Praenje uticaja klimatskih promenana zdravlje ljudi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

Prim.dr Sneana Mati-Besarabi Prim.dr Dr Slobodan Toovi, Mr sc.Dr Slavia Mladenovi

Otkrivanje i merenje efekata na zdravlje usled tj. pod uticajem klimatskih promena potrebno je kako bi se obezbedilo dovoljno podataka na osnovu kojih je mogue bazirati nacionalne i meunarodne politike za njihovu kontrolu i prevenciju.

Podaci koji se odnose na uticaj klimatskih promena na zdravlje moraju biti veoma pouzdani, paljivo odabrani i sakupljeni, a zatim analizirani, kako bi bili sigurni da su nastali pod uticajem klimatskih promena.

Klima se definie kao proseno stanje ili proseno vreme, statistiki opis srednjih vrednosti atmosfere u odreenom regionu za odreeni vremenski period, najee 30 godina.Meteorologija ili vremenske prilike na dnevnom nivou su manifestacije klime na jednom mestu u odreeno vreme.

Dokazi podaci o klimatskim promenamaPraenje i interpretacija uticaja klimatskih promena na zdravlje nije jednostavno beleenje pojedinih zdravstvenih pojava kroz vreme. To takoe zahteva analitiki proces kvantifikovanja komponenti promene u ovim zdravstvenim pojavama koje bi mogle biti pripisane izmerenim promenama u datim klimatskim uslovima. Zato se moemo upitati ta bi bio cilj praenja, da li direktni dokazi u promenama zdravlja kao rezultat klimatskih promena, ili da pokaemo da je dolo do promene u bolesti u kratkom vremenu usled novih meteorolokih uslova.

Centralno pitanje za javno zdravlje je do kog stepena je populacija u stanju da se adaptira na klimatske promene, obzirom da ona odreuje (determinie) njihovu vulnerabilnost uticajima buduih klimatskih promena. Vulnerabilnost populacije koja je uslovljena promenama u meteorolokim faktorima moe uticati na pojavu promena u pojedinim bolestima ak i ukoliko ne beleimo predominantne klimatske uslove.

Efektivno praenje (efektivni monitoring) ne moe biti jednostavno sekvencijalno beleenje (registrovanje) markera bolesti osetljivih na klimatske promene, on istovremeno mora paralelno pratiti podatke iz ivotne sredine znaajne za populaciju.

Osnovni principi uspostavljanja monitoringa Registrovanje osetljivosti na klimu bie prikazano kroz zapaanje zdravstvenih efekata nastalih usled prolaznih ili geografskih klimatskih varijacija, ili evidencijom klimatskih efekata na komponente procesa prenoenja bolesti u spoljnoj sredini ili laboratoriji.Kada se radi o infektivnim bolestima veoma je vano detaljno poznavanje ciklusa prenoenja u cilju identifikovanja glavnih opasnosti.Osnovni kriterijumi za izbor bolesti i postavljanje monitoringa trebalo bi da ukljue sledee:

Monitoring (praenje) bi pre svega trebalo da bude usmereno prema znaajnim pretnjama javnog zdravlja. To mogu biti bolesti sa veoma visokom prevalencom i/ili tekim klinikim simptomima koje e rezultirati velikim gubitkom godina ivota Disability Adjuste Life Years (DALY`s) ili e postati visoko prevalentne u uslovima klimatskih promena.

direktni efekti izloenosti niskim i visokim temperaturama,efekti na zdravlje u vreme ekstremnih pojava (poplava, jakih vetrova, sua),poveanje frekvence bolesti koje se prenose vodom i hranom,geografske promene i alteracije.Prioriteti visokog stepenaU tom smislu uzeti su u obzir oni elementi kojima se identifikuju najvaniji zdravstveni problemi kako za istraivanje tako i za praenje na globalnoj skali. Ti prioriteti ukljuuju sledee:

druge bolesti koje prenose vektori, ukljuujui krpeljni encefalitis, Lajmsku bolest, Toscana virus,pojavu aeroalergena, posebno polena,bolesti koje prenose glodari, ukljuujui hantavirus i leptospirozu,tetno cvetanje algi i biotoksina.Prioriteti manjeg znaaja

Prioriteti e varirati izmeu regiona sa razliitim klimama, nivoom socioekonomskog razvoja i spektra bolesti. Izmenjena proizvodnja hrane, promene u stepenu zagaenosti vazduha i socijalna, ekonomska i demografska kretanja (dislokacije) usled efekata na ekonomsku infrastrukturu, kao i izvori snabdevanja predstavljaju dodatne elemente o kojima treba razmiljati, a koji su povezani sa klimom i u nekim podrujima mogu biti od visokog prioriteta.

Zdravstveni markeri Veoma je neizvesno kada se radi o zdravstvenim indikatorima koje odabrati. Izbor markera zavisi od zdravstvenih problema u regionu.Registrovanje svih promena u ivotnoj sredini neophodno je za interpretaciju promena u svim bolestima osetljivim na promenu klime.

starosnu strukturu populacije koja je izloena klimatskim promenama,ukazivanje na stopu bolesti, posebno kardiovaskularne, respiratorne i dijarealnu bolest,nivo socioekonomskog razvoja,stanje ivotne sredine npr. korienje zemljita, zagaenost vazduha, kvalitet stanovanja,kvalitet zdravstvene zatite,posebni programi kontrole npr. programi kontrole vektora. Izbor koje e varijable biti merene zavisie od specifine bolesti, ali osnovne kategorije kofaktora ili faktora modifikatora ukljuuju:

Zakljuci Mora se imati na umu da je proces klimatskih promena postepen i da se moe registrovati nakon nekoliko dekada, iz tog razloga uticaj na zdravlje e biti sporije razvijan. Kroz dui vremenski period dolazi do promena u faktorima rizika koji nisu vezani za klimu, a takoe i u otkrivanju i registrovanju bolesti. Praenje uticaja klimatskih promena na zdravlje ljudi je vaan zadatak kojim javno zdravstvena funkcija obezbeuje podatke o uticaju zasnovane na strunoj i naunoj osnovi.

Ovi faktori e esto oteati da se proceni doprinos klimatskih promena u trendovima optereenosti bolestima, i da se rano otkrije uticaj na zdravlje. Zato praenje uticaja u ovom domenu treba organizovati, postaviti tako da bi se uticaj kofaktora minimizirao, umanjio.Postoje razliite baze podataka o ekstremnim meteorolokim, vremenskim pojavama koje se mogu koristiti. Neophodno je ujednaiti aplikacije kako bi se mogle porediti.Bez obzira na formu monitoringa, interpretacija i evidencije bie uraene po standardnim procedurama, treninzima o obezbeenju kvaliteta i kontroli kvaliteta. Multipli podaci moraju biti meusobno povezani, i predstavljeni dugotrajnim vremenskim serijama u praenju zdravstvenih efekata u populaciji.

Tabela 1.Rezime efekata na zdravlje vezanih za vreme i klimu

Tabela 1.Rezime efekata na zdravlje vezanih za vreme i klimu

Zdravstveni poremeajiPoznati efekti usled vremenskih i klimatskih promenaMortalitet kardiovaskularni, respiratorni, smrtnost usled toplotnog udara V i Y forma odnosa izmeu temperature i mortaliteta u populaciji u temperaturnim klimama kratkotrajni porast mortaliteta u vreme toplotnih talasa Smrt usled toplotnog udaraAlergijski rinitis Meteoroloki parametri utiu na distribuciju i sezonsku proizvodnju alergenaKardiovaskularne i respiratorne bolesti i mortalitet Meteoroloke prilike utiu na koncentracije zagaujuih materija u vazduhuSmrti i povrede Poplave, klizita, oluje uzrokuju povrede i smrti Infektivne bolesti i mentalni poremeaji Poplave prekidaju snabdevanje vodom i sanitarne uslove, oteuju i prekidaju transport i zdravstvenu infrastrukturu Poplave doprinose izvorima za porast populacije komaraca i dovode do epidemija Poplave poveavaju posttraumatski stres i poremeajeGladovanje, neuhranjenost, dijareja i respiratorne bolesti Sue smanjuju dostupnost vode za higijenu Sue poveavaju rizik od umskih poara Sue smanjuju prinose u hrani za populaciju koja zavisi od sopstvene proizvodnjePorast malarije, krpeljskih bolesti i bolesti koje prenose glodari Visoke temperature skrauju vreme razvoja patogena u vektorima i poveavaju mogunost transmisije Svaki vektor svaka vrsta ima specifine klimatske uslove (temperatura i vlaga) potrebne da se razvije u dovoljnom broju da doe do transmisijeNedostatak mikronutrijenata Klimatske promene mogu smanjiti prirast poljoprivrednih kulturaBolesti koje se prenose vodom i hranom Preivljavanje organizama koji izazivaju bolesti vezane za temperaturu Klimatske promene utiu na snabdevenost vodom i kvalitetom vode Ekstremne padavine mogu uticati na prenos organizama koji izazivaju bolesti u vodnim objektima

Tabela 2. Osnovni efekti na zdravlje usled klimatskih promena i izvori podataka

Osnovni efekti na zdravljeKoju populaciju/lokaciju pratitiIzvori i metodi prikupljanja podatakaMeteoroloki podaciOstale varijableTermalni ekstremiDnevni mortalitet;Prijem u bolnicu;Pozivi hitnoj pomociUrbana populacijaNacionalni i subnacionalni registri (posebni registri za grad)Dnevne temperature min/max, srednja, vlanostKofaktori: influenca i druge respiratorne bolesti;Zagaenost vazduhaEkstremne vremenske pojave (poplave, jaki vetrovi, sue)Broj smrtnih sluajeva;Prijem u bolnicu:Podaci o infektivnim bolestima,Mentalna stanja,Status uhranjenostiSva podrujaregioniKorienje subnacionalnih registra umrlih;Lokalni registar javnog zdravljaPodaci o meteorolokoj pojavi, stepen, trajanje, vremenski period, teinaPrekidi u snabdevanju vodom za pie; Kontaminacija hrane; Prekidi u saobraaju;Dislokacija stanovnitvaAstma i alergijePromene u sezonskom pojavljivanju bolestiIzloena (straarska) populacija na razliitim lokacijamaPodaci iz primarne zdravstvene zatite;Hitna pomo, prijem i poseta bolesnici;Podaci iz nadzoraDnevne/nedeljne temperature, padavine kie, monitoring polenaKvalitet vazduha, influenca i druge respiratorne infekcije

Tabela 2. Osnovni efekti na zdravlje usled klimatskih promena i izvori podataka (nastavak)