Повезивање рачунара на Интернет

Повезивање рачунара на Интернет је слично повезивању рачунара у локалну мрежу.Ако је локална мрежа прикључена на Интернет онда је довољно укључити рачунар у локалну мрежу и он аутоматски има приступ Интернету.

У кућним условима основне приступне технологије су DSL или кабловски Интернет, и први корак при прикључивању рачунара јесте да од интернет провајдера закупимо приступ и добијемо домен (DSL или кабловски ).

У случају кабловског Интернета,коаксијални кабл кабловске телевизије(прва грана кабла оставља се за пренос телевизијског сигнала и укључује у телевизор а друга грана кабла у кабловски модем).

У случају DSL, телефонски кабл(прва грана кабла се укључује у телефон а друга грана кабла у DSL- модем)

Од модема (било кабловског или DSL) спроводи се UTP кабл, који се прикључује у рачунар или у рутер.

Након повезивања рачунара са модемом Интернет се обично може одмах користити.

Понекад је потребно извршити софтверско подешавање.Интернет провајдери дају детаљно упуство како извршити повезивање и подешавање и пружају техничку подршку.

ВЕБ Веб је систем међусобно повезаних докумената-

веб страница, које садрже текст,слике,видео-снимке и други мултимедијални материјал.Веб странице су повезане коришћењем веза тј. линкова и предствљају хипертекст.

За обележавање веб-страница користи се језик HTML а за опис њиховевизуелне презентације користи се језик CSS.

Kолекције страница повезаног садржаја називају се веб-сајтови.

Странице се чувају на веб-серверима и на захтев клијената преносе се на клијентске рачунаре, где их приказују специјализовани програми прегледачи веба тј.веб-браузери.Веб-сајтовима придружене су адресе(URL).

Страницама се приступа или директним уношењем адресе или праћењем веза са страницама истог или др.сајтова, често веб-претраживача, који приказују списак страница са појмовима које корисник претражује.

Веб странице се најчешће преносе коришћењем протокола HTTP.

Сваки URL састоји се од:• ознаке протокола• домена или IP адресе сервера и• путање до ресурса на серверу.

Прегледачи ВЕБ-аНајкоришћенији прегледачи веба су:Microsoft Internet ExplorerMozilla FirefoxGoogle ChromeOperaSafari …

Прегледачи садрже: поље за унос адресе(у којима се уноси URL

странице,односно сајта који се жели приказати)

Поље за претраживање(у које се уноси термин који се тражи,након чега се активира претраживач и приказују се резултати претраге)

Неки претраживачи(нпр. Google Chrome)немају посебно поље за претраживање,већ

се упит уноси у поље за унос адресе.

• Може се приказати више страница истовремено у посебним картицама(табовима)

• Могуће је поставити почетну страницу,која се аутоматски приказује приликом укључивања прегледача.

• Прегледачи чувају и историју посећених страница што омогућава да се лако пронађу странице које су недавно биле посећене.

• Могуће је снимање веб-страница на локални рачунар да би се могле прегледати и када нема приступа Интернету или ако се страница измени или уклони са сервера.

Претраживачи ВЕБ-а

Веб садржи огромну количину информација и често је тешко пронаћи информацију која нам је потребна.Веб просто не би функционисао без савремених претраживача веба, од којих је најкоришћенији Google (http://www.google.com)

Веб претраживачи садрже компоненту која се назива паук или кролер, која свремена на време преузима странице и складишти их.Текст са страница се индексира, тј.креирају се базе података које сваком термину придружују списак страница на којима се тај термин јавља.

Пошто се термини јављају на много страница пре приказивања кориснику потребно је на неки начин рангирати странице и прво приказати најрелевантније.

Google је увео алгоритам рангирања страница под називом Page Rank, који је заснован на бројању веза које воде ка страницама (страница ће бити добро рангирана ако има већи број улазних веза са страница које су саме добро рангиране)

Иако се претраживање врши једноставним уношењем речи у поље за претрагу,постоје неке технике које могу побољшати претрагу.Претраживачи увек приказују странице које садрже све термине које унесемо.Када желимо да прецизирамо претрагу, потребно је да унесемо више термина.

Код Google претраживача, ако наведемо реч или фразу под наводницима ,тада се приказују само оне странице које садрже ту реч или фразу искључиво у том облику.Ако се испред речи стави знак – приказују се само странице које не садрже ту реч.

ФОРУМИ

Форуми су веб сајтови који корисницима омогућују дискусију.

Дискусија је организована у тзв. нити- неко започиње нит на одређену тему постављањем прве поруке, а даља дискусија на ту тему тече одговарањем на поруке из те нити.

БЛОГОВИ

Блогови су лични дневници у којима корисници објављују своја размишљања о некој теми и деле их са јавношћу.

Корисници читају чланке које аутори блога постављају и могу јавно да их коментаришу и о њима дискутују.

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ Друштвене мреже као што су ,на пр.

Facebook,Twitter,Google+,Linkedin врло брзо су постале социјолошки феномен.Активних налога на овим друштвеним мрежама има неколико милијарди.Друштвене мреже корисницима омогућавају повезивање и остваривање контакта.

Корисници објављују статусе и могу да виде статусе својих контаката и тако буду обавештени о дешавањима у њиховом животу.

Статуси који им се допадају могу и јавно означити као омиљене(лајковати их)

Корисници одржавају своје профиле- странице на којима уписују своје основне податке, чувају своје фотографије итд.

o Twitter је мрежа за микроблоговање која дозвољава постављање статуса дужине највише до 140 карактера.

o Linkedin мрежа се углавном користи за пословну комуникацију.

Слободне енциклопедије

Слободне енциклопедије су најопсежнији и најдоступнији извори знања. Најзначајнија слободна енциклпоедија је Wikipedia(http://www.wikipedia.org).

Корисници добровољно попуњавају њен садржај и свако може да креира нове чланке или да исправља и допуњава постојеће.

Географски и информациони системи и интернет мапе

Географски информациони системи скр.ГИС су системи који садрже географске информације , мапе, сателитске снимке и базе података са интересантним географским тачкама.

Најзначајнији сервиси овог типа данас су Google Maps(http://www.maps.google.com),Google Earth,Bing Maps, PlanPlus(http://www.planplus.rs/)

Koрисници могу прегледати мапе или сателитске снимке наше планете на различитим нивоима увећања(зума), да претражују места(на основу адресе), да прегледају фотографије које су корисници поставили уз одређене географске локације и да траже најкраћи пут измежу две тачке , и то аутомобилом,јавним превозом или пешице.

Електронска трговина и банкарство

Почетком новог миленијума дошло је до експанзије пословања везаног за интернет, пре свега трговине преко интернета.

Или компаније продају своју робу и услуге појединачним купцима –В2С

Или компаније продају своје услуге другим компанијама-В2В

Или продавци појединачно продају своју робу и услуге појединачним купцима-С2С

Електронско учење

Електронско учење подразумева коришћење информационих технологија ,веба и интернета у области образовања.

Системи за организацију учења омогућавају наставницима да остављају електронски наставни материјал својим ученицима , организују тестирање,постављају резултате испитивања и слично.

Последњих година постало је популарно и образовање преко масовних слободно доступних курсева на интернету, који се организују потпуно електронски.

Најпознатији LMS систем је Moodle.

Квиз

Да ли је неопходан модем да би се повезали на Интернет?

Да Не

Браво одговор је тачан!!!!!

Даље

Одговор није тачан.Покушај поново!

Повратак

Даље

Веб је систем међусобно повезаних докумената-веб-страница

Да Не

Браво одговор је тачан!!!!!

Даље

Одговор није тачан.Покушај поново!

ПовратакДаље

Веб странице су повезане:

зумбомлинковимакоричењем

Браво одговор је тачан!!!!!

Даље

Одговор није тачан.Покушај поново!

ПовратакДаље

Избаци уљеза:Најкоришћенији прегледачи веба су:

Мozilla FirefoxFacebook

Internet ExplorerOperaGoogle Chrome

Браво одговор је тачан!!!!!

Даље

Одговор није тачан.Покушај поново!

ПовратакДаље

Лични дневници у којима корисници објављују своја размишљања о некој теми и деле их са јавношћу су:

Форуми Блогови

Браво одговор је тачан!!!!!

Даље

Одговор није тачан.Покушај поново!

ПовратакДаље