05. Pracenje bezbednosti saobracaja na osnovu direktnih pokazatelja.doc

8/18/2019 05. Pracenje bezbednosti saobracaja na osnovu direktnih pokazatelja.doc

1/36

5. Праћење безбедности саобраћаја на основу директнихпоказатеља безбедности саобраћаја

5. ПРАЋЕЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ОСНОВУ ДИРЕКТНИХ ПОКАЗАТЕЉА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

Вредновање безбедности саобраћаја представља изузетно сложен поступак.Током тог процеса неопходно је деинисати параметре! који ће на прави на"инодредити угроженост у саобраћају! као и њихове квантитативне вредностимеродавне за компарацију резултата утвр#ених параметара.

$иректни показатељи безбедности саобраћаја се односе на саобраћајне незгоде ињихове последице! и то су%&

апсолутни показатељи саобраћајних незгода 'број и структура незгода(!

апсолутни показатељи о последицама саобраћајних незгода 'број и

структура повре#ених! висина материјалне )тете(!

релативни показатељи о саобраћајним незгодама 'број незгода у односу на

број пре#ених километара! у односу на број возила и сл.(!

релативни показатељи о последицама саобраћајних незгода 'број

настрадалих у односу на број становника! у односу на број возила! у односуна број пре#ених километара и сл.(.

*ајзна"ајнији апсолутни показатељи о саобраћајним незгодама су+& укупан број саобраћајних незгода!

број саобраћајних незгода 'само( са материјалном )тетом

број саобраћајних незгода са настрадалим лицима!

број саобраћајних незгода са лаким телесним повредама! број саобраћајних незгода са те)ким телесним повредама!

број саобраћајних незгода са погинулим лицима!

пондерисан број саобраћајних незгода.

,во су показатељи који се пре свега односе на активну безбедност саобраћаја!мада структура незгода према тежини последица говори и о пасивној безбедности.

-псолутни показатељи о последицама саобраћајних незгода су& вели"ина материјалне )тете!

број настрадалих! број лак)е повре#ених!

број теже повре#ених!

број погинулих у саобраћајним незгодама.

*аведени показатељи односе се и на активну и на пасивну безбедност саобраћаја.Вели"ина материјалне )тете је те)ко упоредива изме#у разли"итих држава! "ак иизме#у разли"итих региона! округа и оп)тина једне исте државе. Посебна сметњасу инлација! промена националних валута и на"ин евидентирања материјалне)тете.

1 иповац! /.& Безбедност саобраћаја! 0П 12лужбени лист 2304! еоград! +667.2 8сто

99


2/36


: 3епублици 2рбији стварни износи укупних материјалних последица саобраћајненезгоде који би обухватили све губитке! )тете и тро)кове 'о)тећења на возилу!на терету! на путу! на објектима! временске и друге губитке! судске тро)кове!друге материјалне и нематеријалне )тете( се не евидентирају. 0едини податак оматеријалним последицама саобраћајне незгоде се добија од стране полицијских

службеника саобраћајне полиције. *акон извр)еног уви#аја саобраћајне незгодепроцењује се само материјална )тета на возилу 'возилима(.

2тепен тежине повреда нај"е)ће утвр#ује лекар! нај"е)ће накнадно. *а лицуместа само се евидентирају најзна"ајније повреде и прве 'лак)е( процене њиховетежине. : свакој незгоди одмах се евидентирају погинула лица! али је остављенамогућност да се у року од ;6 дана додају нови подаци! односно преина"еповре#ени и погинули. -псолутни показатељи се добијају једноставно!непосредним евидентирањем и бројањем.

3елативни показатељи безбедности саобраћаја се добијају као коли"ник неког одпредстављених апсолутних показатеља о броју незгода или њихових последица инеке друге зна"ајне вели"ине 'број становника! број воза"а! број возила! бројпре#ених километара! дужини деонице пута! број путних километара! итд.(. :анализи безбедности саобраћаја нај"е)ће се користе следећи релативнипоказатељи саобраћајних незгода&

број саобраћајних незгода 'свих незгода! незгода са настрадалим лицима

или пондерисани број незгода на %6.666 регистрованих воза"а(!

број саобраћајних незгода на %66 км пута!

број саобраћајних незгода на %6.666 возила!

број саобраћајних незгода на %66 милиона пре#ених километара!

број погинулих на %66.666 становника 'јавни ризик(!

број погинулих на %6.666 регистрованих возила 'саобраћајни ризик( и

број погинулих на %66 милиона пре#ених километара 'динами"ки ризик(.

$анас се при оцењивању стања безбедности саобраћаја на неком простору!држави! региону! округу или оп)тини нај"е)ће користе последња три показатеља!при "ему се оцењује тренутно стање ових параметара и успостављени тренд.

$а би се боље стекао увид у стање безбедности саобраћаја! као и увид колика је

угроженост у некој оп)тини 'територији! деоници исл.(! у овом раду су кори)ћени јавни и саобраћајни ризици.

$инами"ки ризик је веома важан показатељ безбедности саобраћаја! али збогнедостатака података о мобилности становни)тва по оп)тинама 3епублике2рбије га је немогуће пратити.


3/36

$. /укић& НИВО БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА У ЛОКАЛНИМ ЗАЈЕДНИАМА

анализе стања безбедности саобраћаја произилази из најновије светске иевропске праксе. Према !"#$%&' моделу свака анализирана територија! оп)тина

или деоница има неку од боја подељених у пет категорија. При томе се издвајајуоп)тине које су најугроженије! оп)тине са врло високим нивоом ризика ? тзв.1црне оп)тине4@ затим оп)тине са високим нивоом ризика 1црвене оп)тине4@средњим нивоом ризика 1наранAасте оп)тине4@ ниским > 1жуте оп)тине4 и веоманиским нивоом ризика > 1зелене оп)тине4.

5.1. СТАТИСТИЧКА АНАЛИЗА НА ОСНОВУ РЕЛАТИВНИХ ПОКАЗАТЕЉАБЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

Показатељи ризика који су кори)ћени у статисти"кој анализи су&

JПБН – Јавн !"# на $%н$в& '$н()!%ан$* +!$,а на%-!а(а/ 0а добијенна основу броја настрадалих лица по последицама на %6.666 становника пооп)тинама. Последице настрадлих су пондерисане одговарајућимкоеицијентима;.

( 1 5 50)10.000

.

ЛТП ТТП ПОГ ЈПБН

Бр становника

× + × + ×= × B '%(

СПБН – Са$+!а2а,н !"# на $%н$в& '$н()!%ан$* +!$,а на%-!а(а/ 0а

добијен на основу броја настрадалих лица по последицама на %.666регистрованих моторних возила по оп)тинама. Последице настрадалих лица сукао и код ризика 0П*! пондерисане одговарајућим коеицијентима.

( 1 5 50)1.000

. .

ЛТП ТТП ПОГ СПБН

Бр рег возила

× + × + ×= × '+(

JР'$* – Јавн !"# '$*н&/ 0а добијен на основу броја погинулих лица на%66.666 становника по оп)тинама.

100.000.

ПОГ ЈРпог Бр становника

= × ';(

3 ,дре#ени коеицијенти ? пондери за тежину последица саобраћајних незгода! добијени су наоснову укупних дру)твених последица које носе поједине врсте страдања. Вредностикоеицијената '%! 5 и 56( преузете су из пројекта& Ма()ра*е р)з)+а на ,ре-) др-а.н)/ (0те.а 1 реда! који је на /риминалисти"ко полицијској академији ра#ен за потребе 0авног предузећаCПутеви 2рбијеC.4 Пондери за изра"унавање вредности пондерисаног броја настрадалих лица '0П* и 2П*(! су увреме спрово#ења истраживања имали& вредност % за лаке телесне повреде! вредност 5 за те)кетелесне повреде и вредност 56 за смртне последице. Према последњем изве)тају 2ветске

асоцијације за путеве '1&%2 и спроведеним истраживањима! одре#ене су нове вредности пондерана основу укупних дру)твених последица које носе поједине врсте страдања. Вредност пондера јепромењена за те)ке телесне повреде и износи %6! док вредност пондера за погинуло лице износи75.

97


4/36


СР'$* – Са$+!а2а,н !"# '$*н&/ 0а добијен на основу бројанастрадалих по последицама на %6.666 регистрованих моторних возила пооп)тинама.

10.000. .

ПОГ

СРпог Бр рег возила= × 'B(

ЈР СН'$* 3 Јавн !"# %а$+!а2а,н/ н)"*$(а %а '$*н&4 04а добијенна основу броја саобраћајних незгода са погинулим лицима на %66.666 становникапо оп)тинама.

000.100.

.⋅=

становника Бр

СНпог БрСНпог ЈР '5(

СР СН'$* 3 Са$+!а2а,н !"# н)"*$(а %а '$*н&4 04а добијен наоснову броја саобраћајних незгода са погинулим лицима на %6.666 регистрованих

моторних возила по оп)тинама.

000.10..

.⋅=

возила рег Бр

СНпог БрСНпогСР '9(

JР'- > Јавн !"# '$*н&/ -)6#$ -))%н$ '$в!)7)н/ 0а добијен наоснову броја погинулих лица на %66.666 становника по оп)тинама.

100.000.

ПОГ ТТП ЈРп т

Бр становника

++ = × '=(

СР'- > Са$+!а2а,н !"# '$*н&/ -)6#$ -))%н$ '$в!)7)н/ 0адобијен на основу броја настрадалих по последицама на %6.666 регистрованихмоторних возила по оп)тинама.

000.10..

⋅+

=+


ТТП ПОГ тСРп '7(

ЈР СНна% 3 Јавн !"# %а$+!а2а,н/ н)"*$(а %а на%-!а(а4 04адобијен на основу броја саобраћајних незгода са настрадалим лицима на %66.666становника по оп)тинама.

000.100.

.⋅=

становника Бр

СНнас БрСНнас ЈР 'D(

СР СНна% 3 Са$+!а2а,н !"# н)"*$(а %а на%-!а(а4 04а добијен наоснову броја саобраћајних незгода са настрадалим лицима на %6.666регистрованих моторних возила по оп)тинама.

000.10..

.⋅=


СНнас БрСНнасСР '%6(

5.8. 9ОД:ЛСКИ ПРИСТУП ДОБИЈАЊА ВРЕДНОСТИИСТРА;ИВАНИХ ПАРА9ЕТАРА

9D


5/36


Eрежа путева мора да испуни потребе за мобилно)ћу људи и робе! уз

испуњавање великог броја захтева као )то су следећи& сво#ење на минимум

ризика од саобраћајних незгода и утицаја на окружење! по)товање буAетских

ограни"ења! подстицање економског развоја. *епрекидно праћење мреже путева

из перспективе безбедности постоји да би се оствариле дру)твене потребе. Eада је на располагању велики број метода за откривање проблема на пољу

безбедности ? као )то су ре.)з)ја безбедност) саобраћаја3 )нс(е+4)ја

безбеднот) саобраћаја3 +он56)+тна те/н)+а! и тд. > стварне саобраћајне

незгоде остају најбољи показатељ пропуста на мрежи путева.

Постојећи на"ин прикупљања података о саобраћајним незгодама не обезбе#ује

могућност да се евидентирају све њене последице! већ само оне најзна"ајније које

се прикупе 'нај"е)ће( у оквиру полицијских изве)таја. E:П 3епублике 2рбије

представља најзна"ајнију институцију у 2рбији за квалитетно и поуздано

прикупљање података.

2 обзиром да сарадњу органа оп)тинске управе и саобраћајне полиције треба

подићи на најви)и могући ниво! онда је логи"но о"екивати да саобраћајни

инжењери и други стру"њаци који се баве безбедно)ћу саобраћаја! у наредном

периоду располажу потребним подацима! тако да на основу квалитетне анализе

могу схватити проблеме и пројектовати мере у циљу превенције саобраћајних

незгода.


6/36


Представљени подаци могу помоћи у лак)ем разумевању постојећих проблема и

даљој анализи резлутата истраживања.


7/36


: даљем тексту представљен је модел истраживања ризика на примеру оп)тинеозница! на основу познатих података и параметара за добијање јавног исаобраћајног ризика.

Та+)а 5.8. рој регистрованих моторних возила и број становника@

територија оп)тине озницар. становника9

р. рег. мот. возила=

'+669. година(р. рег. мот. возила

'+66=. година(р. рег. мот. возила

'+667. година(

79.B%; %9.%97 %9.9D6 %=.;95

рој становника добијен је из базе података 3епубли"ког завода за статистикуLMMN&OOPQRSTU.UMVM.WXY.SUOVZ[O\][QZ.NLN! према попису из +66+. године. Под бројемрегистрованих моторних возила подразумевамо сва регистрована возила наподру"ју посматране оп)тине 'без прикљу"них возила и трактора(7. Подаци оукупном броју жртава 'погинулих( у саобраћајним незгодама! као и број погинулихна комплетној путној и ули"ној мрежи посебно су приказани за територију "итаве

оп)тине! а посебно за насеља на територијама оп)тина. 2ви подаци осаобраћајним незгодама и последицама добијени су на основу детаљне анализебазе података јединственог инормационог система E:П?а 3епублике 2рбије'082 E:П 3 2рбије(.


8/36


је ура#ено пре свега због "ињенице! да у 3епублици 2рбији локалне самоуправенемају деинисану надлежност на оним деловима државних путева'магистралних и регионалних(! који пролазе кроз територију оп)тине. *адлежностнад овим путевима има 3епублика! преко директног представника ? Eинистарстваза инраструктуру! односно јавног предузећа CПутеви 2рбијеC.

5.8.8.1. А'%$&-н '$#а"а-)D +)"+)(н$%- %а$+!а2а,а

: наредним табелама представљене су вредности свих апсолутних показатељабезбедности саобраћаја! који су кори)ћени за добијање ризика! посебно затериторију "итаве оп)тине! а посебно у насељима посматране оп)тине. Та+)а 5.E. рој погинулих лица у оп)тини озница

:купан бр.погинулих

'+669(


'+66=(


'+667(

р. пог. унасељима

'+669(


'+66=(


'+667(

; D %6 6 + B

Та+)а 5.F. рој те)ко повре#ених лица у оп)тини озница

:купан бр.те)ко

повре#ених

'+669(


повре#ених

'+66=(


повре#ених

'+667(

р. те)коповре#ених у

насељима

'+669(


насељима

'+66=(


насељима

'+667(

B5 5% 57 +9 +5 +%

Та+)а 5.5. рој лако повре#ених лица у оп)тини озница:купан бр.

лакоповре#ених

'+669(

:купан бр.лако

повре#ених

'+66=(

:купан бр.лако

повре#ених

'+667(

р. лакоповре#ених у

насељима

'+669(


насељима

'+66=(


насељима

'+667(

%5+ %99 %B= 76 7D 77

Та+)а 5.=. рој саобраћајних незгода са погинулим лицима у оп)тини озница

:купан бр.2* П,FD

'+669(

:купан бр.2* П,F

'+66=(

:купан бр.2* П,F

'+667(

р. 2* П,F унасељима

'+669(


'+66=(


'+667(; 7 7 6 + ;

Та+)а 5.>. рој саобраћајних незгода са настрадлим лицима у оп)тини озница

:купан бр.2* *-2%6

'+669(

:купан бр.2* *-2

'+66=(

:купан бр.2* *-2

'+667(

р. 2* *-2 унасељима

'+669(


'+66=(


'+667(

%5= %=7 %96 7B DD 77

5.8.8.8. Р)а-вн '$#а"а-)D +)"+)(н$%- %а$+!а2а,а

9 2* П,F ? број саобраћајних незгода са погинулим лицима10 2* *-2 ? број саобраћајних незгода са настрадалим лицима

=;


9/36


3елативни показатељи безбедности саобраћаја кори)ћени за статисти"ку анализустања безбедности саобраћаја на територији оп)тина 3епублике 2рбије и у датомпримеру за оп)тину озница! представљени су у поглављу 5.%. овог рада ?Статс)т)


10/36


*а основу података о броју и последицама саобраћајних незгода! броју становикаи регистрованих моторних возила одре#ене су вредности истраживаних јавних!саобраћајних и ризика добијених на основу пондерисаног броја саобраћајнихнезгода.

/онцепт оцене стања безбедности саобраћаја на територији неке оп)тине наоснову директних ? релативних показатеља безбедности саобраћаја! подразумевасврставање изра"унатих ризика у стандардизоване класе '5 класа( и приказивањеоценом у распону %?5. *ајнижа оцена '%( придружена је најви)им степенимаризика! односно одражава најнеповољније стање за посматрани показатељ! док најви)а оцена '5( указује на најмањи ризик! односно на најповољније стање поистом показатељу.

Eожемо рећи да се приликом рангирања оп)тина са највећом вредностиистраживаног ризика! донекле водило аналагојом у рангирању опасних деоницапутева%+. : овим моделима опасна места се нај"е)ће рангирају у три категорије.2ве категорије припадају рангу опасих места! али су њихове ја"ине припадностиразли"ите.

Постоји оправдано о"екивање да је у високо ризи"ним оп)тинама повећан бројспеции"них опасних места са великим бројем укр)тања > раскрсница@ затимповећан је број важнијих путева са већим обимом саобраћаја и сл. Тако#е!повећана концентрација незгода у појединим оп)тинама! може бити уследнеадекватног управљања саобраћајем! или неадекватним дизајном пута и сл. 2обзиром да у 2рбији јо) увек није усвојен одре#ен термин опасног места! илицрне та"ке! није постојала могућност да се резултати истраживања релативнихпоказатеља безбедности саобраћаја по оп)тинама 3епублике 2рбије! упореде са

бројем деинисаних опасних места на путевима у посматраним локалнимзаједницама. /ако је изражена проблематика везана за непостојање квалитетнебазе података саобраћајних незгода са одре#еним ? неопходним подацима ота"ној локацији места саобраћајне незгоде@ попут стационаже пута! `abкоордината 'Z и c@ d и G координата( и сл.@ оправдано је о"екивати да сеидентиикација опасних места у 2рбији ослони на детаљна теренскаистраживања и просторну расподелу саобраћајних незгода на не)то већимдеоницама путева! за )та је потребан дужи временски период и покретањеозбиљне студије.

: вези са претходно наведеним! у раду је прихваћен не)то слободнији! али ипак

нау"но прихватљив модел издвајања и рангирања оп)тина на основу података оброју и последицама саобраћајних незгода! у односу на истраживане параметре 'уна)ем слу"ају број становника! односно број регистрованих моторних возила(. :том смислу! модел је копија поку)аја господина 3унеа Gлвика '+66=( дасистематизује важна обележја црне та"ке! стим )то смо у овом слу"ају наведенитермин заменили термином најризи"није оп)тине као 1 ... општина која имавећу очекивану вредност ризика него друге општине, као резултат локалних фактора ризика...4.

Вредности истраживаних ризика приказани су у наредним табелама.

12 !"#$%&' > Gвропски програм оцењивања путева 'efa ? eXV[ fUUQUUgQ]M aSXWSVg(. *амењен јеоцењивању опасних места и деоница путева по јединственој методологији прихваћеној на нивоуцеле Gвропе. Подразумева категоризацију опасних деоница у пет деинисаних класа ризика.

=5


11/36


Та+)а 5.1


12/36


,цена2

*иво ризика'опис(

Са$+!а2а,н !"# %4!-н$*%-!а(аIа СР'$*

на основу броја погинулих лицау односу на %6.666 рег. мот.

возила

Са$+!а2а,н !"# %4!-н$*%-!а(аIа & на%)D& СР'$*K

на основу броја погинулих лица унасељу у односу на %6.666 рег. мот.

возила

класа

'интервал(

ранг

'боја(

класа

'интервал(

ранг

'боја(

5 врло низак до +!6 до %!6

B низак h+!6 > B!6( h%!6 > +!6(

; средњи hB!6 > 9!6( h+!6 > ;!6(

+ висок h9!6 > 7!6( h;!6 > B!6(

% врло висок преко 7!6 преко B!6

Та+)а 5.1F. /ласе 0авног ризика смртног страдања и те)ког повре#ивања! на

територији "итаве оп)тине и у насељима оп)тина

,цена2


Јавн !"# %4!-н$*%-!а(аIа -)6#$*

'$в!)7вIа ЈР'-' на основу броја погинулих и

те)ко повре#ених лица уодносу на %66.666 становника

Јавн !"# %4!-н$* %-!а(аIа -)6#$* '$в!)7вIа & на%)D&

ЈР'-'K на основу броја погинулих и те)ко

повре#ених лица у насељу у односуна %66.666 становника

класа'интервал(

ранг'боја(


ранг'боја(

5 врло низак до +5!6 до %+!5

B низак h+5!6 > 56!6( h%+!5 > +5!6(

; средњи h56!6 > =5!6( h+5!6 > ;=!5(

+ висок h=5!6 > %66!6( h;=!5 > 56!6(

% врло висок преко %66!6 преко 56!6

Та+)а 5.15. /ласе саобраћајног ризика смртног страдања и те)ког повре#ивања!

на територији "итаве оп)тине и у насељима оп)тина

,цена2


Са$+!а2а,н !"# %4!-н$*%-!а(аIа -)6#$*

'$в!)7вIа СР'-' на основу броја погинулих и

те)ко повре#ених лица уодносу на %6.666 рег. мот.

возила

Са$+!а2а,н !"# %4!-н$*%-!а(аIа -)6#$* '$в!)7вIа &

на%)D& СР'-'K на основу броја погинулих и те)ко

повре#ених лица у насељу у односуна %6.666 рег. мот. возила

класа

'интервал(

ранг

'боја(

класа

'интервал(

ранг

'боја(5 врло низак до %6!6 до 5!6

B низак h%6!6 > +6!6( h5!6 > %6!6(

; средњи h+6!6 > ;6!6( h%6!6 > %5!6(

+ висок h;6!6 > B6!6( h%5!6 > +6!6(

% врло висок преко B6!6 преко +6!6

Та+)а 5.1=. /ласе 0авног ризика на основу саобраћајних незгода са погинулим

лицима! на територији "итаве оп)тине и у насељима оп)тина

==


13/36


,цена2


Јавн !"# %а$+!а2а,н/н)"*$(а %а '$*н&4 04а

ЈР СН'$*на основу броја 2* са

погинулим лицима у односу на%66.666 становника

Јавн !"# %а$+!а2а,н/ н)"*$(а%а '$*н&4 04а & на%)D& ЈР

СН'$*Kна основу броја 2* са погинулим

лицима у насељу у односу на%66.666 становника


ранг'боја(


ранг'боја(

5 врло низак до 5!6 до +!5

B низак h5!6 > %6!6( h+!5 >5!6(

; средњи h%6!6 > %5!6( h5!6 > =!5(

+ висок h%5!6 > +6!6( h=!5 > %6!6(

% врло висок преко +6!6 преко %6!6

Та+)а 5.1>. /ласе 2аобраћајног ризика на основу саобраћајних незгода са

погинулим лицима! на територији "итаве оп)тине и у насељима оп)тина

,цена2


Са$+!а2а,н !"#%а$+!а2а,н/ н)"*$(а %а

'$*н&4 04а СР СН'$*на основу броја 2* са

погинулим лицима у односу на%6.666 рег. мот. возила

Са$+!а2а,н !"# %а$+!а2а,н/н)"*$(а %а '$*н&4 04а &

на%)D& СР СН'$*Kна основу броја 2* са погинулим

лицима у насељу у односу на %6.666рег. мот. возила


ранг'боја(


ранг'боја(

5 врло низак до +!5 до %!+5

B низак h+!5 > 5!6( h%!+5 >+!5(

; средњи h5!6 > =!5( h+!5 > ;!=5(

+ висок h=!5 > %6!6( h;!=5 > 5!6(

% врло висок преко %6!6 преко 5!6

Та+)а 5.1?. /ласе 0авног ризика на основу саобраћајних незгода са настрадалим

лицима! на територији "итаве оп)тине и у насељима оп)тина

,цена2


Јавн !"# %а$+!а2а,н/н)"*$(а %а на%-!а(а4

04а ЈР СНна%на основу броја 2* са

настрадалим лицима у односуна %66.666 становника

Јавн !"# %а$+!а2а,н/ н)"*$(а%а на%-!а(а4 04а & на%)D&

ЈР СНна%Kна основу броја 2* са настрадалим

лицима у насељу у односу на%66.666 становника

класа

'интервал(

ранг

'боја(

класа

'интервал(

ранг

'боја(5 врло низак до %66!6 до 56!6

B низак h%66!6 > %56!6( h56!6 >=5!6(

; средњи h%56!6 > +66!6( h=5!6 > %66!6(

+ висок h+66!6 > +56!6( h%66!6 > %+5!6(

% врло висок преко +56!6 преко %+5!6

Та+)а 5.1G. /ласе 2аобраћајног ризика на основу саобраћајних незгода са

настрадалим лицима! на територији "итаве оп)тине и у насељима оп)тина

=7


14/36


,цена2


Са$+!а2а,н !"#%а$+!а2а,н/ н)"*$(а %ана%-!а(а4 04а СР

СНна%на основу броја 2* са

настрадалим лицима у односу

на %6.666 рег. мот. возила

Са$+!а2а,н !"# %а$+!а2а,н/н)"*$(а %а на%-!а(а4 04а &

на%)D& СР СНна%Kна основу броја 2* са настрадалимлицима у насељу у односу на %6.666

рег. мот. возила


ранг'боја(


ранг'боја(

5 врло низак до 56!6 до +5!6

B низак h56!6 > =5!6( h+5!6 >;=!5(

; средњи h=5!6 > %66!6( h;=!5 > 56!6(

+ висок h%66!6 > %+5!6( h56!6 > 9+!5(

% врло висок преко %+5!6 преко 9+!5

Према деинисаним ранговима свакој оп)тини смо придружили одговарајућу боју

која карактери)е њен ниво ризика у односу на остале оп)тине у 2рбији. Тиме се

остварује једноставно праћење свих истраживаних > релативних показатеља

безбедности саобраћаја на одре#еној територији ? локалној самоуправи! односно

оп)тини у 3епублици 2рбији.

5.F. РИЗИLИ И КОРЕЛАLИЈЕ

5.F.1. Јавн %а$+!а2а,н !"0 на $%н$в& %а$+!а2а,н/ н)"*$(а I/$в/ '$%)(0а на -)!-$!, -ав) $'6-н)

8страживање ризика на одре#еној територији! путу или деоници пута представљавеома еикасан на"ин издвајања најопаснијих деоница! путева или посматранетериторије. 3ангирање и ме#усобно поре#ење оп)тина на основу изра"унатихвредности јавног и саобраћајног ризика представља веома озбиљан приступистраживањима на основу директних показатеља стања безбедности саобраћаја.: претходном делу рада навели смо укупно %6 разли"итих ризика "ије смовредности ра"унали за сваку локалну самоуправу. : циљу издвајања оних ризикакоји најбоље описују стање безбедности саобраћаја! извр)ено је ра"уњањекорелација свих изра"унатих параметара ме#усобно! као и са вели"ином 2редњевредности ризика за сваку оп)тину.

: досада)њим истраживањима стања безбедности саобраћаја у 2рбији! није сеексплицитно одре#ивала вредност и име одре#еног ризика на основу изра"унатихпараметара! који би био прихватљив за сва даља истраживања ? као ризик који нанајбољи на"ин описује стање безбедности у оп)тинама 3епублике 2рбије. *аиме!у до сада објављеним радовима на нау"ним и стру"ним скуповима и семинаримапосвећених унапре#ењу безбедности саобраћаја и поре#ењу оп)тина у 2рбијипрема тренутном стању безбедности! вредности ризика су се усмеравале одра"уњања најтежих последица саобраћајних незгода 'броја погинулих лица( уодносу на број становника 'односно број регистрованих моторних возила(! па сведо обајваљивања оних мапа које су у обзир узимале све последице незгода!пондерисане одговарајућим коеицијентима! у зависности од њихове тежине.

Eожемо уо"ити да се утицај појединих показатеља на стварно стање безбедностисаобраћаја! знатно разликује код појединих категорије ризика. $а би смо на

=D


15/36


најбољи на"ин издвојили један или два ризика! који ће бити најрелевантнијипоказатељи стања безбедности саобраћаја! извр)ено је издвајање онихпараметара! који су у највећој корелацији%; са 2редњом вредности свихизра"унатих ризика за територију сваке оп)тине.

$а би се квалитет издвајања одре#ених категорија ризика побољ)ао и потврдио!у"ињено је да се исти принцип усвоји за релативне показатеље на нивоу "итавеоп)тине! али и за вредности ризика добијене на основу саобраћајних незгода ипоследица на територији насељених ? урбаних подру"ја оп)тине. : табели 5.+6. судате вредности корелација свих ризика ме#усобно! или у односу на њиховусредњу вредност на териотирји "итаве оп)тине. 3изици који најви)е корелирајуса средњом вредно)ћу ризика! обележени су плавом бојом и биће детаљноистраживани као издвојени ? најбољи директни показатељи стања безбедностисаобраћаја за сваку оп)тину. Важно је нагласити да су за истраживање овихкорелација кори)ћени сви подаци о броју и последицама саобраћајних незгода засве оп)тине у 2рбији! )то додатно потвр#ује свеобухватност и релевантност

истраживања на овим просторима. Тако је издвојени ризик у потпуностирелевантан и прихватљив одраз стања безбедности саобраћаја на територијиоп)тина у 3епублици.

Та+)а 5.8


16/36


ризика страдања на основу укупног броја погинулих лица '03пог и 23пог(! спада уоп)тину са врло малим нивоом ризика! други показатељ попут 0авног ризикапондерисаног броја настрадлих лица '0П*(! или саобраћајног ризикасаобраћајних незгода са настрадлим лицима 23 2*нас! сврстава ову локалнусамоуправу у класу високо ризи"них оп)тина! у односу на друге оп)тине у

3епублициj

,дступања вредности корелација посматраних показатеља у односу на средњувредност ризика су не)то мања и кре#у се у распону од 6!=% до 6!D;. *ајвећавредност корелације у односу на 2редњу вредност ризика за сваку оп)тину!добијена је код 0авног ризика пондерисаног броја настрадалих лица 0П* иизноси 6!D;.

Поред наведеног! следећа највећа вредност корелације добијена је за 0авни ризик погинулих и те)ко повре#ених лица у саобраћајним незгодама '03п^тп( и износи6!D6. *а основу добијених вредности ризици са највећом релевантном снагом

корелације и приближавања средњој вредности свих ризика на територији "итавеоп)тине! јесу вредности јавног ризика и то 0П* и 03п^тп.

g!аh#$н 5.1. Тродимензионални приказ вредности ризика 03п^тп! 0П* и2редње вредности свих изра"унатих ризика

7%


17/36


5.F.1.1. Д,а*!а4 !а%'!6)Iа 3 !а%-&!аIа15 "(в$,)н/ !"#а на $%н$в&"!а&на-/ !"#а "а -)!-$!,& -ав) $'6-н)

/орелација говори о томе колико мере једне варијабле ути"е на повећање илисмањење друге варијабле. Поједини аутори користе и практи"није примере да би

објаснили појам корелације. Тако у приру"нику Стат)ст)+а 0 (с)/о6о7)ј)господина азара Тењовића! можемо наићи на термин који описује корелативниузајамни однос две варијабле! као мера једне иде Cруку под рукуC са мером другеваријабле. /орелацијом показујемо степен коварирања две варијабле! тј. степен укоме промена једне варијабле бива праћена променама у другој варијабли. *аиме!корелација изискује степен у коме посматрани ентитети имају исти релативниположај у односу на остале ентитете у погледу две варијабле.

*ајбоље се тип и степен повезаности може уо"ити граи"ким приказом та"ака!које су одре#ене вредностима ентитета 'јединица посматрања( на две варијаблеистовремено. : на)ем слу"ају вредности јединица посматрања су 0авни ризик

пондерисаног броја настрадалих лица на територији "итаве оп)тине ? 0П* и2редња вредност свих изра"унатих ризика 'Fраикон 5.+.(! као и 0авни ризик погинулих и те)ко повре#ених лица и 2редња вредност свих изра"унатих ризикапо оп)тинама 3епублике 2рбије.

b i V M M Q S N k X M ' e \ T \ i \ + 6 6 9 ? + 6 6 7 ? U Y Q X N U M \ ] Q ? M Q S \ M X S \ l V i \ M V Y Q X N U M \ ] Q % % Y _ % 9 % i (

m a n d _ o ? ; % ! 5 + 6 B ^ + ! 5 = 7 % _ Z ? 6 ! 6 6 + 9 _ Z p + @ 6 ! D 5 q X ] r . s ] M .

t X k l Q Y V i

u Q k \ v V a k V ] Vf k \ R w ] V S

x R

b X N X M

y V ] l \ z V

6 + 6 B 6 9 6 7 6 % 6 6 % + 6 % B 6 % 9 6

b S Q [ ] l V Y S Q [ ] X U M U Y \ L S \ T \ v V

6

+ 6

B 6

9 6

7 6

% 6 6

% + 6

% B 6

% 9 6

% 7 6

+ 6 6

+ + 6+ B 6

+ 9 6

+ 7 6

; 6 6

m a n d _

b S Q [ ] l V Y S Q [ ] X U M U Y \ L S \ T \ v V & m a n d _ & S o 6 ! D ; 6 + @ N o 6 6 ! 6 6 6 6

g!аh#$н 5.8. =>?@@A#BC$@ дијаграм ризика 0П* и 2редње вредности свихизра"унатих ризика! за територију "итаве оп)тине

15 $ијаграм распр)ења ? растурања у статисти"кој анализи оби"но се назива ? =>?@@A# DE?F#?G '2катер дијаграм(.

7+


18/36


,вакав граи"ки приказ представља дијаграм распр)ења %9. Прегледом дијаграмаможемо уо"ити да је генерални тренд та"ака изразито линеаран! односноормира издужену елипсу! )то само потвр#ује смисао ра"унања коеицијенталинеарне корелације! који у предметном слу"ају износи 6!D; за посматранеентитете ? вредности 'варијабле( 0П* и 2редња вредност свих ризика.

Вредност So6!D;6+ представља вели"ину коеицијента линеарне корелације'горњи леви уоквирени испис на дијаграму(! док вредност No66!6666поједностављено ре"ено представља вероватноћу да добијемо толики или већикоеицијент линеарне корелације на узорку дате вели"ине! ако у популацији нема

линеарне повезаности. $акле! )( 0tacno H t t P o!"#$no≥= .

*а овај јединствен на"ин можемо издвојити оне оп)тине код којих се упосматраном ентитету једна варијабла зна"ајно разликује од повећања односносмањења вредности друге варијабле. $ругим ре"има! уколико је у некој оп)тиниуо"ено изразито повећање 0авног ризика на основу пондерисаног броја

настрадалих лица '0П*( у односу на 2редњу вредност свих ризика! овај податак нас може навести да истраживање и анлаизу стања безбедности саобраћаја!усмеримо ка оној оп)тини каја има уо"ену изразиту нелинеарност посматранихваријабли. ,п)тине са највећим одступањем од правца пружања корелационеправе су& :б! /ањижа! -либунар! Велика Плана! 2опот и $ољевац.

b i V M M Q S N k X M ' e \ T \ i \ + 6 6 9 ? + 6 6 7 ? U Y Q X N U M \ ] Q ? M Q S \ M X S \ l V i \ M V Y Q X N U M \ ] Q % % Y _ % 9 % i (

m e a ^ { o ? ; ! B D % 9 ^ % ! ; % D % _ Z @ 6 ! D 5 q X ] r . s ] M .

t X k l Q Y V i

| V N X Y X

n Q k V a V k V ] v V

x R

b V Y U v \ u Q ] V i

6 + 6 B 6 9 6 7 6 % 6 6 % + 6 % B 6 % 9 6


6

+ 6

B 6

9 6

7 6

% 6 6

% + 6

% B 6

% 9 6

% 7 6

+ 6 6

+ + 6

+ B 6

m e a

^ {

b S Q [ ] l V Y S Q [ ] X U M U Y \ L S \ T \ v V & m e a ^ { & S o 6 ! D 6 + + @ N o 6 6 ! 6 6 6 6

g!аh#$н 5.E. =>?@@A#BC$@ дијаграм ризика 03п^тп и 2редње вредности свихизра"унатих ризика! за територију "итаве оп)тине

16 2татистика

7;


19/36


*а Fраикону 5.;. је приказан дијаграм распр)ења друге по вели"ини вредностикорелације 03п^тп у односу на 2редњу вредност изра"унатих ризика. Eожемоуо"ити да распр)еност та"ака посматраних варијабли ормира издужену елипсу.Вредност коеицијента линеарне корелације износи So6!D6++ уз вероватноћуNo66!6666. Eада поједине та"ке ? оп)тине! одступају од правца пружања

корелационе праве! оп)ти је закљу"ак да је висина кореалције изразито зна"ајна.*ајвеће одступање посматраних варијабли од правца пружања корелационеправе је код оп)тина& :б! 2авски Венац! апово! $ољевац и ела Паланка.

5.F.1.8. Д%-!+&0,) !)"&-а-а !"#а ЈПБН ЈР'-'

8деално дискриминативна скала је она "ија дистибуција је једнака или приближно једнака нормалној дистрибуцији. :колико се погледа хистограм дистрибуцијевредности 0авног ризика на основу пондерисаног броја настрадлих лица 0П*'граикон 5.B.(! као и одступање дистрибуције ове скале од нормалне! може се

увидети да ова скала има благи поремећај дискриминативности! јер њенадистрибуција одступа од нормалне. Fрубог поремећаја дискриминативности скале!у смислу бимодалности или полимодалности или тзв. }x~ дистрибуције нема.


20/36


истограм дистрибуције вредности ризика 03п^тп приказан је на Fраикону 5.5.3асподела вредности ове скале има мања одступања него претходна скаларизика 0П*! у односу на нормалну расподелу. *апомињемо да у истраживањимадиректних показатеља безбедности саобраћаја имамо вредности посматранихпараметара у виду рационалних бројева! који су у математи"ком смислу увек

позитивни! тако да дистрибуција резултата истраживања пре свега представљаграи"ки приказ добијених вредности! као и граи"ки приказ одступањадобијених резултата у односу на нормалну расподелу.


21/36


По претходно усвојеном моделу за ра"унање вредности ризика на територији"итаве оп)тине! добијене су вредности релативних показатеља у насељимапосматраних оп)тина. : циљу издвајања оних ризика који најви)е корелирају сасредњом вредно)ћу свих ризика! извр)ено је ра"унање коеицијента корелацијеза све ризике. 3езултати истраживања су приказани у табели 5.+%.! док су ризици

"ија је вредност коеицијента корелације већа од 6!D6 обележени плавом бојом.

Та+)а 5.81.%= Табела вредности корелација! ризициу насељима свих оп)тина 3епублике 2рбије

MNOOPQRSTNUV @WTXTYT 8


22/36


g!аh#$н 5.=. Тродимензионални приказ вредности ризика 03п^тп_! 0П*_ и2редње вредности свих изра"унатих ризика_ у насељима оп)тина

5.F.8.1. Д,а*!а4 !R%'!6)Iа 3 !а%-&!аIа "(в$,)н/ !"#а"а на%)D)на &!+ана '$(!&,а $'6-н)

: складу са претходно описаном улогом приказивања дисперзије посматранихентитета ? у на)ем слу"ају оп)тина на територији 3епублике 2рбије! изведени судијаграми за све ризике код којих је корелација са 2редњом вредно)ћуизра"унатих ризика већа од 6!D6@ то су& 0П*_! 03п^тп_! 03 2*нас_! 23п^тп_ и 232*нас_.

*а дијаграмима распр)ења посебно су издвојене локалне самоуправе које премавредностима посматраних ризика! имају највеће одступање од правца пружања

корелационе праве.


23/36


Претходно наведене оп)тине 'осим оп)тине Eало ‚рниће( припадају оп)тинамаса врло високим нивоом ризика на основу посматраног параметра! док оп)тинаEало ‚рниће има не)то бољу вредност ризика страдања у насељима! тако дапрема вредности 0авног ризика погинулих и те)ко повре#ених 03п^тп_ припадаоп)тинама са високим нивоом ризика. *а граикону 5.=. приказан је =>?@@A#BC$@

дијаграм 0авног ризика са настрадлим лицма ? 03 2*нас_! као прва улазнаваријабла и 2редња вредност изра"унатих ризика_! као друга улазна варијабла упроцесу изра"унавања корелације. ,п)тине које према наведеним параметриманајви)е одступају од правца пружања корелационе праве су& 2авски Венац!2опот! 2тари Fрад! *ови 2ад!


24/36


b i V M M Q S N k X M ' d V U Q k l V ? e \ T \ i \ + 6 6 9 ? + 6 6 7 ? U Y Q X N U M \ ] Q % % Y _ % 9 6 i (

m e a ^ { o ? ; ! B 9 7 5 ^ % ! ; 9 5 ; _ Z @ 6 ! D 5 q X ] r . s ] M .

f k \ R w ] V S

b M V S V a V T X Y V


a X z V S Q Y V i

ƒ V k X q S ] \ i Q

? + 6 6 + 6 B 6 9 6 7 6 % 6 6 % + 6 % B 6


? + 6

6

+ 6

B 6

9 6

7 6

% 6 6

% + 6

% B 6

% 9 6

% 7 6

+ 6 6

+ + 6

m e a

^ {

b S Q [ ] l V Y S Q [ ] X U M U Y \ L S \ T \ v V & m e a ^ { & S o 6 ! D 9 ; D @ N o 6 6 ! 6 6 6 6

g!аh#$н 5.?. =>?@@A#BC$@ дијаграм ризика 03п^тп_ и 2редње вредности свихизра"унатих ризика_ у насељима оп)тина


m e ' b d ] V U ( o 6 ! ; 6 B B ^ ; ! 9 7 ; D _ Z @ 6 ! D 5 q X ] r . s ] M .

n X W V M \ i

b X N X M


„ S Q ] l V ] \ ]

d X Y \ b V [

b M V S \ ` S V [

? + 6 6 + 6 B 6 9 6 7 6 % 6 6 % + 6 % B 6


? % 6 6

6

% 6 6

+ 6 6

; 6 6

B 6 6

5 6 6

9 6 6

m e

' b d ] V U (

b S Q [ ] l V Y S Q [ ] X U M U Y \ L S \ T \ v V & m e ' b d ] V U ( & S o 6 ! D 9 ; % @ N o 6 6 ! 6 6 6 6

g!аh#$н 5.G. =>?@@A#BC$@ дијаграм ризика 03 2*нас_ и 2редње вредности свихизра"унатих ризика_ у насељима оп)тина

7D


25/36



b e a ^ { o % ! % 7 B 5 ^ 6 ! B D 9 7 _ Z @ 6 ! D 5 q X ] r . s ] M .

n X W V M \ i

a k V ] [ \ … M Q

{ Q g Q S \ ]

b V Y U v \ u Q ] V iy w k V

d X Y \ b V [

b M V S \ ` S V [

ƒ V k X q S ] \ i Q

? + 6 6 + 6 B 6 9 6 7 6 % 6 6 % + 6 % B 6


? % 6

6

% 6

+ 6

; 6

B 6

5 6

9 6

= 6

b e a

^ {

b S Q [ ] l V Y S Q [ ] X U M U Y \ L S \ T \ v V & b e a ^ { & S o 6 ! D % + B @ N o 6 6 ! 6 6 6 6

g!аh#$н 5.1?@@A#BC$@ дијаграм ризика 23п^тп и 2редње вредности свихизра"унатих ризика_ у насељима оп)тина


b e ' b d ] V U ( o D ! 6 + + ; ^ % ! + D 7 9 _ Z @ 6 ! D 5 q X ] r . s ] M .

n X W V M \ i

b X N X M

a k V ] [ \ … M Q

b M V S V a V T X Y V

b V Y U v \ u Q ] V i| V N X Y X

y V ] l \ z V

? + 6 6 + 6 B 6 9 6 7 6 % 6 6 % + 6 % B 6


? + 6

6

+ 6

B 6

9 6

7 6

% 6 6

% + 6

% B 6

% 9 6

% 7 6

b e '

b d ] V U (

b S Q [ ] l V Y S Q [ ] X U M U Y \ L S \ T \ v V & b e ' b d ] V U ( & S o 6 ! D % + D @ N o 6 6 ! 6 6 6 6

g!аh#$н 5.11. =>?@@A#BC$@ дијаграм ризика 23 2*нас_ и 2редње вредности свихизра"унатих ризика_ у насељима оп)тина

D6


26/36


: погледу граграи"ког испитивања другог саобраћајног ризика са јакомвели"ином корелације са 2редњом вредно)ћу изра"унатих ризика ? 2аобраћајногризика саобраћајних незгода са настрадлим лицима 23 2*нас_! можемо уо"итиизражену нелинеарност у погледу посматране корелације код следећих оп)тина&2авски Венац! апово! 2тара Пазова! 2опот! огатић! Планди)те и /ањижа.

,п)тине 2опот и /ањижа припадају оп)тинама које према вредности 23 2*насприпадају категорији ниског и средњег нивоа ризика! док све остале оп)тинепрема истом параметру припадају оп)тинама са врло високим нивоом ризика.

: односу на претходно приказане дијаграме! највећи број оп)тина које имајуизразиту нелинеарност улазних параметара! припада категорији оп)тина са врловисоким нивоом ризика. То зна"и да оп)тине код којих је стање безбедностисаобраћаја у односу на релативне показатеље безбености боље! ви)е корелирајуу погледу истраживаних параметара. 2а друге стране! овакав закљу"ак намећепотребу да се код издвојених оп)тина извр)и детаљна анализа стањабезебдности саобраћаја! с обзиром на изражену нелинеарност посматраних

параметара. Тако#е! на основу излазних резултата можемо уо"ити да се одре#енброј оп)тина константно издваја у погледу одступања од правца пружањакорелационе праве. Те оп)тине су& 2авски Венац! 2опот! огатић! Планди)те иEало ‚рниће. /арактеристи"но за оп)тине 2авски Венац! Eало ‚рниће! иПланди)те јесте пролазак државних путева s реда кроз насељена урбана подру"јаових оп)тина. ,п)тине огатић и 2опот у својим насељеним! урбаним подру"јимаимају пружање државних путева ss реда ? регионалних путева.

,грани"ење у погледу истраживања ризика у насељеним ? урабним подру"јимаоп)тина! јесте "ињеница да се та"ан број оп)тина код којих се назив улице натериторији оп)тине поклапа са државним путем који пролази кроз насеље ? не

зна. *аиме! база података саобраћајних незгода 082 E:П?а 3епублике 2рбије+6

као могућност издвајања незгода које су се догодиле у насељу оп)тина! има уознаци државног пута на којој се незгода догодила. †илтрирањем незгода које седога#ају на државним путевима у некој оп)тини! управо зависи од ове ознаке.Та"ност података о правилном одабиру незгода које се дога#ају у насељу у односуна оне које се дога#ају изван насеља! није посебно истраживан. 2лободнапроцена аутора је да се та"ност овог податка разликује од оп)тине до оп)тине ида се креће у границама од %!6‡ до +6!6‡. Eе#утим! овај недостатак не умањујевредност и релевантност истраживања! наро"ито у погледу вели"ине ризикастрадања у посматраним оп)тинама. Тако#е! дужина путне мреже која није унадлежности локалних самоуправа 'у погледу одржавања и спрово#ења мерабезбедности саобраћаја(! не може да буде оправдање за стање безбедностисаобраћаја на посматраној територији. 2а друге стране! повећано присуствонезгода на оним путевима који су у надлежности органа локалне самоуправе!експлицитно издваја оп)тине које имају повећан ризик страдања на путевима иулицама које су у директној надлежности локалних самоуправа.

20 082 E:П 3 2рбије ? 0единствени инормациони систем Eинистарства унутра)њих послова3епублике 2рбије! покренут је %DD9. године. 8 поред појединих недостатака и даље је најбољи и једини инормациони систем у 3епублици 2рбији у погледу постојања и одржавања базе податакао саобраћајним незгодама! воза"има и регистрованим возилима.

D%


27/36


5.F.8.8. Д%-!+&0,) !"#а ЈПБНK ЈР'-'K ЈР СНна%KСР'-'K СР СНна%K

$истрибуција 0авног ризика пондерисног броја настрадалих лица 0П*_приказана је на граикону 5.%+. истограм дистрибуције вредности 0П*_ има

благи поремећај дискриминативности 'дистрибуција одступа од нормалне(. Fрубогпоремећаја дискриминативности скале! у смислу бимодалности илиполимодалности или тзв. }x~ дистрибуције нема. *ајвећи број оп)тина у односуна изра"унату вредност ризика налази се у границама од 6!6 до 56!6! )то припаданижим класама ризика. Eе#утим! знатан број оп)тина се налази у границама од56!6 до %66!6! )то их сврстава у ризи"не и високо ризи"не оп)тине премавредности 0авног ризика пондерисаног борја настрадалих лица.

• \ U M X W S V g ' d V U Q k l V ? e \ T \ i \ + 6 6 9 ? + 6 6 7 ? U Y Q X N U M \ ] Q % % Y _ % 9 6 i (

m a n d _ & t o 6 ! % + 6 D + 7 ; ; B @ N € 6 ! 6 5 6 6 @ | \ k k \ Q r X S U ? N € 6 ! 6 6 D D D D D D D = 7

m a n d _ o % 9 6 _ 5 6 _ ] X S g V k ' Z @ B 9 ! 6 5 B % @ ; D ! ; 5 6 B (

? 5 6 6 5 6 % 6 6 % 5 6 + 6 6 + 5 6 ; 6 6

m a n d _

6

% 6

+ 6

; 6

B 6

5 6

9 6

= 6

7 6

D 6

d X X r X R U

g!аh#$н 5.18. $истрибуција укупних скорова скале 0П*_

*а граикону 5.%;. приказан је хистограм дистрибуције вредности ризика 03п^тп_.*ајвеће одступање добијених вредности које уједно има и највећи утицај наодступање од нормалне ункције густине! припада категорији оп)тина "ија јевредност посматраног параметра од 6!6 до +6!6. ,п)тине за које су изра"унатеове вредности 0авног ризика погинулих и те)ко повре#ених! припадајукатегоријама ниског и веома ниског нивоа ризика.


28/36


То зна"и да у погледу дистрибуције вредности ризика 03п^тп_ имамо велики бројоп)тине са изразито ниским нивоом ризика у односу на оп)тине код којих је овајпараметар изразито висок. Тако#е! карактеристика расподеле вредности 03п^тп јесте бимодалност. *аиме! постоје две вредности које можемо издвојити каонајзна"ајније у односу на остале резултате истраживаног параметра. Прва је

уједно и највећа вредност у популацији! а припада оп)тинама са ризиком који је урангу оп)тина са ниским нивоом ризика према вредности 03п^тп_@ док другаприпада оп)тинама код којих је вредност 03п^тп_ врло висока.

У $(н$%& на '!)-/$(н$ нав)()н$ &-0а, н(!)#-н/ '$#а"а-)Dа на нв$!"#а & '$,)(н4 $'6-на4а 4$*& +- "!аi)н ($ -) 4)!) (а $'6-н)%а на,4аI4 нв$$4 %4!-н$* %-!а(аIа -)6#$* '$в!)7ваIа &%а$+!а2а,н4 н)"*$(а4а j'!'а(н&k на,%!$4а6н,4 $'6-на4а & С!+,.


m e a ^ { & t o 6 ! % % 9 6 ; 6 7 % % @ N € 6 ! 6 5 6 6 @ | \ k k \ Q r X S U ? N € 6 ! 6 6 D D D D D D D = 7

m e a ^ { o % 9 6 _ + 6 _ ] X S g V k ' Z @ ; ; ! 5 5 7 + @ + 7 ! 6 7 6 9 (

? B 6 ? + 6 6 + 6 B 6 9 6 7 6 % 6 6 % + 6 % B 6 % 9 6 % 7 6 + 6 6 + + 6 + B 6

m e a ^ {

6

5

% 6

% 5

+ 6

+ 5

; 6

; 5

B 6

B 5

5 6

d X X r X R U

g!аh#$н 5.1E. $истрибуција укупних скорова скале 03п^тп_

: погледу расподеле вредности саобраћајног ризика погинулих и те)коповре#ених у насељима ? 23п^тп_ можемо уо"ити да постоји знатан број оп)тинакоје немају погинулих и те)ко повре#ених лица у саобраћајним незгодама'Fраикон 5.%B.(. То овој дистрибуцији вредности истраживаног параметра дајеодре#ену карактеристику! мада бимодалност није у тој мери изражена као код0авног ризика погинулих и те)ко повре#ених ? 03п^тп_. 3асподела вредностиодступа од нормалне густине расподеле! ме#утим највећи број оп)тина налази сеу вредностима од %6 до ;6! )то покрива опсег ризика од ранга средње вредностиризика! до оп)тина код којих је вредност ризика 23п^тп_ врло висока. Тако#е!можемо издвојити две оп)тине 'огатић и Темерин(! код којих се вредност

посматраног параметра зна"ајно разликује од остале дистрибуције резултата.

D;


29/36


В)#а (%')!",а !)"&-а-а %-!аiван$* 'а!а4)-!а '$-в!7&,) в)#)!а"#) 4)7& $'6-на4а на!$-$ & '$*)(& %-!а(аIа на '&-)в4а &0а4а #$,) %& & на()iн$%- $#ан/ %а4$&'!ава.

*ормалност расподеле вредности резултата јавног ризика саобраћајних незгода

са настрадлим лицима ? 03 2*нас_! приказана је на граикону 5.%5. : погледурасподеле вредности можемо закљу"ити да дистрибуција резултата 03 2*нас_има знатно мања одступања од нормалне густине расподеле вредности претходноиздвојених ризика страдања у насељима оп)тина. Та особина ункцијерасподеле је наро"ито изражена код другог истраживаног ризика на основу свихсаобраћајних незгода са настрадалим лицима ? 23 2*нас 'Fраикон 5.%9.(. ,воупућује на "ињеницу да је дистрибуција варијабле вредности истраживаногпараметра безбедности саобраћаја! добијеног на основу саобраћајних незгода санастрадалим лицима у популацији оп)тина 3епублике 2рбије најближанормалној! односно има најмања одступања од нормалне расподеле варијабли упопулацији у односу на друге истраживане ризике у насељима оп)тина.

/арактерситика расподеле добијених вредности и јавног и саобраћајног ризика наоснову саобраћајних незгода са настрадлим лицима! јесте да немају елементебимодалности и полимодалности! већ се резултати групи)у око једне највећевредности која се нај"е)ће јавља у серији добијених резултата.

/од расподеле вредности 23 2*нас_ највећи проценат оп)тина припадавредностима ризика од B6 до %66! )то је у рангу оп)тина са средњим и високимризиком страдања на основу добијених вредности 23 2*нас.


b e a ^ { & t o 6 ! 6 7 = + B % ; + 9 ; @ N € 6 ! + 6 6 6 @ | \ k k \ Q r X S U ? N € 6 ! 6 6 D D D D D D D = 7

b e a ^ { o % 9 6 _ 5 _ ] X S g V k ' Z @ % B ! 9 5 7 + @ % 6 ! = D B B (

? % 6 6 % 6 + 6 ; 6 B 6 5 6 9 6

b e a ^ {

6

5

% 6

% 5

+ 6

+ 5

; 6

; 5

d

X X r X R U

g!аh#$н 5.1F. $истрибуција укупних скорова скале 23п^тп_

DB


30/36



m e ' b d ] V U ( o % 9 6 _ 5 6 _ ] X S g V k ' Z @ % 6 6 ! + 6 7 5 @ = 5 ! 7 + 9 % (

? % 6 6 ? 5 6 6 5 6 % 6 6 % 5 6 + 6 6 + 5 6 ; 6 6 ; 5 6 B 6 6 B 5 6 5 6 6 5 5 6 9 6 6

m e ' b d ] V U (

6

5

% 6

% 5

+ 6

+ 5

; 6

; 5

B 6

B 5

5 6

d X X r X R U

m e ' b d ] V U ( & d o % 9 6 @ ƒ Q V ] o % 6 6 ! + 6 7 5 ; 9 @

b M [ t Y o = 5 ! 7 + 9 % + 6 D @ ƒ V Z o 5 ; % ! = 6 + % 5 ; @ ƒ \ ] o 6

g!аh#$н 5.15. $истрибуција укупних скорова скале 03 2*нас_


b e ' b d ] V U ( & t o 6 ! 6 5 7 ; B ; 5 % 6 9 @ N € ] . U . @ | \ k k \ Q r X S U ? N € 6 ! + 6 6 6 6 6 6 6 ;

b e ' b d ] V U ( o % 9 6 _ + 6 _ ] X S g V k ' Z @ B B ! + ; 7 ; @ + 7 ! % D 7 ; (

? + 6 6 + 6 B 6 9 6 7 6 % 6 6 % + 6 % B 6 % 9 6

b e ' b d ] V U (

6

% 6

+ 6

; 6

B 6

5 6

d X

X r X R U

g!аh#$н 5.1=. $истрибуција укупних скорова скале 23 2*нас_

D5


31/36


5.5. 9АПИРАЊЕ РИЗИКА У УРБАНИ9 ДЕЛОВИ9А ОПlТИНА – НАСЕЉИ9А

Безбедност на не+о, (0т03 об)


32/36


5.5.1. Јав !"# %-!а(аIа #$!*$ван '$н()!%ан4 +!$,)4 на%-!а(а/0а & на%)D4а – ЈПБНK Јавн !"# %-!а(аIа на $%н$в& +!$,а'$*н&/ -)6#$ '$в!)7)н/ 0а & на%)D4а ЈР'-'K

,снова квалитетног управљања безбедно)ћу саобраћаја представља смањење!

односно елиминисање ризика од настанка саобраћајних незгода и страдања усаобраћајном систему. : ре)авању саобраћајних проблема 'поред пројектанатапута! произво#а"а возила и психолога(! све ви)е се укљ�

Documents

05. Pracenje bezbednosti saobracaja na osnovu direktnih pokazatelja.doc