4. Praćenje kola i robe na železnici

4.1. O Javnom preduzeću "Železnice Srbije"

Osnovne delatnosti Javnog preduzeća Železnice Srbije – doskora Železničko transportnog preduzeća ( ŽTP ) "Beograd" su prevoz putnika i robe. Ostale delatnosti su: vuča vozova i održavanje vučnih jedinica, vozova i voznih sredstava, održavanje pruga i tehnički nadzor nad njima, nadzor nad drugim pružnim i staničnim objektima i postrojenjima, održavanje i izgradnja uređaja, postrojenja i instalacija i dr. Pored ovoga, ŽTP je i osnivač preduzeća koja se bave ugostiteljstvom i turizmom (Želturs), izdavačkom delatnošću (Želnid), spoljnom i unutrašnjom trgovinom, međunarodnom i unutrašnjom špedicijom i td.

Građevinska dužina mreže pruga iznosi oko 3.900 km, dužina magistralnih pruga je oko 1.800 km, a industrijskih koloseka oko 800 km. Lokomotiva, odnosno vučnih vozila ima preko 400, putničkih kola oko 800, a teretnih preko 16.000.

Osnovni nosilac svih aktivnosti u prevozu robe u JP “Železnice Srbije“, u organizacionom i transportno-komercijalnom smislu je Direkcija za robni saobraćaj. Preduzeće godišnje preveze oko 10.000 miliona tona robe i ostvari rad od preko 2.000 miliona neto-tonskih kilometara.

Roba koja se prevozi železnicom se deli u dve glavne grupe - kolske pošiljke i denčane pošiljke. Pod kolskim pošiljkama se podrazumeva roba za čiji prevoz se na osnovu zakona, tarifskih ili drugih propisa moraju zahtevati posebna kola ( ugalj, žito, rude, nafta, građevinski materijal, životinje, veliki kontejneri i td. ). Denčane pošiljke su gabaritno manje i može ih više stati na ili u jedna kola. S druge strane železnicom se mogu prevoziti i dugački tereti i vozila ( sa točkovima, gusenicama, saonama ) za čiji je prevoz neophodno koristiti više umetnutih vagona, a ponekad se i moraju dodati tzv. štitna kola na početku i kraju koja dodatno obezbeđuju utovarene stavri. Sva roba koja se prevozi železnicom nabrojana je u obimnoj klasifikaciji stvari koje su tu šifrirane i grupisane po srodnim grupama i podeljene u tri tarifska razreda . Prevozni troškovi će zato zavisiti od količine, odnosno mase robe, vrste robe, odnosno tarifskog razreda kome po klasifikaciji stvari pripada i od rastojanja na koje se prevozi. U prevozne troškove se takođe uključuju i naknade za sporedne usluge – na pr. korišćenje kolske vage i dizalice, troškovi carinjenja, pojenje i polivanje životinja, prevoz na industrijskim i posebnim kolosecima, korišćenje tovarnog pribora i td.

Zavisno od relacija na kojima se prevozi roba, odnosno od otpravne i uputne stanice, vrste saobraćaja su – unutrašnji, međunarodni ( odnosno uvoz i izvoz ) i tranzitni saobraćaj.

Komercijalni ugovori o prevozu su značajan segment robnog saobraćaja. U zavisnosti od količine i vrste robe koja se nudi na prevoz u nekom vremenskom periodu, kao i od obima pojedinačnih pošiljki (grupa od 4 i više kola, ili maršrutni voz od 500 neto tona robe ), postoji mogućnost ugovaranja tehničko - komercijalnih povlastica sa odelenjem za prodaju.

4.2. Praćenje teretnih kola i robe – trenutno stanje

Dokumenti za robni saobraćaj

Tarifa je skup propisa kojima se uređuju prevozni uslovi i načini računanja prevoznine. U zavisnosti od upotrebe prevoznog sredstva postoje: železnički prevoz i mešoviti ( kombinovani ) prevoz ( u prevozu učestvuje više grana saobraćaja ). Prema vrsti, pošiljka može biti denčana i kolska. Pod denčanom pošiljkom se podrazumeva pošiljka za koju pošiljalac ne zahteva isključivu upotrebu posebnih kola.

Slika 4.1. Deo tovarnog lista

Pošiljalac je dužan da za svaku pošiljku preda prevoziocu propisno ispunjen tovarni list ( Slika 4.1. – prema [10] ). Ukoliko u pošiljci postoji više od šest kola, podaci o njima se popunjavaju na dodatnom listu. U zavisnosti od vrste saobraćaja postoji unutrašnji i međunarodni tovarni list. Kada se radi o kolskoj pošiljci, potrebno je pre ostvarenja transporta naručiti kola potrebne vrste i količine. U tu svrhu se koristi kolska narudžbenica ( Slika 4.2. – prema [10] ).

2

Slika 4.2. Deo kolske narudžbenice

Smatra se da je ugovor o prevozu zaključen kada prevozilac primi stvar na prevoz sa tovarnim listom i potvrdi prijem stvari potpisom. Isto važi i za dodatni list ( koji je sastavni deo tovarnog lista ).

Posebnim dokumentima je propisan rad transportnog računovodstva i blagajničko poslovanje u robnim blagajnama železničkih stanica u otpravljanju i u prispeću.

4.3. Elektronska obrada

Tovarni list prati pošiljku od njenog predavanja na prevoz pa sve do isporuke. U njega su upisani svi neophodni podaci o pošiljci: i tehničko – transportni i finansijski. Sastoji se od skupine od pet numerisanih primeraka. U njemu postoje rubrike koje popunjava korisnik i rubrike koje popunjava prevozilac, u oba slučaja rukom ili pisaćom mašinom.

Posle izvršenog prevoza robe svi tovarni listovi se sa robnih blagajni stanica klasičnom službenom poštom dostavljaju u odeljenja kontrole prihoda u Beogradu i Novom Sadu, gde se počinje sa elektronska obradom, na mesečnom nivou. Za elektronsku obradu trenutno se koristi set PC DOS aplikacija razvijenih u Borland Pascal-u 7. Podaci sa tovarnih listova se unose na više računara koji su povezani u mrežu, ali same aplikacije nisu mrežne. Mreža se koristi samo za file transfer sa mesta unosa ( računara referenata ) na računar supervizora. Supervizor objedinjava materijal od svih referenata, ' prečišćava ' ga, proverava, objedinjava sa materijalom iz Novog Sada, vrši mesečne analize i štampa izlazne

3

liste ( koje dostavlja odgovarajućim sektorima Preduzeća ). Izlazne datoteke se, takođe, konvertuju i dalje statistički obrađuju na host računaru ( PL aplikacije ).

Slika 4.3. Program za unutrašnji robni saobraćaj

Glavni program za kalkulaciju ( čiji su screenshoot-ovi prikazani na slikama 4.3. – 4.5. ) baziran je na sistemu izlaznih datoteka ( koje su indeks-sekvencijalne ). Šifarnici i ostale pomoćne datoteke su ili Pascal-tipske ili tekstualne. Neophodne su relativno česte izmene programa zbog izmena u tarifskom sistemu prevoza.

Slika 4.4. Program za unutrašnji robni saobraćaj

Centralizovana obrada dokumentacije u Odeljenju kontrole prihoda i nemogućnost unosa podataka već na robnim blagajnama otpravnih i uputnih

4

stanica uslovljava velike rokove prikaza pre svega finansijskih rezultata robnog saobraćaja, što nije povoljno sa gledišta analize i rukovođenja u Preduzeću.

Slika 4.5. Program za untrašnji robni saobraćaj – faza objedinjavanja

Svi poslovi u okviru transportnog računovodstva i blagajničkog poslovanja u robnim blagajnama trenutno se obavljaju ručno.

4.4. Praćenje teretnih kola – trenutno stanje

Služba za praćenje teretnih kola obuhvata evidentiranje i praćenje teretnih kola na teritoriji cele železničke mreže Železnica Srbije, posredstvom računarske mreže. Linije su izvedene najvećim delom iz ŽAT-ove telekomunikacione mreže ( službena železnička mreža ), a jednim delom su uzete u zakup PTT linije. Komutirani pristup je omogućen preko ŽAT-ovih i PTT-ovih telefonskih brojeva. U postojećoj računarskoj mreži prenos podataka vrši se pomoću TCP/IP protokola. WAN mreža pokriva celu teritoriju Srbije, kao i susedne železničke uprave. Baza podataka se nalazi na host - računaru u poslovnoj zgradi u Beogradu.

Podaci kojima se ažurira baza, zahvataju se na prelaznim, ranžirnim i većim stanicama. U bazi su podaci o stanju kola, arhivi kola, prelazu stranih kola, prelazu domaćih kola, stanju vozova i arhivi vozova. Tabela stanja predstavlja trenutno stanje kola ( teretnih vagona ) na teritoriji države, odnosno poslednje evidentirane promene podataka o kolima ( stanica, voz, vreme, vrsta robe i td.) kao i neki raniji podaci bitni za kretanje kola (datum prelaza, vreme prelaza, granična stanica, uprava i td.).

Postoji potreba da se zainteresovanim licima omogući dobijanje informacija o trenutnoj poziciji kola i robe. S obzirom da stranke nemaju pristup Intranetu preduzeća, to može da se to ostvari pomoću Web prezentacije za praćenje stanja kola, u okviru Web sajta preduzeća. Na slici je prikazana ta jednostavna aplikacija. Kao sto je već rečeno, trenutno se lokacija kola zahvata na prelaznim, ranžirnim i većim stanicama. Podaci se unose ručno, preko tastature računara.

5

Slika 4.6. Prikaz lokacije teretnih kola preko site-a preduzeća

Uporedo sa podacima o teretnim kolima potrebno je u odgovarajuća dokumenta ( u papirnom i elektronskom obliku ) uneti i detaljne podatke o robi koja se prevozi, i to tehničke kao i komercijalno-finansijske podatke. Ti podaci se takođe preko WAN mreže Preduzeća prosleđuju bazi robe na host – računaru u Beogradu. Podaci o robi se trenutno unose ručno u odgovarajuće papirne dokumente ( pre svega tovarni list ), a tek na kraju obračunskog perioda se unose, kroz programe za kalkulaciju prevoznih troškova u odgovarajuće baze, odnosno datoteke i to samo u Odelenjima kontrole prihoda u Beogradu i Novom Sadu. Znači podaci se ne unose tamo gde nastaju – u magacinima i robnim blagajnama u otpravnim, odnosno uputnim stanicama, kao i na mestima gde eventualne promene nastaju na prevoznom putu robne pošiljke. Normalno je da se javlja potreba da su svi ti podaci dostupni mnogo ranije nego sada. To može najpre da se omogući na isti način kao kod praćenja vagona – kola i to u prvoj fazi unosom podataka preko tastature računara u jedinstvenu bazu, a u sledećoj fazi - automatskim unosom i čitanjem podataka preko radio talasa.

6