1. Pojam, vrste i razvoj finansijskog tržišta

def. Tržište (roba i usluga): organizovan prostor sa svim potrebnim elementima nepohodnim za

njegovo funkcionisanje na kojima se organizovano susreću ponuda i tražnja roba i usluga.

Osim roba i usluga na tržištu se radi podmirivanja potreba određenih subjekata za novcem, mogu

pojaviti i finansijska sredstva kao supstituti roba i usluga i to: domaća i strana novčana sredstva,

hartije od vrednosti, razna potraživanja, novčani i platni nalozi i sl.

def. Finansijsko tržište: organizovano mesto i prostor na kome se traže i nude finansijsko-

novčana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje formira cena tih sredstava.

Formiranje cena novčanih sredstava na finansijkom tržištu izražava se kamatnom stopom. Ukoliko je

pri ponudi tih sredstava od osnovnog značaja održavanje likvidnosti, onda se rok na koji se ta slobodna

novčana sredstva nude utvrđuje na sasvim kratkom vremenskom intervalu, pa samim tim će i kamatna

stopa, odnosno cena ponuđenih efekata niti niža. Ukoliko se nude novčana sredstva, koja iz bilo kog

razloga mogu biti slobodna na duži rok, onda će kamatna stopa, odnosno cena ponuđenih sredstava biti

veća i to zbog toga što se ova cena zbog dugog roka sastoji iz tzv. čiste kamate i riziko premije .

(definisane zakonitosti finansijskog tržišta)

Kada je to moguće? Tako definisane zakonitosti delovaće samo u slučaju kada određeni subjekti-fizička

i pravna lica koja raspolažu dovoljnim iznosima slobodnih novčanih sredstava i mogu ponuditi drugim

fizičkim i pravnim licima kojima su ta sredstva potrebna radi proizvodnje, prometa,..

Stabilna nacionalna valuta-nacionalna valuta mora biti u toj meri stabilna da uliva povernje i davalaca i

primalaca novčanih sredstava.

Uloga finansijskog tržišta- osnovna uloga finansijskog tržišta je u pružanju i stvaranju mogućnosti

alokacije novčanih sredstava. To praktično znači prenos novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravih lica

koja raspolažu slobodnim iznosima; do onih koji ih žele samostalno uložiti, na ona fizička i pravna lica

čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih razvojnih planova iz oblast proizvodnje, potrošnje,

prometa,...za koje se pretpostavlja da su društveno i ekonomski opravdani.

Finansijsko tržište-omogućuje ostvarenje optimalnosti u korišćenju resursa.

Podela tržišta na:

-produktno ili robno, na kojem se nude i traže razne vrsta roba i usluga

-finansijsko tržište, na kojem se nude i traže novčana sredstva

Vrste finansijskog tržišta

Prema predmetu poslovanja finansijsko tržište se dalje deli na:

1.Novčano tržište: na kome se traže i nude kratkoročna novčana sredstva. Zadatak novčanog tržišta

je? Da svakom privrednom subjektu omogući da dođe u posed kratkoročnih novčanih sredstava koja su

mu potrebna za održanje likvidnosti ili robni promet ili proizvodnju. Zahvaljujući postojanju i

funkcionisanju novčanog tržišta, imaoci slobodnog novca transformišu svoj novac u one novčane tržišne

instrumente koji se brzo mogu zameniti u novac kao i druge likvidne plasmane.

2

def. Novčano tržište-kao ukupnost svih novčanih transakcija u okviru jedne nacionalne ekonomije

i osnova ponude i tražnje kratkoročnih slobodnih novčanih sredstava...

Novčano tržište-najširi deo finansijskog tržišta i u sebi objedinjuje:

-tržište žiralnog novca, na kome se vrši kupovina i prodaja kratkoročnog žiralnog novca i kratkoročnih

hartija od vrednosti

-kreditno tržište, na kome se daju ili uzimaju kratkoročna novčana sredstva u formi kredita

-eksontno i lombardno tržište, na kome se povlače kratkoroča sredstva centralne banke

-tržište kratkoročnih hartija od vrednosti

2. Tržište kapitala: na kome se novčana sredstva traže i nude dugoročno. Kada su nekome potrebna

investiciona sredstva on ih može pribaviti na tržištu kapitala emitujući obveznice tzv. „zajmovni

kapital“ ili emitujući akcije „akcijski kapital“. Specijalizovano tržište na kojem se trguje dugoročnim

novčanim sredstvima-kapitalom i dugoročnim hartijama od vrednosti-vrednosnim papirima. Tržište

kapitala omogućava pojedincima i korporacijama da menjaju strukturu svojih portfelja,..

3. Devizno ili internacionalno tržište novca: na kome se vrši kupovina i prodaja stranih sredstava

plaćanja, usklađuje ponuda i tražnja deviza i utvrđuje kurs deviza koji su predmet poslovanja.

Utvrđivanje deviznog kursa vrši se u okviru intervencionih tačaka pri čemu se interventa-

Centralna Banka obavezuje da će otkupiti neograničen broj deviza koji se nudi po donjem

intervencionom kursu i da će prodati neograničene količine deviza ako se traže po gornjem

intervencionom kursu. Šta je osnova za postojanje deviznog tržišta? Međunarodni platni promet. Šta je

osnovna funkcija učesnika na deviznom tržištu? Osnovna funkcija učesnika na deviznom tržištu je da

od nosilaca deviznih sredstava kupe raspoloživa sredstva radi i da ih prodaju zainteresovanim

uvoznicima radi plaćanja njihovih obaveza u inostranstvu. Nerazdvojni deo tržišta novca.

, sastoji se od:

-emisionog ili primarnog tržišta, koje predstavlja jedinstvo svih aktivnosti i poslovnih operacija

vezanih za izdavanje hartija od vrednosti i njihov prvi otkup od strane kupca;

-sekundarnog tržišta, koje predstavlja dalji život već emitovanih hartija od vrednosti, odnosno njihovu

dalju kupovinu i prodaj

Istorijat?

3

2. Poslovi na finansijskom tržištu

Poslovi na finansijskom tržištu su raznovrsni, značajni i mnogobrojni. Neki od njih su zavisni od vrste

finansijskog tržišta a neki su jedinstveni i zajednički za sva finansijka tržišta.

Osnovni poslovi na:

Novčanom tržištu su:

1. kupovina i prodaja kratkoročnog novca i određenih hartija od vrednosti u cilju osiguranja likvidnosti,

2.davanje i uzimanje kratkoročnih kredita

3.realizacija kamatne arbitraže i

4.realizacije određenih špekulativnih aktivnosti.

Tržištu kaptitala su kupovina i prodaja dugoričnih novčanih sredstava-kapitala i hartija od vrednosti,

posredstvom široke mreže berzanskih posrednika kao što su: obveznice, akcije, certifikati i druge hartije

od vrednosti koje su uvršćene u listu hartija od vrednosti sa kojima se može trgovati na tržištu kapitala.

Deviznom tržištu su:

1. kupovina i prodaja deviza koju vrše posrednici u svoje ime i za svoj račun,

2.kupovina i prodaja deviza od strane ovlašćenih lica tj. ovlašćenih banaka tzv. dileri i

3.otkup i prodaja deviza od strane interventa-nacionalne banke.

Jedinstveni i zajednički poslovi, bez obzira na vrstu finansijkog tržišta su:

a) promptni ili kasa poslovi kupovine i prodaje kod kojih se svaka kupovina ili prodaja novčanih

sredstava, hartija od vrednosti ili deviza, jednom rečju svaka novčana transakcija, izvršava

odmah, najkasnije u roku od dva do pet radnih dana od dana zaključenja posla.

b) terminski poslovi kupovine i prodaje kod kojih se svaka kupovina ili prodaja novčanih

sredstava, hartija oh vrednosti ili deviza jednom rečju svaka novčana transakcija realizuje na

određeni rok koji počinje nakon roka utvrđenog za promptne kupoprodaje.

4

*Specifičnost terminske kupoprodaje deviza je, pored kupoprodaje na rok i u tome što Centralna

Banka nije obavezna pri odstupanju kurseva da interveniše što je slučaj kod promptnih poslova

kupovine i prodaje deviza.

Druge osobine poslovanja na finansijskom tržištu:

-kao poslovi na finansijskom tržištu mogu se smatrati samo oni poslovi koji su zaključeni u za to

određenoj organizovanoj prostoriji, u određeno vreme,...čiji se predmeti prodaju ili kupuju..

-celokupno poslovanje finansijskog tržišta kontroliše se putem rasnovrsnih organa

-poslove finansijskog tržišta mogu obavljati samo članovi tržišta a posredničke poslove na finansijskom

tržištu mogu obavljati samo za to ovlešćena lica-posrednici tzv. mešetari, brikeri, dileri,...

-izvršeni poslovi obračunavaju se putem „ obračunske i klirinške institucije tržišta“ kod koje svaki član

tržišta ima svoj račun na kojem raspolaže određenim novčanim sredstvom poterbnim za regulisanje

poslova kupoprodaje.

3. Koncept tržišta novca

def.Tržište novca: međubankarsko tržište žiralnog novca i kratkoročnih hartija od vrednosti; predstavlja

najznačajniji deo novčanog tržišta jedne nacionalne ekonomije. Njime se omogućava kupovina i prodaja

međubankarskog žiralnog novca i kratkoročnih hartija od vrednosti.

Koji su ciljevi tržišta novca?

-obezbeđenje i održavanje optimalne likvidnosti novčanog i kreditnog sistema zemlje

-zadovoljavanje tražnje za novčanim sredstvima subjekata tržišta

-ostvarivanje dopunskih prihoda banaka i drugih učesnika

5

-obezbeđuju se svi potrebni preduslovi da se, kroz cenu novca i kratkoročnih hartija od vrednosti

koja se formira u procesu funkcionisanja tržišta novca uravnotežuje ponuda i tražnja novčanih

sredstava kao osnovni postulat stabilnog tržišta i tržišnog privređivanja

Koje su razlike između novčanog tržišta i tržišta novca?

Novčano tržište predstavlja ukupne tržišne transakcije jedne nacionalne ekonomije. U okviru

novčanog tržišta funkcioniše niz užih i specijalizovanih tržišta, koje zajedno čine njegov integralni deo.

Jedno od najznačajnijih specijalizovanih tržišta je tržište novca čiji je osnovni zadatak ostvarivarnje

jedinstva i koordinacije osnovnih bankarskih principa likvidnosti i rentabilnosti!

Novčano tržište je opšteg i znatno šireg karaktera. Tržište novca je organizovani mehanizam u

institucionalnom smislu reči sa tačno utvrđenim učesnicima, njihovim pravima i obavezama,

definisanim prostorom i vremenom funkcionisanja, i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju

finansijske transakcije i tehnologija rada.

Učesnici na novčanom tržištu su svi subjekti finansijskog sistema jedne nacionalne ekonomije. Učesnici

na tržištu novca jedino i isključivo za posebno ovlašćene banke, specijalizovane posredničke finansijske

institucije i centralna banka.

Razlika između između novčanog tržišta i tržišta novca je prepoznatljiva i u sadržini predmeta rada kao i

u obimu tržišnih transakcija. Naime predmet rada novčanog tržišta osim trgovanja viškovima novčanih

sredstava i kratkoročnim hartijama od vrednosti (što je premdet rada tržišta novca) je još i trgovina

gotovinom, devizno tržište, kreditno tržište (uzimanje i davanje svih oblika kredita), eskontno i

reeskontno kao i lombardno tržište novčanih sredstava.

Obim novčanih transakcija na novčanom tržištu je 30 puta veći!

6

4. Tržište novca i njegova međuzavisnost i uslovljenost sa deviznim tržištem i tržištem kapitala

Tržište novca i devizno tržište

U industrijskim razvijenim zemljama u kojima je najrazvijenije finansijsko tržište postoji velika

međuzavisnost i uslovljenost funkcionisanja tržišta novca kao nacionalnog tržišta i deviznog tržišta kao

internacionalnog tržišta. Ta međuzavisnost i uslovljenost je rezultat velikog broja činjenica:

1. Konvertibilnost nacionalnih valuta i održavanje stabilnih kurseva: zaključivanjem platnih i

monetarnih sporazuma vlada i centralnih banaka industrijski najrazvijenije zemlje praktično su se

obavezale na uvođenje potpune konvertibilnosti svojih nacionalnih valuta kao i na održavanje njihovih

stabilnih kurseva. time su sve barijere i prepreke vezane za ostvarivanje slobode plaćanja tih zemalja

eliminisane.

2.Sa tehničko-tehnološkog aspekta: sistem plaćanja i naplata između ovih zemalja doveden je do

savršenstva i potpune elektronike što eliminiše ranije poteškoće u poslovanju sa stranim-deviznim

sredstvima plaćanja.

Zahvaljujući ovim činjenicama tržište novca u najrazvijenijim zemljama se u isto vreme smatra

nacionalnim i internacionalnim.

3.Obim transakcija: svako povećanje na deviznom tržištu direktno dovodi do smanjenja obima

trgovine na tržištu novca kao nacinalnom tržištu. Ova činjenica je od velike važnosti naročito kod

utvrđivanja prognoze vezane za buduća kretanja ponude, tražnje i cene novca na nacionalnom tržištu

novca. Na taj način devizno tržište predstavlja neku vrstu regulatora i ograničavajućeg faktora u

funkcionisanju tržišta novca.

4. Centralna Banka: uslovljenost i zavisnost tržišta novca od deviznog tržišta ogleda se i u odnosu

aktivnosti i odgovornosti centralne banke kao monetarne vlasti prema funkcionisanju svakog od ovih

tržišta. Pri tom se može reći da je njena uloga izraženija i važnija naspram deviznog tržišta, što naročito

dolazi do izražaja u kriznim i nestabilnim situacijama na internacionalnom planu.

Zavisnost tržišta novca i tržišta kapitala

7

1.Dugoročni karakter kapitala sa kojim se trguje na tržištu kapitala vezan je samo za korisnike tog

kapitala, a ne i za davaoce tog kapitala-kupce hartija od vrednosti. Davaoci kapitala, zahvaljujući

funkcionisanju sekundranog tržišta hartija od vrednosti-kao dela tržišta kapitala, uvek su u mogućnosti

da svoj dugoročno uloženi novac pretvore u likvidni novac , prodajom svojih hartija od vrednosti.

Pretvarajući na taj način svoju imovinu u novac, koji će uz kamatu deponovati banci, oni direktno utiču

na povećanje ponude na tržištu novca. (( kada ćemo se odlučiti za prodaju HoV-u slučaju pojave rizika

gubitka od pada kursa HoV)

I obrnuto, u slučaju prestanka riziko gubitka od pada kursa HoV i nastanu izgledi za ostvarivenje veće

dobiti ulaganjem kapitala na tržištu kapitala, onda će davaoci kapitala svoj novac pertvoriti u kapital i

tako smanjiti ponudu na tržištu novca.

2. Kreditna politika banaka: indirektna zavisnost; Kada je situacija na tržištu novca povoljna, tj. kada

postoji višak ponude nad tražnjim onda će banke da inteziviraju svoji kreditnu aktivnost odobravajući

kredite svojim komitentima. Komitenti će dobijena novčana sredstva koristiti za kupovinu HoV koje im

donose veću dobit.

5. Organizaciona forma i učesnici na tržištu novca

Organizaciona forma

U institucionalnom smislu reči, poznata su tri osnovna oblika organizovanja tržišta novca i to:

1.institucionalizovano tržište novca

2.neinstitucionalizovano tržište novca

3.tržšte novca organizovano kao mešavina institucionalizovanog i neistitucionalizovanog tržišta novca

Institucionalizovano tržište novca: često se naziva i centralizovano; je posebna posrednička

finansijska organizacija specijalizovana za obavljenje poslova na tržištu novca. Kao takva, ona obavlja

sve transakcije na tržištu novca u ime i za račun svojih članova. To je klasična posrednička institucija

koja po nalogu svojih komitenata, dilera izvršava se poslove na tržištu novca.

Prednosti: ponuda i tražnja koncentrisane su na jednom mestu i u isto vreme, tako da utrvrđivanje cene

može da bude efikasnije

Nedostataci:

8

-likvidnost ovog tržišta je daleko manja pošto je zbog postojanja porednika za svaku tržišnu

operaciju poterbno duplo više vremena što ima za posledicu daleko manji obim realizovanih transakcija

-teško ostvaruje usklađenost dva osnovna tržišna cilja: konkurencija među učesnicima i efikasnost

realizacije tržišnih operacija po najbolje mogućim cenama.

Ovaj oblik tržišta novca prisutan je samo na početku prelaska zemlje na tržišni način privređivanja. tzv.

mlada tržišta novca.

Neinstitucionalizovano tržište novca: ili slobodno tržište, nastalo je kao rezultat i želja svih učesnika

na njemu da odstrane sve negativnosti institucionalnog tržišta novca. U toku funkcionisanja ovog tržišta

utvrđeno je da se taj osnovni cilj i ostvario pri čemu su se međutim izgubile i sve one pozitivnosti i

prednosti institucionalizovanog tržišta novca. Iz tih razloga, a tražeći savršenstvo u ovoj oblasti

organizovalo se tržište novca na mešovitoj osnovi.

Tržište novca na mešovitoj osnovi: koristi pozitivnosti oba oblika na jednoj strani i eliminiše

negativnosti oba oblika na drugoj strani. Tržište novca je neinstitucionalizovano ali u isto vreme

centralizovano od strane najvažnijeg i najjačeg učesnika na njemu, od strane centralne banke,

koja na taj način reguliše ukupnu ponudu i tražnjnu novčanih sredstava i hartije od vrednosti kao

i ukupne transakcije na tržištu novca.

Za razliku od deviznog tržišta i tržišta kapitala koja su institucionalizovanog karaktera, u najrazvijenijim

zemljama u principu ne postoji institucionalizovano tržište novca.

9

Učesnici na tržištu novca

Tržište novca predstavlja skup precizno regulisanih poslovnih odnosa koji se uspostavljaju između:

-centralne banke i drugih učesnika ili

-između poslovnih banaka ili

-između specijalizovanih i za to ovlašćenih finansijksih posrednika međusobno i sa poslovnim bankama

Iz takve definicije nedvosmisleno proizilazi da su učesnici na tržištu novca:

1. centralna banka kao monetrana vlast

2. poslovne banke kao osnovni učesnici i nosioci trgovine novcem

3. specijalizovane i za to posebno ovlašćene posredničke finansijske organizacije kao značajni

učesnici u trgovini, pre svega kratkoričnih hartija od vrednosti i kao jedini posrednici između

centralne banke i poslovnih banaka s jedne strane i velikog broja sitnih imaoca novčanih

sredstava s druge strane.

**Sva ostala društveno- pravna i fizička lica kao subjekti ekonomskog sisitema jedne zemlje, ne mogu

imati niti steći pravo učešća na tržištu novca. Ovi subjekti međutim za svoje potrebe mogu koristiti

usluge tržišta novca in direktno i preko zvaničnih učesnika i to:

-država i paradržavne institucije i organizacije preko centralne banke

-sva druga pravna i fizička lica preko poslovne banke ili za to posebno ovlašćene posredničke

finansijske organizacije

1. Centralna banka: kao monetarna vlast je osnovni i najvažniji učesnik na tržištu novca. Ta i takva

njena važnost proizilazi i njene uloge na tržištu novca.

Najznačajnije uloge:

1. ona vrši funkciju „banka banaka“ vodeći koda sebe evidenciju o stanju na računima svih poslovni

banaka i drugih učesnika na tržištu novca

10

2. ona je autonomna, potpuno samostalna u regulisanju, propisivanju i sprovođenju pravila

ponašanja, funkcionisanja i načina rada na tržištu novca koja su neprikosnovena i potpuno obavezujuća

za sve druge učesnike na tržištu novca

3. centralna banka samostalno donosi odluke kojima se utvrđuju uslovi poslovanja na tržištu novca i to

pre svega odluge vezane za:

-cenu novca izraženu u većoj ili manjoj eskontnoj stopi

-obim ponude izražen u povećanju ili smanjenju novčanih kontigenata

-obim tražnje izražen u povećanju ilil smanjenju obavezne rezerve

-obim javnog duga izražen u prodaji ili kupovini državnih hartija od vrednosti

Za ostvarivanje ove uloge centralna banka se služi svojim instrumentarijom : kreditno-monetarom i

deviznom politikom u koordinaciji sa fiskalnom politikom i politikom unutrašnjeg i spoljnog duga.

Promene diskontne i eskonte stope, rediskontnog kontigenta, stope obavezne rezerve, obima kredita

državi,..i druge aktivnosti centralne banke imaju direkt odraz na tržište novca.

Centralna banka je prektično osnivač, regulator i kontrolor ukupnih poslovnih aktivnosti na

trežištu novca. Osnovni mehanizam putem koga centralna banka ostvaruje sve svoje ciljeve i

zadatke je putem i preko tržišta novca. Situacija na tržišti novca tako postaje osnovni indikator

stvarnog stan ja u ekonomiji te zemlje.

2. Poslovna banka: je drugi tip učesnika na tržištu novca. Ona se može javiti u dvostrukom odnosu. U

prvom slučaju ona može imati poslovni odnos sa cetralnom bankom, a u drugom može imati poslovni

odnos sa drugim legitimnim učesnicima na tržištu kapitala.

Koje to uslove poslovna banka treba da ispuni kaoko bi stekla svojstvo učesnika na tržištu novca?

-da ima svoj žiro račun, konto čije je stanje savog trenutka poznato centralnoj banci

- banka mora da bude u neposrednom poslovnom odnosu sa centralnom bankom na području izdavanja i

držanja obavezne rezerve i ostalih instrumenata kreditno-monetarne i devizne politike

- banka mora biti samostalna finansijska in stitucija, osnovana po zakonu,..

11

-banka mora imati posebnu organizacionu formu sa svim svojim delovima osposobljenim za obavljanje

poslova na tržištu novca

Poslovna banka kao učesnik na tržištu novca, ukoliko obavlja poslove za nekog od neučesnika, MORA

te poslove sa drugim učesnikom obavljati samo u svoje ime i za svoj račun i uz svoju odgovornost i

rizik. To se odnosi i na centralnu banku ukoliko ona obavlja poslove za državu i njene organizacije,..

3. Specijalizovana i za to posebno ovlašćena posredničko finansijska organizacija: treći tip

učesnika; U pitanju je ne svaka obična finansijska organizacija već samo ona koja je specijalizovana za

obavljanje poslova na tržištu novca i za to ima dozvolu. Ne može biti svaka posrednička finansijksa

organizacija već samo ona koju prihvati centralna banka.

Dve osnovne grupe posredničke finansijske institucije su:

prva: posrednici koji poslovne transakcije obavljaju u svoje ime i za svoj račun, pa stim u vezi

raspolažu i svojim spostvenim sredstvima kao i spostvenim portfeljom HoV;

druga : manje značajna; čine posredniček organizacije brokerskog tipa koji uvek posluju u tuđe ime i za

tuđ račun. Njihov zadatak je da na novčanom tržištu dovedu u vezu kupca i prodavca novčanih sredstava

i HoV bez bilo kakvog angažovanja sopstvenih sredstava. Za svoje usluge naplaćuju posredničku

proviziju.

12

6. Instrumenti i tehnologija rada na tržištu novca

18. Instrumenti i tehnologija rada na tražštu novca, predmet rada i instrumenti tržišta novca

Predmet rada na tržištu novca

Predmet rada na tržištu novca: trgovina novcem, odnosno kupovina/prodaja kratkoročnih novčanih

sredstava i kratkoročnih HoV; Novac sa kojim se trguje ne može biti gotov novac, domaći ili

strani,..već samo i jedino žiralni. I to ne ukupan žiralni novac, koji učesnici imaju na svom računu već

samo viškovi tog novca na tačno utvrđeni dan i sat.

Novac sa kojim se trguje na tržištu novca ne može biti neki novac emitovan od strane centralne

banke van monetarnih okvira i optimalne novčane mase. Predmet trgovine na tržištu novca ne mogu

biti viškovi žiranog novca na računima neučesnika tržišta novca. Takođe predmet trgovine na

primarnom tržištu novca, ne mogu biti bilo koje kratkoročne HoV već samo one koje emituje centralna

banka i one HoV koje ona proglasi HoV tržišta novca. **To je osnovna razlike ove trgovine u odnosu

na trgovinu HoV na sekundranom tržištu novca na kome se može trgovati sa svim oblicima i vrstama

HoV.

Znači, na tržištu novca, vlasnici žiralnog novca prodaju, a učesnici na tržištu novca koji imaju manjak

žiralnog novca kupuju njihov višak, na jednoj strani a na drugoj strani imaoci slobodnih novčanih

sredstava kupuju ktatkoročene HoV od vlasnika koji ih prodaju, odnosno kojim su potrebna novčana

sredstva.

Višak žiralnog novca na tržištu novca činu ponudu, a njegova kupovina tražnju.

Višak žiranog novca čini saldo potraživanja poslovne banke ( pod pojam poslovne banke-

podrazumevamo i specijalizovane i za to posebno ovlašćene finansijske posredničke institucije) na

njenom žiro računu i to onaj saldo koji nastaje nakon izvršenih svih dispozicija, naloga i drugih

novčanih transakcija.

Saldo potraživanja=višak likvidnih sredstava zahvaljujući postojanju tržišta novca i njegovom

funkcionisanju može taj višak:

-prodati drugoj poslovnoj banci

13

-može kupiti HoV tržišta novca

-izmiriti svoje obaveze prema centralnoj banci po osnovama obavezne rezerve, u kom slučaju taj saldo

ne ostvaruje nikakve prihode, ne menja vlasnika,..

Predmet rada tržišta novca:

-kupovina i prodaja saldo potraživanja između učesnika na tržištu novca-međubankarska

kupoprodaja novčanih viškova

-kupovina i prodaju HoV između učesnika

Ko su partneri u poslu?

-dve poslovne banke

-centralna banka i jedna poslovna banka

Instrumenti tržišta novca

Međubankarska kupoprodaja novca:

-DNEVNOG NOVCA

-TERMINSKOG NOVCA

Saglsano prethodnoj podeli, poslovi vezani na tržištu novca sa potraživanjima na kontima poslovnih

banaka svrastavamo na:

-poslove na tržištu dnevnog novca

-poslove na tržištu terminskog novca

Dnevni novac:svaki saldo potraživanja na kontu, svaki višak likvidnih sredstava koja poslovna banka

ponudi drugom učesniku na tržištu novca :

-na rok od jednog dana, na rok od 24 sata od dana kada novac uzimaju ili dobiju na svoj račun

-sa otkaznim rokom od jednog dana,..

To praktično znači da banka koja je uzela novac uzela tzv. novac dana, dnevni novac.

14

Terminski novac: svaki saldo potraživanja na žiro kontu, svaki višak likvidnih sredstava koja poslovna

banka kao ovlašćeni učesnik na tržištu novca ponudi drugom zainteresovanom učesniku na:

(u zavisnosti od zemlje): na rok od tri meseca

na rok od jednog do 12 meseci

Terminski novac za razliku od dnevnog predstavlja i pokazuje stabilne izvore bankarski sredstava.

Terminski novac je većeg kvaliteta i za primaoca....

Terminski novac može biti-prema roku dospeća:

- terminski novac sa utvrđenom valutom vraćanja na tačno određen dan-

- terminski novac sa otkaznim rokom -po isteku otkaznog roka, koji ne može biti kraći od mesec niti

duži od god.

Hartije od vrednosti na tržištu novca

Pod HoV na tržištu novca podrazumevamo samo one HoV koje su od strane centralne banke emitovane

ili su od nje dobile dozvolu, odnosno neku vrstu saglasnosti da se sa njima može trgovati na tržištu

novca. Da li će se neka HoV, van izdanja centralne banke, smtarati HoV tržišta novca , odluku o tome

autonomno i iskljičivo donosi centralna banka. Na ovu odluku centralne banke utiče spremnost centralne

banke da :

-dotičnu HoV proglasi podobnom za diskont i za svoje poslovne transakcije u okviru politike otvorenog

i zatvorenog tržišta

-da tu HoV rediskontuje ne tereteći pri tom rediskontni kontignet banke čije se HoV uzima u rediskont

((diskontni posao-kupovanje kratkoročnih HoV, naročito menica čiji rok plaćanja još nije dospeo,

diskont-odračunavanja, odbijanje procenta pri isplaćivanju menica kojima još nije dospeo rok plaćanja;

diskontirati-odbiti, odračunati; naročito menice, pre isteka roka dospeća po odbitku izvesnih procenata

za gotov novac kupiti ili prodati

diskontni račun-izračunavanje sadašnje vrednosti izvesne HoV u gotovom, čiji rok dospeća tek kasniej

dolazi;

rediskont-ponovo diskontovanje; kada banka ili bankar ponivo daju u eskont menice koje su sami

eskontovali da bi na taj način došli do zarade;))

15

Rediskontni kontigent:

Centralna banka reguliše emisiju novog novca u opticaju. Kako?

Način emisije novog, odnosnog primarnog novca na osnovu diskontovanja komercijalnih menica

izdatih na bazi robnih transakcija. Menica izdata od strane kupca prodavcu može biti ustupljena

prodavčevoj banci na eskont u slučaju kada prodeavac ima poterbe za gotovinom, odnosno žiralnim

novcem. Ovako dobijenu menicu poslovna banka može unutar roka njenog dospeća diskontovati kod

centralne banke. Ali prvi i osnovi uslov je da dotična poslovna banka kod centralne banke ima još

neiskorišćeni rediskontni kontigent.

Rediskonti kontigent je obim novog, primarnog, svežeg novca koji centralna banka u okviru svog limita

odobrava poslovnoj banci sa isključivo namenom povlačenja sredstava iz tog kontigenta od strane

poslovne banke koja je menicu rediskontovala kod centralne banke.

To praktično znači da HoV kojima se trguje na tržištu novca mogu biti osim HoV izdanja centralne

banke, samo one HoV koje se uvek mogu rediskontovati kod centralne banke uz određenu diskontnu

stopu, a da se pri tom rediskontnom vrednošću HoV ne tereti rediskontni kontigent centralne banke

odobren poslovnoj banci. Ova činjenica može poslužiti kao dokaz da menice komercijalnog karaktera

koje poslovna banka eskontuje kod centralne banke na teret svog rediskonrtnog kontigenta NISU HoV

koje imaju karakter HoV tržišta novca, već se sa njima konkretno trguje na kreditnom, eskontnom

tržištu.

Koje su to tipične HoV sa kojima se trguje na tržištu novca? Diskontne HoV-u svojoj iskazanoj

vrednosti sadrže nominalnu vrednost uvećanu za kamatu.

HoV sa kojima se obavljaju transakcije na tržištu novca su u stvari diskontne HoV vrednosti kojima se

zasnivaju kupoprodajni odnosi između:

-dve poslovne banke

-poslovne banke i centralne banke

-države i poslovne banke

-države i centralne banke

16

-države i njenih organizacija

( država može koristiti usluge tržišta novca preko centralne banke)

Sve HoV tržišta novca možemo svrstati u tri osnovne grupe:

-HoV državnih, ili paradržavnih institucija

-HoV centralne banke

-HoV firmi i drugih organizacija

HoV državnih ili posebnih paradržavnih institucija

Jedne od najvažnijih HoV tržišta novca u zemljama razvijene tržišne privrede su državna obveznica i

blagajnički zapis. Taj nihov značaj proizilazi iz činjenice da se ovim instrumentima finansiraju iz realnih

izvora privremeni budžetski deficiti.

Državna obveznica: vrlo atraktivan insrument koristan za svaku državu i za milionski auditorij vlasnika

slobodnih novčanih sredstava. Izdavalac državne obveznice je država, tj njen organ. Izdavanjem državne

obveznice preko centralne banke ostvaruju se dva važna cilja. Na jednoj strani država izdavanjem

obveznica iz realnih izvora prikuplja slobodna novčana stresdstva koja su joj poterbna za usklađivanje

priliva i odliva budžeta. Na drugoj strani država smanjuje ili u potpunosti eliminiše svoje zahteve za

kreditima kod centralne banke čime se u potpunosti otklanja mogućnost deficitarnog finansiranja države

iz primarene emisije što je jedan od osnovnih i najvažnijih razloga inflacija, odnosno monetarne i

privredne nestabilnosti.

Država , inicijalni izdavalac državnih obveznica, je obavezna da kao dužnik izvrši sve obaveze prema

centralnoj banci po osnovu prodatih državnih obveznica, a centralna banka je s druge strane obavezna da

17

državi na njen račun doznači protuvrednost prodatih obveznica. Na taj način centralna banka uspešno

obavlja svoju posredničku funkciju.

dodoati elemente

Blagajnički zapisi države: radi obezbeđenja sredstava za pokriće tekućih budžetskih deficita, dakle za

iste namene za koje država izdaje obveznica. Tražnja za ovom HoV je iznad tražnje za obveznicama.

HoV centralne banke

18

Blagajnički zapis centralne banke: jedan od najvažnijih elemenata centralne banke putem kojeg ona

ostvaruje svoje ciljeve otvorenog tržišta, kredino monetarne politike, stabilnog tržišta novca,.. Centralna

banka prodajući ilil kupujući svoje blagajničke zapise na jednoj strani reguliše optimalnu novačanu

masu, a na drugoj strani usklađuje ponudu i tražnju, pa time i cenu novca na tržištu novca. Na taj način

centralna banka reguliše optimalnu likvidnost ukupnog bankarskog i finansijskog sektora zemlje.

Blagajnički zapis centralne banke treba razlikovati od blagajničkog zapisa države i blagajničkog zapisa

poslovne banke.

Blagajnički zapisi države: radi obezbeđenja sredstava za pokriće tekućih budžetskih deficita, dakle za

iste namene za koje država izdaje obveznica. Tražnja za ovom HoV je iznad tražnje za obveznicama.

Blagajnički zapis poslovne banke: je prenosiva potvrda banke izdavaoca, koja glasi na određen novčani

iznos deponovan kod nje sa određenim rokom dospeća.

Obzirom da ovaj instrument za kupca predstavlja najmanje mogući rizik, odnosno najveću sigurnost ti

je i kamata ??koja se plaća u principu po najnižoj stopi.

Plasman blagajničkog zapisa vrši centralna banka neposredno i samo poslovnim bankama članovima

tržišta. Rokom dospeća blagajničkog zapisa, centralna banka otkupljuje odobravajući nominalni iznos

uvećan za kamatu n aračunu donosioca ili na njegov zahtev prodaje mu novi blagajnički zapis u tom

iznosu. Poslovvna banka kupljene blagajničke zapise centralne banke može držati kod sebe ili ubičajeno

u depou kod centralne banke.

19

**Sve do sada iznete HoV u pogledu ukamaćivanja imaju u principu tretman HoV koje se kupuju i

prodaju putem diskonta.

Diskontna stopa blagajničog zapisa centralne banke utvrđuje se ili od strane centralne banke ili od strane

centralne banke u skladu sa odgovarajućim principima, politikom,... ili u skladu sa situaciom na tržištu

novca.

HoV firmi i drugih organizacija

(Blagajnički zapis poslovne banke: je prenosiva potvrda banke izdavaoca, koja glasi na određen novčani

iznos deponovan kod nje sa određenim rokom dospeća. )

Bankarska potvrda o depozitu—depozitni certifikat: bankarska potrvada koja glasi na donosioca, na

određen iznos deponovan u banci na tačno određen rok uz tačno utvrđenu kamatu koja se plaća. Emisiju

depozitnog certifikata vrši poslovna banka, a kupci ovog instrumenta su sva pravna i fizička lica koja

imaju interes za njegovim posedovanjem. Kao strogo formalni insrument sadrži obavezne elemente:....

Depozitni certifikat u odnosu na obični oročeni depozit ima prednosti koje se ogladaju u jednostavnosti

prenosa sa jednog vlasnika na drugog, u postojanju manjeg rizika,.. A nedostaci depozitnog certifikata

se ogledaju u većim troškovima koje bankama nameće njihovo izdavanja, nešto niža kamatna stopa i...

Bankarski akcept: tipična kratkoročna HoV komercijanog karaktera koja pod određenim uslovima

autonomno utvrđenim od strane centralne banke , može biti HoV tržišta novca. Jedan od osnovnih

oblika komercijane menice! Bankarski akcept uvek glasi na vrednost komercijsnog posla uvećan za

kamatu do roka dospeća, odnosno do roka naplate iznosa.

Bankarski akcept, banke koja je akceptira preuzima neopozivu obavezu da isplati menični iznos njenom

donosiocu na dan dospeća.

Ali šta je njena osnovna funkcija??? Osnovna funkcija bankarskog akcepta sadržana je u mogućnosti

banke akcepta da kreditira određeni posao svog komitenta bez angažovanja svoje pasiva odnosno iz

tuđih izvora novčanih sredstava, najčešće iz sredstva centralne banke. Ova tuđa sredstva banka-akceptan

obezbeđuje reeskontom meničnog akcepta kod druge poslovne banke ili kod centralne banke u okviru

rediskontnog kontigenta ili van njega ukoliko bankarski akcept ima tretman HoV tržišta novca.

Rediskontujući bankarski akcept, banka dobija novčana sredstva u visini diskontovane nominalne

vrednosti kojim kreditira .....

20

8. Tehnologija rada na tržištu novca

Tehnologija rada na tržištu novca obuhvata:

1. organizaciju rada

2. bankarske operacije na tržištu dnevnog i terminskog novca

3. bankarske operacije na primarnom i sekundarnom tržištu HoV-DODATI UKRATKO

1. Organizacija rada

Radi uspešnog obavljanja poslova na tržištu novca, učesnici na ovom tržištu moraju imati savršenu

organizaciju rada. U tom cilju, svaki od učesnika na tržištu novca u okviru svoje finansijske institucije

21

mora imati poseban organizacioni deo koji se bavi isključivo novčanim transakcijama na tržištu novca.

Ovaj organizacioni deo, polezeći od njegovog osnovnog zadatka, za sve banke ima zajednički imenitelj

„tržište novca“.

Koji je osnovi zadatak ovog organizacionog dela? Osnovni zadatak ovog organozacionog dela izražen

je u obavezi vezanoj za praćenje priliva sredstava banke na jednoj strani i disponiranje tim

prilivom na drugoj strani. Ovaj organizacioni deo se mora pridržavati poslovne politike banke kao i

svih drugih ekonomskih i bankarskih principa koje vladaju tržištem novca.

U okviru organizacije rada značajno mesto pripada poslovnoj politici kojom banka reguliše svoje

odnose prema drugim učesnicima na tržištu novca. Ti odnosi podrazumevaju visinu novčanih sredstava

koju jedna poslovna banka može, posredstvom tržišta novca dati drugoj banci. Te tzv. novčane limite

poslovna banka utvrđuje samostalno i ti limiti nemaju nikakav javni i oficijelni karakter, već

predstavljaju internu stvar poslovne banke.

Dobrom organizacijom ovog organizacionog dela banke kao i njegovim uspešnim funkcionisanjem,

stvaraju se perduslovi za uspešno funkcionisanje banke u celini, u smislu: 4 uslova

- neprikosnovena dnevna i časnovna ažurnost bankarskih operacija

- savršena informatika vezana za evidenciju priliva i odliva sredstava

- savršenog disponiranje tim sredstvima u koordinaciji sa ostalim sektorima

-racionalne odluke o plasmanu viška ili nabavci manjka novčanih sredstava

22

2. Bankarske operacije na tržištu dnevnog i terminskog novca

Šta podrazumevamo pod bankarskim operacijama na tržištu dnevnog i terminskog novca?

Bankarske operacije na tržištu dnevnog i terminskog novca, predstavljaju jedinstvo međusobnog

pregovaranja učesnika na tržištu novca, odnosno njihovih reprezentanata-dilera.

Ko su partneri u pergovaranju?

Partneri u pregovaranju su, diler jedne poslovne banke sa dilerom druge poslovne banke ili dilerom

centralne banke. Partnerski odnosi koji se formiraju između dilera kod poslovnih banaka (prava

trgovina-dileri u ovim odnosima pregovaraju o uslovima trgovine, o kamatnoj stopi, iznosu, rokovima)

su u „neravnopravnom odnosu“ prema partnerskim odnosima koji se formiraju između dilera poslovne

banke i dilera centralne banke (nema pregovora, već uslove isključivo i autonomno postavlja diler

centralne banke).

def. Bankarske operacije na tržištu dnevnog i terminskog novca- obuhvataju poslovne novčane

transakcije između jedne poslovne banke sa drugom poslovnom bankom ili jedne poslovne banke sa

centralnom bankom i to na području dnevnog i terminskog novca. Podrazumevamo pregovore između

dilera o visini iznosa koji se kupuje/prodaje, roka na koji se novac uzima/nudi i kamatnpoj stopi koja se

plaća ili traži. Pozitivan rezultat ovih pergovora sadržan je u sporazumu.

Kako i na koji način dolazi do stvaranja viškova?

Primer iz skripti!

a)Uloga bankarskih operacija na tržištu dnevnog i terminskog novca je ostvarivanje

zadovoljavajućeg stepena rentabiliteta i optimalnig stepena likvidnosti učesnika na tržištu novca,

pa stim u vezi i odražavanje optimalnog stepena likvidnosti celokupnog benkarskog sisitema.

Osim ovog osnovnog cilja, pojedini učesnici mogu putem bankarskih operacija na istom ostvarivati i

druge određene ciljeve. Ti ciljevi se prevashodno izražavaju kroz ostvarivanje dodatnih prihoda iz

poslovanja na tržištu dnevnog i termiskog novca. Ostvarivanje dodatnih prihoda bazira se na kotaciji

različitih kamatnih stopa za iste rokove ali za različite banke. Kamatne stope za dnevni odnosno

terminski novac razlikuju se i zavise od kvaliteta banke koja novac na tržištu kupuje. Ove razlike u

23

kamatnim stopama koriste banke sa prvorazrednim bonitetom. One uzimaju višak novca (krtakoračan

novac-u principu jefitiniji) radi njegove dalje prodaje (na rokove koji su duži od onog roka na koji su taj

novac uzele; novac na duže rokove u principu skuplji) bankama koje imaju niži rejting, na koji način

ostvaruju dodatne prihode. Ova pretprodaja dnevnog i terminskog novca donosi bankama dobrog

boniteta dodatne prihode.

b)Uloga centralne banke na dnevnom i terminskom tržištu novca ( bankarske opracije na tržištu

novca između poslovne banke i centralne banke)

Centralna banka svojim operacijma na tržištu dnevnog i terminskog novca reguliše ponudu i tražnju,

na taj način što u napetosti, odnosno nedostatku likvidnih sredstava ona iz svojih rezervi ubacuje

na tržište dnevnog novca određenu količinu novčanih sredstava i obrnuto. U slučaju velike ponude,

centralna banka povlači ranije puštenu količinu novca na tržištu dnevnog ili termiosnskog novca.

U slučaju potrebe da se poveća ponuda na tržištu dnevnog ili termisnskog novca, centralna banka

raspisuje licitaciju, novčane tendere kojim poslovnim bankama kao učesnicima na tržištu novca

nudi nove količine novca. U raspisanom tenderu centralna banka određuje ukupan obim novca koji

pušta na tržište novca, rok i najnižu kamatnu stopu za taj novac. Učesnici na tržištu novca koji imaju

interesa za uzimanje novca od centralne banke prijavljuju svoju ponudu o visini kamate za taj obim

potrebnih sredstava. Centralna banka na osnovu primljenih ponuda vrši raspodelu sredstava raspisanog

tendera i to prema strukturi dobijenih ponuda, vodeći računa o visini kamate koju su ponudile pojedine

poslovne banke.TAČKA TRI FALI!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

7. Poslovne operacije sa HoV tržišta novca

Poslovne operacije na primarnom i sekndarnom tržištu HoV tržišta novca

Ukupne tržišne transakcije sa HoV na tržištu novca obuhvataju poslovne operacije vezane za:

-prvu ili primarnu emisiju, odnosno plasman ili prodaju HoV tržišta novca na primarnim ili enisionom

tržištu HoV tržišta novca

-druga ili svaka dalja kupoprodaja HoV tržišta novca na tzv. sekundarnom tržištu HoV tržišta novca

Primarno tržište HoV tržišta novca: a)deo tržišta novca koji obuhvata ukupnost poslovnih

operacija centralne banke i ostalih učesnika na tržištu novca u primeru emitovanja ili prve prodaje HoV

24

javno-pravog karaktera: državnih obveznica, blagajničkih zapisa centralne banke i b)ukupnost

poslovnih operacija poslovne banke i drugih učesnika na tržištu novca u primeru emitovanja ili prve

prodaje tzv. HoV privatnog karaktera.

1.Poslovne operacije sa HoV javno-pravnog karaktera na primarnom tržištu novca: emisija HoV

javno-pravnog karaktera pre svega državnih obveznica i blagajničkih zapisa u suštini obuhvata ukupnost

transakcija na tržištu novca u okviru kojih centralna banka prodaje ove HoV poslovnim bankama ili

nekim drugim ovlašćenim učesnicima.

Bankarske operacije sa HoV javno-pravog karaktera na primarnom tržištu novca između centralne

banke-prodavca sa jedne strane i , poslovnih banaka i drugih učesnika sa druge strane su u različito

organizovane. U nekim zemljama centralna banka vrši prodaju u direktnom kontaktu sa poslovnim

bankama, a u drugim se vrši putem aukcije, konkursa, licitacije.

Direktna emisija ili prodaja HoV javno-pravnog karaktera ostvaruje se u neposrednoj kupoprodaju

između centralne banke kao prodavca i kupca-učesnika. To emisiju čini jeftinijom. S druge strane,

direktma prodaja onemogućava konkuretno ponašanje učesnika. Direktna ptodaja je u principu

zamenjena putem aukcije.

Na osnovu raspisane licitacije, centralna banka dobija ponude od strane poslovnih banka. Na osnovu

prikupljenih ponuda centralna banka prodaje državne obveznice i svoje blagajničke zapise. Prednost

imaju ponude sa najnižom diskontnom stopom koje znače najmanje troškove za emitenta i najmanje

prihode za banku kupca!

2.Poslovne operacije sa HoV privatnog karaktera na primarnom tržištu novca: emisija HoV

privatnog karaktera kao što su: depozitnih certifikata, bankarskih akcepata, podrazumeva ukupnost

transakcija na tržištu novca u okviru kojih emitent-jedna poslovna banka ili neki drugi ovašćeni učesnik

na tržištu novca, prodaje HoV a drugi učesnici na tržištu novca, centralna banka ili neki drugi učesnik

kupuju tu HoV.

Emitent depozitnog certifikata i bankarskog akcepta je u principu jedna poslovna banka, a izdavalac

neke komercijalne HoV je u principu jedna privredna organizacija ili preduzeće. U ovoj karakteristici

nalazi se osnovna razlika između HoV koje su predmet transakcija na primarnom tržištu novca i HoV sa

kojima se uopšte ne posluje na tržištu novca.

25

Sekundarno tržište HoV tržišta novca: je logičan nastavak primarnog tržišta; predstavlja drugu,

odnosno svaku dalju prodaju HoV tržišta novca. Funkcionisanjem sekundarnog tržišta znači, da se

svaka emitovana HoV može u svakom momentu dospeća, i pre njenog dospeća, pretvoriti u gotov

novac prodajom na tom tržištu. Zbog toga se transakcije na sekundarnom i primarnom tržištu

kvalitativno i kvantitativno razlikuju. Kvalitativno-u pogledu učesnika, uslova, uloge centralne banke;

Kvantitativno-u pogledu obima transakcija koji me mnogo veći od obima transakcija na

primarnom tržištu.

Ko su učesnici na sekundranom tržištu? učesnici za razliku od učesnika na primarnom tržištu su:

-prodavci-svi vlasnici HoV tržišta novca, koji žele ove HoV dalje da prodaju i tako ostvare svoja

prava iz njih-što čini ponudu na sekundarnom tržištu

-kupci-svi vlasnici slobodnih novčanih sredstava koji pod određenim uslovima za njih prihvatljivim,

žele da kupe i tako postanu vlasnici HoV tržišta novca-što čini tražnju na tržištu novca

Uslovi pod kojima se ostvaruju transakcije na sekundarnom tržištu su takođe različiti od uslova

na primarnom tržištu, na kome su ti uslovi uglavnom utvrđeni od strane centralne banke!! U tom

smislu uslovi koji su rezultat delovanja tržišnih zakonitosti na jednoj strani i odnosa ponude i tražnje na

drugoj strani! Ti i takvi uslovi su u osnovi različiti od uslova sa kojima se obavljaju transakcije na

primarnom tržištu. Te razlike su naročito vidljive u odstupanjima kupoprodajne cene HoV od njene

emsione tj. nominalne vrednosti.

Svaka HoV sa kojom se trguje na sekundarnom tržišti novca mora imati jasna pravila koja se

odnose na:

-utvrđivanje nominalne cene ili nominalne vrednosti

-utvrđivanje cene koštanja, odnosno prve kupoprodajne cene

-utvrđivanje druge i svake dalja kupoprodajne cene

Nominalna vrednost: novčani iznos na koji glasi HoV i kao takav upisan je na blanketu; Iznos

potraživanja vlasnika HoV koju će on naplatiti od njenog izdavaoca. 1. Ovaj iznos, odnosno nominalna

vrednost (koji će se naplatiti) može biti jednak uloženom kapitalu, odnosno njenoj prvoj prodajnoj ceni

na dan emitovanja- u kom slučaju govorimo o HoV sa kamatnim prinosom. 2. Ovaj iznos, odnosno

26

nominalna vrednost može biti manja od uloženog kapitala, odnosno od njene prve prodajne cene na dan

emitovanja- u kom slučaju govorimo o HoV sa kamtnim prinosom. 3. Ovaj iznos, odnosno nominalna

vrednost može biti veća uloženom kapitalu, odnosno njenoj prvoj prodajnoj ceni na dan emitovanja-u

kom slučaju govorimo o HoV sa diskontom.

primer na beleškama -obavezno

Cena koštanja: cena koštanja HoV je ustvari novčani iznos koji kupac mora platiti emitentu kod prve

prodaje HoV. Ta cena koštanja se upraksi označava kao emisioni kurs. Ta cena koštanja u slučaju HoV

sa kamtnim šprinosom je ustvrai nominalna vredost ali umanjena za troškove,.. A ta cena koštanja u

slučaju HoV sa diskontom je ustvari cena koštanja umanjena za diskont!! i dalje umanjena za troškove.

**Kupoprodajna ili tržišna cena: je onaj iznos HoV po kojoj se ostvaruje svaka druga

kupovina/prodaja te HoV. Cena po kojij se vrše kupoprodajne transakcije na sekundarnom tržištu. Za

razliku od cene koštanja ili prve prodaje, kupoprodajna cena se utvrđuje SVAKOG DANA OD DANA

EMITOVANJA PA DO DANA DOSPEĆA!! U praksi kupoprodajna cena naziva se tržišnim,

berzanskim kursom HoV.

Koji su to osnovni elementi koji utiču na formiranje tržišne cene?

-iznos diskonta od dana kupovine do dana dospeća

-visina kamtne stope pa time i kamatnog iznosa, odnosno interes koji bi se mogao ostvariri na novčana

sredstva za period od dana kupovine do dana dospeća HoV

-iznos trškova odnosno iznos bankarske provizije za kupoprodajnu transakciju

Iznos diskonta: predstavlja u stvari onaj novčani iznos koji se često naziva interesom koji kupcu pripada

od dana kupovine do dana dospeća HoV.

Visina kamtne stope odnosno kamatni iznos: koji bi se mogao ostvariti na novčana sredstva za period od

dana kupovine do dana dospeća HoV. Kupac pre kupovine, računa prihod po osnovu kamate, tamo gde

je ostvario više prihoda- za to će se opredeliti. Kupac može smanjti tražnju za HoV. Kako? Tako što

opredeli za ulaganje svog novca u neki drugi instrument a ne u HoV. E onda on, na jednoj strani

primorava vlasnika da poveća diskontnu stopu, koja odmah za rezultat ima nižu tržišnu cenu, odnosno

veći diskontni iznos postaje konkurentan kamatnom iznosu ili pak primorava na

27

28

9. Društveno-ekonomski i tržišni značaj postojanja i funkcionisanja tržišta novca

Tržište novca u svakoj tržišnoj privredi, a posebno razvijenoj, ima izuzetan značaj, mesto i ulogu. U

poređenju sa ostalim tržištima, tržište novca je najvažniji i najuticajniji deo ekonomske politike i prakse .

Putem i preko tržišta novca ostvaruje se uspešno i dugotrajno funkcionisanje privrednog sistem a .

Tržište novca je osnovni indikator cene koštanja novca, kredita i kapitala u svakoj tržišnoj ekonomiji.

Tržište novca je takođe regulator i korektivni faktor formiranja ukupne ponude i tražnje novca-direktno,

a zatim indirektno kod formiranja ukupne ponude i tražnje kapitala, kredita,.. Tržište novca je jedno od

važnih poluga koju monetarna vlast koristi u cilju regulisanja optimalne novčane mase, kreditnog

volumena poslovnih banaka, likvidnosti privrednih subjekata, uspešnog sprovođenja politike javnog

duga odosno kreditiranja države i paradržavnih institucija i vrlo koristan instrument na području

sprovođenja devizne politike kao i njenih ciljeva.

Društveno-ekonomski i tržišni značaj postojanja i funkcionisanja trišta novcaogleda se u :

-nesmetano odvijanje procesa društvene tekuće reprodukcije i stabilnog privrednog razvoja

-održavanje optimalne likvidnosti svih subjekata pa stim u vezi i nesmetane cirkulacije novčanih

sredstava

-ostvarivanje ciljeva monetarne vlasti-centralna banka i uspešno sprovođenje kreditno-monetarne i

devizne politike

-uspešno funcionkcionisanje poslovnog bankarstva i njegove kreditnr politike

-uspešno regulisanje ukupne ponude i tražnje kao i cene na finansijskom tržištu

29

-funkcionisanje i operacionalizacija politike javnog duga, odnosno politike kreditiranja države i

institucija i organizacija od posebnog društvenog interesa kao što su pošta, železnice, avio-kompanije,

državne materijane rezerva

Tržište novca-tekuća reprodukcija i privredni razvoj-direktno zavisi od tržišta novca. Uspešnim

funkcionisanjem tržišta novca ostvaruje se nesmetano snabdevanje novcem svih privrednih subjekata iz

oblast proizvodnje i usluga;

Optimalna likvidnost i tržište novca: jedna od glavnih funkcija bankarskog sistema; Poslovne banke

imaju na računima svojih komitenata ili višak-priliv ili manjak-odliv sredstava. To dalje znači da u

nesmetanoj i slobodnoj cirkulaciji novca, višak novčanih sredstava kod jedne poslovne banke

pretpostavlja i manjak novčanih sredstvava kod druge poslovne banke. Tržište novca ostvarujući svoju

funkciju vrši preraspodelu viška sa onih poslovnih banaka ne one poslovne banke koje imaju manjak. .

Tržište novca vrši alokaciju novčanih sredstava.

Centralna banka i tržište novca:

Poslovno bankarstvo i tržište novca:

Cena novčanih sredstava i finansijsko tržište

Politika javnog duga i tržišnog novca

10. Centralna banka i tržište novca

Koja je to jedno od osnovnih funkcija centralne banke?

-osiguranje stabilne likvidnosti (unutrašnje i spolnje)

-stabilan, zrdav, nacionalni novac i njegov stabilan kurs

Čime se služi za ostvarivanjem osnovnog cilja?

instrumentima sadržanim u:

-kreditno-monetarnoj politici-na području nacionalne ekonomije

-deviznoj politici na području njene funcije na internacionalnom planu

Šta se određuje ovim politikama? (u kvalitativnom i kvantitativnom smislu)

-obim optimalne novčane mase

30

-obim kreditne intervencije kod društveno-političkih zajednica

-obim odobravanja kredita od strane poslovne banke svojim komitentima

*Obim kreditne aktivnosti poslovnih banaka svojim komitentima zavisan je od mera centralne banke.

Obim odobravanja kredita od strane poslovne banke svojim komitentima-ograničanje tih kredita.

Kakve su mere centralne banke na tom području?

-diretno učešće centralne banke putem kreditno-monetarne politike

-inirektno učešće centralne banke

Kakvo je to indirektno učešće centralne banke?

Dejstvo centralne banke na:

a)veći stepen likvidnosti poslovnih banaka

b)manji stepen likvidnosti poslovnih banaka

a)Veći stepen likvidnosti (omogućen dejstvom, merema i instrumentima centralne banke) ima za

rezultat veću sposobnost poslovnih banaka na području kreditne ekspanzije , odnosno većeg

odobravanja kredita svojim komitentima. Veća kreditna aktivnost ima dalje za rezultat na tržištu novca

veću ponudu.

b)Manji stepen likvidnosti: znači manju kreditnu sposobnost i manju kreditnu ekspanziju.

Kakav može biti uticaj centralne banke na viši ili manji stepen likvidnosti poslovnih banaka?

-direktan/ neposredan

-posredan i

Koji je to instrumentarij direktnog uticaja centralne banke na stanje likvidnosti poslovnih banaka?

Centralna banka, zahvaljujući njenom mestu i ulozi potpuno autonomno donosi odluku o povećanju

obavezne rezerve koje poslovne banke moraju držati kod nje. To autonomno odlučivanje od strane

centralne banke ima direktnog uticaja na stanje likvidnost poslovnih banka-

31

Kako obevezne rezerve utiču na stanje likvidnosti? Svako povećanje obavezne rezerve znači

smanjenje novčanih sredstava poslovnih banaka. Ta ista sredstva pre povećanja predstavljala su

potencijal za kreditnu ekspanziju. Promena likvidnosti poslovnih banaka dovodi i do promene u

njenoj kreditnoj sposobnosti. Centralna banka na tržištu novca ima dvojaku ulogu: Sa jedne

strane ona utiče na likvidnost poslovnih banakaa ona utiče na njihove kreditene aktivnosti. Ona

time prelazi iz potencijalnog davalaca u potencijalnog uzimaoca sredstava na tržištu novca.

I narvna ne treba nikako izoztaviti uticaj centralne banke diretko na tržište nova , ti. na ponudu it ražnju

na tržištu novca. Ovaj oblik regulative proizilazi iz prava centralne banke kao učesnika na tržištu novca

da svojim aktivnostima i instrumentarijem doprinosi stabilnim odnosima na tržištu novca. Njne

intervencije sa HoV,..

32

11. Cena novčanih sredstava i finansijsko tržište

Tržište novca-mesto na kom se usklađuje ponuda i tražnja sa jedne strane i utvrđuju realne cene koštanja

tuh sredstava, na drugoj strani.

Poslovna banka i centralna banka –dejstvo na tržištu novca

Poslovna banka i centralna banka zahvaljujući postojavnju i funkcionisanju tržišta novca, kao

neposrdeni učesnici na njemu su u mogućnosti da deluju na ponudu i tražnju novčanih sredstava a time

regulišući cenu novčanih sredstava.

Šta se postiže regulisanjem ponude i tražnje na tržištu novca, pa i regulisanjem cene novčanih

sredstva?

33

Postiže se održavanja stabilne nacionalnme valute kao i stabilnog privrednog razvoja. (ukupna kreditni i

monetarni sistem ostvaruje stabilnost nacionalne valute na jednoj strani kao i stabilnost privrednog

razvoja na drugoj strani)

Gde se odražavaju sve mere i aktivnosti koje preduzimaju poslovne banke i centralna banka

regulisanjem ponude i tražnj, pa time regulišući i cenu novčanih sredstava?

Na području stabilnosti nacionalne valute kao i stabilnog privrednog razvoja.

Slučaj a)

Povećana i dugotrajna tražnja na tržištu novca je osnovni indikator poslovnom bankarstvu da je

došlo do povećanog ulaganja u proizvodnju, promet, usluge,.. a indikator centralnoj banci da svojim

merama doprinese oživljavanju likvidnosti poslovnog bankarstva a time i ukupnoj aktivnosti privrednih

subjekata.

Permanenta tražnja na tržištu novca ima svoj logičan rezultat i porast cene novčanih sredstava izražen

kroz kamatnu stopu.

Takva situacija nalaže centralnoj banci da preuzme određene mere na povećavanju ponude na tržištu

novca pa stim u vezi i obaranja cene.

Slučaj b)

U slučaju postojanja permanentno i trajno veće ponude novčanih sredstava na tržištu novca onda

poslovne banke i centralna banka sprovode potpuno supretne mere nego u prethodnom slučaju.

stalno prisutna ponuda novčanih sredstava na tržištu novca osnovni je indikator poslovnom bankarstvu i

centralnoj bankci da će vrlo brzo doći di pada kamtnih stopa pa i do poremećaja izazvanim tim padim!!

S tim u vezi zadatak idužnost svakog učesnika na tržištu novca je da dopsrinesu izjednačavanju

ponude i tražn je na nkoji načnin neposredno soprinose i stabilnoj ceni novčanih sredstava na tom

tržištu.

34

12. Koncept internacionalnog tržišta novca

Pojam tržišta novca

Pojam tržišta novca obuhvata pojam nacionalnog i internacionalnog tržišta. U savremenim tržišnim

privredama u kojima postoji konvertibinost nacionamle valute i slobodno krtenanje novca, pojam tržišta

movca obuhvata pojam nacinalnog i internacionalnog tržišta.

Specifičnosti internacionalnog tržišta:

-na internacionalnom tržištu, trgovina, odnosno kupovina i prodaja novčanih sredstava vrši se sranim

sredstvima plaćanja-devizama

-ušesnici su u principu samo poslovne banke

-insrtrumenti za regulisanje internacionalnog tržišta su manje efikasnosti (postojanje različitih

nacionalnih interesa)

Organizaciona forma

Internacionalno tržište novca funkcioniše kao mešovit oblik. To znači da ovom tržištu pripadaju sve

transakcije obavljene na institucionalizovanom tržištu-devizna berza i sve transakcije

neinstitucionalizovanog-slobodnog tržišta (devizno tržište).

Pojam internacionalnog tržišta razlikovati od pojma deviznog tržišta! Devizno tržište podrazumeva

samo one transakcije koje su u vezi da deviznom berzom,....

Učesnici na internacionalnom tržištu

učenici na internacionalnom tržištu su samo one poslovne banke ili druge finansijske institucije, koje od

strane centralne banke su za to posebno ovlašćene. Ovlašćenje centralne banke odnosi se na pravo

posedovanja svog konta u inostranstvu i pravo obavljanja deviznih transakcija sa jednim delom

nacionalne imovine dislocirane u inostranstvu.

Osnov funkcionisanja i obavljanja tržišnih operacija na internacionalnom novčanom tržištu su

finansijsjki odnosi između dve ili više zemalja koji se ostvaruju posredstvom finansijskih odnosa tih

zemalja.

35

Korespodentna i kontokoretkna politika-ukuponost odnosa između poslovnih banaka i finansijsskih

institucija; njihv skup instrumenata i mera bez kojih se ne može zamisliti postojanje i funkcionisanje

internacionalnog tržišta novca.

Podela učesnika internacionalnog tržišta novca na: neposrdene

posredne

Neposredni učesnici:

-poslovne banke i finansijkse institucije koje su za to posebno ovlašćene od strane centralne banke

-centralna banka u funkciji interventa i kontrolora

Posredni učesnici:

-svi vlasnici deviznih sredstava koje za svoje potrebe u vezi sa deviznim transakcijama koriste

neposredne učesnike

Poslovne banke kao neposredni učesnici-mogu biti samo one banke koje svoja devizna sredstva drže na

svojim kontima u inostranstvu.Ta devizna sredstva=devizna potraživanja moraju biti u funkciji

bankarskih operacija znači slobodna i transferibilna i ne smeju biti ni pod kakvom blokadom ili

nepodobna- Slobodna i transferibilna devizna sredstva na računima poslovnih banaka u inostranstvu.

Koja je osnovna razlika između nacionalnog i internacionalnog tržišta? U predmetu poslovanja.

Centralna banka kao neposredni učesnik-kao monetarna vlast u zemlji, kao „banka banka“ ima svoji

specifične uloge:

-obezbeđenje optimalne likvidnosti nacionalne ekonomije u među narodnom plaćanjima

-održavanja stablonog i optimalnog kursa nacionalne valute

-formiranja i održavanja deviznih rezervi u optimalnoj strukturi i formi

-regulisanje i kontrola rada poslovnih banaka sa inostranstvom

centralna banka propisuje: (instrumenti centralne banke)

-pravila ponašanja poslovnih banaka na internacionalnom tržištu

-pravila i uslove devizne berze

centrala banka kao regulator i kontrolor. I centralna banka kao intervent-kao neposredan učesnik u

kupoprodaji deviznih sredstava za nacionalnu valutu.

36

još jedna razlika između nacionalnog i internacionalnog tržišta: značajno manja uloga centralne banke

na internacionalnom tržištu

Šta je osnov za funkcionisanje internacionalnog tržišta? Korespodenta i kontokorektna politika banaka.

37

13. Kontokorektni bankarksi odnosi kao osnov funkcionisanja internacionalnog tržišta novca

Kada se radi o plaćanjim između lica koja imaju svoja sedišta u različitim državama. Takva plaćanja, iz

jedne u drugu državu, obično se izvršavaju u valuti jedne od tih država ili u valitu neke treće zemlje.

Ona dovode do promene u stanju novčanih sredstava tj. priliva, odnosno odliva. Takva plaćanja imaju

karakter međunarodnih plaćanja.

Međunarodna plaćanja se obavljaju isključivo preko banaka i u devizama, tj.prenosom potraživanja u

valutama na računima kod banaka. Gotovinska plaćanja u efektivnim valutama su sve ređa....Iz tih

razloga (iz razloga što se međunarodna plaćanja obavljaju preko računa...) banke u svim zemljama koje

obavljaju međunarodna plaćanja, zaključuju posebne sporazume sa odabranim bankama u drugim

zemljama o međusobnoj saradnji u izvršavanju naloga za plaćanja. Te naloge dobijaju odsvojih

komitenata, a plaćanja treba da se izvrše u korist nekog fizičkog ili pravnog lica na području druge

zemlje..def.Sporazumom se uspostavlja između banaka učesnicima poslovni korespodentski odnos, a

banke koje su međusobno povezne takvim sporazumom nazivaju se korespodentske banke ili

korepodenti.

Šta je osnovni cilj i svrha uspostavlja nja korespodentskih odnosa između banaka?

Uzajamna saradnja u bankarskim poslovima, a naročito u poslovima međunarodnog platnog prometa.

Korespodenstkim odnosima između banaka dolazi do njihovog bližeg poslovnog povezivanja, boljeg

upoznavanja i stvaranja uslova za međusobno poslovno poverenje koje je važan faktor u bankarskom

poslovanju. Korespodentksa banka je dužna da štoti poslovne interese svog bankarskog partnera kod

poverene joj bankarske transakcije.

Kada će jedna banka uspostvaviti korespodentske odnose sa drugom bankom, sa kojom

inostranom bankom, u kojim zemljama?

Zavisi od njenih poslovnih interesa. Normano je da banka ima bar jednu korespodentsku banku u svakoj

zemlji sa kojim redovno obavlja poslove međunarodnog platnog prometa za potrebe svojih komitenata.

Ako ne biimala takvu korespodentsku banku, onda bi poslove obavljela preko svoje korespodentske

banke u nekoj trećoj zemlji koja ima korespodentske odnose u odnosnoj zemlji. Banka u pojedinim

zemljama može imati i više korespodentskih banaka.

Kako izabrati banku sa kojom bi smo ušli u korespodentske odnose?

38

Pravilan izbor. Prikupljanje pouzdanih informacija, lična karta banke.

Kako dolazi do uspostavljanja odnosa između dveju banaka?

Na predlog jedne banke drugoj. Banka-inicijator, uz izjavu za uspostavljanje korespodentske saradnje,

dostavlja drugoj banci i podatke o sebi-svoju ličnu kartu.

Kada je uspostavljen korespodenstki odnos?

Kada ponuđena banka pozitivno odgovori na predlog banke.predlagača.Ona će svojim odgovorom

dostaviti podatke o sebi,...

Koje vrste korespodentskih banaka ili korespodenata postoje?

Direktni korespodenti ili kontokorektni:jedna od dveju banaka ovlasti onu drugi da ona otvori tekući

račun KONTOKOREKTNI, na ime prve banke i da sve buduće uplate isplate budu u korist ili na teret

tog računa.

Indirektni korespodenti ili nekontokorektni:banka svoja međunarodna plaćanja izvršava preko svojih

računa kod trećih banaka, dajući tim trećim bankama naloge za izvršavanje plaćanja u korist druge

korespodentske banke.

Kontokorektni računi: kontokoretkni ili tekući računi korespodentskih banaka vode se u onoj valuti u

kojoj se međusobna izvršavaju plaćanja između tih banaka. Ali izuzetaka ima ako valute nisu

konvertibilne. U takvim slučajevima međusobna plćanja se izvršavaju u nekoj konvertibilnoj valiti.

Tekući (kontokorektni račun)-sredstva jedne banke na tekućem računu kod druge banke u inostranstvu

predstavljaju njeno devizno potraživanje, sa kojim ona može u svakom trenutki slobodno raspolagati za

svoja plaćanja izdavanjem na loga banci kod koje ima sredstva na računu.

„nostro račun“:tekući račun koji jedna banka otvara kod svoje korespodentske banke. Na nostro

računima, banka mora stalno držati deo sredstava radi održavanja likvidnosti.

„loro račun“: za banku kod koje je račun otvoren taj račun je loro račun.

Devizna pozicija: predstavlja razliku između svih priliva i odliva na nostro kontima i po pojedinim

valutama. Devizna pozicija može biti izražena kao minusna, negativna (odliv veći od priliva) u kom

slučaju govorimo o negativnom saldu na nostro kontu i „kratkoj“ poziciji banke.

Devizna pozicija može biti izražena kao pozitivna (priliv veći od odlova) u kom sličaju govorimo o

pozitivnom saldu na nostro kontu i „dugo“ poziciji banke.

39

40