Prava

• Moralna prava su značajni, normativni, opravdani zahtevi ili ovlašćenja (pravo na život, slobodu, pravo na svojinu).

• Osnovna ljudska prava ne mogu se prosto nadjačati razlozima korisnosti

• Jedno pravo može biti nadjačano samo drugim pravom, ili pravima koja su temeljnija (pravo na život i pravo na imovinu).

• U pravičnom društvu moralna i zakonska prava se u značajnom stepenu preklapaju.

Negativna prava:

• zahtevaju od drugih da se uzdrže od delovanja na određene načine (“Ne čini zlo!”, “Ne nanosi štetu!”, “Ne kradi!”, “Ne ubij!”) ; štite jedinku od osujećivanja bilo od strane vlasti bilo od strane drugih ljudi.

Pozitivna prava:

• traže i od vlasti i od drugih jedinki da nosiocu prava obezbede izvesna dobra ili mogućnosti (pravo na zdravstvenu zaštitu, na obrazovanje, na jednakost pred zakonom, na slobodu...)

U pravičnom društvu, moralna i zakonska prava se u značajnom stepenu preklapaju

DUŽNOST ILI MORALNA OBAVEZA,

PRAVA i PRAVDA

SU MOĆNI IZRAZI I NJIHOVA UPOTREBA SADRŽI

SNAŽNE ZAHTEVE!

Nesavršene dužnosti:

• Ne mogu se specifikovati sa istom preciznošću; ne obavezuju

uvek, svakoga ni podjednako strogo

• Primer : pomoći drugima.

• Nesavršena dužnost utoliko što ne možemo uvek i svima pomagati.

Negativne savršene dužnosti:

• “Ne nanosi zlo drugome” - postavljaju moralni minimum ispod kojeg niko ne može moralno da ide

• Nesavršene dužnosti, usled svoje neodređenosti, nude pozitivan izazov da se premaši minimum.

• Savršene dužnosti u biznisu obavezuju podjednako kao i u svim drugim oblastima života (etički nalog: univerzalni moralni minimum)

• Da li se i nesavršene dužnosti odnose na biznis i, ukoliko se odnose, do koje mere?

PITANJA ZA LIČNU ETIČKU PROVERU ODLUKA

1. JE LI TO ZAKONITO? Pitanje o zakonitosti pomaže da se sagledaju postojeći standardi

• Hoću li prekršiti bilo koji zakon ili pravilo organizacije?

• 2. JE LI POSTIGNUTA RAVNOTEŽA ODNOSA? Pitanje o ravnoteži podstiče naš smisao za razumnost, nepristranost i poštenje

• Da li moja odluka vodi računa o svim protagonistima ? Da li je pravična, fer, poštena prema svima kojih se tiče, u kratkoročnom i dugoročnom razdoblju ? Ne može se očekivati da će svi stalno jednako dobijati ali moramo nastojati da izbegnemo ozbiljne neravnoteže odnosa.

3. KAKO ĆU SE OSEĆATI POSLE TOGA? Pitanje o osećaju usredsređuje se na naš najdublji intimni odnos prema moralnim vrednostima.

• Hoće li me to učiniti ponosnim ili ću se nelagodno osećati? Kako bih se osećao da se moja odluka objavi u novinama ili na TV-u ? Da li bih se dobro osećao da moja porodica ili prijatelji saznaju za to?

Pravda

• Kako znati šta je pravedno?

• Tehnika koprene neznanja. ova tehnika nam kazuje da su neka praksa ili program pošteni prema svim uključenim stranama ukoliko sve te strane, posle racionalnog i nepristrasnog razmatranja na njih pristanu.

• Filozof i najveći savremeni etičar, teoretičar pravde Džon Rols (John Rawls)

• Zamislimo da se nalazimo iza “koprene neznanja”.

• Zaklonjeni tom koprenom znali bismo samo da smo racionalna bića i da cenimo sopstveno dobro.

Treba sebi da postavimo samo sledeće pitanje:

Koja bismo načela ili postupke nazvali pravičnima ili poštenima kad ne bismo znali koje mesto zauzimamo u društvu?

Tehnika “koprene neznanja” pomaže da se postigne objektivnost u moralnim sudovima.

Različiti oblici pravde

1. Kompenzatorna pravda: obeštećivanje nekoga za ranije učinjenu nepravdu ili

štetu

2. Retributivna pravda: kažnjavanje prekršioca zakona ili zločinitelja

3. Proceduralna pravda: pošten postupak, praksa ili sporazum

4. Distributivna pravda: raspodela povlastica i opterećenja (bitna za delovanje vlasti)

5. Komutativna pravda: pravda u transakcijama (naročito u biznisu), zahteva da se jednako razmenjuje za jednako.

Razmena ili transakcija je pravična ili poštena ako obe strane:

• imaju pristupa svim odgovarajućim informacijama

• ulaze u nju slobodno i bez prisile

• stiču iz nje korist

Poslovna etika i

moralna odgovornost kompanije

Postoje prvenstveno zato da služe deoničarima.

Radna mesta, proizvodi, dobra, usluge su samo sredstva koja služe cilju maksimalnog uvećanja bogastva deoničara.

Jedina uloga menadžera je, da u granicama zakona, deoničarima ostvare najveći mogući dobitak.

Klasičan pojam korporacije

• Mada su deoničari legalno vlasnici, često su samo račundžije bez stvarnog zanimanja za dugoročnu budućnost kompanije. Čim akcije počnu da padaju, prodaju ih.

• Ostvarivanje vlasništva akcijskog kapitala kroz zajedničke fondove, investicione planove ili polise osiguranja čini da suvlasnici i ne znaju da su suvlasnici u osnovnom kapitalu neke kompanije.

Kritika klasičnog pojma

• Stokholderi: akcionari (finansijski ulagači)

• Stejkholderi: moralni akcionari (zaposleni, sindikati, dobavljači, potrošači, partneri, interesne grupe, privredna udruženja, institucije, građani, javnost...)

Svi oni koji su obuhvaćeni jednom poslovnom organizacijom, na koje ona utiče svojim odlukama

Svi oni prema kojima korporacija ima ma kakve moralne obaveze grupno se nazivaju moralnim akcionarima korporacije.

• Moralno ulagački pristup nas svojom snagom nagoni da brižljivo razmotrimo sve obaveze uključene u neku odluku

• On prosto nalaže da se pravično uzmu u obzir svi oni čiji su interesi u igri.

Stockholders vs. Stakeholders teorije

• Zato, vođenje kompanije shodno isključivim interesima deoničara dugoročno je štetno po postojanje korporacije!

Poslovanje je podsistem šireg društvenog sistema i ima obavezu da:

ispravno postupa prema svojim radnicima i mušterijama,

adekvatno informiše,

kontroliše toksični otpad,

obezbeđuje odgovarajuću sigurnost svojih proizvoda primerenu aktuelnom nivou naučno-tehnološkog znanja,

daje težinu onima s kojima je u interakciji (da uvažava njihove potrebe i interese)

• Proističe iz teorije moralnih ulagača ili deoničara

• Pruža usklađen spoj motiva zasnovanih na profitu i vrednosti drugih orijentacija koje pomažu stvaranje poverenja i saradnje među ljudima.

• Povezuje se sa idejom samoprosvećenog interesa: odlaganje sopstvenog trenutnog interesa zarad dugoročnog, stabilnijeg i uravnoteženijeg interesa

Sporazumna etika

1. Kao primarni cilj vidi stvaranje vrednosti u njenim brojnim oblicima;

2. Profit i druge socijalne nagrade vidi više kao rezultat drugih ciljeva nego kao najvažniji cilj;

3. Problemima poslovanja pristupa više u smislu odnosa nego opipljivih proizvoda.

Sporazumna etika se zasniva na očiglednom aksiomu da BIZNIS NIJE SAM SEBI CILJ.

Biznis je aktivnost u okviru koje se ljudska bića međusobno povezuju radi razmene dobara i usluga na uzajamnu korist i vid udruživanja ljudi.

Ključni aspekti sporazumne etike

Suženo viđenje biznisa

• Rukovoditi preduzećem samo za profit je kao da igrate tenis gledajući u semafor a ne u loptu

• Neki put kada cifre izgledaju ispravne, odluka je ipak pogrešna

• Mada se preduzeće može osnovati radi zarade, zarada je samo sredstvo za ostvarivanje cilja, a ne cilj po sebi.

• Kada se ova činjenica smetne s uma i zarada postane jedini cilj, onda je to na štetu pojedinaca i javnosti jer bivaju ignorisani, zapostavljeni ili ugrožavani u procesu poslovanja.

Sve dok se uloga menadžmenta definiše isključivo kao maksimalizovanje profita,

poslovanje će biti u konfliktu sa etikom i sa javnošću i društvom.

Predlog:

Uvesti moralnu analizu delovanja neke kompanije i, uz finansijski, sastaviti moralni izvestaj o položaju i profilu neke organizacije

Uspostaviti tzv.

“MORALNI KOEFICIJENT” kompanije

• nivoi zagađenja i izlivanja toksičnih materija

• evidencija o nesrećnim slučajevima na radu (govori o nivou bezbednosne zaštite u firmi)

• dokumentacija o povlačenju robe iz opticaja (govori o kontroli kvaliteta i bezbednosti proizvoda)

• evidencija o sudskim parnicama i vanparničnim poravnanjima (kako se ispunjavaju obaveze prema potrošačima i zaposlenima)

Moralna analiza bi trebalo da bude deo javne evidencije koju obznanjuju kompanije.

Moralni profil korporacije

► Na koji način je neka kompanija X ostvarila povećanje profita od

55% u prošloj godini?

► Koliki deo tih sredstava je otišao akcionarima u odnosu na menadžment?

►Koliko će biti upotrebljeno za ispunjavanje društvenih obaveza date kompanije?

►Zašto je GD jedne kompanije imao primanja 15 miliona $ u godini kada je zarada kompanije opala za jednu trećinu?

►Koliko radnih mesta je ukinuto i/ili premešteno u zemlje u razvoju, i u kojoj meri je baš ovakva poslovna politika doprinela povećanju profita prošle godine?

Profit: kako, na koji način?

MORALNE OBAVEZE KOMPANIJA 1. “Ne nanositi zlo”

Opšta obaveza koja važi i za pojedince i za poslovne organizacije i koja sačinjava “moralni minimum”. Nastaje iz moralnog aksioma da su ljudi cilj po sebi. To je široko obuhvatna obaveza iz koje se dalje granaju uputstva za dejstvovanje kompanije u odnosu na zaposlene, zajednice u kojima posluju, potrošače, široku javnost, prirodnu sredinu.

2. Ne podrivati integritet slobodnopreduzetničkog sistema (sistem slobodne konkurencije) u kojem je kompanija utemeljena.

“Ne seci granu na kojoj sediš”. Odatle proizilazi obaveza da se ne uzima mito i obaveza da se ne stvara monopolistička praksa.

3. Biti pošten u transakciji

Poštenje je bitno da bi sistem opstao. Bez poštenja, ljudi bi sve više izbegavali da ulaze u razmenu ili da je obnavljaju.

4. Ponašati se u skladu s ugovorima u koje ulazimo od svoje volje.

Ugovori su krvotok slobodnopreduzetničkog sistema. Da bi dejstvovale efikasno i uspešno, ugovorne strane moraju imati poverenja u postupke drugih činilaca s kojima su u razmeni i moraju biti kadre da delaju sa sigurnim saznanjem da će njihove zakonite ugovorne obaveze biti poštovane.

Poštenje

• Poštenje pokriva širok raspon spornih tema, od pravične nadoknade, preko istine u oglašavanju, do obezbeđenja onog kvaliteta roba i usluga koji se neko predstavlja da nudi.

• Poštovati slobodu drugih uključujući slobodu da racionalno i informisano odlučuju

• Poštovati druge kao ciljeve po sebi: ne shvatati ih samo u funkciji potencijalne prodaje i kao sredstva za sticanje dobiti i tako ih obezličiti i lišiti njihove osnovne ljudskosti i dostojanstva.

Na koje informacije ima pravo potencijalni klijent?

• Potencijalni klijent ima pravo na sve informacije koje se

smatraju relevantnim i neophodnim za slobodan i racionalan izbor; to uključuje i saznanje o onim karakteristikama koje bi, kada bi bile poznate, materijalno uticale na taj izbor.

Odgovornost u razmeni leži na prodavcu!

• Ne može se skinuti odgovornost stavom: “Mušterija me to nije ni pitala, zato nisam ni rekao ”

• Odavno prevaziđen princip trgovačke prakse: “Neka se kupac sam zaštiti!”

Odgovornost poslovodstva

1.Poslovodstvo je odgovorno upravnom odboru

• Deoničari bi trebalo da znaju da maksimiziranje profita ne može moralno da nadjača moralne i zakonske obaveze firme.

• Mada deoničari mogu poželeti profit za kratko vreme, oni nemaju nikakvo pravo da ga zahtevaju i menadžeri treba da vode poslove firme imajući na umu koliko postizanje rezultata u kratkom roku toliko i ostvarenje dugoročnog interesa firme.

2.Poslovodstvo je isto tako odgovorno zaposlenima

• Proceduralna pravda: poštena praksa zapošljavanja (poštovanje ravnopravnih merila, odsustvo diskriminacije na osnovu svega što nema veze sa poslom), obaveza poštenog vrednovanja, unapređivanja i ravnopravnog postupanja sa zaposlenima (organizaciona pravda), bezbedni i zdravi uslovi rada.

Obaveze i odgovornosti zaposlenih

1. Obaveza zaposlenih da savesno obavljaju poslove za koje su

unajmljeni: marljivo, umešno i blagovremeno.

• S moralne tačke gledišta, nečiji posao nikada ne može legitimno da sadrži ni povredu zakona ni neetično ponašanje, čak i ako se nekome naloži da to učini.

Obaveze kompanija

1. Kompanije su obavezne da pošteno postupaju prema

snabdevačima i konkurentima

• U svako doba tu je iskušenje da se posao ne obavi temeljno, da se pretera u troškovima, izmanipuliše licitacijom, da se traži i dobije povlašćen tretman.

• Jedna etična firma treba neprestano da se od tih iskušenja brani jasno iskazanom i sprovođenom politikom.

Šta znači poštenje prema konkurentima?

Ako, kao ishod poštenog nadmetanja, suparnička firma ispadne iz posla, uspešna firma nema nikakvu moralnu odgovornost prema njoj.

Šta pošteno znači u uslovima tržišne utakmice?

• Ne širiti laži o konkurentu ili njegovim proizvodima;

• Zabranjena je krađa poslovnih tajni; sabotaže rumor-racketing, ili drukčiji vidovi zlonamernog mešanja u rad suparničke firme;

• Pošten odnos prema suparniku zabranjuje “šurovanje” s trećim firmama, udešavanje cena, manipulisanje tržištom i svako drugo ponašanje koje bi obesnažilo pošteno nadmetanje i nanelo štetu javnosti.

Ključna reč, koja čini razliku, je

pošteno (fair-play)

5. Kompanija je pred svojim potrošačima odgovorna za svoje

proizvode

• Proizvedena roba treba da bude razborito bezbedna (u skladu sa dostignutim naučno-tehničkim nivoom).

• Kupac treba jasno da zna šta kupuje (primer kredita)

• Kako je odgovarajuće saznanje jedan od činilaca poštene transakcije, obaveza je proizvođaca da kupca upozna s onim značajnim osobinama robe koje kupac ne može da primeti.

6. Kompanija je za svoje postupke moralno odgovorna širokoj javnosti

• U posebnom smislu ima moralnu obavezu da ne povređuje one na koje utiču njeni postupci.

Moralni zahtevi i društvena odgovornost

Sa etičkog stanovišta važno je shvatiti razliku između onog što se od korporacija moralno zahteva i značenja iskaza korporacijska

društvena odgovornost.

• Dobrotvorni rad i socijalna pomoć nisu moralne obaveze.

• Oni su moralno poželjni

• Međutim, zbog velike moći i uticaja biznisa, zahtevi koje mu javnost postavlja su porasli.

• Moral zahteva od nas da u SVIM svojim postupcima usvojimo moralni stav i poslovanje nije nikakav izuzetak.

• U poslovanju, kao i u svakom ljudskom nastojanju, moramo biti spremni da platimo cenu (ne)etičnog ponašanja: da svoje interese usklađujemo sa interesima stejkholdera i da preuzimamo odgovornost za svoje propuste i greške

Korporativna društvena odgovornost

• Kapital → zaposleni (udruženja, sindikati) → država → potrošači → građani (interesne grupe, NVO itd)

• Rezultat: nova mešavina na ekonomskoj sceni

• Odluke nije više lako donositi kao nekad: one imaju ekonomsku ali i javnu i moralnu dimenziju

• Umesto da teže samo profitu (profit kao samosvrha) ili povećanju proizvodnje, menadžeri MORAJU danas imati u vidu mnoge faktore i interese.

• Moraju poštovati prava zaposlenih, potrošača i društva uopšte. Ni jedna jedinka, ni grupa ili organizacija nije izolovano ostrvo okrenuto samo sebi samom.

• Društvena definicija njihove prirode i društveni kontekst ih neumoljivo podsećaju da postoje i drugi, da su i ti drugi ciljevi po sebi koji brane svoja prava i svoje dostojanstvo.

Akteri savremenog društva

Savremeni zahtev društva biznisu:

• Mora da uzima u obzir zaposlenog, potrošača i širu javnost, kao i akcionara, i interese svih njih prilikom donošenja odluka.

• Treba uzeti u obzir dobro svih, odnosno izbegavati krupne neravnoteže u raspodeli koristi i izbegavati nanošenje predvidive štete.

• Ključ za pozitivno reagovanje na ovaj novi moralni nalog je razvijanje mehanizama za preuzimanje odgovornosti.

• Biznis mora pronaći strukture koje omogućuju da se to uradi ako ne želi da se država, pod pritiskom javnog nezadovoljstva, sve više meša u poslovanje i ograničava slobodnopreduzetnički duh, a možda i preuzme upravu nad korporacijom (primer sadašnje finansijske krize).

• Zato, vođenje kompanije shodno isključivim interesima deoničara dugoročno je štetno po postojanje korporacije!

• I kolektivi kao i mnogi pojedinci brkaju instrumentalne i samobitne ciljeve!

Etika i profit • 3/4 američkih ispitanika je tvrdilo da ozbiljno uzima u obzir

KDO pri odlučivanju čije će akcije kupiti.

• 12% je potvrdilo da bi išlo dotle i da kupi akcije društveno “preporučljive” kompanije, čak iako bi to značilo manji prinos na investicije.

• U SAD-u društveno odgovorno investiranje (SRI) predstavlja 2000 milijardi US$, tj. 10% svih investicija, a njegov rast je 3 x brži od rasta klasičnih investicija.

Direktor za svetsku korporativnu praksu Hill & Knowlton-a :

“Kompanije obično ne uviđaju želju ljudi da investiraju u organizacije koje imaju sopstvene principe. Kompanije to ne shvataju, za razliku od javnosti.”

I drugi argumenti:

• Fortune 500, citira korporativna društvena odgovornost kao jedan od

glavnih kriterijuma za ulazak na listu najušpesnijih i najcenjenijih kompanija.

• Jedno skorašnje istraživanje američke javnosti otkrilo je da većina ljudi veruje da kompanije imaju moralnu odgovornost da poboljšaju društvo.

• Samo 11% ispitanika misli da kompanije treba da se koncentrišu isključivo na stvaranje i uvećavanje profita, plaćanje poreza, zapošljavanje ljudi i poštovanje zakona.

• I to u zemlji gde postoji kult biznisa!

Htele ili ne, korporacije imaju moralne obaveze:

• Čuvati okruženje: odnosi se i na opštu bezbednost onih koji žive na području

pod uticajem fabrike kompanije (moguće eksplozije ili zračenje).

• Bezbednost proizvoda (na primer, automobilske gume, mašine, građevine, prehrambeni proizvodi...).

• Obaveze koje se tiču lokacije, otvaranja i zatvaranja fabrika – naročito u malim zajednicama i gradovima s jednom vrstom industrijske proizvodnje.

• Staro pravilo koje je nekada zadovoljavalo manje zahtevnu i samosvesnu javnost: “Ne čini zlo!” progresivno je ustupilo mesto pravilu: “Čini dobro” preko uskih granica stvaranja dobiti.

• Kompanija bi trebalo da doprinese zajednici učešćem u nekoj delatnosti koja ima uticaja na život te zajednice: zdravstvenim, obrazovnim, ekološkim ili kulturnim projektima.

Uticaj na imidž

• Proizvodi i usluge nisu više jedini aspekti kompanije koji privlače

pažnju. Proizvodi i usluge se lako kopiraju.

• Angažovanje ili indiferentnost kompanije po nekim pitanjima od društvenog i ljudskog značaja, sve više postaje važan kriterijum po kojem potrošači biraju između sličnih proizvoda konkurentskih firmi.

• Javnosti svih vrsta oblikuju svoju percepciju jedne organizacije na osnovu svih poruka koju ta organizacija šalje o sebi i kroz načine na koje sebe predstavlja spoljnem svetu, među kojima važno mesto zauzimanje za ciljeve od šireg društvenog interesa.

• Kada neka organizacija doprinosi projektima koji imaju univerzalnu vrednost i privlačnost, kao što su javno zdravlje ili opismenjavanje, njen ugled jača kod svih javnosti.

I drugi pozitivni efekti...

Svojim zalaganjem za dobrobit zajednice, kompanija postiže

• veću lojalnost svojih radnika i klijenata,

• vlasti mogu pokazati veću tolerantnost kada verifikuju njenu praksu,

• može postići veće prisustvo na inostranim tržištima, u zemljama u kojima takođe učestvuje u pokroviteljskim programima.

• lakše regrutuje i zadržava stručnjake koji će biti privučeni radom u takvoj kompaniji, a

• zaposleni osećaju ponos (zadovoljenje vrednosti) što su povezani sa dobrim delima svoje firme.

Neki investitori mogu da misle da KDO i darežljivost usporavaju stopu rasta profita, ali je sve veći broj drugih će biti zainteresovani za ulaganje u društveno svesne i odgovorne kompanije jer znaju da filantropija izgrađuje reputaciju i imidž što se potom odražava i na cifre.

U današnje vreme, poslovne organizacije ne mogu se zadovoljiti isključivo svojom proizvodnom funkcijom i moraju da dokažu da su sposobne i voljne da

prevaziđu svoje uske ekonomske interese (tzv. bottom-line).

To je moralni nalog koji im društvo u celini nameće.