SADRŽAJ

UVOD 2

REORGANIZOVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA 4 PRESTANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA 5

LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA 6

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTVA 7

REORGANIZACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA 12

ZAKLJUČAK 14

LITERATURA 15

UVOD

Dinamika privrednog života zahteva sve složenije organizacione oblike privrednih subjekata. U cilju efikasnijeg poslovanja i snažnijeg nastupa na tržištu u borbi sa konkurencijom privredna društva se mogu povezivati. Postoje tri načina na koja se dva ili više privrednih društava mogu povezati.

Dva ili više lica se mogu povezati putem kapitala (društva povezana kapitalom), putem ugovora (društva povezana ugovorom) ili kombinacijom ova dva oblika (mešovito povezana društva).

REORGANIZOVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA

Privredno društvo može da proceni da bi bilo svrsishodno da se reorganizuje i tako postigne efekat boljeg poslovanja na tržištu i efikasnijeg suprotstavljanja konkurentima. Ova promena mora biti izvršena prema pravilima zakona o privrednim društvima i u skladu sa propisima koji pružaju zaštitu konkurencije.

Pod reorganizacijom podrazumevamo dve promene. Društvo može da promeni svoj status ili da promeni svoju pravnu formu.

Statusna promena privrednog društva, uopšteno govoreći, podrazumevala bi proces spajanja, podele i odvajanja

Spajanje privrednog društva može imati dva oblika:1) spajanje uz pripajanje;2) spajanje uz osnivanje.

Spajanje uz pripajanje je takva statusna promena kojom jedno društvo prestaje da postoji prenoseći drugom postojećem društvu celu svoju imovinu i obaveze, u zamenu za izdavanje akcija ili udela akcionarima ili članovima društva koje je prestalo da postoji spajanjem. Primera radi kompanija A prestaje da postoji jer se sva njena prava i obaveze utapaju u kompaniju B. Tim činom pripajanja kompanije A od strane kompanije B nastaje pravna posledica da kompanija A nestaje sa tržišta-briše se iz registra privrednih društava, a ostaje kompanija B (uvećana za sva prava i obaveze koja su pripadala komapniji A).

Spajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom dva ili više privrednih društava prestaju da postoje prenoseći celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje od novog društva akcija ili udela akcionarima ili članovima društava koja su prestala da postoje. Primer je kad se kompanije A i B spoje u jednu novu kompaniju C. Dakle A i B nestaju a nastaje kompanija C kao zbir svih prava i obaveza kompanija A i B.

PodelaReorganizovanje statusa putem podele može da bude:

1) podela uz pripajanje;2) podela uz osnivanje;

Podela uz pripajanje je statusna promena kojom privredno društvo prestaje da postoji podelivši svoju imovinu i prenoseći je na dva ili više postojećih društava u zamenu za izdavanje akcija ili udela društva sticaoca akcionarima ili članovima društva prestalog podelom. Konkretno to znači da se recimo kompanija A deli na dva dela i da se ta dva dela pripajaju postojećim kompanijama B i C.

Podela uz osnivanje je statusna promena kojom privredno društvo prestaje da postoji prenoseći na dva ili više novih društava koja se time osnivaju ili prenoseći na dva ili više društava koja se spajaju sa do tada postojećim društvom u nova društva svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela novih društava akcionarima ili članovima društva prestalog podelom. Kompanija A se deli na dva dela i od tih delova nastaju nove kompanije B i C a kompanija A prestaje da postoji.

Dominacija i zavisnost

Povezana privredna društva uvek obuhvataju jedno dominantno, kontrolno (matično) društvo i jedno ili više podređenih (zavisnih) društava.

Organizacioni oblik povezanih privrednih društava (putem kapitala, ugovora, mešovita) može biti koncern, holding, grupa društava ili neki drugi oblik organizovanja u skladu sa zakonom.

Koncern je takav oblik povezanih privrednih drušatva, kada kontrolnom društvu nije pretežna delatnost upravljanje podređenim društvima, već ono uz to upravljanje prevashodno obavljat neku poslovnu delatnost.

Holding podrazumeva takvo povezivanje privrednih drušatva, kod kojeg kontrolno društvo ima isključivo delatnost upravljanja podređenim društvima i finansiranja.

Prilikom povezivanje privrednih društava veoma je važno da ono bude u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu konkurencije (zaštita od monopola).

Kontrolno učešće u kapitalu jednog privrednog društva može imati onaj član ili akcionar (kontrolni član ili akcionar društva) koji sam ili sa drugim članovima ili drugim licima koja sa njim deluju zajedno (zajedničko delovanje) ima više od 50% vlasništa i glasačkih prava u privrednom društvu ili na drugi način vrši kontrolni uticaj nad upravljanjem i vođenjem poslova privrednog društva na osnovu svog svojstva člana ili akcionara (ili na osnovu zaključenog ugovora u skladu sa ovim zakonom).

Upravni odbor podređenog društva dužan je da za godišnju skupštinu akcionara ili članova društva pripremi pisani izveštaj o odnosima sa ostalim članicama društava povezanih kapitalom. Članovi ili akcionari društava povezanih kapitalom moraju biti informisani o strukturi grupe, sistemu upravljanja, licima koja upravljaju grupom, poslovima koji se obavljaju unutar grupe, kao i o principima rešavanja sukoba interesa pojedinog društva i drugih povezanih društava.

Pravila za društva povezana posebnim ugovoromKada se kao instrument oivezivanja privrednih društava javlja ugovor, u njemu se preciziraju odnosi između kontrolnog i zavisnog (zavisnih) društva Sačinjava se obavezno u pisanoj formi.

Taj ugovor sadrži naročito: prava i obaveze kontrolnog društva; mere zaštite podređenog društva; obim prenosa dobiti i kompenzacije podređenom društvu; pokrivanje gubitaka podređenog društva od strane kontrolnog društva; zaštitu ostalih akcionara ili članova podređenog društva; kao i mere zaštite poverilaca podređenog društva po prestanku ugovora.

Odvajanje

Statusna promena odvajanja privrednog društva:1) odvajanje uz pripajanje;2) odvajanje uz osnivanje;

Odvajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom privredno društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadajući deo obaveza na jedno ili više postojećih društava pri čemu to društvo ostaje da postoji kao pravno lice, a svi ili deo njegovih akcionara, odnosno članova, uz očuvanje principa ravnopravnosti, postaju akcionari odnosno članovi društva sticaoca uz zamenu akcija/udela akcionarima ili članovima društva deljenika za akcije/udele društva sticaoca. Deo kompanije A se odvaja i pripaja kompaniji B. U ovom slučaju ne prestaje da postoji kompanija A ali deo prava i obaveza prenosi na kompaniju B.

Odvajanje uz osnivanje je statusna promena kojom privredno društvo deljenik prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadajući deo obaveza na jedno ili više time novoosnovanih društava ili na jedno ili više društava sa kojima se spaja u novoosnovano društvo, uz zamenu akcija/udela društva deljenika za izdavanje akcija ili udela novih društava koja se time osnivaju akcionarima ili članovima društva deljenika. Deo kompanije A se odvaja i formira se nova kompanija B. Kompanija A nastavlja da postoji a novoformirana kompanija B je preuzela deo njenih prava i obaveza. Promena pravne forme privrednih društava

Promena pravne forme je prelazak iz jedne pravne forme u drugu koja je u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Primera radi društvo s ograničenom odgovornošću prelazi u akcionarsko društvo. Promena pravne forme privrednog društva registruje se i objavljuje. Posle promene pravne forme privredno društvo nastavlja da posluje kao isto pravno lice, ali druge pravne forme. To znači da promena pravne forme nije oblik prestanka privrednog društva.

PRESTANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA: LIKVIDACIJA I STEČAJ

Privrena društva nastaju upisom u odgovarajući registar i prestaju da postoje brisanjem iz tog registra. Nekada je taj prestanak rezultat volje vlasnika (članova društva) a nekada se to dogodi i bez njihove volje. Ovaj drugi slučaj najčešće će biti kada krše zakonske odredbe ili kada ne posluju dobro i usled prezaduženosti nisu u stanju da trajnije izvršavaju svoje obaveze. Društvo koje ne poštuje propisana pravila ili je veoma neuspešno prouzrokuje štetu drugim učesnicima na tržištu tako da je interes države da ih blagovremeno ukloni.

Privredno društvo može da prestane da postoji na tri načina. Prvi je statusnom promenom i o tome smo već govorili. Druga dva su likvidacija i stečaj i o tome će na ovom mestu biti više reči.

LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

Likvidacija privrednog društva predstavlja prestanak solventnog privrednog društva. Solventnost oličava sposobnost privrednog društva da trajno ispunjava svoje obaveze. Konkretno to znači da se postupak likvidacije sprovodi nad društvom koje ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza, ali prestaje da postoji iz nekih drugih razloga. Na primer privredno društvo će biti likvidirano ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti (jer ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u određenom roku ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost) Takođe može prestati u slučaju kada prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti ili pak istekom vremena za koje je osnovano i sl.

Likvidacija privrednog društva je veoma važan čin za svako privredno društvo i logično je da je osnov za njeno sprovođenje odluka ortaka, članova ili akcionara. Osnov likvidacije je odluka onih koji upravljaju privrednim društvom (jednoglasnom odlukom svih ortaka, jednoglasnom odlukom svih komplementara, odlukom koju donosi skupština članova društva ograničene odgovornosti, odlukom koju donosi skupština akcionara društva.

Veoma je važno da učesnici na tržištu budu informisani da je nad privredni društvom pokrenut postupak likvidacije zato postoji obaveza da se odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog društva prijavi i objavi u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Pravne posledice likvidacije

Kada se pokrene postupak likvidacije nastupaju određene pravne posledice koje pogađaju društvo. On ne može više preduzimati nove poslove, već samo poslove vezane za sprovođenje likvidacionog postupka (prodaja imovine, plaćanje poverilaca i dr.). Društvo ne može isplaćivati dividende niti se imovina društva može raspodeljivati ortacima, članovima ili akcionarima pre namirenja potraživanja poverilaca. Poslovanje privrednog društva mogu da vode ista lica koja su imala ovlašćenja i pre likvidacije, ali se sada nazivaju likvidacioni upravnici.

Likvidacioni upravnik

Likvidacioni upravnik privrednog društva zastupa privredno društvo. On završava tekuće poslovanje društva, naplaćuje potraživanja, izmiruje obaveze i unovčava imovinu društva.U okviru svojih ovlašćenja likvidacioni upravnik je odgovoran za vođenje poslova društva.

Polaznu osnovu u realizaciji postupka likvidacije čini sastavljanje bilansa stanja (likvidacioni bilans stanja). Njega sačinjava likvidacioni upravnik i podnosi ga ortacima ili komplementarima ili skupštini članova ili akcionara na usvajanje. U bilansu stanja navodi se stanje aktive i pasive društva, neophodne radnje za sprovođenje likvidacije i vreme potrebno za završetak likvidacije.

U slučaju da likvidacioni upravnik utvrdi da je imovina privrednog društva nedovoljna da se podmire sva potraživanja poverilaca, dužan je da odmah obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak stečaja (bankrotstva).Nakon što se podmire dugovi privrednog društva, likvidacioni upravnik sastavlja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka društva. Likvidacioni upravnik odgovara ortacima, članovima i akcionarima privrednog društva kao i poveriocima privrednog društva za štetu koju im prouzrokuje u izvršenju svojih dužnosti. Likvidacionom upravniku pripada pravo na nadoknadu troškova i na isplatu naknade za rad. Imovina privrednog društva u likvidaciji koja preostane posle namirenja poverilaca, likvidacioni upravnik će raspodeliti ortacima, članovima i akcionarima.

Brisanje iz registra

Posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva podnosi se zahtev da društvo bude brisano iz registra. Nakon toga ostaje obaveza čuvanja poslovnih knjiga i dokumenata privrednog društva u skladu sa propisima.

STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTVA

Pojam

Stečaj predstavlja oblik prestanka privrednog društva koji se sprovodi nad nesolventnim privrednim društvom. Nesolventnost znači nesposobnost plaćanja u dužem vremenskom roku. Ovaj postupak je uređen Zakonom o stečajnom postupku1. Na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija,primenjuje se poseban Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje (ipak sva pitanja koja nisu uređena tim posebnim zakonom, rešavaju se po Zakonu o stečajnom postupku).

Bankrotstvo i reorganizacija

Stečajni postupak obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. Bankrotstvo podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika. Prestaje da postoji privredni subjekt. Pod reorganizacijom se podrazumeva postupak koji ima za cilj spašavanje privrednog društva i njegov oporavak. Taj postupak podrazumeva namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije.

Nesposobnost plaćanja

Osnovna razlika između privrednog društva nad kojim se sprovodi stečajni postupak (bankrotstvo ili reorganizacija) i privrednog društva koje prestaje postupkom likvidacije je njegova nesposobnost za plaćanje.

Smatra se da je stečajni dužnik nesposoban za plaćanje ako:

1

1) ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; 2) je potpuno obustavio svoja plaćanja u periodu od 30 dana; 3) učini verovatnim da svoje već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću - preteća nesposobnost za plaćanje-pretpostavka nesposobnosti plaćanja

Stečajni postupak

Stečajni postupak se sprovodi pred trgovinskim sudom na čijem području je sedište stečajnog dužnika.

Stečajni postupak je hitan, pokreće se predlogom ovlašćenih predlagača, a završava odlukom u obliku rešenja. Stečajni postupak se sprovodi nad stečajnim dužnikom, a on može biti pravno lice i preduzetnik.

Kada taj predlog podnosi poverilac mora da učini verovatnim postojanje svog potraživanja, kao i da učini verovatnim da stečajni dužnik nije sposoban za plaćanje.

Ukoliko postoji opasnost od umanjenja imovine ili uništenja relevantne dokumentacije stečajno veće može odrediti adekvatne mere obezbeđenja u cilju sprečavanja da se to dogodi do pokretanja stečajnog postupka.

Na osnovu procene podataka iz predloga za pokretanje stečaja stečajno veće je nadležno ili da donese odluku o pokretanju stečajnog postupka ili da svojom odlukom odbije predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Pokretanje stečajnog postupka upisuje se u odgovarajući registar, a oglas se objavljuje na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Stečajni poverioci

U stečajnom postupku javlja se stečajni poverilac, kao lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.Osnovni princip kolektinog i ravnomernog namirenja poverilaca odnosi se samo na poverioce unutar istog isplatnog reda.

Svi stečajni poverioci se prema potraživanjima svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja. U prvi isplatni red spadaju potraživanja- troškovi stečajnog postupka. Drugi isplatni red čine neisplaćane neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka. Treći isplatni red obuhvata potraživanja po osnovu javnih prihoda. dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka, osim. U četvrtom isplatnom redu nalaze se potraživanja ostalih stečajnih poverilaca.Izlučni poverilac

Izlučni poverilac nije stečajni poverilac. On je lice koje ima stvarno ili lično pravo na određenoj stvari u stečajnoj masi i po tom osnovu ima pravo da traži da se stvar izdvoji iz stečajne mase. Dakle njegova stvar se po nekom osnovu nalazila kod stečajnog dužnika u momentu pokretanja stečajnog postupka i izlučni poverilac jednostavno traži da mu ona bude vraćena. Logično je da takva stvar ne ulazi u stečajnu masu, nego se izlučuje iz nje i vraća tom poveriocu.

Razlučni poverilac

U stečajne poverice ne spadaju ni poverioci koji imaju založno pravo ili pravo namirenja na stvarima ili pravima koja pripadaju stečajnom dužniku. Pravo razlučnih poverilaca je upisano u javne knjige ili registre i oni imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu. Ta imovina stečajnog dužnika se izdvaja iz mase, prodaje se i razlučni poverioci imaju pravo namirenja iz sredstava stečenih prodajom te imovine na kojoj su stekli razlučna prava. Na primer lice koje je stečajnom dužniku dalo kredit i ta sredstva obezbedilo hipotekom na poslovnoj zgradi, ima pravo da zahteva njenu prodaju mimo stečajnog postupka i iz sredstava dobijenih od prodaje, namirenje svog potraživanja. Ako se stečajni postupak pokrene nad primaocem finansijskog lizinga, davalac lizinga ima pravo na odvojeno namirenje i pravo prioriteta na predmetu lizinga.

Organi stečajnog postupka

Organi stečajnog postupka su: stečajno veće, stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.

Stečajno veće

Stečajno veće se sastoji od troje sudija od kojih je jedan predsednik veća.Stečajno veće: odlučuje o pokretanju stečajnog postupka; imenuje i razrešava stečajnog sudiju; imenuje i razrešava stečajnog upravnika obavlje i druge poslove određene ovim zakonom.

Stečajni sudija

Stečajni sudija: uvodi u dužnost stečajnog upravnika; određuje preliminarnu naknadu i nagradu stečajnom upravniku; odobrava nacrt plana reorganizacije stečajnog dužnika; odobrava nacrt rešenja o glavnoj deobi stečajne mase i obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.

Stečajni upravnik

Stečajni upravnik predstavlja najznačajniji operativni organ stečajnog postupka. Imenuje se rešenjem o pokretanju stečajnog postupka. Za stečajnog upravnika može biti imenovano lice koje je dobilo licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika, ima status privatnog preduzetnika i ima tri godine radnog iskustva. Njegova glavna uloga je da savesno i profesionalno upravlja imovinom kojom raspolaže kompanija u stečaju u cilju da se poverioci te kompanije namire u skladu sa zakonom.

Njegova je obaveza da savesno obavlja poverene mu poslove i da aktivnost bude u skladu sa zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike. Ukoliko se stečajni upravnik ne ponaša u skladu sa propisanim Agencija za licenciranje stečajnih upravnika može mu oduzeti licencu.

Za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je nepodobno (osuđeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za položaj stečajnog upravnika) ili bi u konkretnom slučaju bilo pristrasno i moglo da zloupotrebi svoju funkciju (srodnik ili bračni drug nekog od članova stečajnog veća, stečajnog sudije i direktora stečajnog dužnika, bio zaposlen ili bio član upravnog odbora ili nadzornog odbora stečajnog dužnika u poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka i sl.)

Stečajni upravnik ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stečajnog dužnika, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U obavljanju svojih poslova stečajni upravnik je dužan da preduzime sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika, sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom,napravi popis imovine , sastavi početni stečajni bilans, kao i poreski bilans, bez odlaganja obavesti o stečajnom postupku sve banke preko kojih stečajni dužnik posluje, kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju zaštite poverilaca, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima stečajnog dužnika, utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraživanja, unovči stvari i prava stečajnog dužnika, sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase itd.Svoje poslove treba da obavlja samostalno i s pažnjom dobrog stručnjaka, a po potrebi može da angažuje stručna lica. Za radnje koje utiču na stečajnu masu ( kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja značajnijeg dela imovine) stečajni upravnik obaveštava stečajnog sudiju i traži saglasnost odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na čija potraživanja ove radnje utiču.Stečajni upravnik ima status preduzetnika i odgovara neposredno svojom ličnom imovinom za sve štete nanete svim učesnicima u postupku, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom.

Stečajno veće će razrešiti stečajnog upravnika ako utvrdi da stečajni upravnik ne ispunjava svoje obaveze, ne poštuje propisane rokove, ne postupa nepristrasno u odnosu na poverioce ili po proteku jedne godine nije napravio zadovoljavajući napredak u unovčenju imovine koja ulazi u stečajnu masu. Stečajnom upravniku pripada pravo na nagradu za rad, kao i naknada stvarnih troškova.

Skupština poverilaca

Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci, a na skupštini se glasa srazmerno visini potraživanja. Najvažnija odluka koju donosi skupština poverilaca je da li će se stečajni postupak sprovoditi u cilju nastavka rada i reorganizacije stečajnog dužnika ili će stečajni postupak voditi bankrotstvu, prestankom rada stečajnog dužnika i prodajom imovine. Skupština poverilaca bira odbor poverilaca.Odbor poverilaca prati rad stečajnog upravnika i daje svoje mišljenje o načinu unovčenja imovine, daje saglasnost u vezi sa svim pitanjima koja su od izuzetne važnosti za imovinu (podizanje kredita, vođenje sporova većih vrednosti isl.) daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika i dr. Odbor poverilaca ima pravo na prigovore na rad stečajnog upravnika i žalbe na rešenja stečajnog sudije i stečajnog veća.

Posledice pokretanja stečajnog postupka po stečajnog dužnika

Jedna od vidljivijih posledica pokretanja stečaja nad subjektom (stečajni dužnik) je da poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacije sadrži oznaku "u likvidaciji".

Danom pokretanja stečajnog postupka prestaju prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle pokretanja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo.Punomoćja koja je dao stečajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju pokretanjem stečajnog postupka.

Pokretanje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima. Stečajni upravnik može da zadrži određeni broj zaposlenih, kao i da zaposli potreban broj lica radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije.

Uz firmu stečajnog dužnika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka "u stečaju", sa naznačenjem novog računa preko kojeg se vrši poslovanje stečajnog dužnika.

Danom pokretanja stečajnog postupka gase se računi stečajnog dužnika, a na zahtev stečajnog upravnika, otvoriće novi račun preko kojeg će se vršiti poslovanje stečajnog dužnika.

Danom pokretanja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim i mogu se realizovati jedino u stečajnom postupku.

Pojam stečajne mase

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.

Pokretanjem stečajnog postupka stečajni upravnik preuzima u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja. Popisuju se stvari koje ulaze u stečajnu masu, uz naznačenje njihove procene u visini očekivanog unovčenja. Sastavlja se lista svih poverilaca, a posebno se evidentiraju razlučni i izlučni poverioci i zaposleni kod stečajnog dužnika za iznose neisplaćenih zarada.

Stečajni upravnik je dužan da sastavi početni stečajni bilans u kom će navesti i uporediti aktivu i pasivu stečajnog dužnika. Pokretanjem stečajnog postupka smatra se da je počela nova poslovna godina.

Poverioci podnose prijave potraživanja pismeno stečajnom sudu.

Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom. Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice ili njegovi delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca.Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika ulazi u stečajnu masu i stečajni postupak se u odnosu na ovako dobijenu stečajnu masu nastavlja namirenjem stečajnih poverilaca.

Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine: novčana sredstva stečajnog dužnika na dan pokretanja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka. Odluku o deobi po zaključenju stečajnog postupka donosi stečajni sudija.

U slučaju da se u postupku završne deobe mogu u punom iznosu namiriti potraživanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik je dužan da preostali višak deobne stečajne mase preda akcionarima ili vlasnicima.

Stečajno veće donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka i ono se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije",

REORGANIZACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA

Reorganizacija predstavlja poslednju šansu za privredno društvo da se spasi bankrotstva. Tu šansu mu pružaju upravo lica kojima duguje.

Reorganizacija je moguća kada poverioci tog društva, analizom konkretne situacije, utvrde plan čijom bi realizacijom stanje u tom društvu bilo sanirano a oni namireni u određenoj meri. To znači da se stečajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pismenoj formi. Taj plan treba da ukaže na okolnosti koje su dovele do finansijskih teškoća i ponudi popis mera i sredstava za realizaciju plana, kao i detaljan opis mera koje je potrebno preduzeti i način na koji će se reorganizacija sprovesti.

Mere za realizaciju plana reorganizacije su između ostalog

1) zatvaranje neprofitabilnih pogona ili promena delatnosti;2) raskid ili izmena opterećenih ili nepovoljnih ugovora ili zakupa;3) odlaganje otplate dugova ili obezbeđivanje otplate u ratama;4) oprost dugova u celini ili delimično;5) pretvaranje duga u akcijski kapital;6) uzimanje novog kredita;7) pribavljanje nove investicije;8) otpuštanje zaposlenih; i dr.

Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase poverilaca. Nakon usvajanja plana reorganizacije svi poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa njim.

Usvajanjem plana reorganizacije u firmi odnosno nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka "u stečaju".

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, vlasnici akcijskog kapitala stečajnog dužnika ponovo stiču vlasnička prava na kapitalu.

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni dužnik ispunio sve obaveze predviđene planom reorganizacije, prestaju sva potraživanja poverilaca iz stečajnog postupka.

ZAKLJUČAK

Kapital povezivanje nastaje putem učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima društva. Primera radi to je situacija u kojoj kompanija A poseduje udeo (akcije) u kompaniji B čija je vrednost u visini od 25% osnovnog kapitala privrednog društva B.

Ugovorno povezivanje nastaje na osnovu ugovora. Kod ugovornog povezivanja kompanija A ne bi imala učešće u kapitalu kompanije B ali bi na osnovu ugovora imala određena upravljačka prava i tako bitno uticala na ponašanje te kompanije na tržištu.

Mešovito povezivanje se vrši kombinacijom ulaganja kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).

LITERATURA

prof. Antonijević dr Z, Privredno pravo - Organizacije udruženog rada i poslovi prometa, Beograd, 1989

Legradić dr R, Iz teorije vrednosnih papira -"Anali Pravnog fakulteta", Beograd, br. 1-2/60, str.49.

Carić dr S, Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Beograd, 1981,

Carić dr S. i Hribovšek dr F., Spoljnotrgovinska plaćanja, Beograd