I

Visoka poslovna kola strukovnih studija Novi Sad

Seminarski rad iz Osnova menadmenta

Tema:Pranje novca

Asistent: Studenti:

Jovan Njegi Pavlov Jelena 64/08 TR

Poljak Jovanka 45/08 FR

Pavlovi Nikola 104/08 TR

Petrovi Danilo 300/08 FR

Decembar, 2008 godina.

I. PRANJE NOVCA1.1 Pranje novca - pojam i nastanakSam pojam pranja novca potie od engleske rei money laundering, to znai legalizacija kapitala steenog kriminalom, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na tritu. Pranje novca predstavlja ukljuivanje novca steenog nezakonitim transakcijama,ili transakcijama u sivoj ekonomiji u normalne finansijske i ekonomske tokove, pod im se podrazumeva davanje legaliteta nelegalnoj steenoj gotovini koja najpre uplatom na bankarski raun prelazi u iralni novac, a zatim iz ovog u gotovinu. Istovremeno, pranje novca podrazumeva i ubacivanje u normalne ekonomske tokove novca koji potie od kriminalnih aktivnosti (trgovina drogom i orujem, krijumarenje, pljake, organizovani kriminal, izbegavanje poreza, korupcija) da bi se onemoguilo otkivanje njegovog porekla.

Poslednjih godina se znaajno izraava utajama poreza, ilegalnoj trgovini drogama i orujem, u organizovanoj kocki, prostituciji i reketu, kao i u procesima privatizacije kapitala u bivim socijalistikim zemljama Istone Evrope, kao i u organizovanim kriminalnim kanalima na Zapadu.Termin pranje novca nastaje u SAD u periodu prohibicije (vreme zabrane toenja alkohola), u III deceniji dvadesetog veka, kada su kriminalci zaradjeni novac od ilegalne proizvodnje i krijumarenja alkoholnih pia prikazivali kao zaradu koju su ostvarili u lancu svojih perionica za pranje rublja i automobila, povodom te pojave poeo je da se upotrebljava termin pranje novca, odakle ga je preuzela Kriminoloka nauka.Postoje mnoge definicije ove pojave, tekstualno razliite ali u sutini sline, u pojedinim delovima ak identine. Zbog toga nema velikih problema kada su u pitanju shvatanja, i odredjivanje sadraja pojma pranje novca.1984. godine komisija predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava za organizovani kriminal definisala je pranje novca kao proces kojim neko prikriva postojanje, ilegalno poreklo ili ilegalnu upotrebu prihoda, da bi ga prikazala na taj nain da izgleda kao legalan.1.2. Obim i faze pranja novcaRazvoj tehnologije i globalizacija kontinuirano unapredjuju postojee naine i stvaraju nove mogunosti za konvertovanje prljavog novca u razliite legalne oblike finansijske aktive. Medjudravna organizacija za borbu protiv pranja novca, procenjuju da pranje novca danas iznosi oko 2% do 5% ukupne svetske proizvodnje. S obzirom na tajnost i prirodu pranja novca, teko je proceniti njegov stvarni obim. Finansijski sistem je centralna taka borbe protiv pranja novca jer banke uobiajeno predstavljaju kanal preko koga ovaj novac ulazi u ekonomske tokove.

Proces pranja novca ima tri faze: U prvoj fazi se novac, nastao od nelegalnih aktivnosti ubacuje u finansijske tokove. Ovaj novac ulazi u finansijski sistem na nain kojim se izbegava otkivanje od strane banke ili zakonodavnih organa.

Uobiajeno se koriste tehnike kao to su ulaganja velikih iznosa novca u nekoliko manjih banaka ili kompanija, da bi se prikrilo njegovo poreklo. U drugoj fazi se vri esto transferisanje novca u druge vrednosti. Stvarni karakter sredstava od nelegalnih aktivnosti prikriva se kroz seriju transakcija da bi se onemoguilo utvrdjivanje njegovog porekla. Najee se vri transferisanje ovog novca u bankarske centre kod kojih postoji striktno pridravanje pravila uvanja bankarske tajne; ili putem obveznica na donosioca, ubacivanjem sredstava u posebno odredjene holding kompanije i na privatne raune. U treoj fazi uspeno opran novac se integrie u finansijski sistem i dolazi do ponovnog ukljuivanja ovih sredstava u legalne ekonomske tokove.1.3. Faza ulaganja

U fazi ulaganja ilegalni profiti se uvode u legalni finansijski sistem. Gotovina pribavljena kriminalnim poslovima uplauje se na bankovne raune, obino pod izgovorom neke regularne delatnosti to predstavlja fazu ulaganja. Najee se depoziti ulau zbog nekog legalnog posla, gde se plaanje obavlja u gotovom novcu, kao to su na primer, garae, luksuzni butici, galerije, komisioni, restorani itd. Ukoliko se gotovina stvorena kriminalom pomea sa prihodima legalnog poslovanja, smanjuje se mogunost brzog otkrivanja vrueg novca. Uplata u banku novca steenog kriminalom, moe biti izvrena na mnogo naina. Neki od postupaka koji su karakteristini za fazu ulaganja: uplata vrueg novca pod pokriem redovnih gotovinskih prihoda od poslovanja; osnivanje lanih, tzv. fantomskih preduzea koja ne posluju i postoje samo kao sredstvo za uplatu gotovog novca na raune u bankama, usitnjavanje velikih suma novca medju saradnicima koji ga polau na raune u iznosima koji su dovoljno mali ili su ispod zakonskog cenzusa, pa zbog toga nisu sumnjivi bankarskim radnicima i nisu predmet izvetavanja i posebnog praenja.U ovoj fazi u novije vreme susree se i kupovina, odnosno preuzimanje preduzea sa ozbiljnim finansijskim tekoama, iji rauni treba da poslue samo kao tzv. bojler rauni, gde e se sliti novac prethodno deponovan na raune raznih finansijskih institucija.

1.4. Faza prikrivanja

Nakon to je gotovina pretvorena u bankarski depozit, naredni korak u procesu pranja novca je faza prikrivanja, koja se ostvaruje prebacivanjem sredstava s jednog rauna na raune raznih banaka u svetu, prividnih subjekata kao i drugih finansijskih institucija, a sve radi prikrivanja originalnog izvora i destinacije poetnog kriminalnog kapitala. Novac se premeta mnogobrojnim transakcijama iji je cilj da se prikrije veza izmedju novca i kriminalne aktivnosti od koje potiu. Tokom faze prikrivanja obavi se veliki broj transakcija kojima se novac prenosi po itavom svetu. Mnoge od tih transakcija su besmislene i za njih se ne moe pronai pokrie poslovanja.Prava svrha tih transakcija je da prikriju tragove kretanja novca i da oteaju posao svakome ko pokua da istrai odakle novac potie. Kada se novac nadje na nekom od rauna, s njim se radi sve ono to moe da prikrije njegovo poreklo. U ovoj fazi kupuju se polise osiguranja, daju pozajmice, kupuje skupocena roba, umetnika dela, akcije, investicioni fondovi, i koriste mnogi drugi finansijski instrumenti.

1.5. Faza integracije

Integracija je poslednja faza pranja novca i njom se ponovo ulazi u legalne ekonomske tokove. Novac se ulae u legalne poslove posle ega postaje novac koji potie iz zakonske delatnosti. Najcei oblik integrisanja nelegalnog novca je ulaganje u nekretnine.Iako se ovaj novac finansira prljavim novcem, prihod koji se ostvaruje izdavanjem prostora u zakup nee biti sumnjiv jer je rezultat zakonom dozvoljene delatnosti. Cilj ove faze je da se nelegalan novac prebaci u poslove koji su zakonom dozvoljeni.Jedan od njih je i oivljavanje preduzea koja se nalaze u tekoama investiranjem ogromnih suma novca. Preduzee nastavlja normalno da posluje koristei nelegalan novac kao svoj. Kriminalci primaju direktorske plate, a to je zakonski vid primanja.Oito se najvie u borbi protiv pranja novca moe uiniti u fazi ulaganja, kada - pogotovu nakon prodaje droge na ulici, prodavci ostavljaju sredstva koja su velika i po vrednosti i po koliini (esto i vea nego to je iznosila i sama droga). Kako se kriminalci moraju liiti gotovog novca, tu su posebno ugroene ustanove koje primaju depozit* Evropska zajednica donela je stroge propise po kojima se zahteva identifikacija stranke koja otvara raun i uplauje, obavezno vodjenje odgovarajue evidencije o depozitima, te obavetenje nadlenih organa o sumnjivim finansijskim transakcijama. Banke u SAD moraju da obaveste nadlene organe o uplatama vecim od 10000 dolara. Ovaj zakon postoji i u Australiji ali ne postoji u Evropi. Ipak, gotovo su sve evropske zemlje ve promenile ili upravo menjaju svoje zakonodavstvo, tako da se u sumnjivim sluajevima ne potuje odredba o bankarskoj tajni, odnosno moraju se nadlena tela obavestiti o finansijskim transakcijama za koje se opravdano sumnja da nisu u skladu sa zakonom.

II. Posledice i uesnici pranja novca2.1. PosledicePranje novca ima irok spektar povratnih efekata na ekonomske, politike i socijalne strukture svake zemlje. Najznaajnije posledice pranja novca su : opadanje poslovanja legalnog privatnog sektora , uticaj na devizne kurseve i kamatne stope, ekonomski poremeaji i nestabilnost, smanjenje dravnih prihoda i slabljenje kontrole ekonomske politike, ugroavanje programa reformi ili privatizacije , opadanje reputacije zemlje. 2.2. Uesnici u pranju novca

Uesnici u pranju novca koriste posebno odredjene kompanije. Poto ove kompanije raspolau sa velikim iznosima novca, one su u mogunosti da svoje proizvode i usluge nude po cenama koje su ispod trinih. U nekim sluajevima ove kompanije utvrdjuju cene koje su ispod proizvodjakih i zato su konkurentnije u odnosu na ostale kompanije koje legalno posluju i pribavljaju sredstva na finansijskim tritima. Usled toga dolazi do opadanja legalnih poslovnih aktivnosti privatnog sektora. Uesnici pranja novca vre reinvestiranje sredstava tamo gde oekuju da nee biti otkriveno njegovo poreklo, a ne u aktivnosti sa veim stopama povraaja. Posledice toga mogu biti smanjenje monetarne stabilnosti zbog neadekvatne alokacije sredstava, neoekivane promene u tranji novca, poveana nestabilnost deviznih kurseva, kamatnih stopa i medjunarodnih tokova kapitala usled ega je teko spovoditi stabilnu i efikasnu ekonomsku politiku. Istovremeno, poto uesnici pranja novca nisu zainteresovani za poveanje profita kod investiranja, ve za zatitu i prikrivanje prirode ovih sredstava, oni esto ulau u manje profitabilne investicije koje ne moraju biti korisne za zemlju. Na primer - u mnogim zemljama su bile finansirane aktivnosti u odredjenim privrednim oblastima, kao to su gradjevinarstvo i hotelijerstvo ali ne zbog stvarne tranje, ve zbog interesa onih koji peru novac. Kada te oblasti vie ne odgovaraju akterima pranja novca, oni ih naputaju, izazivajui velike gubitke u njima, ekonomske poremeaje i nestabilnost.Veoma esto pranje novca, naroito kod zemalja u razvoju, dovodi do smanjenja prihoda budeta po osnovu poreza, jer oteava njegovu naplatu i zbog toga slabi uticaj drave na vodjenje ekonomske politike. Sprovodjenje programa privatizacije moe biti ugroeno zbog pranja novca, posebno kod privatizacije dravnih preduzea. U odnosu na legalne investitore, uesnici pranja novca mogu da ponude vee cene. Ovo je izraeno kod zemalja u razvoju koje zbog procesa privlaenja investicija mogu postati meta transakcija pranja novca.Zbog povezivanja sa transakcijama pranja novca drave mogu biti izloene riziku opadanja reputacije. Posto kriminalne aktivnosti smanjuju poverenje u trita i ekonomski sistem, moe doi do slabljenja ekonomskog rasta zemlje.Bitno je odgovarajuim merama onemoguiti da finansijski sistem bude korien za pranje novca. Centralna banka treba da utvrdi regulativu i vri superviziju banaka da bi otkrila i spreila pranje novca. Ovom regulativom potrebno je propisati mere za banke i finansijske institucije koje ukljuuju obavezu izvetavanja nadzornih organa ukoliko postoji sumnja u vezi porekla novca i primenu odgovarajuih sankcija i stroga pravila kod izdavanja licenci bankama i finansijskim institucijama. Zajedno sa udruenjem banaka, centralna banka treba da odredi pravila bankarske prakse protiv pranja novca, mere za procenu, praenje i kontrolu klijenata,da utvrdi limite za iznose transakcija i konvezija u stranoj valuti za pojedince, obaveze banke da odredi odgovorne za nadzor u vezi pranja novca; i obezbedi obuku zaposlenih o tehnikama protiv pranja novca. Za bankarski sektor je vano da sistem upravljanja rizikom i struktura upravljanja budu dobro organizovani i prilagodjeni da omogue prevenciju, odnosno borbu protiv ulaska prljavog novca u finansijski sistem.

Neophodno je razvijati medjunarodnu saradnju u borbi protiv pranja novca. 2.3. Motivi i primeri pranja novca u raznim dravama

Pranje novca, kao i ostale nezakonite aktivnosti, uslovljavaju regresivnu distribuciju dohotka i stvaranje velike potroake moi pojedinaca u uslovima opte recesije. Time se iskrivljuje struktura potronje, pogotovu medju bogatima, i preobraava se postojea socijalna stracifikacija nastajanjem drutvenih grupa novih bogataa. Velika sredstva koja se zaradjuju pranjem novca utiu na porast potranje za luksuznim proizvodima, poveanje cena nekretnina i nekih potronih dobara, a sve napred navedeno pospeuje i inflaciju.Pranje novca naruava i demokratsku politiku strukturu i politiku stabilnost zemlje. Dobro je poznat sluaj da su predstavnici kokainskih kartela ili mafije pokuavali, i ponekad i uspevali, da prodru u sredite tela vlasti pojedinih zemalja i potkupe ih. Sam kolumbijski predsednik Ernesto Samper optuen je da je tokom izborne kampanje primao velike novane iznose narko-mafije. Trgovci drogom su nudili potpunu otplatu kolumbijskog spoljnjeg duga u zamenu za nesmetano delovanje.U Karipskoj dravici Belize za 500 dolara moe se otvoriti anoniman konto, dok se za dodatnih 500 dolara moe dobiti ak i fiktivno ime nosioca rauna. Ovakve povoljnosti krue u nizu zemalja, uglavnom onih jedva vidljivih na mapi, naroito su omiljena Karipska ostrva te jedva nastanjene ostrvske dravice rasute u Tihom okeanu. U njima takodje komotno moete da osnujete tzv. anonimna akcionarska drutva gde se uopte ne zna ko je vlasnik ili pak preduzee koje od sve svoje imovine poseduje tek potansko sandue.Na Kajmanskim ostrvima sa samo 39.000 stanovnika recimo postoji 34.000 registrovanih kompanija, 590 banaka i 500 milijardi dolara na raunima.

S obzirom da kriminalci ne objavljuju godinje finansijske izvetaje teko je proceniti koja se koliina para u svetu opere. Procena Medjunarodnog monetarnog fonda je, da tzv. bruto kriminalni proizvod u svetu iznosi vie od 500 milijardi dolara godinje, a po proceni Ujedinjenih nacija ak 80% navedenog iznosa ostvaren je trgovinom narkoticima.Postoji krilatica da je san svakog peraa novca da plati porez! Put koji treba da se predje od prljavog novca do plaanja poreza nije ni lak, ni jeftin. Vlasnici prljavog novca, steenog trgovinom orujem, narkoticima, pljakom, piraterijom, ali i ucenama politiara ele da ga uvedu u legalne tokove, da bi mogli da ulau u legalan biznis i da ga uveavaju. Za to, medjutim moraju dobro da plate. Finansijskim strunjacima koji e da odrade taj posao plaaju i do 25% vrednosti ukupne sume, a procenat i dalje raste. Osamdesetih godina, ova usluga je kotala svega 6%, da bi krajem devedesetih dostigla 20%.Postoji primer jednog Italijana, koji je pre nekoliko godina uhapen pod sumnjom da je radio za mafiju. Nakon konfiskacije imovine ustanovljeno je da je posedovao 131 stan, 122 magacina, 20 fabrika, 10 kolskih zgrada i 250.000 akcija u jednoj sicilijanskoj banci.

Novac dobijen iz kriminalnog delovanja obino korumpira slubenike finansijskog trita uzrokujui teko popravljivu tetu trinom kredibilitetu. Pranje novca moe korumpirati delove finansijskog sistema i onemoguiti upravljanje bankama i nadzornim telima. Ukoliko neki bankarski rukovodilac postane korumpiran, netrino ponaanje moe se proiriti u druga podruja koja nisu povezana s pranjem novca, to ugroava sigurnost Banke.Koliko je opasno ne potovati ovo pravilo uverila su se etiri Madjara poetkom 1992. godine. Sa 2,6 miliona nemakih maraka u rukama uli su jednog dana u glavnu zgradu uvene vajcarske banke Kredit Svis, na Paradeplacu u Cirihu, gde su imali zakazan sastanak. U velikom, mermernom holu prila su im dvojica mukaraca koji su se predstavili kao slubenici banke. Dok je jedan sa koferima punim para otiao u sobu da ih prebroji, drugi je Madjare pozvao na kafu. Poto se onaj prvi nije pojavljivao ovaj drugi je otiao da proveri gde je i - vie se nije vratio. Nedelju dana kasnije isto se proveo i jedan kanadski biznismen koji je - opet u Kredit Svis na Paradeplacu - doao sa torbama u kojima je bilo 2,5 miliona dolara u vajcarskim francima. Banka je sprovela istragu, utvrdila da niko iz nje nije bio umean i ostalo je nejasno kako je sve bilo mogue.

Osobe koje obavljaju nadzor nad radom Banke takodje mogu biti korumpirane ili zastraene pretnjama,sto potpuno onemoguava delotvornost nadzora. S toga je nuno jaati zakonske odredbe protiv pranja novca, ali to ne znai smanjenje bankarske kontrole.Ukoliko su banke umeane u pranje novca, naruava se poverenje koje javnost ima u njih, te se, ako su povezane sa organizovanim kriminalom, podriva njihova stabilnost.Uprkos kratkotrajnoj moguoj dobiti, preti im opasnost od gubitka zbog prevara, kako zbog nemarnosti u proveri neeljenih stranaka ili naruenog integriteta njihovih slubenika koji su povezani sa kriminalcima. U pranju novca kroz banke organizovani kriminal se esto slui ljudima koji nemaju kriminalnu prolost, to oteava otkrivanje takvog dela. Onda otvaraju raune preko kojih obru velike novane iznose, esto uz pomo nesavesnih bankarskih slubenika.elja za sticanjem profita osnovni je motiv poinjenih kriminalnih dela, kao to su trgovina narkoticima, reketiranje, nedozvoljena trgovina orujem, krijumarenje alkohola i duvana, piraterija, ucene i prevare. Pojedinci ili kriminalne grupe sa tako steenim profitom, nazvani vru novac da bi mogli da ga koriste na regularan nain, prikrivaju njegovo poreklo. Da bi takav novac izgledao ist, podrazumeva se i njegovo pranje.Prljavi ke od prostitucije, terorizma, piraterije, droge, ucena i oruja ulae se najee u nekretnine i industriju zabave. Srbija je velika perionica para. Privatizacija je najpogodnija za pranje novca. Pretpostavlja se da je samo prelaskom na evro u menjanicama bezbolno oprano devet milijardi maraka.Oni koji zgru pare od prostitucije, terorizma, trafikinga, piraterije, droge, ucena, oruja, ili biznismeni koji jednostavno hoe da prikriju utaju poreza i nezakonitu proviziju, pokuavaju na bilo koji nain da uklone tragove porekla svog prljavog novca. Pranje para izmislile su zapadne drave i multinacionalne kompanije da bi privukle novac sa tudjeg trita i izbegle plaanje poreza. Svaka kompanija koja zaradjeni novac poloi na raun u banci mora godinje da plati 20 odsto poreza. Stvaranjem banaka, preteno na ostrvskim dravama koje naplauju 0,1 odsto provizije za "leanje para", mone firme mogu za sebe ostaviti silan novac.Veina zapadnih sila, rame uz rame s narko kartelima i trgovcima orujem, imaju svoj poreski raj - of- or zonu.

Englezi novac peru na Kajmanskim i Sejelskim, a Amerikanci na Maralskim ostrvima. Grke firme to rade na Kipru, italijanske u San Marinu, Nemci u Luksemburgu, a Francuzi u Monaku,- svaka mulitinacionalna kompanija savetuje svoje klijente da novac uplauju u banke koje se nalaze u of-or zoni. Takva banka nema altere i inovnike, nego samo potansko sandue koje redovno obilazi ovek zaduen da iz njega pokupi papire za prebacivanje novca. 2.4. Kako oprati novac?Recimo, otvorite firmu ili banku na Holandskim Antilima i tamo poloite svoj ilegalno zaradjen novac. Uz pomo dobrih veza, prebacite pare u Roterdam, na raun brodske kompanije registrovane u Panami sa seditem na Kipru. Oni ih poalju u Singapur, na raun osiguravajueg drutva registrovanog u Lihtentajnu sa seditem na Ajsl of Men, odakle pare idu na raun gradjevinske kompanije registrovane u Hongkongu koja radi u Monaku, a ima raun u Los Andjelesu. I tako bar etdesetak puta. Ako ste spretni i brzi ceo posao moete obaviti za manje od sata. I na kraju, ma kroz kakve i ma kroz koliko operacija novac prolazio pri pranju, nad njim uvek treba imati kontrolu. Svi ljudi umeani u posao znaju da je re o prljavim parama i da njihov vlasnik malo ta moe uiniti ako ih ukradu. 2.5. Pranje novca kao krivino delo u medjunarodnom pravu

Da bi se napred nedozvoljene delatnosti suzbile, Medjunarodna zajednica je pristupila normiranju adekvatnih mera, sredstava i postupaka u pojedinim zemljama, a u cilju spreavanja i suzbijanja ovakvih nedozvoljenih delatnosti. Tako je doneto vie Medjunarodnih pravnih akata kojima su precizirane ne dozvoljene delatnosti i pojedini oblici i vidovi pranja novca, kao i mere i postupanja Nacionalnih zakonodavaca u pravcu suzbijanja ove pojave. Tako je i u Evropskom pravu pranje novca dobilo status samostalnog krivinog dela, ali ovo delo poznaje i niz Nacionalnih krivinih zakonodavaca. Shvativi realnu opasnost od organizovanog kriminala medjunarodna zajednica pocinje da radi na razvijanju I upotrebi strategija za suzbijanje organizovanog kriminala. Poslednjih godina medjunarodna zajednica je donela niz pravnih akata koji u ovu borbu unose nova sredstva, metode I postupke. To su konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotikim supstancama (doneta 1988. godine u Bernu), Konvencija o pranju novca, istrage i u reavanju zaplene konfiskacije dobiti od kriminalaca (doneta 1990. godine u Strazburu), direktiva za spreavanje korienja finansijskog sistema u cilju pranja novca (iz 1991. godine), kominike (donet 1993. godine na Kipru) i Konvencija OUN protiv Transnacionalnog organizovanog kriminala (iz 1988. godine).

Ova pravna akta su pravni osnov za regulisanje pojedinih inkriminisanih ponasanja u vezi sa pranjem novca.Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine, opojnim drogama i psihotikim supstancama (Sl. list SFRJ - medjunarodni ugovori, br. 14/90), poznata kao Beka konvencija, koju je prihvatilo vie od 100 drava, predvidja obavezu drava potpisnica da u svom nacionalnom zakonodavstvu inkriminiu brojne aktivnosti vezane za trgovinu opojnim drogama, kao i da pranje ovako steenog novca predvide kao krivino delo. U lanu 3. Konvencije predvidjeno je da e sve neophodne mere svaka stranka - potpisnica usvojiti kako bi se po njenom zakonu utvrdile kao krivini prekraj odredjene aktivnosti, pod uslovom da se naravno ine namerno, pa je tako predvidjeno i da se mora inkriminisati i konverzija ili transfer svojine, uz znanje da je takva svojina steena trgovinom droge ili drugih psihotinih supstanci, bilo da se radi o samom trgovcu ili o osobi koja je uestvovala u skrivanju ili prikrivanju nezakonitog porekla svojine ili pomagala nekom licu koje je umeano u poinjenje takvog ili takvih prekraja da bi izbeglo zakonske posledice svojih dela; isto tako inkriminiui i zavisno od ustavnih naela i osnovnih koncepcija pravnog sistema - sticanje, posedovanje ili korienje svojine, saznanjem, u vreme prijema, da je takva svojina steena na osnovu jednog ili vie prekraja utvrdjenih u skladu sa Konvencijom, ili uee u takvom prekraju ili prekrajima. Takodje, Konvencija nepropisanog i da e svaka strana potpisnica usvojiti neophodne mere da bi se omoguila zaplena prihoda koja potie od trgovine droge ili svojina ija vrednost odgovara vrednosti takve dobiti, pored navedenog svaka strana potpisnica usvojie i neophodne mere da se njenim nadlenim organima omogui da identifikuju, otkriju, zamrznu ili zaplene dobit, odnosno svojinu, a radi konane zaplene, s tim to e radi sprovodjenja ovih mera svaka strana potpisnica ovlastiti svoje sudove ili druge nadlene organe da naloe da bankarska, finansijska ili komercijalna evidencija bude stavljena na raspolaganje, zaplenjenje, kao i da strane potpisnice nee odbiti da deluju po odredbama ovog stava iz razloga bankarske tajne, dakle, Konvencijom je predvidjeno da drave potpisnice omoguavaju jedna drugoj uzajamnu pravnu pomo.Bekoj konvenciji je pristupilo vise od 170 drzava, medju njima I tzv. Finansijski rajevi u kojima se prihod od droge legalizuje suprotno od Konvencije. Sluba Ujedinjenih Nacija za kontrolu droge i prevencije kriminaliteta (UN Office for Drug Control and Crime Prevention), je napravila listu najvanijih finansijskih rajeva po pranju novca u kojima su zemlje rasporedjene u odredjene geografske zone.Drugi znaajni akt iz ove oblasti jeste Konvencija o pranju novca, vodjenju istrage i izvravanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminala ili Evropska konvencija. Nju je 1990. godine u Salzburgu doneo Savet Evrope. Ratifikovala ju je savezna skupstina. Ova konvencija takodje, propisuje obavezu drava koje su je prihvatile da u svom nacionalnom zakonodavstvu predvide posebno krivino delo pranje novca. Obeleja ovog dela su odredjena na identian nain kao i Bekom konvencijom, s tom razlikom to se u ovom sluaju tei oduzimanju i konfiskaciji sve vrste imovinske dobiti koja je steena, ne samo nezakonitim delatnostima vezanim za opojne droge, ve i za terorizam, trgovinu belim robljem, orujem i krivinim delima kojima se ostvaruje veliki profit. Odredjen je pojam I obeleje pranja novca u lanu 6 koje se sastoji u umiljajnom preduzimanju jedne ili vie od sledeih delatnosti: konverziji ili transferu imovine

prikrivanju ili neistinitom prikazivanju pravne prirode izvora, mesta, upotrebe, kretanja, prava ili svojine u odnosu na imovinu, znajui da ta imovina predstavlja prihod steen injenjem krivinog dela;

sticanju, posedovanju ili korienju imovine sa znanjem u vreme prijema da takva imovina predstavlja prihod od krivinog dela;

uestvovanju, odredjivanju ili zaveri radi injenja, pokuaju injenja i pomaganja, posticanju ili olakanju i savetovanju u cilju injenja bilo kog krivinog dela.Problematikom pranja novca I njegovim suzbijanjem bavila se I Konvencija OUN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, s dva dopunska protokola, i to: 1. Protokolom za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudskim biima, naroito enama i decom i 2. protokolom protiv krijumarenja migranata kopnom, morem i vazduhom . 1998. god. u Palermu pod okriljem Ujedinjenih nacija na konferenciji doneti su ovi medjunarodni pravni akti. I ova konvencija kao I Evropska u lanu 6 utvrdjuje da kriminalizacija pranja dobiti steene kroz kriminal odredjuje pojam i karakteristike krivinog dela pranje novca, koje su sve drave potpisnice ove konvencije dune da unesu u svoje nacionalno krivino zakonodavstvo, takodje su, u lanu 7. ove konvencije predvidjene i mere za borbu protiv pranja novca kojima su utvrdjeni subjekti, aktivnosti i postupci nadlenih nacionalnih organa u spreavanju i suzbijanju razliitih oblika i vidova pranja novca.2.6. Pranje novca kao krivino delo u naem krivinom zakonuNaa drzava se trudi da iskoreni pranje novca I donela je niz zakona a to su: Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (Sl. glasnik RS, br. 27/2002, 42/2002 i 39/2003). Ovim zakonom su posebno uredjeni nadlenosti i ovlaenja dravnih organa Okrunog suda u Beogradu, Specijalnog tuilatva, Slube za suzbijanje organizovanog kriminala u sastavu Ministarstva unutranjih poslova i posebne pritvorske jedinice u sastavu Uprave za izvrenje krivinih sankcija Ministarstva pravde, a sve to radi otkrivanja i krivinog gonjenja uinioca krivinog dela kada postoji elemenat organizovanog kriminala.Zakon o spreavanju pranja novca koji je donet septembra 2002. godine, a stupio na snagu 1. jula 2002. godine (Sl. list SRJ, br. 53/2001), a zatim je 2005. godine donet novi Zakon o spreavanju i pranju novca (Sl. list SCG, br. 85/05). Novim zakonom veoma je jasno definisano ta se smatra pranjem novca i koje mere treba da preduzmu banke i sve ostale finansijske institucije da bi se ovo krivino delo suzbilo a po mogustvu i iskorenilo doslednom primenom ovog zakona. Donoenjem Zakona o spreavanju pranja novca (Sl. list SFRJ, br. 53/2001) krajem septembra 2001. godine, naa drava se pridruila velikom broju drava savremenog sveta koje su se ujedinile u nastojanju da spree i suzbiju najopasnije vidove i oblike organizovanog kriminaliteta imovinskog karaktera kao velikog bezbedonosnog problema koji ne poznaje granice.U julu 2002 je donet zakon o spreavanju i pranju novca kod nas, podneto je izmedju 20000 I 30000 hiljada prijava za krivicno delo pranja novca I nijedan slucaj nije do sada procesuiran.

U julu 2006 podignuta je optuznica protiv 15 ljudi, a terete se za zlocinacko udruzivanje pranja novca I zloupotrebu sluzbenog polozaja. Imovinska korist lica protiv kojih je podignuta potuznica procenjena je na 210 miliona dinara.U konkretnom sluaju radi se o pranju novca to je teko dokazati jer su svi nelegalni poslovi pokriveni papirima, a ceo posao je besprekorno funkcionisao na sledei nain. Optueni su nalazili ljude koji su na svoje ime osnivali i registrovali preduzee, a zatim blanko potpisanu dokumentaciju i peat preduzea predavali lanovima kriminalne grupe. lanovi kriminalne grupe su zatim izdavali fiktivnu dokumentaciju preduzeima i preduzeima sainjavali neistinite isprave, u kojima su lano prikazivali da je izmedju preduzea kojima je upravljala ta grupa i drugih preduzea vren promet roba i usluga, iako toga nije bilo. Perai, odnosno fantomi su firme koje su sluile za pranje novca, odnosno za legalizaciju nezakonitog poslovanja preduzea i pravdanje ulaza i izlaza robe. Optuena kriminalna grupa je osnovala etiri peraa - fantoma, koji su poslovali sa 750 preduzea i privrednih subjekata i poslovanje preduzea je trenutno pred istragom, tako da se uskoro oekuje pokretanje postupka za zloupotrebe u privredi i mahinacije.U lanu 4. predvidjene su radnje i mere za otkrivanje i spreavanje pranja novca koje su duni da preduzimaju pravna lica (obveznici i odgovorna lica u pravnim licima). Tako da su obveznici u smislu ovog zakona banke i druge finansijske organizacije, menjai, osiguravajua drutva, investicioni fondovi, berze i zalagaonice (Slubeni list SCG, broj 85/05).U lanu 5. propisano je da je obveznik duan da utvrdi identitet stranke i izvri identifikaciju, prikupi podatke o stranci i transakciji i sve ostale podatke koji su znaajni za otkrivanje pranja novca, a to su duni da urade u sledeim sluajevima: pri otvaranju rauna, pri svakoj transakciji, gotovinskoj i bezgotovinskoj ili pri vie medjusobno povezanih transakcija u ukupnom iznosu od 15.000 Eura, kao i kod poslova u vezi sa ivotnim osiguranjem, kada pri svakoj transakciji bez obzira na vrednost posumnjaju da se radi o pranju novca, kao i kod igara na sreu kada se uplauje ili isplauje iznos od 1.000 Eura ili vie u dinarskoj protivvrednosti. Takodje treba napomenuti da obveznik nije duan da izvri identifikaciju u sluaju medjubankarskih transakcija (Slubeni list SCG, broj 85/05).U novom Krivinom zakonu koji stupa na snagu januara 2006. godine Zakon, je u lanu 231. predvideo posebno krivino delo pranje novca, tako da se naa zemlja prikljuila naporima Medjunarodne zajednice u borbi i suzbijanju ove nezakonite - kriminalne delatnosti (Osnovni Krivini zakon).

Pranje novca kao krivicno delo javlja se u tri oblika:

osnovni, posebni, tei oblik.Osnovni oblik krivinog dela - na Zakon sankcionie kaznu zatvora od 6 meseci do 5 godina, a navedenom kaznom bie sankcionisan svako onaj ko izvri konverziju ili prenos imovine, saznanjem da ta imovine potie od krivinog dela, u nameri da se prikrije ili lano prikae nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lano prikae injenica o imovini saznanjem da ta imovine potie od krivinog dela. Takodje Zakonom e biti sankcionisani i svi oni koji dre ili koriste imovinu za koju su u trenutku prijema znali da ta imovina potie od krivinog dela.Poseban oblik krivinog dela za koji je Krivinim zakonom predvidjena kazna zatvora do 3 godine postoji u sluaju ako uinilac nije znao da se radi o novcu koji je pribavljen nekim krivinim delom, ali je mogao da zna ili je bio duan da to zna, tako da se u ovom sluaju radi o lakem obliku vinosti pri emu inilac postupa nehatom, u odnosu na poreklo steenog novca koji je predmet izvrenja ovog krivinog dela.Najtei oblik ovog krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 1 do 10 godina, postoji u sluaju ako je na ovaj nain uinjena delatnost pranja novca u iznosu koji prelazi 1,5 milion dinara. Dakle, visina opranog protivpravno steenog novca predstavlja kvalifikatornu okolnost ovog krivinog dela.Bez obzira o kom se obliku krivinog dela radi, sud izrie kaznu prekrsiocu I oduzima steen novac nelegalnim radnjama.Postoje I drugi dravni organi koji pored gore navedenih nastoje da spree krivino delo pranja novca: policija, javno tuilatvo, bezbednosno-informativna agencija, sudovi, carinski organi, poreska policija, kao i svi ostali drutveni inioci.

Posto pranje novca ugroava ekonomske, pravne, politike I kulturne vrednosti jednog drutva moraju se protiv njega angaovati svi drutveni inioci.Pranje novca predstavlja veoma opasnu kriminalnu delatnost sa visokim stepenom drutvene opasnosti, tako da se ovo krivino delo teko otkriva a i dokazuje. Takodje treba istai da je pranje novca posledica neefikasnog funkcionisanja institucija sistema, tako da borba protiv ove drutveno negativne pojave predstavlja i borbu za reformu institucije, jer samo boljim i efikasnijim institucijama moemo se suprotstaviti pranju novca i samim tim podii ivotni standard gradjana na vii nivo, a to emo uiniti pre svega doslednim sprovodjenjem Zakona, to efikasnijim radom policije, kao i primenom kaznene politike u naim sudovima.2.7. Dobro i politiarima u Srbiji

Istraiva u Centru za slobodno trite, Aleksandar Stevanovi kae da bi se posedovala ozbiljna evidencija, moraju se posedovati ozbiljni zakoni, moraju postojati institucije zaplene i zamrzavanja imovine, kao i jaka kontrola rada banaka. Dalje kae da je Srbija potpuno otvoreno polje za pranje para i da se kod nas ne morate ni truditi da ih perete, jer odmah postanete ugledni biznismen. Postavlja pitanje da li se poznaje osoba koja je u Srbiji optuena za pranje novca. Dok se politiari potkusuruju, depovi obinih gradjanja su sve tanji, dok malobrojni pojedinci mogu jako teko da dokau odakle im nekoliko miliona dolara. Kljuni privredni zakoni se ne donose, a verovatno im je pranje novca zadnja rupa na svirali. On osea duboku skeptinost u dobre namere ove vladajue garniture kad su reforme u pitanju. Dobrom delu ljudi koji ih finansiraju zakon o pranju novca ne bi iao u prilog. U naoj zemlji nema jasne slike ni kako se finansiraju politike kampanje. Kae da je najvei problem to opranim novcem moete kupiti politiare. Svi e da tre za vama!

Koliko drava gubi u ovom kolu niko ne zna, ali se sume kreu u milijardama.2.8. A kako se to lako radi u Srbiji - zemlji "dembeliji"Jedan sagovornik asopisa"Glas" kae da su trokovi nikakvi, a zarada basnoslovna i podsea da je Kipar bio teka sirotinja, dok nije otvorio poslovnice za pranje para iz Rusije, Jugoslavije i zemalja istonog bloka. Nekada su ribari dogurali do najvieg standarda u okruenju, iako njihove drave uopte nemaju privredu. Tako je Lihentajn uven po tome to "uzgaja" samo hilti-builice i banke. Da bi se novac oprao, potrebno je znati neto vie od imena banke, odnosno broja potanskog sandueta. Istinski "perai" prokopali su razliite kanale da takav novac oiste. Prva faza je ubacivanje prljavog kea na raun banke, to je ujedno i najriziniji deo posla, a biraju se zemlje sa loim zakonima, kao to je naa. Zatim se kapital usitnjava - pare se uplauju na to vie razliitih rauna, u ime fantomskih kompanija. Poslednji korak je investiranje novca, a kad pone da kaplje zarada, onda su to oprane pare.U naoj zemlji postoji vie utabanih staza koje su prokrili snalaljivi perai novca.

U dravi koja nema mehanizme za spreavanje pranja para privatizacija je vrlo pogodna prilika da se takav kapital legalizuje. Ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovi je vie puta izjavio da ga ne interesuje da li je kapital ist ili ne, bitno je da je u zemlji. Vodio se spor vie puta zbog toga jer takvi ljudi sa svojim novcem donose i svoju kulturu. Onaj ko je navikao da pljaka ne moe da kreativno ekonomski stvara. Pokazalo se da je za sumnjive biznismene Srbija zemlja Dembelija i na drugi nain. Koristei to to u Srbiji nije postojao zakon za spreavanje novca, "poslovni" ljudi prijatno su se iznenadili kada su masovno oprali pare prilikom menjanja evropskih valuta u evro. Iako je Zakon usvojen na saveznom nivou u septembru 2001. godine, imao je odloeni rok primene i tek u julu 2002. godine poeo je da se primenjuje. Do tad su se radjale menjanice u kojima su perai novca imali priliku da operu ke besplatno i bez ikakvog rizika. U Srbiji je promenjeno 10 milijardi maraka, a samo je milijarda vraena u banke.Devet milijardi ostalo je u slamaricama. Srednja klasa je u proteklih 11 godina potroila i poslednju crkavicu, a pare imaju samo oni krupniji. Ko nije iskoristio ovu izrazito povoljnu priliku, nekretnine mu pruaju odline mogunosti. Pola stambenih i poslovnih zgrada u Srbiji izdaje se da bi neko legalizovao svoje prljave pare. Ima i onih koji se odlue za industriju zabave (sportske kladionice, kockarnice, estrada, noni klubovi), odnosno gde god se obre veliki novac.

2.9. Sumljive transakcije teke 10 miliona evraZa pet meseci rada, Saveznoj komisiji za spreavanje pranja novca dostavljene su prijave o sumnjivim transakcijama u vrednosti od 10 miliona evra. Komisija radi daleko od oiju javnosti, a njen predsednik Oliver Bogovac govori o nainu rada ove finasijsko-obavetajne slube.Saveznoj komisiji za spreavanje pranja novca u roku od pet meseci rada, dostavljene su prijave o sumnjivim transakcijama u vrednosti od 10 miliona evra. Komisija radi daleko od oiju javnosti, a njen predsednik Oliver Bogovac govori o nainu rada ove finasijsko-obavetajne slube."Nas zanima novac koji potie od finansiranja terorizma, trgovine drogom, orujem, prostitucijom, trgovine ljudima i sive ekonomije. Najtea krivina dela kad je u pitanju siva ekonomija jesu veliki verc ili utaja poreza. Zakon vai od 1. jula ove godine. Sve to se deavalo pre 1. jula nije na posao. Ali ako je neko izneo pare iz ove zemlje, stavio ih na tajni raun na Giblartaru i hoe te pare da uloi u Srbiju, zapone finansijsku transakciju, recimo 1. decembra ove godine, onda to jeste na posao. Mi smo se potrudili da pomou indikatora koje su banke dobile pratimo tok novca koji ce ii iz off shore zona. Ako transfer novca ide sa recimo Maralskih ili Devianskih ostrva, mi emo ovde imati ime, prezime, podatak o tome koliki je iznos i sve ostalo to ide uz to.

Prema reima Olivera Bogovca, Komisija za spreavanje pranja novca, na ijem je elu bavi se prijemom, analiziranjem, distribuiranjem i uvanjem informacija i podataka. Isto tako, Komisija je duna da obavesti nadlene pravosudne i inspekcijske organe unutranjih poslova o svim sumnjivim transakcijama.

lan 5. Zakona o spreavanju pranja novca definie ko su sve obveznici, odnosno ko je sve duan da dostavlja podatke o sumnjivim transakcijama. Obaveznici su: banke, brokeri, osiguravajua drutva, potanske tedionice svi oni koji se bave novcem i hartijama od vrednosti. Bogovac kae da podatke koje dobijaju imaju visok stepen poverljivosti i komisija te podatke prosledjuje dravnim organima tek kada izvri analizu dokumenta i utvrdi da postoji neto sumnjivo.

Bogovac naglaava da sve banke imaju obavezu da prijave gotovinske transakcije koje su vee od 600.000 dinara. Takvih prijavljenih transakcija do sada ima oko 7.000.

"Bezgotovinska plaanja i ostale sumnjive aktivnosti koje potpadaju pod celokupnu delatnost banke, znai i gotovinsko i bezgotovinsko plaanje - regulisana su pomou indikatora koje su banke dobile, kojih ima 35. Sumnjivih transakcija do sada imamo negde u iznosu oko 10 miliona evra, od toga negde je oko 30-35 sluajeva u proceduri i vrlo je vano to to e se samo na osnovu naih podataka koji se tiu utaje poreza u republiki budet sliti negde oko 80 miliona dinara", kae Bogavac. On istie da se Komisija bavi i utajom poreza koja je takodje regulisana kroz Zakon o spreavanju pranja novca.

Problem je, medutim, to kaskamo za svetom, u svemu pa i u ovoj oblasti. Prema reima Olivera Bogavca, prijem u medjunarodnu asocijaciju finansijskih obavetajnih slubi oekuje se u leto sledee godine: "Ovakve komisije, agencije i direkcije postoje svuda u svetu. To se na zapadu zove finansijska obavetajna sluba ili agencija. Medjunarodni standard i konvencija nalau da svaka drava ima jednu specijalizovanu dravnu agenciju koja e se baviti tim stvarima. Isto tako, to podrazumeva da su metodi rada svih tih agencija odnosno direkcija potpuno isti. Mi prvo moramo da dobijemo prijavu da neko pere pare, potom da ispitamo suaj i na kraju to prosledimo nadlenim organima."

Realno gledajui, kae Bogavac, mi emo potpuno biti operativni tek u junu sledee godine kada se prikljuimoEgmond grupi - to je zajednica finansijskih obavetajnih slubi, i tada emo moi da razmenujemo podatke sa svim draavama. "Kada pristupimo toj medjunarodnoj organizaciji, moi emo ravnopravno da se ukljuimo u razmenu podataka. Do kraja godine emo potpisati ugovore sa jedno 5-6 drava iz naeg okruenja na osnovu kojih emo razmenjivati podatke.Sa SAD i zemljama Evropske unije, medjutim, informacije emo moi da razmenjujemo tek kad Jugoslavija postane lanica Egmund grupe", zakljuuje predsednik Komisije za spreavanje pranja novca, Oliver Bogavac.III. Suprotstavljanje pranju novca3.1. Na koji nain se vri suprotstavljanje pranju novca Suprotstavljanje pranju novca predstavlja skup mera, radnji, aktivnosti i postupaka koje predu-zimaju nadleni organi u cilju ostvarivanja funkcije drave u domenu suzbijanja mehanizama pranja novca, odnosno zatite njenih vitalnih vrednosti i nacionalne bezbednosti u oba aspekta pranja novca i terorizma. Zatita ne predstavlja bilo kakvu posebnu organizaciju koja bi izvravala zadatke iz oblasti javne i dravne bezbednosti, ve naprotiv, delatnou nadlenih dravnih i drutvenih organa ostvaruje se funkcija integralne zatite nacionalnih interesa od negativnih efekata pranja novca i terorizma koji se finansira kroz pranje novca. Sistem suprotstavljanja pranju novca predstavlja jedan od najnovijih podsistema u okviru integralnog sistema bezbednosti (javne i nacionalne). Obuhvata niz radnji i mera u sklopu organizacije fizike i tehnike zatite i bezbednosne zatite (aktivne i pasivne), radi spreavanja raznih kriminalnih i drugih oblika ugroavanja nacionalne bezbednosti u sferi pranja novca i borbi protiv terorizma na nacionalnom, regionalnom i medjunarodnom planu. Cilj je otkrivanje njihovih uinilaca, kao i efikasnija zatita drave od mehanizama pranja novca i terorizma to je od centralnog znaaja za bezbednost zemlje, nacionalne privrede i gradjana. Dakle, prvo pravilo je da vlasnitvo i poreklo moraju biti sakriveni. Drugo podrazumeva da novac mora promeniti oblik. Niko ne pere pare da bi od tri miliona dolara u banknotama od 20 dolara na kraju dobio tri miliona dolara u banknotama od 20 dolara. Zato se gotovina pretvara u bankovne raune, skupe slike, luksuzne vile, automobile, zemlju, ekove... Amerike vlasti su pre nekoliko godina utvrdile, recimo, da su pare prane preko rauna otvorenih na ime Merilin Monro, Zeke Rodera, Me Vest, Abrahama Linkolna... Promena oblika, kad je re o ogromnim iznosima gotovine, znai i smanjenje obima. Jer, suprotno optem uverenju, dva miliona dolara ne mogu stati u aktn-tanu: dva miliona dolara u novanicama od 20 dolara je gomila visoka bar tri metra. Tree, trag koji ostaje iza para mora biti nejasan. Cilj itave operacije je propao ako neko moe ui u trag parama od poetka do kraja. Zato se ona sprovodi kroz bezbroj bankarskih rauna, preko lanih banaka i lanih kompanija.

U okviru fronta nacionalne, regionalne i globalne borbe usmerene na iskorenjivanju organizovanog kriminala i poveanju stepena bezbednosti veliki znaaj poseduju do sada relativno neistraene mogunosti suzbijanja pranja novca. Suzbijanje pranja novca i nelegalnih aktivnosti iz kojih se finansira savremeni terorizam je u funkciji borbe protiv terorizma. U svemu tome su primarno znaajne aktivnosti nacionalnih vlada uz veoma rastui znaaj regionalne i multilateralne saradnje razliitih tela i organizacija, to je trajna spoljno-politika i bezbednosna orijentacija nae zemlje, vlade i demokratskih institucija. Donoenje Zakona o suzbijanju pranja novca je samo prvi korak, formalne prirode. To za sobom povlai veoma znaajne unutranje i spoljnje obaveze koje e biti sve otrije izraene u formi novih implicitnih zahteva i obaveza, koje e morati da ispuni naa zemlja u procesu stabilizacije i pripajanja sa Evropskom Unijom (EU) i reintegracije i medjunarodne finansijske institucije (Medjunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija i druge). Zbog toga je veoma znaajno odrediti implikacije mehanizama i instrumenata suzbijanja pranja novca na sektore: a) banaka,

b) finansijskih institucija i

v) privrede.Uz rastuu saradnju na medjunarodnom planu u ovoj sferi, mogue je unapredjenje nacionalne bezbednosti i zatita nacionalnih interesa kao trajni strateki interes demokratskog drutva i civilnih institucija. U zavisnosti od ozbiljnosti i jaine suprotstavljanja pranju novca koje se koristi za finansiranje terorizma presudno e zavisiti uspeh borbe protiv medjunarodnog terorizma na svim nivoima.Izraena nestabilnost savremenog sveta u ekonomskom, politikom i drutvenom pogledu, uz unipolarni svetski poredak koji je potisnuo blokovske tradicionalne podele i hladni rat ali ga nije eliminisao, donela je nove izazove. Uloga nacionalnih vlada u suzbijanju pranja novca je nezamenljiva. Snaan nacionalni finansijski, bankarski i regulatorni sistem i dravne institucije su zaloga efikasne borbe u suprotstavljanju pranju novca. Savremena borba protiv pranja novca se odvija na vie frontova: nacionalnom, regionalnom i medjunarodnom. Kreiranje nacionalne strategije borbe u suprotstavljanju pranju novca podrazumeva izgradnju i ouvanje ljudskih prava i sloboda, institucija demokratskog drutva. Saradnja zemalja jugoistone Evrope mora se ogledati u aktivnom ueu nacionalnih vlada, regionalnih i multilateralnih tela i organizacija (UN, EU, OSCE, Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, itd.) u aktivnostima suprotstavljanja pranju novca. Prvenstveno svaka od zemalja jugoistone Evrope, mora izvriti neophodne pripreme u sferi zakonodavne aktivnosti, regulatornih mera javnih finansijskih institucija i tela, u funkciji suprotstavljanja pranju novca. U tom smislu je neophodno uiniti sledee: Sprovesti reviziju i harmonizaciju zakonodavstva,

Uspostaviti nove i ojaati postojee institucije, Edukovati sve inioce odbrane.Jedan od najpoznatijih uspenih sluajeva spreavanja pranje novca jeste akcija pokrenuta protiv Bank of Credit and Commerce International, (BCCI), koja je ponajvie delovala u Velikoj Britaniji i SAD-u i za koju su amerike vlasti ustanovile da je oprala oko 32 miliona dolara. Uhapen je znatan broj slubenika medju kojima i devetorica direktora banke. Banka je zbog protivzakonitog delovanja osudjena da plati kaznu od 15,3 miliona dolara te je uskoro potpuno prestala poslovati ostajui bez 530 hiljada tedia irom sveta i bez njihovih 12,4 miliarde dolara.

Literatura:

Ideje uzete sa internet sajtova:1. http://www.24x7.co.yu/default.aspx?cid=600&fid=400&pid=PRLJAV_NOVAC_S_MNOGO_LICA

2. http://www.24x7.co.yu/default.aspx?cid=600&fid=400&pid=PRANJE_NOVCA

3. http://informator.rs/tekstovi/pranje_407.htm4. http://www.24x7.co.yu/default.aspx?cid=600&fid=400&pid=PRLJAV_NOVAC_S_MNOGO_LICA

5. http://www.eurunion.org/news/press/2002/2002060.htm 02.05. 2003.

6. http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/07/23/srpski/H03072201.shtml

7. http://www.b92.net/info/emisije/kaziprst.php?yyyy=2002&mm=12&nav_id=807518. http://www.fcpml.org.yu/misija.htmPAGE 17