem planu od formiranja bliskih prijateljstava između dva vršnjaka. On nalazi dve vrste udruživanja između adolescentima – uži krug drugara (klape ili klike) i širi krug drugova (skupine). Klike se sastoje od manjeg broja vršnjaka, u proseku od 6 članova. Oni su veoma bliski, provode veliki deo vremena zajedno, zajedno izlaze i razgovaraju. Unutar klike nalaze se parovi bliskih prijatelja. Skupine su veće grupacije koje imaju u proseku 20 članova. Članovi u skupini u manje bliski i odnosi su površniji.

Klika je osnovna jedinica društvenog života adolescenta. Broj članova je mali, odnosi su bliski kao u okviru porodice. Ona i predstavlja postepeni prelazak iz okvira porodice u prve vanporodične veze. Svojim karakteristikama podseća na porodicu i pruža neku vrstu sigurnog oslonca. Skupina pruža širinu i raznosvrsnost društvenih kontakata, ali ne i kvalitet. Osnovna aktivnost unutar klike je razgovor, a unutar skupine je zabava. Odnosi između klika i skupina se menjaju sa uzrastom. Dafni nalazi vrlo interesantne razvojne promene i opisuje pet stadijuma razvoja grupnog života adolescenta.Grafikon – Stadijumi razvoja grupnog života u adolescenciji prema Dafniju.

Stadijum 5 Početak raspadanja skupine.

Parovi sačinjavaju grupe koje nisu

čvrsto povezane

Stadijum 4 Potpuno formirana skupina. Heteroseksualne klike su usko povezane.

Stadijum 3 Prelazna faza u razvoju skupine. Klike sa članovima istog pola od kojih po neki počinju da formiraju

4

mešovite klike.

Stadijum 2 Početak skupina. Klike sa članovima

istog pola u međusobnoj interakciji. Stadijum 1 Skupine još nisu formirane. Izolovane klike sa članovima istog pola .

Legenda: - dečaci; - devojčice; - dečaci i devojčice U razvojnoj analizi Dafnija lepo se vidi kako se od bliskih drugarstava iz

rane adolescencije( po pravilu između istog pola), pa preko usputnih i neformalnih heteroseksualnih kontakata dolazi do konačne faze stvaranja parova. Kontakti između klika sa nemešovitim članovima su upočetku površni, da bi se kasnije, kada je adolescent spreman, formirali heteroseksualni parovi.

OBRASCI PARTNERSKE AFEKTIVNE VEZANOSTI

U oblasti afektivnog vezivanja ima puno empirijskih podataka. U pokušaju da integriše i organizuje emirijski rad u ovoj oblasti Kim Bartolomeu je 1990. godine formulisala četrikategorijalni model vezanosti adolescenata i odraslih. Model je izbeden iz Bolbijevih pretpostavki o tome da postoje dva tipa unutrašnjih radnih modela vezanosti – model sebe i model drugog i da svaki od tih modela može da se predstavi kao dihotoman – pozitivan ili negativan (prema: Stefanović-Stanojević; 2004).

Faktorskom analizom Kim je identifikovala i dimenzije koje su u osnovi ovih modela.

Dimenzija odbacivanja – model drugog i, Dimenzija anksioznosti – model sebe.

Dimenzija odbacivanja je bipolarna dimenzija koja upoređuje aspekte sigurnih i izbegavajućih opisa. Ona na jednom kraju ima prihvatanje, a na drugom izbegavanje bliskosti i reprezentuje radni model drugih.

Dimenzija anksioznosti se bavi centralnim temama ambivalentnog ponašanja. Ona na jednom kraju ima nisku, a na drugom kraju visoku anksioznost i predstavlja radno model sebe.

Ukrštanjem dobijenih dimenzija i modela dobijaju se četiri glavna stila vezanosti: sigurni, preokupirani, izbegavajući i bojažljivi stil vezanosti (slika).

Nisko izbegavanje

SIGURNI PREOKUPIRANI OBRAZAC OBRAZAC

5

Niska Visoka

anksioznost anksioznost IZBEGAVAJUĆI BOJAŽLJIVI OBRAZAC OBRAZAC

Visoko izbegavanje

SIGURNI OBRAZAC PARTNERSKE VEZANOSTI određuje pozitivan model sebe i pozitivan model drugih (niska anksioznost i nisko izbegavanje). Osobe sa ovim stilom karakteriše internalizovani osećaj sopstvene vrednosti i prijatnosti zbog ostvarivanja bliskosti u partnerskim odnosima, kao i sposobnost da uživaju i u ličnoj autonomiji i u zadovoljavajućim odnosima sa drugima. Otuda se partnerske veze sigurnih odlikuju poverenjem i spremnošću za otvaranjem.

PREOKUPIRANI OBRAZAC PARTNERSKE VEZANOSTI određen je negativnim modelom sebe i pozitivnim modelom drugih (visoka anksioznost i nisko izbegavanje). Osobe sa ovim stilom imaju duboko usađeni osećaj da ne vrede. Njih karakteriše jaka zavisnost od drugih da bi održali pozitivnu sliku o sebi. One potvrđuju svoju vrednost kroz izrazitu bliskost u ličnim odnosima. Njihova nesigurnost uporište traži u partneru. Osiguranja i potvrde voljenosti koje dobijaju nikada nisu dovoljne, tako da često, tražeći od partnera konstantne potvrde, vezu pretvaraju u mučenje.

IZBEGAVAJUĆI OBRAZAC PARTNERSKE VEZANOSTI karakteriše pozitivni model sebe i negativni model drugih (niska anksioznost i visoko izbegavanje). Zbog negativnih očekivanja koje imaju u osnosu na druge osobe osobe ovog tipa izbegavaju bliskost sa drugim ljudima, održavaju osećaj sopstvene vrednosti negirajući vrednost bliskih odnosa i naglašavaju značaj nezavisnosti. U partnerske veze ulaze retko i bez očekivanja ili često, ali površno.

BOJAŽLJIVI OBRAZAC PARTNERSKE VEZANOSTI definisan je negativnim modelom sebe i negativnim modelom drugih (visoka anksioznost i visoko izbegavanje). Osobe sa ovim stilom visoko su zavisne od drugih osoba, jer kroz odnos sa njima traže potvrdu sebe i sopstvene vrednosti, ali istovremeno imaju negativna očekivanja od drugih, te su sklone izbegavanju bliskosti, da bi izbegle bol zbog potencijalnog gubitka i odbacivanja. Kao posledica toga njihove veze su retke ili haotične.

***Imajući u vidu sve što je do sad rečeno o prijateljstvu i partnerskoj

vezanosti, logično je pomisliti da postoji povezanost između ova dva pojma. Nameće se mišljenje da će osobe sa bliskim prijateljstvima imati formiran pozitivan model drugih i da će, samim tim, imati ili sigurni ili preokupirani obrazac partnerske vezanosti. Suprotno tome, da će osobe bez takvih prijateljstava imati formiran negativan model drugih i da če imati ili izbegavajući ili bojažljivi obrazac partnerske vezanosti.

METODOLOŠKI DEO PROBLEMA

6

Uzorak čine 100 studenata filozofskog fakulteta u Nišu. Od toga je 50 studenata ženskog i 50 studenata muškog pola. Svi ispitanici rođeni su između 1984. i 1990. godine. Instrumenti koje smo koristili su:

Skala prisnosti u prijateljstvu (PUP), i Upitnik za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti.

Problem istraživanja jeste da se ispita da li postoji razlika u odgovorima između osoba suprotnog pola na oba testa i da li se na osnovu odgovora na PUP-u može predvideti rezultat na upitniku za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti.

Za opis uzorka koristili smo statističko-deskriptivne metode, a za poređenje razlika između adolescenata suprotnog pola koristili smo T-test. Prisonov koeficijent korelacije smo iskoristili za ispitivanje povezanosti partnerskih obrazaca sa prisnošću u prijateljstvu.

OPIS UZORKA

Tabela 1. Odnos ispitanika suprotnog pola

U uzorku ima 50 ispitanika muškog i 50 ispitanika ženskog pola.

Tabela 2. Odnos ispitanika različitog godišta

U uzorku ima najviše ispitanika koji su rođeni 1988. godine i to 66. Ispitanika koji su rođeni 1989. godine ima 27 i čine drugu najveću grupu. Po 2 ispitanika rođena su 1984. i 1986. godine. Po jedan ispitanik rođen je 1985., 1987. i 1990. godine.

Tabela 3. Kolmogorov-Smirnov test

7

Pol Frekvencije %

Muški 50 50

Ženski 50 50

Godište Frekvencije %1984 2 21985 1 11986 2 21987 1 11988 66 661989 27 271990 1 1

Testirali smo normalnost odgovora Kolmogorov-Smirnovim testom i nije nađena statistična značajnost, što znači da distribucija odgovora jeste normalna.

PRIKAZ REZULTATA

Tabela 4. Osobine konačnog rezultata na PUP-u

U uzorku postoji makar jedan ispitanik koji ima konačan skor 80 (što je najmanji rezultat u uzorku) i

makar jedan koji ima 189 (što je najveći rezultat u uzorku). Prosek odgovora ispitanika (AS) je 136,52, a odgovori se međusobno razlikuju za 27,381 standardninh devijacija (SD).

Tabela 5. T-test – razlike po polu na skali PUP

Pol N AS SD Standardna greška AS

Konačan rezultat na PUP-u

Muški 50 119,66 23,676 3,348

Ženski 50 153,3

8 19,341 2,735

Ispitanici muškog pola imaju prosečan rezultat 119,66, a ispitanici ženskog pola 153,38 na skali PUP. Muškarci se međusobno više razlikuju u svojim odgovorima od žena (SD – 23,676 > 19,341).

Dobijena je statistička značajnost na T-testu, što znači da postoji razlika među

odgovorima ispitanika suprotnog pola na skali PUP.

Tabela 6. T-test – razlike po polu na subskali POZNAVANJE I DELJENJE


Poznavanje i deljenje

Muški 50 53,00 10,441 1,477Žensk

i 50 66,18 10,113 1,430

8


Kolmogorov-Smirnov Z 1,440Sig 0,132

N Min Max AS SDKonačan

rezultat na PUP-u

100 80 189 136,52

27,381

t-statistik df p (dvostrano)

Pol -7,799 98 0,000

Ispitanici muškog pola imaju prosečan rezultat 53,00, a ispitanici ženskog pola 66,18 na subskali Poznavanje i deljenje. Muškarci se međusobno više razlikuju u svojim odgovorima od žena (SD – 10,441 > 10,113).

Dobijena je statistička značajnost na T-testu, što znači da postoji

razlika među odgovorima ispitanika suprotnog pola na subskali Poznavanje i deljenje.

Tabela 7. T-test – razlike po polu na subskali PRIVRŽENOST


PrivrženostMuški 50 29,38 5,602 0,792Ženski 50 34,14 5,477 0,775

Ispitanici muškog pola imaju prosečan rezultat 29,38, a ispitanici ženskog pola 34,14 na subskali Privrženost. Muškarci se međusobno više razlikuju u svojim odgovorima od žena (SD – 5,602 > 5,477).


odgovorima ispitanika suprotnog pola na subskali Privrženost.

Tabela 8. T-test – razlike po polu na subskali POVERENJE I ODANOST


Poverenje i odanost

Muški 50 37,28 9,366 1,325

Ženski 50 53,06 5,950 0,841Ispitanici muškog pola imaju prosečan rezultat 37,28, a ispitanici ženskog pola 53,06 na subskali Poverenje i odanost. Muškarci se međusobno više razlikuju u svojim odgovorima od žena (SD – 9,366 > 5,950).


odgovorima ispitanika suprotnog pola na subskali Poverenje i odanost.

9

t-statistik df p (dvostrano)Pol -6,411 98 0,000


Pol -4,296 98 0,000


Pol -10,056 83,014 0,000

Tabela 9. T-test – razlike po polu na upitniku za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti


Poverenje i odanost

Muški 50 2,36 1,064 0,151

Ženski 50 2,68 1,133 0,160Ispitanici muškog pola imaju prosečan rezultat 2,36, a ispitanici ženskog pola 2,68 na upitniku za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti. Muškarci se međusobno manje razlikuju u svojim odgovorima od žena (SD – 1,064 < 1,133).

Nije dobijena statistička značajnost na T-testu, što znači da ne postoji razlika

među odgovorima ispitanika suprotnog pola na upitniku za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti.Tabela 10. Korelacija


Obrazci partnerske afektivne vezanosti

Pirsonov koeficijent 0,151p (dvostrano) 0,133

Ne postoji statistički značajna korelacija između rezultata na PUP-u i obrazaca partnerske afektivne vezanosti.

DISKUSIJA

Na osnovu analize rezlutata dobijenih na oba testa, zaključili smo da postoji razlika između adolesccenata suprotnog pola u pogledu prisnosti u prijateljstvu. Adolescenti se čak razlikuju na sve tri subskale PUP-a. To znači da devojke više poznaju svoje drugarice, da radije dele sa njima svoje tajne, probleme i radosti. Imaju više poverenja da će njihove tajne biti sačuvane i da će, ako bude bilo potrebno, naći oslonac u svojim drugaricama. Ova razlika međutim ne postoji kada su u pitanju obrasci partnerske afektivne vezanosti. Ne postoji razlika između adolescenata suprotnog pola u pogledu partnerskih obrazaca. Ne postoji ni jedan obrazac kome dominantno pripadaju devojke, a kome dečaci.

Analizom smo ustanovili da ne postoji povezanost između partnerskih obrazaca sa prisnošću u prijateljstvu, tako da se na osnovu odgovora na skali

10


Pol -1,456 98 0,149

PUP ne može predvideti kom obrascu partnerske afektivne vezanosti pojedinac pripada. Odnos koji pojedinac ima u bliskom prijateljstvu, nije nužno pokazatelj toga kakav će neko biti u partnerskoj vezi.

11

Documents

POVEZANOST PARTNERSKIH OBRAZACA SA PRISNOŠĆU U PRIJATELJSTVU