PRAKTIKUM ZA IZRADU STRATEŠpanacea.rs/publikacije/praktikum_za_izradu_strates... · PRAKTIKUM ZA IZRADU STRATEŠKOG PLANA NACIONALNOG SAVETA NACIONALNE MANJINE godine, tako da je

PRAKTIKUM ZA IZRADU STRATE!KOG PLANA NACIONALNOG SAVETA NACIONALNE MANJINE


AutorTatjana Borojevi!

PrepressComma | communications design"tampaOriginalTira# 200

"tampanje ove publikacije podr#ala je Misija OEBS u Srbiji i Britanska ambasada u Beogradu Stavovi izre$eni u knjizi pripadaju isklju$ivo autorki i ne predstavljaju nu#no zvani$ni stav Misije OEBS u Srbiji i Britanske ambasade u Beogradu

5

Sadr!aj

Odeljak 1. Uvod 7Odeljak 2. Institucionalni okvir/ingerencije nacionalnog saveta 9

2.1. Oblast obrazovanja 122.2. Oblast kulture 162.3. Oblast informisanja 172.4. Oblast slu#bene upotrebe jezika i pisma 192.5. Finansiranje aktivnosti nacionalnog saveta 20

Odeljak 3. Koraci u izradi strate%kog plana 233.1. Vremenski okvir za izradu strate%kog dokumenta 243.2. Struktura strate%kog dokumenta 243.3. Obuke i treninzi u izradi strate%kog plana 263.4. Izrada konteksta 293.5. Identi& kacija lokalnih aktera 323.6. Analiza resursa 333.7. De& nisanje problema 363.8. De& nisanje ciljeva 21

Odeljak 4. Javna rasprava 39Odeljak 5. Monitoring i evaluacija 41Odeljak 5. Zaklju$ak 43


7

ODELJAK 1

Uvod

Priru$nik za izradu strate%kog plana nacionalnih saveta nacionalnih manjina je nastao, kao rezultat rada OEBS tima i prenosi iskustva koja je projekat ste-kao u procesu izrade Strate%kog plana Nacionalnog saveta albanske nacional-ne manjine.

Sagledavaju!i i uva#avaju!i va#nost sprovo'enja dr#avnih strategija u obez-be'ivanju prava nacionalnih manjina, OEBS tim, ovim Priru$nikom pru#a po-dr%ku ne samo nacionalnim savetima nacionalnih manjina ve! i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kako bi mere podr%ke nacionalnim savetima bi-le optimalne i u skaldu sa iskazanim potrebama nacionalnih saveta kroz plan-ska dokumenta.

Svrha Priru$nika za izradu strate%koih planova nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jeste da predstavi osnovne korake u procesu izrade strate%kog pla-na, da objasni za%to su ti koraci va#ni, kako da se ostvare i %ta je potrebno iz-be!i u procesu kako kratkoro$nog tako i dugoro$nog planiranja. Predstavljeni de& nisani koraci i preporuke baziraju se na dragocenim iskustvima OEBS tima u radu sa nacionalnim manjinama u Srbiji.

Priru$nik je namenjen predstavnicima nacionalnih saveta, ali i svim drugim lo-kalnim i nacionalnim akterima koji !e u$estvovati ne samo u procesu izrade strate%kog plana ve! i kasnije u procesu sprovo'enja strate%kog plana.


9

ODELJAK 2

Institucionalni okvir / ingerencija nacionalnog saveta

Institucionalni okvir i pravni status manjina regulisan je razli$itim pravnim ak-tima koja garantuju manjinska prava u Srbija. Pravni okvir je formiran Ustavom Republike Srbije, me'unarodnim ugovorima, razli$itim nacionalnim zakoni-ma, i op%tinskim propisima. Preokret za za%titu manjinskih prava u Srbija (tada u okviru SR Jugoslavije) napravio je Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina 2002. godina, (u daljem tekstu Zakon o nacionalnim manjinama), koji je postavio pravni osnov za za%titu nacionalnih manjina i njihovog kulturnog identiteta kroz razli$ite instrumente i mehanizme u oblasti obrazovanja, jezi-ka, informisanja i kulture.

Zakon je priznao ne samo individualna, ve! i kolektivna prava nacionalnih manjina, kao grupa. U skladu sa tim zakonom uvedeno je pravo na kultur-nu autonomiju nacionalnih manjina i institucija Saveta nacionalnih manjina. Na Zakon je zna$ajno uticala Okvirna konvencija za za%titu nacionalnih ma-njina (usvojena 1995. godine u okviru Saveta Evrope, Srbija 2001. godine) ko-ja tako'e $ini deo srpskog nacionalnog pravnog poretka. Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima (Savet Evrope 1992. godina, Srbija 2005.godina) tako'e je klju$ni me'unarodni dokument u vezi sa manjinskim je-zicima koji uti$e na za%titu nacionalnih manjina u Srbiji. Standardi iz Zakona o nacionalnim manjinama prihva!eni su u Ustavu Republike Srbije iz 2006.


godine, tako da je ceo 3. odeljak u delu 2 Ustava posve!en manjinskim pra-vima. Ustav tako'e priznaje pravo na kulturnu autonomiju i pravo pripadni-ka nacionalnih manjina da biraju svoje nacionalne savete manjina. U novom Ustavu Republike Srbije nacionalni saveti manjina dobili su ustavni status.

U avgustu 2009. godine Skup%tina Republike Srbije je usvojila Zakon o saveti-ma nacionalnih manjina i detaljno je regulisala polo#aj i nadle#nosti ovih tela. Zakon o nacionalnim manjinama i zakon o savetima nacionalnih manjina po-stavili su zakonski osnov za za%titu manjina u Srbija.

Za primenu manjinskih prava od velike su va#nosti i drugi zakoni, kojima se ure'uju razli$ita pitanja (obrazovanje, kultura, li$ne karate, informacije, slu#-bene upotrebe jezika i pisma, itd) i koji se, tako'e, bave pitanjem manjina. Po%to se implementacija mnogih manjinskih prava zasniva na lokalnom ni-vou, op%tinski propisi su veoma zna$ajni za kvalitet za%tite manjina. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine op%tina je zadu#ena za imple-mentaciju, za%titu i unapre'enja individualnih i kolektivnih prava manjina. Ona ima posebne nadle#nosti u slu#benoj upotrebi manjinskih jezika, obrazo-vanju i medijima na manjinskom jeziku, podr%ci kulturnim aktivnostima ma-njinske grupe, itd.

U ovom odeljku navedeni su oni delovi Zakona koji de& ni%u osnovne formi-ranja nacionalnih saveta kao i njihov delokrug rada, kao najva#nijeg okvira u procesu planiranja

Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ure'uju se nad-le#nosti ovih saveta u oblasti kulture, obrazovanja, obave%tavanja i slu#bene upotrebe jezika i pisma, kao i postupak izbora nacionalnih saveta, njihovo & -nansiranje i druga pitanja od zna$aja za rad nacionalnih saveta.

Radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obave%tavanju i slu#benoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji mogu da izaberu svoje nacionalne savete.

Nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obave!tavanja na jeziku nacionalne manjine i slu"bene upotrebe jezika i pisma, u#estvuje u procesu odlu#ivanja ili odlu#uje o pitanjima iz tih oblasti i osniva usta-nove, privredna dru!tva i druge organizacije iz ovih oblasti.

Ministarstvo nadle#no za poslove ljudskih i manjinskih prava vodi registar nacionalnih saveta. Upis u registar vr%i se na osnovu zahteva za upis, koji

11

predsednik nacionalnog saveta podnosi u roku od 30 dana od dana konsti-tuisanja saveta.

Nacionalni savet ima najmanje 15, a najvi%e 35 $lanova, u zavisnosti od broja stanovnika nacionalne manjine prema rezultatima poslednjeg popisa:

› U slu$aju nacionalne manjine $iji je broj prema rezultatima poslednjeg popisa stanovni%tva manji od 10.000 lica ili nije posebno iskazan, nacionalni savet broji 15 $lanova.

› U slu$aju nacionalne manjine $iji je broj, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovni%tva, ve!i od 10.000, ali manji od 20.000 lica, nacionalni savet broji 19 $lanova.

› U slu$aju nacionalne manjine $iji je broj, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovni%tva, izme'u 20.000 i 50.000 lica, nacionalni savet broji 23 $lana.

› U slu$aju nacionalne manjine $iji je broj, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovni%tva, izme'u 50.000 i 100.000 lica, nacionalni savet broji 29 $lanova.

› U slu$aju nacionalne manjine $iji je broj, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovni%tva, ve!i od 100.000 lica, nacionalni savet broji 35 $lanova.

Mandat $lanova nacionalnog saveta traje $etiri godine. Mandat prvog sazi-va nacionalnog saveta zapo$inje od dana upisa u registar nacionalnih saveta.

Nacionalni savet, u skladu sa zakonom i svojim statutom, preko svojih orga-na samostalno:

1) donosi i menja statut nacionalnog saveta;2) donosi & nansijski plan, & nansijski izve%taj i zavr%ni ra$un;3) raspola#e sopstvenom imovinom;4) odlu$uje o nazivu, simbolima i pe$atu nacionalnog saveta;5) utvr'uje predloge nacionalnih simbola,

znamenja i praznika nacionalne manjine;6) osniva ustanove, udru#enja, fondacije, privredna dru%tva

u oblastima kulture, obrazovanja, obave%tavanja i slu#bene upotrebe jezika i pisma i drugim oblastima od zna$aja za o$uvanje identiteta nacionalne manjine;

7) predla#e predstavnika nacionalne manjine u savetu za me'unacionalne odnose u jedinici lokalne samouprave;

8) ustanovljava i dodeljuje priznanja;


9) inicira dono%enje i prati sprovo'enje zakona i drugih propisa iz oblasti kulture, obrazovanja, obave%tavanja i slu#bene upotrebe jezika i pisma;

10) u$estvuje u pripremi propisa i predla#e izmenu i dopunu propisa kojima se ure'uju Ustavom garantovana prava nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, obave%tavanja i slu#bene upotrebe jezika i pisma;

11) predla#e posebne propise i privremene mere u oblastima u kojima se ostvaruje pravo na samoupravu, radi postizanja pune ravnopravnosti izme'u pripadnika nacionalne manjine i gra'ana koji pripadaju ve!ini;

12) pokre!e postupak pred Ustavnim sudom, Za%titnikom gra'ana, pokrajinskim i lokalnim ombudsmanom i drugim nadle#nim organima, kada proceni da je do%lo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina;

13) pokre!e postupak iz ta$ke 12) ovog $lana u ime pripadnika nacionalne manjine, uz prethodno pribavljeno pismeno ovla%!enje;

14) zauzima stavove, pokre!e inicijative i preduzima mere u vezi sa svim pitanjima koja su neposredno povezana sa polo#ajem, identitetom i pravima nacionalne manjine;

15) odlu$uje o drugim pitanjima koja su mu poverena zakonom, aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

2. Nadle!nosti u oblasti obrazovanja

2.1. Oblast obrazovanja

Osniva!ka prava

Nacionalni savet mo#e, u skladu sa zakonom, osnivati ustanove vaspita-nja, obrazovanja, u$eni$kog i studentskog standarda i vr%iti prava i obaveze osniva$a.

Ustanove iz stava 1. ovog $lana nacionalni savet osniva samostalno ili zajed-no sa Republikom, autonomnom pokrajinom, jedinicom lokalne samoupra-ve ili drugim pravnim licem u skladu sa zakonom. Republika, autonomna po-krajina i jedinica lokalne samouprave kao osniva$i, ustanova iz stava 1. ovog $lana mogu u celini ili delimi$no preneti osniva$ka prava na nacionalni savet.

13

U!e"#e u upravljanju ustanovama

U ustanovama pred%kolskog vaspitanja i obrazovanja, i osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja $iji je osniva$ Republika, autonomna pokrajina ili je-dinica lokalne samouprave, u kojima se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na je-ziku nacionalne manjine, ili u kojima se izu$ava govor, jezik ili kultura nacional-ne manjine kao poseban nastavni predmet, nacionalni savet:

1) daje mi%ljenje o predlo#enim kandidatima za $lanove upravnog, odnosno %kolskog odbora – predstavnicima jedinice lokalne samouprave;

2) u ustanovama u kojima se u ve!ini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je utvr'eno da su od posebnog zna$aja za nacionalnu manjinu, predla#e $lanove upravnog, odnosno %kolskog odbora – predstavnike jedinice lokalne samouprave;

3) daje mi%ljenje o kandidatu za direktora ustanove iz stava 1. ta$ka 1) ovog $lana;

4) daje mi%ljenje u postupku razre%enja direktora i $lanova organa upravljanja u ustanovama iz stava 1. ta$. 1) i 2) ovog $lana;

5) daje prethodnu saglasnost za izbor direktora ustanova iz stava 1. ta$ka 2) ovog $lana.

U ustanovama u$eni$kog i studentskog standarda $iji je osniva$ Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, nacionalni savet: pred-la#e jednog $lana – predstavnika osniva$a i daje mi%ljenje o ostalim kandida-tima za $lanove upravnog odbora ustanova u$eni$kog standarda $ije je sedi-%te na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik nacionalne manji-ne u slu#benoj upotrebi.

Nacionalni savet:

1) predla#e Nacionalnom prosvetnom savetu op%te osnove pred%kolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa, za sadr#aje koji izra#avaju posebnost nacionalne manjine, a naro$ito iz oblasti istorije, muzi$kog vaspitanja i likovne umetnosti;

2) predla#e Nacionalnom prosvetnom savetu program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja za jezik nacionalne manjine i jezik, odnosno govor, nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture;


3) daje mi%ljenje Nacionalnom prosvetnom savetu onastavnim programima srpskog jezika, kao nematernjeg;

4) predla#e ministru nadle#nom za poslove obrazovanja mere i program vaspitnog rada sa u$enicima u ustanovama u$eni$kog standarda, koji se odnose na a& rmaciju me'uetni$ke tolerancije i multikulturalizma;

5) daje mi%ljenje na %kolski i vaspitni program ustanova za koje je utvr'eno da su od posebnog zna$aja za nacionalnu manjinu.

Ud$benici i nastavna sredstva

Ako se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, Nacionalni prosvetni savet predla#e ministru nadle#nom za poslove obrazo-vanja davanje odobrenja za kori%!enje ud#benika i nastavnih sredstava $iji sa-dr#aji izra#avaju posebnosti nacionalne manjine uz prethodnu saglasnost na-cionalnog saveta.

Ministar nadle#an za poslove obrazovanja daje odobrenje za kori%!enje do-ma!ih ili uvezenih ud#benika na jeziku nacionalne manjine u obrazovno-vas-pitnom radu, na predlog nacionalnog saveta.

Nacionalni savet u skladu sa zakonom:

1) predla#e jednog kandidata za zajedni$ku listu kandidata za izbor $lanova Nacionalnog prosvetnog saveta;

2) daje mi%ljenje u postupku dono%enja akta o mre#i pred%kolskih ustanova i osnovnih %kola u jedinici lokalne samouprave u kojoj je u slu#benoj upotrebi jezik nacionalne manjine ili u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine;

3) utvr'uje obrazovno-vaspitne ustanove od posebnog zna$aja za obrazovanje nacionalne manjine; ako je ukupan broj ustanova ve!i od $etiri, za ustanove od posebnog zna$aja mo#e se proglasiti najvi%e jedna $etvrtina od ukupnog broja ustanova u kojima se nastava izvodi i na jeziku nacionalne manjine; ako je ukupan broj takvih ustanova manji od $etiri, ustanovom od posebnog zna$aja mo#e se proglasiti jedna od ustanova u kojima se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine, odnosno i na jeziku nacionalne manjine. U slu$aju nacionalne manjine na $ijem jeziku se ne izvodi nastava, pravila iz ove ta$ke se shodno primenjuju na ustanove u kojima se izu$ava jezik ili govor sa elementima kulture nacionalne manjine;

15

4) daje mi%ljenje ministru nadle#nom za poslove obrazovanja u postupku utvr'ivanja mre#e srednjih %kola i ustanova u$eni$kog i studentskog standarda;

5) daje mi%ljenje ministru nadle#nom za poslove obrazovanja u postupku davanja saglasnosti na obavljanje delatnosti %kole van sedi%ta %kole u kojoj se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine;

6) predla#e osniva$u: Republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave osamostaljivanje izdvojenog odeljenja %kole u kojem se nastava izvodi na jeziku nacionalne manjine;

7) daje mi%ljenje u postupku utvr'ivanja broja u$enika za upis u srednju %kolu, kao i u postupku davanja saglasnosti na broj u$enika za sticanje stru$ne osposobljenosti, prekvali& kacije, dokvali& kacije i specijalizacije;

8) daje mi%ljenje ministru nadle#nom za poslove obrazovanja u postupku davanja saglasnosti na otvaranje odeljenja na jeziku nacionalne manjine za manje od 15 u$enika;

9) ustanovama u$eni$kog i studentskog standarda daje mi%ljenje u postupku raspodele mesta u tim ustanovama;

10) daje mi%ljenje u postupku raspodele sredstava iz bud#eta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koja se dodeljuju putem javnog konkursa ustanovama i udru#enjima u oblasti obrazovanja;

11) ustanovljava stipendije iz sopstvenih sredstava i svojim aktima propisuje kriterijume i postupak odlu$ivanja o dodeli stipendije i sprovodi postupak za dodeljivanje;

12) odre'uje predstavnika u Nacionalnom prosvetnom savetu koji u$estvuje u njegovom radu bez prava odlu$ivanja, kada se na jeziku nacionalne manjine izvodi nastava u okviru obrazovnog sistema, a kada Nacionalni prosvetni savet razmatra pitanja od zna$aja za obrazovanje nacionalne manjine;

13) odre'uje svog predstavnika u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje koji je punopravni $lan ovog saveta kada se na jeziku nacionalne manjine u celini ili delimi$no izvodi nastava u okviru visokog obrazovanja;

14) obavlja i druge poslove iz ove oblasti utvr'ene Zakonom ili drugim propisima. 3. Nadle#nosti u oblasti kulture


2.2. Oblast kulture

Nacionalni savet mo#e, u skladu sa Zakonom, osnivati ustanove kulture ra-di o$uvanja, unapre'enja i razvoja kulturne posebnosti i o$uvanja nacional-nog identiteta nacionalne manjine i vr%iti prava i obaveze osniva$a. Ustanove iz stava 1. ovog $lana nacionalni savet osniva samostalno ili zajedno sa Republikom, autonomnom pokrajinom, jedinicom lokalne samouprave ili drugim pravnim licem, u skladu sa Zakonom.

Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao osniva$i ustanova iz stava 1. ovog $lana mogu u celini ili delimi$no preneti osniva$ka prava na nacionalni savet.

U ustanovama kulture $iji je osniva$ Republika, autonomna pokrajina ili jedi-nica lokalne samouprave, za koje nacionalni savet utvrdi da su od posebnog zna$aja za o$uvanje identiteta nacionalne manjine, nacionalni savet:

1) imenuje jednog $lana upravnog odbora ustanove;2) daje mi%ljenje o predlo#enim $lanovima upravnog odbora ustanove;3) daje mi%ljenje u postupku izbora direktora ustanove.

Ako vi%e nacionalnih saveta utvrdi da je neka ustanova u oblasti kulture od posebnog zna$aja za o$uvanje, unapre'enje i razvoj posebnosti i nacional-nog identiteta nacionalne manjine, nacionalni saveti imenuju po jednog $la-na upravnog odbora iz stava 1. ta$ka 1) ovog $lana.

Nacionalni savet:

1) utvr'uje koje su ustanove i manifestacije u oblasti kulture od posebnog zna$aja za o$uvanje, unapre'enje i razvoj posebnosti i nacionalnog identiteta odre'ene nacionalne manjine;

2) utvr'uje strategiju razvoja kulture nacionalne manjine;3) utvr'uje koja su pokretna i nepokretna kulturna dobra

od posebnog zna$aja za nacionalnu manjinu;4) pokre!e postupak pred nadle#nim organom ili ustanovom za

utvr'ivanje statusa zakonom za%ti!enih pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara od zna$aja za nacionalnu manjinu;

5) predla#e preduzimanje mera za%tite, sanacije i rekonstrukcije kulturnih dobara iz stava 1. ta$ka 4) ovog $lana;

17

6) daje mi%ljenja i predloge u postupku izrade prostornih i urbanisti$kih planova u jedinici lokalne samouprave u kojoj se nalaze kulturna dobra iz stava 1. ta$ka 3) ovog $lana;

7) predla#e obustavljanje izvr%enja prostornih i urbanisti$kih planova ako smatra da se time ugro#avaju kulturna dobra iz stava 1. ta$ka 3) ovog $lana;

8) daje prethodno mi%ljenje nadle#nom organu u postupku izdavanja dozvole za preme%tanje nepokretnog kulturnog dobra iz stava 1. ta$ka 3) ovog $lana na novu lokaciju;

9) daje mi%ljenje u postupku osnivanja ili ukidanja biblioteka ili organizacionih jedinica biblioteka koji imaju fond knjiga na jeziku nacionalne manjine;

10) daje predlog za raspodelu sredstava koja se dodeljuju putem javnog konkursa iz bud#eta Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ustanovama, manifestacijama i udru#enjima nacionalne manjine u oblasti kulture;

11) predla#e najmanje jednog kandidata za zajedni$ku listu kandidata za izbor Nacionalnog saveta za kulturu;

12) odre'uje svog predstavnika u Nacionalnom savetu za kulturu koji, bez prava odlu$ivanja, u$estvuje u njegovom radu kada se razmatraju pitanja od zna$aja za kulturu nacionalne manjine;

13) odlu$uje o drugim pitanjima koja su mu poverena zakonom, aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

4. Nadle!nosti u oblasti obave"tavanja

2.3. Oblast informisanja

Nacionalni savet mo#e, na na$in utvr'en Zakonom, samostalno ili zajedno sa drugim pravnim licem, osnivati ustanove i privredna dru%tva za obavljanje no-vinsko-izdava$ke i radio-televizijske delatnosti, %tampanja i reprodukcije sni-mljenih medija i vr%iti prava i obaveze osniva$a.

Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave kao osniva$ javnih preduze!a i ustanova u oblasti javnog informisanja koje u celini ili pre-te#no vr%e informisanje na jeziku nacionalne manjine mogu u sporazumu sa nacionalnim savetom u celini ili delimi$no preneti osniva$ka prava na nacio-nalni savet.


U!e"#e u upravljanju ustanovama

Nacionalni savet:

1) daje mi%ljenje u postupku imenovanja $lanova upravnog odbora, programskog odbora i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije, ako ta ustanova emituje program na jeziku nacionalne manjine;

2) daje mi%ljenje u postupku imenovanja $lanova upravnog odbora, programskog odbora i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, ako ta ustanova emituje program na jeziku nacionalne manjine;

3) utvr'uje kriterijume za izbor odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine u ustanovi javnog servisa;

4) predla#e upravnom odboru radiodifuzne ustanove imenovanje odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine od kandidata koji se prijave i ispunjavaju uslove konkursa;

5) daje mi%ljenje o kandidatima za odgovornog urednika programa na jezicima nacionalnih manjina u radiodifuznoj ustanovi u kojoj se imenuje odgovorni urednik za vi%e programa na jezicima nacionalnih manjina.

Druge nadle$nosti u oblasti obave"tavanja

Nacionalni savet:

1) usvaja strategiju razvoja informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa strategijom Republike Srbije;

2) daje predloge Republi$koj radiodifuznoj agenciji prilikom izrade Strategije razvoja radiodifuzije;

3) daje predlog za raspodelu sredstava koja se dodeljuju putem javnog konkursa iz bud#eta Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave pravnim i & zi$kim licima koja obavljaju informisanje na jeziku nacionalne manjine;

4) razmatra izve%taje Upravnog i Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine i daje predloge i preporuke o programima na jeziku nacionalne manjine;

5) daje mi%ljenje i predloge Savetu Republi$ke radiodifuzne agencije, u vezi sa informisanjem na jeziku nacionalne manjine;

6) odre'uje predstavnika u Savetu Republi$ke radiodifuzne agencije koji u$estvuje u njegovom radu bez prava

19

odlu$ivanja, kada se razmatraju pitanja u vezi sa informisanjem na jeziku nacionalne manjine;

7) obavlja i druge poslove iz ove oblasti utvr'ene Zakonom i drugim propisima.

5. Nadle!nosti u oblasti slu!bene upotrebe jezika i pisma

2.4. Oblast slu!bene upotrebe jezika i pisma

Nacionalni savet:

1) utvr'uje tradicionalne nazive jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta i drugih geografskih naziva na jeziku nacionalne manjine, ako je na podru$ju jedinice lokalne samouprave ili naseljenog mesta jezik nacionalne manjine u slu#benoj upotrebi; nazivi koje je utvrdio nacionalni savet postaju nazivi u slu#benoj upotrebi pored naziva na srpskom jeziku i objavljuju se u „Slu#benom glasniku Republike Srbije”, a u slu$aju nacionalnih saveta $ije je sedi%te na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine u „Slu#benom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine”;

2) predla#e nadle#nom organu isticanje naziva jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta i drugih geografskih naziva na jeziku nacionalne manjine;

3) predla#e utvr'ivanje jezika i pisma nacionalne manjine kao slu#benog jezika i pisma u jedinici lokalne samouprave;

4) predla#e promenu naziva ulica, trgova, gradskih $etvrti, zaselaka, drugih delova naseljenih mesta i ustanova za koje je utvr'eno da su od posebnog zna$aja za nacionalnu manjinu;

5) daje mi%ljenje u postupku utvr'ivanja naziva ulica, trgova, gradskih $etvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta, ako je na podru$ju jedinice lokalne samouprave ili naseljenog mesta jezik nacionalne manjine u slu#benoj upotrebi;

6) predla#e nadle#nom organu vr%enje nadzora nad slu#benom upotrebom jezika i pisma nacionalne manjine;

7) predla#e nadle#nim organima mere i aktivnosti za unapre'enje prevo'enja propisa na jezike nacionalnih manjina koji su u slu#benoj upotrebi;


8) preduzima mere i aktivnosti za unapre'enje slu#bene upotrebe jezika i pisma nacionalne manjine;

9) odlu$uje o drugim pitanjima iz ove oblasti koja su mu poverena zakonom, aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

6. Ni"tavost pravnih akata

Na inicijativu nacionalnog saveta, Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave prenosi u celini ili delimi$no osniva$ka prava nad:

1) obrazovno-vaspitnim ustanovama u kojima se nastava izvodi isklju$ivo na jeziku nacionalne manjine;

2) ustanovama kulture $ija je osnovna delatnost o$uvanje i razvijanje kulture nacionalne manjine;

3) ustanovama koje obavljaju javno informisanje isklju$ivo na jeziku nacionalne manjine. Na inicijativu nacionalnog saveta, Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave prenosi u celini ili delimi$no osniva$ka prava nad ustanovama koje nisu obuhva!ene ta$. 1) do 3) stav 1. ovog $lana ako su od posebnog zna$aja za nacionalnu manjinu. Organi iz st. 1. i 2. ovog $lana sa nacionalnim savetom zaklju$uju ugovor o preno%enju osniva$kih prava u celosti ili delimi$no (u daljem tekstu: ugovor). Ugovor sadr#i me'usobna prava i obaveze organa iz st. 1. i 2. ovog $lana i nacionalnog saveta. Ugovor ure'uje prava upravljanja koja se prenose i godi%nji obim sredstava koja se obezbe'uju u bud#etu Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave za & nansiranje delatnosti ustanove. U pogledu bud#etskog & nansiranja, materijalni polo#aj ustanova $ija se osniva$ka prava u celini ili delimi$no prenose ne mo#e biti nepovoljniji u odnosu na ustanove $ija se osniva$ka prava ne prenose na nacionalni savet.

2.5. Finansiranje delatnosti nacionalnog saveta

Nacionalni savet donosi svoj godi%nji & nansijski plan, & nansijski izve%taj i za-vr%ni ra$un. U godi%njem & nansijskom planu saveta iskazuju se svi prihodi i ras-hodi za kalendarsku godinu. Godi%nji & nansijski plan donosi se po postupku i

21

na na$in predvi'en statutom nacionalnog saveta. Nacionalni savet, u roku od 15 dana od dana dono%enja & nansijskog izve%taja ili zavr%nog ra$una, prime-rak izve%taja ili ra$una dostavlja Ministarstvu.

Kori%!enje sredstava – Ste$ena sredstva, u skladu sa ovim zakonom, mogu se koristiti za & nansiranje tro%kova za:

› redovnu delatnost nacionalnog saveta; › & nansiranje rada ustanova, fondacija, privrednih dru%tava i

organizacija $iji je osniva$ ili suosniva$ nacionalni savet, ustanova, fondacija, privrednih dru%tava i drugih organizacija $ija su osniva$ka prava delimi$no ili u celini preneta na nacionalni savet.

U tro%kove redovne delatnosti nacionalnog saveta spadaju naro$ito:

› & nansiranje ili su& nansiranje programa i projekata u oblasti obrazovanja, kulture, obave%tavanja i slu#bene upotrebe jezika i pisma nacionalne manjine;

› tro%kovi za iznajmljivanje i kori%!enje prostorija nacionalnog saveta; › zarade, porezi i doprinosi zaposlenih u nacionalnom savetu; › honorari i doprinosi za obavljeni rad za potrebe nacionalnog saveta; › putni tro%kovi i dnevnice za slu#bena putovanja; › nabavka kancelarijskog materijala i opreme za rad nacionalnog

saveta.

Vrste sredstava

Sredstva za & nansiranje rada nacionalnih saveta obezbe'uju se iz bud#eta Republike Srbije, bud#eta autonomne pokrajine i bud#eta jedinice lokalne sa-mouprave, donacija i ostalih prihoda.

Visina sredstava iz javnih izvora koja se obezbe'uju za & nansiranje delat-nosti nacionalnih saveta odre'uju se za svaku godinu Zakonom o bud#etu Republike Srbije, odnosno odlukama o bud#etu AP Vojvodine i jedinica lokal-ne samouprave. Sredstva iz stava 1. ovog $lana koja se obezbe'uju u bud#e-tu Republike Srbije raspore'uju se tako da se 30% raspore'uje u jednakim iznosima svim registrovanim nacionalnim savetima u Republici Srbiji, a osta-tak sredstava (70%) srazmerno broju pripadnika odre'ene nacionalne manji-ne koju nacionalni savet predstavlja, kao i ukupnom broju ustanova te nacio-nalne manjine u oblasti kulture, obrazovanja, obave%tavanja i slu#bene upo-trebe jezika i pisma i obimu aktivnosti tih ustanova.


Finansiranje rada ustanova ili drugih organizacija $ija su osniva$ka prava, deli-mi$no ili u celini, preneta na nacionalne savete vr%i se iz istih izvora i na osno-vu istih normativa iz kojih su te ustanove ili organizacije & nansirane pre pre-no%enja osniva$kih prava na nacionalne savete. U ugovoru o prenosu osniva$-kih prava na nacionalne savete ure'uju se & nansijske obaveze prethodnog osniva$a prema ustanovi ili drugoj organizaciji $iji osniva$ postaje nacional-ni savet. Nacionalni savet mo#e obezbediti dopunska sredstva za rad i delat-nost ustanova i drugih organizacija $ija su osniva$ka prava preneta na nacio-nalni savet.

Ra!un nacionalnog saveta, obaveza vo%enja knjigovodstva i & nansijska kontrola

Nacionalni savet ima ra$un. Nacionalni savet je du#an da vodi knjigovodstvo o svim prihodima i rashodima. Knjigovodstvo se vodi po poreklu, visini i struk-turi prihoda i rashoda, u skladu sa propisima kojima se ure'uje ra$unovod-stvo. Knjigovodstvene evidencije prihoda i rashoda nacionalnog saveta su predmet godi%nje revizije, u skladu sa propisima kojima se ure'uje ra$uno-vodstvo, i mogu biti predmet kontrole nadle#nih organa. Nacionalni savet je obavezan da vodi posebnu evidenciju o svojoj imovini.

Statutom nacionalnog saveta odre'uje se lice odgovorno za & nansijsko po-slovanje, podno%enje izve%taja i vo'enje knjiga saveta. Ako nacionalni savet statutom ne odredi odgovorno lice, odgovornim licem !e se smatrati pred-sednik nacionalnog saveta.

Bud$etski fond za nacionalne manjine

Nacionalni saveti u$estvuju u postupku raspodele sredstava bud#etskog fon-da za nacionalne manjine, koja se dodeljuju javnim konkursom za & nansiranje programa i projekata iz oblasti kulture, obrazovanja, obave%tavanja i slu#be-ne upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Bud#etskim fondom za naci-onalne manjine upravlja Ministarstvo.

23

ODELJAK 3

Koraci u realizaciji strate"kog plana

3.1. Vremenski okvir za izradu strate"kog dokumenta

Optimalno vreme trajanja procesa izrade strate%kog plana je od 4 do 6 meseci. Praksa dokazuje da ukoliko proces traje kra!e, rizikuje se da se neke aktivno-sti ne realizuju kvalitetno. U slu$aju da proces traje du#e, postoji rizik da se ceo proces „raspline” i da se ne odr#i pa#nja i motivacija u$esnika u procesu izrade strate%kog dokumenta.

Planiranje vremena je izuzetno va#no kako zbog planiranja aktivnosti koje !ete sprovoditi u odre'enom periodu, tako i zbog pra!enja (ne)ostvarenih rezultata.

U planiranju vremena za obavljanje odre'enih aktivnosti potrebno je da u$e-stvuju svi $lanovi tima koji !e konkretno biti zadu#eni za odre'ene aktivnosti. Plan treba da bude realan – da ga je mogu!e ostvariti i da ga prihvataju svi oni koji su u$estvovali u njegovoj izradi.

opis aktivnosti vremenski period

obuke i treninzi 15 dana

pregled teku!e situacije, prikupljanje podataka 30 dana


opis aktivnosti vremenski period

analiza lokalnih aktera, analiza postoje!ih resursa, identi& kacija i analiza problema

30 dana

de& nisanje prioriteta, de& nisanje aktivnosti za re%avanje prioritetnih problema

30 dana

javna rasprava-komunikaciona strategija, monitoring, evaluacija 30 dana

bud#etiranje 15 dana

javna rasprava 30 dana

3.2. Struktura (sadr!aj) strate"kog plana

Struktura lokalnog akcionog plana za omladinu, bez obzira na metodologiju rada i alate koji se koriste, uvek sadr#i slede!e elemente:

› Uvod – u kojem je navedeno za%to se pristupilo izradi dokumenta, ko je sve u$estvovao u procesu izrade dokumenta i u kom vremenskom periodu.

› Kontekst – sa$injen na osnovu: demografskih podataka, analize prikupljanih podataka relevantnih za tematiku, analiza aktera, analize resursa.

› Analiza u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i slu!bene upotrebe jezika i pisma – u ovom odeljku se navode institucionalni okviri za bavljenje odre'enom obla%!u, ingerencije nacionalnog saveta u datoj oblasti, pregled trenutne situacije, kao i izlistavanje najva#nijih problema.

› Ciljevi – koji proisti$u iz procesa konsultacija sa svim relevantnim u$esnicima u procesu izrade strate%kog dokumenta. Kroz de& nisanje vizije, misije, radana grupa de& ni%e strate%ke pravace daljeg razvoja i speci& $ne ciljeve.

› Akcioni plan – u kojem je sa#eto navedeno: koja je planirana aktivnost, ko je zadu#en za njenu realizaciju, u kom vremenskom periodu kao i cena ko%tanja navedenih aktivnosti (bud#et).

3.3. Obuke i treninzi u izradi strate"kog plana

Na osnovu prethodnih velikih iskustava u radu na izradi strate%kih planova u razli$itim oblastima zaklju$eno je da se optimalni rezultati posti#u kombinaci-jom 2 modela rada: obukama i mentorstvom

25

Treninzi

Treninzi su uobi$ajeni na$in rada u procesu planiranja i predstavljaju standar-dizovani model unutar kojeg radne grupe pokrivaju razli$ite oblasti procesa planiranja. Stru$na pomo! kroz treninge, obezbedi!e da radna grupa sistema-tizuje svoja iskustva i informacije u strukturu koja daje jasan pregled postoje-!ih resursa, ciljeva kojima se te#i i aktivnosti (mera) koje !e se preduzeti kako bi se ostvarili ciljevi.

Ovim praktikumom preporu$uje se organizovanje 3 dvodnevna treninga, ko-ja sadr#e slede!e oblasti:

naziv obuke sadr!aj obuke

Trening 1 – Strate%ko planiranje 1 – Uvod u strate%ko planiranje i pregled teku!e situcija

De& nisanje vizije i misije dokumenta, de& nisanje principa rada, analiza lokalnih aktera, analiza postoje!ih resursa i identi& kacija problema

Trening 2 – Strate%ko planiranje 2 – Identi& kacija prioriteta i de& nisanje ciljeva

De& nisanje strate%kih pravaca i speci& $nih ciljeva strate%kog plana kao i aktivnosti koje se predla#u kao mere za unapre'enje identi& kovanih problema

Trening 3 – Strate%ko planiranje 3 – Izrada akcionog plana

Izrada akcionog plana za prvu godinu primene strate%kog plana, odnosno za slede!e 4 godine sa svim elementima AP (vremenski okvir, partneri, neophodni resursi i bud#et)

Dinamika u sprovo'enju treninga treba da bude uskladjena sa lokalnim mo-gu!nostima radne grupe za izradu strate%kog plana, ali je preporuka da tre-ninzi budu organizovani u periodu od mesec dana, nakon prikupljanja svih neophodnih podataka za proces planiranja. Time se dobija tempo rada ko-ji obezbe'uje da jedan sastav radne grupe bude ukljucen u celokupni proces planiranja, odnosno da se rezultati svakog treninga aktivno koriste, da se ne zaboravljaju usled vremenske distance organizovanja treninga).

Mentorski rad

Veoma va#na komponenta u uspe%nom procesu planiranja je i rad mento-ra na terenu. Mentori su stru$njaci koji rade individualno sa radnom grupom za izradu strate%kog plana, odnosno svakom tematskom grupom koja se na-knadno formira iz radne grupe za izradu strategije. Mentori treba da imaju iskustvo i znanje kako u strate%kom planiranju tako i u oblasti u okviru koje se realizuje strate%ki dokument.


Osnova uloga mentora je da kroz individualan rad sa $lanovima radne gru-pe, odnosno $lanovima tematskih radnih grupa, rezultate dobijene u okviru treninga dopuni i izmeni u skladu sa stavovima i mi%ljenjem svih $lanova rad-ne grupe. Time se dobija %ira podr%ka svih aktera uklju$enih u proces planira-nja, odnosno %ira podr%ka za proces implementacije strate%kog dokumenta.

Vremenski okvir poseta mentora lokalnoj samoupravi treba da bude organi-zovan u skladu sa treninzima. Poseta jednog mentora treba da usledi izme'u dva treninga, u cilju uskla'ivanja subjektata treninga sa radom grupe.

3.4. Izrada konteksta (opis situacije u lokalnoj zajednici)

Svaka lokalna sredina je speci& $na prema svojim demografskim, socijalnim, ekonomskim i drugim karakteristikama. Navedene karakteristike, predstav-ljaju osnovu za raspolo#ive resurse jedne lokalne zajednice/sektorske oblasti, odnosno polaznu ta$ku u kreiranju mera za re%avanje problema.

Praksa je pokazala da iste ciljne grupe u razli$itim spoljnim okolnostima, ipak, imaju sli$ne probleme, odnosno sli$ne #elje u pogledu svoje budu!nosti (so-cijalna sigurnost, mogu!nost %kolovanja, mogu!nost zapo%ljavanja, mogu!-nost kvalitetnog provo'enja slobodnog vremena i dr).

Ono %to $ini razliku izme'u razli$itih strate%kih planova nacionalnih manjina u razli$itim lokalnim okolnostima, su uslovi „iz kojih se startuje” u re%avanju na-vedenih problema tj. kakvi su kapaciteti i resursi lokalne sredine. Zbog toga je precizna analiza trenutne situacije presudna za realno postavljanje ciljeva, od-nosno uspe%no planiranje.

Kao %to je napomenuto, ne mo#e se uspe%no planirati bez ispitivanja u(utra%njeg i spoljnjeg okru#e()*, lokalnih institucija, odnosno prilika u lo-kalnoj sredini.

SWOT analiza je dobro sredstvo za to. SWOT je skra!enica za – prednosti, sla-bosti, %anse, pretnje. Prednosti i slabosti su unutra%nji faktori, dok %anse i pret-nje opisuju spolja%nje okru#enje. SWOT analiza se naj$e%!e radi timski i to u formi tabele, kao %to je prikazano.

prednosti slabosti

%anse pretnje

27

Za adekvatno de& nisanje postoje!eg stanja neophodno je sprovesti slede!e aktivnosti:

› prikupljanje podataka i › analiza resursa (procena kapaciteta) › analiza postoje!ih usluga /aktivnosti

Prikupljanje podataka

Nakon %to ste utvrdili %ta vam je cilj, podelili uloge unutar tima i po$eli sa iz-gradnjom neophodnih kapaciteta i isplanirali vreme potrebno za realizaciju svih faza u okviru procesa izrade strate%kog plana, potrebno je da prikupite neophodne podatke za realno sagledavanje stanja i polo#aja gra'ana nacio-nalne manjine. Prikupljeni podaci su, tako'e potrebni kako bi na osnovu njih mogli da planirate aktivnosti u okviru svake od navedenih faza.

Tokom procesa prikupljanja podataka potrebno je znati da postoje razli$ite vr-ste podataka:

› statisti$ki podaci koji ve! postoje; › podaci koji postoje u evidencijama pojedinih

institucija (godi%nji izve%taji i sl.); › podaci za koje ne postoje evidencije, ali su veoma bitni za pra!enje

situacije u lokalnoj zajednici u oblasti manjinskih prava (npr. podaci dobijeni intervjuisanjem gra'ana u oblasti pod nadle#no%!u Nacionalnog saveta).

Izvori dostupnih podataka

Neophodni podaci mogu da se dobiju od:

› Republi$kog zavoda za statistiku i ovla%!enih institucija za prikupljanje podataka – Zakonom o statisti$kim istra#ivanjima de& nisano je ko na nivou republike prikuplja podatke, ko daje podatke, na koga se podaci odnose, koja se obele#ja prikupljaju, na kom nivou i kojom dinamikom;

› nadle#nih lokalnih institucija kao %to su: %kole, domovi zdravlja, centri za socijalni rad, & nansijska i komunalna odeljenja u sklopu %kup%tine op%tine.


Metodi prikupljanja podataka

Metodi prikupljanja nedostupnih podataka su; popis, anketiranje i uspostav-ljanje evidencije, tj. prikupljanje novih podataka.

Postoji nekoliko metoda prikupljanja podataka putem anketiranja. Ti me-todi su: licem u lice;, telefonska anketa, po%tanska metoda i anketa putem Interneta.

Ukoliko na nivou lokalne zajednice postoji mali broj davalaca podataka, tj. in-stitucija koje mogu da nam daju potrebne podatke, onda se radi prikuplja-nje podataka od svih davalaca. Ako na nivou lokalne zajednice imate veliki broj davalaca podataka, primenjuje se uzorak. Reprezentativan uzorak je za-snovan na unapred poznatoj verovatno!i izbora svake jedinice u uzorku, ta-ko da se zaklju$ivanje mo#e odnositi na celu populaciju. Bitno je da se izabe-re dovoljan broj jedinica u uzorku kako bi zaklju$ivanje na osnovu uzorka bi-lo pouzdano.

Na de& nisanju uzorka i njegovog obuhvata trebalo bi da radi stru$no lice za tu oblast. Kako bismo sproveli istra#ivanje i prikupili sve neophodne podatke, potrebno je da pro'emo kroz sve faze istra#ivanja:

› de& nisanje cilja – za%to se prikupljaju podaci; › de& nisanje metodologije – izbor metoda

prikupljanja podataka, izbor uzorka; › obezbe'ivanje & nansijskih sredstava za sprovo'enje istra#ivanja; › de& nisanje instrumenata istra#ivanja – de& nisanje osnovnog skupa › (odakle se uzorak bira), pravljenje upitnika,

pravljenje uputstva za rad anketara i sl.; › izbor odnosno izrada uzorka; › obuka anketara; › terenski rad (anketiranje); › kontrola rada anketara – kontrolu sprovode supervizori

tj. organizatori istra#ivanja; %ifriranje upitnika; › unos podataka.

Da bi prikupljeni podaci bili relevantni, potrebno je:

› izbe!i rad sa nede& nisanim osnovnim skupom; › dobar uzorak na osnovu kojeg se mogu doneti pouzdani zaklju$ci;

29

› precizno de& nisati pitanja u upitniku na osnovu kojih se mogu dobiti precizni i jasni odgovori;

› anga#ovati stru$na i obu$ena lica.

3.5. Identi# kacija lokalnih aktera

Po%to smo prikupili sve raspolo#ive podatke identi& kovali glavne probleme i uzro$no-posledi$nu vezu izme'u njih, va#no je da dalje razmotrimo na koga ti problemi imaju najve!i uticaj i koje su uloge i interesi razli$itih aktera prili-kom re%avanja tih problema i pronala#enja re%enja.

Preporu$ljivo je sprovesti analizu klju$nih aktera (ili po$etnu analizu klju$nih aktera) pre nego %to otpo$nemo analizu problema. Na primer, ako postoji ve-lika verovatno!a da se me'u akterima javi sna#an takmi$arski interes koji mo-#e uticati na njihov doprinos u analizi razvojnih problema, onda to treba zna-ti unapred kako bi se analiza problema mogla u$initi objektivnijom i prednost dala smanjenju siroma%tva.

Osnovna svrha analize klju$nih aktera je slede!a:

› bolji pristup distribuciji i efektima projekata, programa i politike; › utvr'ivanje postoje!ih ili potencijalnih sukoba

interesa i ura$unavanje odgovaraju!eg procesa za smanjenje rizika prilikom kreiranja aktivnosti.

› Analiza klju$nih aktera vr%i se postavljanjem pitanja: „+iji je to problem?” A, ukoliko je predlo#ena strategija projektne intervencije: „Ko !e imati koristi?” Stoga je analiza klju$nih aktera jedan od osnovnih elementa analize.

Glavni koraci u analizi klju$nih aktera sadr#e:

› Identi& kaciju glavnih aktera (koji mogu biti na razli$itim nivoima, npr. lokalnom, regionalnom, nacionalnom);

› Istra#ivanje njihovih uloga, interesa, relativne mo!i i kapaciteta za u$e%!e;

› Identi& kaciju obima saradnje ili kon, ikta u odnosu izme'u aktera; › Tuma$enje rezultata analize i de& nisanje na$ina na koji !emo ih

inkorporirati u kreiranje strategije;


Kad pogledamo ko su klju$ni akteri, korisno je napraviti razliku izme'u „cilj-ne” grupe i %ire grupe aktera (s tim da je ciljna grupa jedan od glavnih aktera).

Ciljna grupa

U ciljnu grupu spadaju oni na koje direktno uti$u dati problemi i koji !e biti ko-risnici bilo kog predlo#enog re%enja u okviru strate%kog plana.

Unutar bilo koje „zajednice” uvek !e biti zna$ajnih razlika u pogledu toga koli-ko su resursi i mogu!nosti za razvoj dostupni akterima. Neki pojedinci i grupe ima!e koristi od postoje!ih socijalnih, politi$kih i ekonomskih odnosa, a ne-ki ne. Stoga je va#no razumeti kako odre'eni problemi uti$u na razli$ite gru-pe u zajednici.

Isto tako, kad jednom izaberemo odre'enu strategiju intervencije ona !e obi$no nekim grupama koristiti vi%e, a nekim manje. Bitno je to razumeti ka-ko bismo rizike u sprovo'enju projektne strategije mogli proceniti s obzirom na mogu!u dru%tvenu i politi$ku podr%ku i protivljenje planiranom projektu. Strategije se tada mogu osmisliti tako da osujete protivljenje i/ili oja$aju po-dr%ku. Odre'ivanje odgovaraju!eg u$e%!a ciljne grupe ili korisnika u kreiranju i sprovo'enju projekta tako'e je kriti$an faktor za promovisanje kona$ne odr-#ivosti koristi koje projekat donosi.

Ostali akteri – Klju$ni akteri ne uklju$uju samo ciljnu grupu, ve! i druge vla-dine ili nevladine/privatne agencije/udru#enja ili pojedince u $ijem je intere-su da se re%e identi& kovani problemi ili koje su odgovorne za njihovo re%ava-nje. Klju$ni akteri mogu uklju$iti pojedince, zajednice, institucije, komercijal-ne grupe, kreatore politike ili resorne vladine agencije.

Postoje razli$ite metode i na$ini za sprovo'enje analize klju$nih aktera. Ove smernice zasnovane su na participativnim pristupima i prilago'ene metodo-logijama koje se koriste unutar me'unarodnih organizacija.

Koraci u izradi analize klju!nih aktera

Minimum zahteva i koraka u analizi klju$nih aktera su slede!i:

› spisak svih mogu!ih aktera i njihovih interesa – nacrtati „tabelu klju$nih aktera – identi& kacija klju$nih aktera”;

› procena relativne mo!i i uticaja aktera, njihovog zna$aja za strategiju, mogu!eg doprinosa uspehu aktivnosti strategije,

31

› mogu!i rizici koji mogu uticati na uspeh sprovo'enja strategije: pozitivni odnosi izme'u aktera mogu se upotrebiti kao ulazne ta$ke za aktivnosti strategije, sukobi interesa izme'u u$esnika mogu spre$iti napredak, ako ih zanemarimo.

Identi& kacija klju!nih aktera

U#esnici se mogu svrstati u kategorije na razne na#ine. Jedno polazi!te bilo bi da se spisak podeli na primarne i sekundarne aktere.

Kao %to smo ve! napomenuli, primarni akteri (ciljna grupa) jesu oni pojedinci i grupe na koje !e isplanirane aktivnosti direktno uticati. Tu spadaju unapred odre'eni korisnici ili oni na koje se projekat negativno odraziti. U ve!ini slu$a-jeva, primarni akteri !e biti kategorisani prema dru%tveno-ekonomskoj proce-ni. Stoga primarne aktere $esto treba podeliti prema polu, socijalnim katego-rijama ili prihodima, zanimanju ili grupama korisnika usluga. U drugim slu$a-jevima, kategorije primarnih aktera mogu se preklopiti (npr. #ene i grupe bez prihoda, omladina, itd.).

Sekundarni akteri (ili drugi akteri) jesu posrednici u procesu pu#anja pomo!i primarnim akterima. Mogu se podeliti na organizacije za & nansiranje, sprovo-'enje, pra!enje i savetovanje, ili jednostavno na vladine, nevladine organiza-cije i organizacije privatnog sektora. U nekim slu$ajevima, bi!e, tako'e, neop-hodno da se razmotre klju$ni pojedinci i organizacije kao speci& $ni akteri ko-ji imaju li$ni interes kao i formalne institucionalne ciljeve. Tako'e treba prime-titi da mogu postojati i neke neformalne grupe ljudi koje !e se pona%ati kao posrednici. Na primer: politi$ari, lokalni lideri, uva#ene osobe sa dru%tvenim ili verskim uticajem.

Ocenjivanje uticaja i „va$nosti” klju!nih aktera

Klju#ni akteri su oni koji mogu znatno uticati na uspeh strategije ili su va"ni za njen uspeh. Pod uticajem podrazumevamo koliko je akter va"an, a „va"nost” se odnosi na one aktere #iji su problemi, potrebe i interesi prioritetni za uspeh stra-tegije – ako se ovim „va"nim” akterima ne pru"i e$ kasna pomo%, strategija se ne mo"e smatrati „uspe!nom”.

Procenjivanje va#nosti- Va#nost ukazuje na prioritet koji se pridaje zadovolje-nju potreba i interesa klju$nih aktera putem strategije. Va#nost !e verovatno biti najo$iglednija kad se interesi aktera u strategiji dosta pribli#e op%tim cilje-vima reformi. Va#nost se razlikuje od uticaja. +esto !e se javljati akteri, naro$ito


neorganizovani primarni akteri, kojima !e strategija dati veliki prioritet (npr. najsiroma%niji gra'ani…). Ovi akteri mogu imati slab kapacitet za u$e%!e u strategiji i ograni$enu mo! da uti$u na klju$ne odluke.

Upotreba rezultata analize klju!nih aktera

Rezultate analize klju#nih aktera treba zabele"iti u tabelama, a rizike i pretpo-stavke koji proizlaze iz analize treba uklju#iti u zaklju#ke «konteksta» strate!kog plana. Pored toga, analiza bi trebalo da doprinese identi$ kaciji realizatora aktiv-nosti koje budu nastajale u izradi strate!kog plana. Tako&e, rezultati analize klju#-nih aktera moraju biti uklju#eni (uz razli#itu koli#inu detaljnijih informacija) u sam sadr"aj akcionih planova.

Va#no je da se analiza klju$nih aktera posmatra kao deo cikli$nog procesa strate%kog planiranja. Nakon detaljnije analize problema i potencijalnih cilje-va projekta, analizu klju$nih aktera treba revidirati i a#urirati kako bi se razja-snili novi podaci do kojih se do%lo.

3.6. Analiza resursa (procena kapaciteta)

Slede!i korak u de& nisanju trenutne situacije u lokalnoj sredini je identi& kacija postoje!ih kapaciteta (resursa) kao i onih koji nedostaju da bismo postigli po-stavljene ciljeve. Resursi mogu da se podele u tri osnovne grupe:

› Materijalni resursi – tehni$ka opremljenost; › Ljudski resursi – relevantna stru$nost/pro& lisanost i iskustvo; › Finansijski resursi – potrebna & nansijska sredstva.

Kako bismo jasno i pregledno utvrdili sopstvene slabosti, tj. kojim resursima raspola#emo, a koji nedostaju, najjednostavnije je da to u$inimo uz pomo! slede!e tabele.

Tabela 1. Analiza resursavrstaresursa

postoje!iresursi

nedostaju!iresursi

pru#alac potencijalnog resursa

materijalni resursi

ljudski resursi

& nansijski resursi

33

U popunjavanju Tabele 1, tj. u de& nisanju postoje!ih i potrebnih kapaciteta, treba biti %to detaljniji i da navesti $ak i ono %to se, na prvi pogled, podrazume-va (npr. sve stru$ne pro& le koji bi trebalo da se bave pitanjima omladine i sl.).

Analiza postoje#ih aktivnosti/usluga

Popunjavanjem Tabele 2, obezbe'uje se analiza postoje!ih usluga (aktivno-sti). Praksa pokazuje, da mnoge institucije imaju razli$ite sadr#aje za pojedi-ne kategorije stanovni%tva, ali zbog lo%e medijske promocije, nerazumevanja sopstvenih prava stanovni%tvo nije informisano o postojanju takvih aktivno-sti. Kao posledica lo%e informisanosti o postojanju pojedinih usluga, kako ko-risnika (gra'ana) tako i %ire javnosti, dupliranje pojedinih usluga $est je slu$aj na lokalnom nivou. To je posebno izra#eno tamo gde pru#aoci usluge mogu da budu i institucije i predstavnici civilnog sektora, koji zbog nepostojanja si-stemskog modela saradnje nisu informisani o me'usobnim aktivnostima.

Tabela 2. Analiza postoje$ih usluga/aktivnosti

postoje!e usluge/aktivnosti

ko ih sprovodi ko ih & nansira %ta nedostaje odusluga/aktivnosti

1.

2.

3.7. De# nisanje problema

Od su%tinskog je zna$aja da razumemo %ta strategija poku%ava da postigne i koji su njeni klju$ni ciljevi. Strategije su kao projekti. Inicijalno planiranje za njih je od klju$nog zna$aja kako bi se obezbedila obuhva!enost pravog pro-blema koji treba da bude ispravno de& nisan. Obi$no de& nisanju problema prethode odre'ene analize. To mo#e biti detaljna studija izvodljivosti ili jed-nostavna analiza situacije. Ovo su neka od klju$nih pitanja koja bi radna gru-pa za izradu strategije trebalo da razmotri:

1) "ta je do sada ura'eno i ko je za to zaslu#an?2) Kakvi su efekti prethodnih aktivnosti?3) "ta se mo#e nau$iti iz prethodnih poku%aja?4) "ta poku%avamo da postignemo?

Strategija bi, prema tome, trebalo ukratko da opi%e %ta je ranije ura'eno i da prika#e relevantno pitanje ili problem uz optimisti$ki stav. Tako'e, treba ta$no


da identi& kuje gde le#i odgovornost za problem. Pored toga, strategija bi tre-balo da izlo#i $injenice i podatke kojima se argumentuju problemi iz razli$itih izvora. Va#no je da se $esto vra!amo na de& niciju problema.

Klju!na pitanja koja treba razmotriti prilikom de& nisanja problema:

› Pogre%no tuma$enje simptoma kao problema – ovo je naj$e%!a gre%ka pri analiziranju problema. +esto se vrlo o$igledna pitanja percipiraju kao problemi, mada ona mogu biti samo simptomi mnogo dubljih te%ko!a.

› Unapred stvorene pogre%ne predstave o uzrocima problema – neki u$esnici ose!aju da, zahvaljuju!i svom iskustvu, razumeju uzroke i da stoga temeljna analiza bitnih pitanja ne!e otkriti ni%ta novo.

› Sagledavanje problema sa stanovi%ta tima – daje mogu!nost uvo'enja mno%tva razli$itih perspektiva i dijagnoza problema.

› Nezavr%ena dijagnoza problema – zbog ograni$enja u pogledu vremena ili tro%kova, tim mo#e do!i u isku%enje da prerano okon$a dijagnosti$ki rad. Posledica toga je lo%a dijagnoza problema.

„Brejnstorming”

Tehnika timskog rada na de& nisanju i re%avanju problema – je metod za ra-zvoj kreativnih re%enja problema. On funkcioni%e tako %to se fokusiramo na problem, a zatim poku%avamo da nabrojimo %to ve!i broj neobi$nih re%enja, isprobavaju!i svoje ideje do krajnjih granica. Tokom procesa nema kritikova-nja ideja – da bi se grupa otvorila prema %to ve!em broju razli$itih mogu!no-sti i da bismo razbili svoje prethodne predstave o granicama problema. Nakon ovog procesa, neophodno je analizirati rezultate i najbolja re%enja se mogu is-pitati bilo daljim ponavljanjem navedene metode ili pomo!u konvencional-nijih na$ina.

Individualni vs. grupni brejnstorming – ovaj model razmi%ljanja mo#e izvesti pojedinac, grupa ili oboje:

1) Individualni rad – te#i da proizvede %iri opseg ideja od grupnog, ali ne te#i jednako e& kasnoj razradi ideja, mo#da zbog toga %to pojedinci nailaze na probleme koje ne mogu da re%e sami. Pojedinci nesmetano istra#uju ideje u sopstvenom ritmu bez bilo kakvog straha od kritike, kao i bez pot$injavanja drugim $lanovima grupe.

2) Grupni rad – ideje razvija dublje i efektnije, jer kada jedan u$esnik do'e do te%ko!a u razradi ideje, kreativnost i iskustvo drugih

35

u$esnika mogu se iskoristiti u njihovom prevazila#enju. Grupni model rada te#i da proizvede manji broj ideja (jer se vreme iskoristi za produbljivanje ideja) i mo#e dovesti do potiskivanja kreativnih, ali nenametljivih u$esnika od strane onih glasnih i nekreativnih.

3) Individualni i grupni rad se mogu kombinovati, prethodno mo#da de& nisanjem problema, a zatim prepu%tanjem $lanovima tima da, za po$etak, do'u do %to %ireg opsega mogu!ih povr%nih re%enja. Ta re%enja onda mogu biti unapre'ena i razvijena grupnim brejnstormingom.

Analiza potencijalnih problema (APP)

Metoda analize potencijalnih problema (APP) je napravljena da omogu!i iza-zovnu analizu razvojne ideje ili akcije kako bi se predupredio svaki potencijal-ni neuspeh. Metoda je usko povezana sa nekim od metoda kori%!enih u iden-ti& kovanju potencijalnih gre%aka, to je vi%e „racionalni” nego „kreativni” pri-stup, ali i dalje obezbe'uje prvoklasnu ponudu kreativnih okida$a ako damo ma%ti na volju.

Zna$ajna koli$ina truda je potrebna da bi se analiza temeljno sprovela i, usled toga, metoda se obi$no ostavlja po strani za zavr%ni akcioni plan (ili mo#da ko-na$an skup mogu!nosti). Proces se mo#e opisati na slede!i na$in:

› De& nisanje klju$nih zahteva ogromnonog broja izlaznih rezultata, aktivnosti ili doga'aja koji moraju da se ostvare kako bi implementacija bila uspe%na. Neizvr%enje bilo kojeg od njih !e verovatno uzrokovati probleme.

› Bele#enje i ispitivanje svih mogu!ih problema za svaki od klju$nih zahteva koji su sada identi& kovani, navo'enje svih „potencijalnih problema” – tj. potencijalnih na$ina da ne%to krene neplanirano (tehnike poput negativnog brejnstorminga mogu biti od pomo!i) i razmatranje svakog od njih. Ako se nai'e na previ%e mogu!ih problema, korisno je napraviti po$etnu procenu celokupnog rizika koji svaki pojedina$ni problem izaziva, tako da se u ostatku analize mo#ete posvetiti onima koji nose najve!i rizik.

› Navo'enje mogu!ih uzroka za svaki potencijalni problem i rizika povezanih sa njim. Rizik odra#ava i verovatno!u doga'aja i te#inu uticaja ako se doga'aj ostvari, tako da uzroci sa „visokom verovatno!om/visokim uticajem” predstavljaju najvi%i rizik.

› Razvijanje preventivne aktivnosti tamo gde je mogu!e, umesto suo$avnja sa problemom nakon %to iskrsne. Po mogu!stvu, treba


poku%ati da se razviju na$ini prevencije uzroka potencijalnih problema ili da se smanji njihov uticaj, kao i da se proceni rizik koji i dalje preostaje iako su preduzete preventivne aktivnosti.

› Izrada planova za neo$ekivane situacije tamo gde je potrebno, tj. tamo gde bi problemi izazvali ozbiljne posledice, a ne mogu da se preduprede, ili $ak mogu, ali je preostali rizik i dalje visok.

Sveobuhvatni razvojni probleme koji su identi& kovani tokom analize, ali ne mogu biti upu!eni direktnom radu, treba ih izdvojiti iz direktnog rada i po-smatrati kao op%te ograni$enje (, manjak dr#avnih prihoda, veliki pritisak sta-novni%tva...) Ova op%ta ograni$enja treba onda razmatrati kao deo analize konteksta i odr#ivosti & nalnih i konkretnih aktivnosti.

3.8. De# nisanje ciljeva

Kao %to je na po$etku re$eno, strate%ki plan nije cilj za sebe, ve! instrument za pobolj%anje kvaliteta #ivota odre'ene ciljne grupe, u ovom slu$aju albanske nacionalne zajednice. Upravo, iz ovog razloga u de& nisanju ciljeva strate%kog plana treba da budu uklju$eni kako oni na koje !e odluke imati najvi%e utica-ja, tako i sve relevantne institucije koje na lokalnom nivou rade sa omladinom.

Op"ti ciljevi

Na osnovu vizije i misije koju postavljaju lokalni partneri i rezultata analize te-ku!e situacije, de& ni%u se op%ti ciljevi. Ne postoji ispravan ili pogre%an op%ti cilj. -n. %to odgovara jednoj lokalnoj sredini, ne mora odgovarati drugoj, $ak iako su njihove misije iste. Op%ti ciljevi se zasnivaju na unutra%njoj i spoljnoj proceni (SWOT analiza), tako da !e se oni razlikovati za svaku lokalnu sredinu.

37

Speci& !ni ciljevi

Kada se v/! postave op%ti ciljevi, uglavnom )/ lako formulisati speci& $ne cilje-ve. Speci& $ni ciljevi moraju da odgovaraju op%tim ciljevima, kao %to op%ti cilje-vi moraju da odgovaraju va%oj misiji.

Speci& $ni ciljevi su detaljni i vremenski odre'eni planovi akcija za svaki poje-dina$ni op%ti cilj. Oni su obi$no detaljno razra'eni u godi%njem 0lanu i $esto uz jedan op%ti cilj ide nekoliko speci& $nih ciljeva.

Speci& $ni ciljevi moraju biti SMART*:

› Merljivi › Odre'eni i speci& $ni › Ostvarivi › Realisti$ni i relevantni › Vremenski odre'eni

Posebno treba napomenuti da postoji i mogu!nost negativnih reakcija poje-dinih partnera na jasne, merljive zadatke. Razlozi za tu rezervu mogu biti stra-hovi od:

› nespremnosti na promene (suvi%e „brz tempo” promena); › saznanja da neke aktivnosti mo#da ne odgovaraju

stvarnim potrebama, ali su stavljene u strate%ki planu zbog po%tovanja osobe koja ih sprovodi;

› jasno de& nisane odgovornosti (Zar nije lak%e re!i da smo svi mi odgovorni?);

› nepo%tovanja vremenskih rokova; › gubljenja .s/!*)* za „stare dobre dane” zarad boljeg upravljanja.

Svi mi treba da uva#avamo ove strahove i prona'emo nove na$ine za toleran-tnije odnose unutar radne rupe. Najve!a prednost odre'ivanja speci& $nih ci-ljeva je u tome %to !e se svaki lokalni partner usredsrediti, %to !e znati %ta se od njega o$ekuje i kakav je njegov doprinos celoj slici.

* Napomena: SMART je skra!enica nastala od po$etnih slova engleskih re$i: Speci& c, Measurable, Attainable, Realistic and Relevant, Timed.


39

ODELJAK 4

Javna rasprava

Jednom napisana radna verzija Strategije trebalo bi da pre kona$nog usvaja-nja bude izneta na javnu raspravu. Iako su u izradi Strate%kog dokumenta bi-li uklju$eni predstavnici relevantnih institucija, organizacija i pojedinaca, oba-veza nacionalnog saveta jeste da predlo#ene aktivnosti predstavi svim za-interesovanima u lokalnoj zajednici i na taj na$in im omogu!i izno%enje ko-mentara i predloga, onima koji nisu direktno u$estvovali u izradi Strate%kog dokumenta.

Preduslovi za uspe"no sprovo%enje javne rasprave su:

› dovoljno vremena za pripremu i odr#avanje javne rasprave; › blagovremeno obave%tenje javnosti o otpo$injanju javne rasprave; › objavljivanje radne verzije Strategije (putem medija, postavljanjem

radne verzije na Internet sajtu, %tampanjem odre'enog broja primeraka Strategije koji je dostupan javnosti i naj$e%!e se nalazi u prostorijama nacionalnog saveta, svim relevantnim institucijama);

Pored predlo#enih aktivnosti, radna verzija Strategije treba da sadr#i i infor-macije o tome ko je sve u$estvovao u njenoj izradi, u kom periodu, na osno-vu kojih podataka su predlagane odre'ene aktivnosti, sa kim su vr%ene kon-sultacije, ko su vam bili partneri i sl. Predstavljanjem ovih informacija otkloni-!e se potencijalne nedoumice, ponuditi obja%njenja za pojedine predlo#ene


aktivnosti i na taj na$in stvoriti vi%e prostora za komentarisanje nekih su%tinski va#nih pitanja u Strate%kom dokumentu nacionalnog naveta

U procesu javne rasprave mora da bude jasno de& nisan mehanizam, kojim predlozi i dopune dolaze do nadle#nih, odnosno do nacionalnog saveta. Preporu$ljivo je da postoji blagovremeno nazna$en termin i forma kojom se pismeni predlozi i dopune dostavljaju nacionalnom savetu

U slede!em koraku nacionalni savet, vr%i analizu pristiglih predloga, i stru$nu selekciju onih koji mogu biti usvojeni, kao i obrazlo#enje za neusvajanje onih predloga koji su odbijeni. Bitan element u radu je i informisanje %ire javno-sti o tome koji su komentari usvojeni, kao i obja%njenja o tome za%to su neki komentari izostavljeni u & nalnoj verziji. Modeli komunikacije za to su: putem medija, pisanim dopisom relevantnim institucijama, obave%tenjem na ogla-snoj tabli u prostorijama nacionalnog saveta i sl.

Na ovaj na$in, osim %to iskazujete zahvalnost na ponu'enim komentarima, vi u isto vreme uspostavljate bolju komunikaciju i poverenje me'u zaintereso-vanim partnerima u lokalnoj zajednici i istovremeno %irite broj potencijalnih partnera u realizaciji strate%kog dokumenta.

Konsultacije mo#ete sprovesti putem:

› javnih rasprava, okruglih stolova, sastanaka; › anketiranja gra'ana; › anketiranja u relevantnim institucijama; › fokus grupa; › anketiranjem na Internetu

'ta treba izbegavati u procesu javne rasprave:

› pro-forma rasprave, tj. one koje se organizuju bez stvarne #elje/potrebe da se diskutuje o komentarima i sugestijama i da se oni eventualno usvoje;

› rasprave sprovedene samo me'u istomi%ljenicima › rasprave bez pravog u$e%!a indirektnih korisnika osmi%ljenih

aktivnosti

41

ODELJAK 5.

Monitoring i evaluacija

Monitoring ili nadgledanje je kontinuirano pra!enje rezultata i napretka u spro-vo'enju isplaniranih aktivnosti koje se vr%i na osnovu unapred de& nisanih indika-tora. Monitoring podrazumeva pore'enje informacija prikupljenih tokom imple-mentacije sa unapred de& nisanim indikatorima. Cilj sprovo'enja monitoringa je:

1) namensko kori%cenje ulo#enih ljudskih i materijalnih resursa za sprovo'enje planiranih aktivnosti;

2) obezbe'enje da se aktivnosti sprovode na na$in koji garantuje ispunjavanje ciljeva koje smo isplanirali i da se izmeri u kojoj meri se ispunjava cilj plana;

3) da se na vreme izvr%e modi& kacije aktivnosti, materijalnih resursa ili osoblja;

4) da se pobolj%a kvalitet usluga i aktivnosti koje se pru#aju, i uklju$e rezultati u planiranje revizije planskog dokumenta;

5) da se prepoznaju profesionalni kapaciteti saradnika.

Svrha monitoringa je u prikupljanju informacija o toku realizacije aktivnosti i identi& kovanju razli$irih problema s kojima se suo$avaju timovi, u najrani-joj fazi kao i u prikupljanju i razmatranju re%enja koja se predla#u ili primenju-ju. Na taj na$in, omogu!ava se proaktivno reagovanje na probleme da bi se predupreili ili e& kasno re%ilji, a prikupljaju se i dragocena iskustva za budu!e projekte.


Evaluacija (procena postignu"a) je proces kojim se na sistemati$an i objek-tivan na$in nastoji odrediti relevantnost, delotvornost, e& kasnost i uticaj rea-lizovanih aktivnosti u okviru postavljenih ciljeva (ciljeva projekta, ciljeva stra-tegije, ciljeva akcionog plana). Evaluacija se oslanja na rezultate monitoringa, kao i na sopstvene speci& $ne metode i alate. Bavi se analizom i procenom pri-kupljenih podataka da bi se ocenile vrednosti i uspe%nosti projekta. Ona treba sistematski i objektivno da proceni napredovanje ka ostvarenju krajnjih rezul-tata. Zadatak ocenjivanja uspe%nosti realizovanih aktivnosti mo#e se dodeli-ti ljudima unutar ili izvan tima koji je u$estvovao u procesu izrade. Evaluacija mo#e biti interna ili eksterna.

Interna tj. unutra"nja evaluacija

Internu evaluaciju sprovode u$esnici u procesu planiranja, pa samim tim ima-ju ve!i uvid u: realno stanje stvari, jasnu sliku %ta je najrelevantnije procenjiva-ti, koji su izvori informacija najobjektivniji. S druge strane, postoji opasnost od: subjektivne procene %to mo#e dovesti do preterane samokriti$nosti, preuveli-$avanja ote#avaju!ih ili podr#avaju!ih faktora i potencijalno manje kriti$nosti prema partnerima u procesu.

Eksterna (spolja"nja) evaluacija

Ovu evaluaciju sprovode spolja anga#ovani, „neutralni” stru$njaci, $ime je opasnost od li$nih protekcija manja, obrada i interpretacija dobijenih poda-taka objektivnija, realnije je vi'enje spolja%njih i unutra%njih snaga i slabosti. Sa druge strane, postoji rizik od neuklju$ivanja u evaluaciju va#nih faktora ko-ji uti$u na sprovo'enje isplaniranih aktivnosti, kao i mogu!nost previda i pro-pusta va#nih informacija.

Evaluacijom se meri:

› Ispunjenje strategijom postavljenih rezultata: sagledavanje rezultata projekta i mera u kojoj su oni ostvareni;

› Uticaj sprovedenih aktivnosti ili usluga na krajnje korisnike; › Promena u ciljnoj grupi, tj. kakva se kvalitativna promena dogodila

kod ciljne grupe.

Pored toga, evaluacija slu#i i da se – unaprede metode monitoringa, lak%e pre-poznaju unutra%nje i spolja%nje snage i slabosti, da se novi uvidi integri%u u re-viziju strategije, prikupe nove informacije potrebne za e& kasnije naredno pla-niranje (reviziju) Strate%kog plana.

43

ODELJAK 6.

Zaklju%ak

U Priru$niku su navedene preporuke za izradu Srate%kog plana nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kroz partnerstvo svih relevantnih aktera, po%to-vanje zakonskog okvira i visoki nivo participacije pripadnika nacionalne za-jednice, a na primeru izrade Strate%kog plana Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Ipak, uspe%nost celokupnog procesa, posebno sprovo'enja strate%kog plana, zavisi prvenstveno od lokalne zajednice – samog nacionalnog saveta, lokal-nih institucija i organizacija kao i %ire lokalne javnosti, koja treba da prepozna u svoja dugoro$na strate%ka re%enja u stvarnom po%tovanju manjinskih prava.

Plansko i sistemsko bavljenje ostvarivanjem prava nacionalnih manjina, po-sebno u situaciji restriktivnih op%tinskih i institucionalnih bud#eta, predstav-lja veliki izazov za svaku lokalnu sredinu, ali !e i dalje uspe%nost celokupnog procesa, prvenstveno, zavisiti od li$ne i dru%tvene motivacije svih lokalnih $inilaca.


Documents

PRAKTIKUM ZA IZRADU STRATEŠpanacea.rs/publikacije/praktikum_za_izradu_strates... · PRAKTIKUM ZA IZRADU STRATEŠKOG PLANA NACIONALNOG SAVETA NACIONALNE MANJINE godine, tako da je