++++++++++++++++++++++++++++++++++

PRAVEDANPRED BOGOM

John Blanchard

++++++++++++++++++++++++++++++++++

SadržajUVOD.....................................................................................................1

I. ISTINA................................................................................................3Prvo, Biblija je u potpunosti istinita.............................................4Drugo, Biblija je uvek istinita......................................................5

II. PROBLEM.........................................................................................8Prvo, šta je Bog?........................................................................9Drugo, šta je čovek?................................................................12

III. NEUSPEH.......................................................................................20

IV. ODGOVOR.....................................................................................34Stari zavet................................................................................35Novi Zavet................................................................................42Prvo, Isusova smrt je bila dragovoljna.....................................53Drugo, Isusova smrt je bila zamenička....................................55Treće, Isusova smrt je bila pobednička....................................59

V. POTREBA.......................................................................................69Prvo, moraš biti nanovorođen..................................................69Drugo, moraš biti obraćen........................................................74

VI. PUT UNAPRED..............................................................................89To je put otvorenosti.................................................................90To je put poslušnosti................................................................92To je put mogućnosti................................................................93

i

UVOD

UVOD

Oni su bili tipični moderni tinejdžeri, uživajući u "Samerset" klubu zamlade. Mesto je bilo zaista živahno zbog igranja i muzike, ali je sadakasetofon isključen i buka i razgovor su prestali. Kada sam počeo daim govorim o potrebi za osobnom verom u Boga, oni su postepenopostajali ozbiljniji; i sada je sastanak bio otvoren za pitanja.

Vođa kluba je počeo − "Ja imam pitanje, ali pre nego ga postavimdopustite mi da razjasnim nešto. Ja nisam Hrišćanin; to jest, ne bih senazvao tako. Ali ja sam iskreni tragač.

"Zaboravio sam koje je bilo pitanje, ali ono čega se sećam je bila slikapametnog mladića, dovoljno iskrenog da sakupi svoj stav prema religijiuopšteno (posebno Hrišćanstvo) rečima: "Ja sam iskreni tragač".

Ja verujem da si i ti takođe tragač!

Posle svega, ti verovatno ne bi stigao ovoliko sa čitanjem a da ne želišda saznaš odgovore na najveća pitanja − pitanja o Bogu, životu, religiji,veri.

Možda nikada nisi bio religiozna osoba, ali stanje današnjeg sveta, ilinešto što se desilo u tvojoj porodici ili životu, te je nateralo darazmišljaš o Bogu.Možda te je neko doveo u crkvu ili u Nedeljnu školu,ali je došao dan kada si prestao da ih posećuješ. Sada se pitaš da li unjima ima neke vrednosti.

Možda još uvek ideš u crkvu, ali ti ona izgleda ubistveno dosadna, bezikakve moći ili značenja − predstava, a ne iskustvo.

1

Možda ti hrišćanstvo ne znači ništa. Kada god pomisliš na "crkvu", tipomisliš na zgradu gde se ljudi krštavaju, venčavaju ili sahranjuju.

Možda znaš nekoga ko ne samo da je religiozna osoba već tvrdi i da jeistinski Hrišćanin, a njegov život je očigledno drugačiji od tvog, da li teje to nateralo da razmisliš.

Možda želiš da veruješ, ali nikada nisi imao dovoljno vremena darazmišljaš o religiji, ili da je razradiš u detalje.

Ali si tragač!

Ova knjiga je napisana za tragače − za ljude koji žele zaista da iskrenorazmišljaju o celom pitanju njihovog odnosa sa Bogom. Ovo nijeispitivanje svih svetskih religija koje se završava rečenicom "Sadaizaberi onu koja ti se najviše dopala". Ovo nije naučna knjiga, kojapretvara religiju u jednačine a veru u formulu. Ovo nije neka nejasna ineozbiljna zbirka različitih mišljenja.

Ovo je jednostavna, iskrena knjiga koja pokazuje osobi koja iskrenotraži Boga kako ga može naći.

Ova knjiga je napisana za tebe!

2

I. ISTINA

I. ISTINA

Od sada ću redovno citirati iz Biblije, i oslanjaću se na nju za osnovneistine za sve što kažem u ovoj knjizi. Možda sada ne veruješ u Bibliju ilisumnjaš u nju. To me ne iznenađuje; mnogo ljudi je imalo iste takvepoteškoće ali iskreni tragači će biti spremni da vide šta Biblija kaže.

Posle svega, ako želiš da pronađeš neki grad, moraš potražiti na mapitaj određeni region; ako želiš da znaš broj telefona neke osobe, ondapogledaš u telefonski imenik. Onda sigurno ako želiš da saznaš neštoo Bogu i o tvom odnosu sa Njim, normalna i iskrena stvar bi bila da topotražiš u jedinoj knjizi na svetu koja tvrdi stotinama puta da je Bognjen autor.

Ta knjiga je Biblija.

Možda nisi do sada znao da Biblija govori tako jasno − ali govori.Približno 4 000 puta u prvom delu Biblije −Starom Zavetu − ćeš naćireči kao što su: "Gospod kaže", "reči Gospoda", "Gospod zapovedi","Gospod reče", "Bog reče ove reči", i tako dalje. Kada pogledaš drugideo Biblije − Novi Zavet − naći ćeš mnogo sličnih izjava kao što je ova:

"Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, zapopravljanje, za poučavanje u pravdi." (2. Timoteju 3:16)

Ali da li moramo da prihvatimo ovo? Da li je Biblija mogla biti napisanaod strane nekih dobrih ljudi koji su želeli da rašire svoje učenje pocelom svetu, ili od strane nekih loših ljudi koji su je pisali sa lošimnamerama? Na ovu temu nije bilo nedostatka ideja: neko je jednomizračunao da između 1850. i 1910. godine kritičari Biblije su imali 747

3

objašnjenja o njenom nastanku. Jedva da su se dva složila, a većinanjih su bile protivrečne! Međutim, svi argumenti protiv Božanskogautorstva Biblije nisu uspeli da odgovore na jednostavni deo logike.Džon Vesli, osnivač Engleske Metodističke crkve u 18. veku, je rekao:

"Biblija mora biti izum ili dobrih ljudi ili anđela, loših ljudi ili đavola, iliBoga. Ne može biti izum dobrih ljudi ili anđela, zato što oni ne bi niti bimogli da naprave knjigu i lažu sve vreme dok su je pisali, govoreći:"Reče Gospod"ako je to bio njihov izum. Niti bi mogla biti izum lošihljudi ili đavola, jer oni ne bi napravili knjigu sa zapovestima odužnostima, koja zabranjuje svaki greh, i osuđuje njihove duše u pakaoza večnost. Zbog toga Biblija mora biti napisana Božanskominspiracijom."

Postoji mnogo drugih načina da se pokaže da je Biblija Reč Božija, alibi za to trebalo da se napiše puno knjiga. Zato te molim, kao iskrenogtragača, da prihvatiš samu tvrdnju Biblije da je ona Reč Božija, i daispitaš tu tvrdnju sledeći njena učenja sa otvorenim umom.

Prihvatanje Biblije kao Reči Božije slede dve stvari:

Prvo, Biblija je u potpunosti istinita

Mnogi ljudi pogrešno shvataju Bibliju zato što ne razumeju šta je ona ustvari. Ona je skup 66 knjiga, pisalo ju je preko 40 autora u razdobljuod više od 1600 godina. Ima jednu glavnu temu, izraženu na različitenačine. Uključuje istoriju, proročanstva, poeziju, biografije, etiku,filozofiju i nauku, i svaki deo je nepogrešivo istinit. Evo dva primera.

Biblija sadrži puno istorije. Da li je ta istorija tačna? Sir Isak Njutn, otacmoderne nauke, nije sumnjao u to. On je jednom rekao: "Ima višesigurnih činjenica o autentičnosti Biblije nego u bilo kojoj svetskojistoriji!" I opet slušaj šta kaže Profesor Robert Dik Vilson iz Princetona,Amerika, koji je proveo 15 godina proučavajući Orijentalne jezike i

4

dijalekte, 15 godina proučavajući drevne zapise, i 15 godinaproučavajući drevne spise i verzije Biblije. On kaže: "Istorija data uBibliji je pouzdana, a u svetskim dokumentima postoji skorojedinstvena nepouzdanost i netačnost."

Biblija nije prvenstveno naučna knjiga, iako uključuje izjave koje semogu posmatrati sa naučne tačke gledišta. Da li je ta nauka tačna?Poslušajte Dr Irvina Mura, Direktora Mudi Instituta za nauku, LosAnđeles − "Prešao sam preko svake reči od početka do kraja mnogoputa, i koliko ja znam, u ovoj knjizi (Bibliji) ne postoji ni jedna naučnanetačnost, protivrečnost, apsurdnost ili nejasnoća."

Ni jedan naučnik do sada nije nikada pobio ni jednu izjavu u Bibliji. ŠtaBiblija kaže na bilo koju temu je istina! − i Biblija je prvenstveno knjigao Bogu i našem odnosu sa Njim − predmet koji se tiče tebe u ovomtrenutku. Evo kako je to opisano u Psalmu 19:7−9:

"Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu; svedočanstvo je Gospodnjeverno, daje mudrost neveštome. Naredbe su Gospodnje pravedne,vesele srce. Zapovest je Gospodnja svetla, prosvetljuje oči. Strah jeGospodnji čist, ostaje doveka. Sudovi su njegovi istiniti, pravednisvakoliki."

Drugo, Biblija je uvek istinita

Mnogi ljudi jedva veruju da je "Biblija Božija knjiga", ali sumnjaju da jesada zastarela. "Posle svega", kažu, "mi živimo u dobu nauke, i čak sui najraniji delovi Biblije napisani pre oko 2000 godina". Ali zašto bi je točinilo prestarelom? Istina se nikada ne menja. Moj najmlađi sin jejednog dana došao iz škole i rekao: "Tata, da li znaš, da su dva i dvatri!". To je sigurno bilo nešto novo za mene! − i ja sam morao da gaispravim i kažem mu da su dva i dva u stvari četiri, kako kada sam jaišao u školu, i kada je moj otac išao, i deda, i isto kada su škole bileosnovane. Istina se nikada ne menja, već je uvek istinita:

5

"Odavna znam za otkrivenja tvoja, da si ih postavio za vavek." (Psalam119:152)

"Suši se trava, cvet opada; ali reč Boga našega ostaje doveka." (Isaija40:8)

Ovi odgovori opovrgavaju čudnu izjavu da je "nauka pobila Bibliju".Kako istina može pobiti istinu? Nijedna od istina otkrivenih kroz naučnaistraživanja ne može pobiti prethodno otkrivenu istinu, bilo na svompolju ili na nekom drugom. Ljudske teorije i mišljenja se stalno menjaju,često u svetlu novih otkrića, ali je istina uvek jedinstvena i krajnja. Daje Biblija zbirka ljudskih ideja o religiji − čak i da su to ideje dobrih isvetih ljudi − onda bi mogli reći da su njihove ideje sada zastarele ilipogrešne. Ali ljudski autori ovih 66 knjiga su pisali po Božjimuputstvima na tako jedinstveni način da celu zbirku knjiga možemonazvati Reč Božja.

Da li vidiš važnost ovoga u tvojoj potrazi za Bogom? To znači da seBog otkriva danas, kroz stranice Biblije, na takav način da se moženaći i upoznati. Po rečima Biblije:

"Tako dakle vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božjom."(Rimljanima 10:17)

"…sveta pisma…koja te mogu umudriti na spasenje.." (2. Timoteju3:15)

Da li si ti iskreni tragač? Onda stavi na stranu tvoje predrasude i tvojepreuranjene zaključke, dođi do Biblije i upitaj Boga da ti razjasni istinu.Možda će ti ova molitva pomoći da izraziš svoje misli:

Svemogući i večni Bože, ja sam toliko daleko od Tebe, i moram Tepronaći da bi moj život počeo da ima smisla. Postoji mnogo stvari uBibliji koje ja ne razumem. Omogući mi da im priđem sa otvorenim

6

umom. Govori mi dok čitam, pokaži ko si Ti, i kako Te mogu upoznati.Pomozi mi sada da počnem da Te tražim svim svojim srcem, i da Tenađem.

Da li je ovo ono što želiš? Onda stani i razmisli pažljivo o tome. Sadaponovo pročitaj molitvu, izgovori je kao svoju, iz dubine srca. Ali, prenego to učiniš, pogledaj ovo divno obećanje koje je Bog dao svima kojisu iskreni u svojim traganjem za Njim:

"Tražićete me i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim."(Jeremija 29:13)

7

II. PROBLEM

II. PROBLEM

Na šta te asocira reč "religija"? Možda na crkvenu zgradu? Ili oslikaneprozore? Ili na sveštenika obučenog u mantiju? Ili na nekoga ko semoli, i pokušava da vodi pobožan život? Na čudne rituale ili ceremonijeu crkvi, hramu ili manastiru?

Religija je univerzalna i svako ima neko mišljenje o njoj. EnciklopedijaReligije i etike ima 13 delova, ali ipak pokriva samo deo ljudskihreligioznih izraza.Vilijem Blejk je jednom rekao: "Čovek mora imati iimaće religiju."

Ali zašto? Šta se krije iza nečijeg zapažanja da je čovek "religioznaživotinja"?

Ključ je u reči "religija". Ona potiče od dve latinske reči "re" i "legere",koje znače "ponovo povezati". Religija se bavi čovekovom najvećompotrebom, a to je "ponovo se povezati sa Bogom". Nauka,obrazovanje, materijalno bogatstvo ili fizičko zadovoljstvo ne mogunikada doneti krajnje zadovoljenje bilo kom čoveku. Samo kada ječovek "ponovo povezan" sa Bogom onda tek može spoznati pravoispunjenje. Avgustin je rekao: "Ti si nas načinio za Tebe i naša srca nemogu počivati dok ne počivaju u tebi."

Pogledaj način na koji su pisci Biblije izrazili tu čežnju:

"Žedna je duša moja Boga, Boga živoga." (Psalam 42:2)

"Srce moje i telo moje otima se k Bogu živome." (Psalam 84:2)

8

"Pokaži nam Oca (Boga), i biće nam dosta." (Jovan 14:8)

Prepoznavanje čovekove najveće potrebe nas navodi da pažljivorazmislimo o problemu susreta sa tim. Američki psiholog je napisao:"Mi i Bog imamo posla jedan sa drugim". Ali, ako je ovo pronalaženjeBoga najvažnija stvar u životu, zašto onda toliko mnogo ljudi ne uspe iidu kroz život bez stalne veze sa Bogom?

Šta je tu problem?

Videli smo malo pre da "religija" znači "ponovo povezati", i ta čovekovanajveća potreba se mora dovesti u kontakt sa Bogom. Ali, da li ječovek zaista van dometa? Zar mi svi nismo "deca Božja"? Da li jeproblem toliko ozbiljan? Prave odgovore na ova pitanja nalazimo dokčitamo Bibliju i vidimo deo osobe, prirode i karaktera Boga i čoveka.

Prvo, šta je Bog?

U jednoj modernoj knjizi, moderni pisac pokazuje da mnogo ljudi imakompletno neadekvatnu sliku o Bogu. Oni Ga vide kao "Dežurnogpolicajca", "Dosadnog roditelja" ili "starog dedicu". Za istinu, mi seokrećemo Bibliji, i saznajemo mnoge stvari o Njemu, tako da susledeće stvari najvažnije u ovom trenutku.

Bog je osoba. Bog nije "stvar", "to", "moć" ili "uticaj". On je živi Bogkoji razmišlja, radi i oseća. U prvih devet stihova u Jeremiji 10, čitamokako se bezumni ljudi klanjaju idolima od drveta i metala: onda se tekstnastavlja:

"A Gospod je pravi Bog, Bog živi i car večni." (Jeremija 10:10)

Bog je u množini. Iako postoji samo jedan Bog, On se otkrio u trirazličite osobe, zajedno poznate kao Sveto Trojstvo − Otac, Sin i SvetiDuh. Ovo je nemoguće za bilo kog čoveka da objasni ili razume, ali

9

Biblija kaže da je svaka od ove tri osobe istinita i podjednakoBožanska. Otac je Bog − Efescima 4:6 kaže da je: "Jedan Bog i Otacsvih", Sin je Bog − Jovan 1:1 kaže da "Reč (Isus) beše Bog"; Sveti Duhje Bog − On je opisan kao: "Gospodov Duh" 2. Korinćanima 3:18.Ponekad se oni pominju zajedno, pokazajući svoju jednakost iBožanstvo, kao što kaže u 2. Korinćanima 13:14: "Blagodat Gospodanašega Isusa Hrista i ljubav Boga Oca i zajednica Svetoga Duha sasvima vama. Amin."

Bog je večan. Da bi ovo pojednostavili, On nikada nije imao početak.On nije stvoren niti rođen, niti je evoluirao. Prve reči u Bibliji su: "Upočetku Bog…" (1. Mojsijeva 1:1), i ova istina je naglašena na mnogimmestima, kao što su ova:

"Pre nego se gore rodiše i sazda se zemlja i vasiona, i od veka i doveka ti si Bog." (Psalam 90:2)

"Carstvo je tvoje svih vekova i vlada tvoja na sva koljena." (Psalam145:13)

"Ja sam alfa i omega, početak i svršetak, govori Gospod, koji jeste, ikoji beše, i koji će doći, svedržitelj." (Otkrivenje 1:8)

Bog je nezavisan. Bog je jedino istinito nezavisno biće. Njegov životmu nije dat. Njegova moć nije steknuta. Njegova mudrost nije naučena.Njegovo znanje nije postignuto. Apostol Pavle je rekao o Božjojnezavisnosti ovako:

"Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, on budući gospodar neba izemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama, niti prima ugađanja od rukučovečijih, kao da bi onome trebalo što koji sam daje svima život idisanje i sve." (Dela 17:24−25)

Pogledaj ponovo na Pavlovo pisanje na istu temu:

10

"O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega. Kako suneispitljivi njegovi sudovi i neistraživi njegovi putovi! Ili ko mu bisavetnik? Ili ko mu napred dade što, da mu se vrati?

Jer od njega i kroz njega i u njemu sve. Njemu slava u vek. Amin."(Rimljanima 11:33−36)

Ovde se govori o Bogu kao velikom, slavnom i nezavisnom izvoruživota, moći i znanja.

Bog je suveren. Izraelski kralj David je opisan kao jedan odnajveličanstvenijih ljudi koji je ikada postojao, i on je rekao sledeće:

"Blagosloven si Gospode Bože Izraela oca našega od veka do veka.Tvoje je, Gospode, veličanstvo i sila i slava i večnost i čast, i sve što jena nebu i na zemlji; tvoje je Gospode carstvo, i ti si uzvišen svrh svegapoglavar; bogatstvo i slava od tebe je, i ti vladaš svime, i u tvojoj je rucimoć i sila, i u tvojoj je ruci uzvisiti i utešiti sve. Sada je dakle, Bože naš,hvalimo te i slavimo ime tvoje slavno." (1. Dnevnika 29:10−13)

Ovde smo naučili da je Bog suveren nad celim univerzumom Onkontroliše sve elemente u vremenu i prostoru. Pavle kaže da Bog: "svečini po savetu volje svoje" (Efescima 1:11) − a to je,da Bog čini šta godželi, i ništa ga ne može sprečiti da to učini. Sa Bogom ne postojeslučajnosti ili iznenađenja. Istorija je samo proizvod Božjenepromenljive volje. Biblija uči da Bog sve kontroliše, čak i zlo sa kojimse suočavamo svakodnevno: "Bog je naš na nebesima, čini sve štohoće." (Psalam 115:3).

On je suveren.

Bog je svet. On je potpuno bez greške ili nedostatka, mrlje ili mane.Reč "svet" je jedini opis Boga koji je dat tri puta u isto vreme u Bibliji.Prorok Isaija je imao divnu viziju Božje slave, i opisao je kako je video

11

anđele kako slave Boga i pevaju: "Svet, svet, svet je Gospod Bog nadvojskama; puna je sva zemlja slave njegove." (Isaija 6:3). I drugi stihovipodvlače istu istinu:

"Ko je kao ti među silnima, Gospode? Ko je kao ti slavan u svetosti,strašan u hvali, i da čini čudesa." (2. Mojsijeva 15:11)

"Uzvišujte Gospoda Boga našega, i klanjajte se na svetoj gori njegovoj;jer je svet Gospod Bog naš." (Psalam 99:9)

"Bog je videlo, i tame u njemu nema nikakve." (1. Jovanova 1:5)

"Ko se neće bojati tebe, Gospode, i proslaviti ime tvoje? Jer si ti jedinisvet." (Otkrivenje 15:4)

Kako divne rečenice o Bogu! − Biblija nam govori mnogo više da mi nemožemo to sve pomenuti ovde. Bog je premudar; On ima savršenoznanje o svim stvarima, u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti; On jenepromenljiv; On je savršeno pravedan u svemu što čini.

To je Bog o kome mi pričamo!

Danas, mnogi ljudi koriste Božje ime ili kao psovku ili za šalu. Drugigovore o Njemu bezbrižno, ili onako usputno, ili kao da je On jedan odnjih. Oni sumnjaju u Njegovu osudu, kritikuju Njegova dela, krive gakada im stvari idu loše. Zasigurno, ovo je opasno ignorisanje?

Drugo, šta je čovek?

Ako čovek ima prenisko shvatanje o Bogu, onda sigurno ima visokomišljenje o sebi! Nedavno su studenti univerziteta iz Danske iJugoslavije diskutovali na temu: "Civilizacija duguje više religiji negonauci."Jedan govornik, protiveći se temi, je rekao: "Čovek, sa naukomkao svojim sredstvom, je postao stvoritelj, gospodar i najbitnija stvar u

12

univerzumu." Jedan običan pogled na svet oko nas sa ratovima,krvoprolićem, mržnjom, nasiljem, patnjom i mnoštvom nerešenihproblema bi trebao biti dovoljan da vidimo da ovo teško može bitimudar komentar! Biblijska slika je beskrajno drugačija, četiri reči ćenam pomoći da shvatimo šta ona kaže − dostojanstvo, neposlušnost,smrt i izopačenost. Prva od ovih reči nas vodi na početak ljudskeistorije.

Dostojanstvo. Biblijski zapis početka ljudstva nije mogao bitijednostavniji:

"I stvori Bog čoveka po obličju svojemu stvori ga; muško i žensko stvoriih." (1. Mojsijeva 1:27)

Ovo znači da čovek nije usavršena gorila, niti slučajno mešanje atoma,već je on stvoren od Boga kroz poseban čin specijalnog stvaranja. Ovareč "stvaranje"je korišćena samo tri puta u 1. Mojsijevoj, i svaki put zastvaranje nečeg potpunog novog. Prvo, u stihu 1, odnosi se na svopostajanje uopšte; drugo, u stihu 21, odnosi se na svo životinjskocarstvo; i u trećem slučaju, u 27. stihu, odnosi se na celo ljudstvo.Čovek je drugačiji od biljaka; ili biljke od minerala. Druge životinjenemaju razum, svest, koordiniranu inteligenciju, ili bilo koji drugi višiljudski dar. Čovek je vrhunac i kruna Božjeg stvaranja, sa posebnommoći i autoritetom:

"I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog:rađajte se i množite se, i napunitezemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od pticanebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji." (1. Mojsijeva 1:28)

Čovekovo gospodarenje nad svim živim stvorenjima nije nešto što jeon postepeno postigao zakonom džungle tokom miliona godina. To jenešto što je Bog dao čoveku.

Ali ne samo da je prvi čovek bio jasno odvojen od ostatka stvorenja

13

već je bio i u vezi sa svojim Stvoriteljem. Biblija kaže: "I stvori Bogčoveka po obličju svojemu." (1. Mojsijeva 1:27). Ovo ne znači da ječovek stvoren baš u istom obličju ili veličini kao Bog, jer "Bog je duh"(Jovan 4:24), i nema ni oblik ni veličinu. Niti to znači da je čovekminijaturna kopija Boga, jer je Bog večan, dok je čovek imao tačanpočetak u vremenu. To u stvari, znači da je čovek stvoren po moralnojsličnosti sa Bogom. On je bio svet, kao što je i Bog svet. Čovek jestvoren savršen i imao je slobodnu volju, i sposobnost da čini pogrešnestvari, da bude svet, da hoda sa Bogom. Možda je način da se ovorazume ako se zapazi šta Biblija kaže u 1. Mojsijevoj 1:31: " Tadapogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma." Ovde je bilazavršna reč, svetog, savršenog Boga za svoje stvaralaštvo, uključujućičoveka − bilo je "veoma dobro". Bog je bio zadovoljan čovekom! Oni subili u vezi jedan sa drugim! Ovakvo je bilo prvobitno dostojanstvenostanje čoveka.

Međutim, kada stignemo do 1. Mojsijeve 6, čitamo: "Gospod videći daje nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovasvagda samo zle." (1. Mojsijeva 6:5).

Šta se dogodilo? To nas dovodi do druge reči:

Neposlušnost. G. K. Čerstenton je napisao: " Bilo šta drugo da nije ilijeste istina, ova jedna stvar je sigurna − čovek nije ono šta je trebaloda bude." Zašto? Od različitih objašnjenja tokom dugo godina, samo jeBiblija dala jasne činjenice.

Biblija nas uči da Bog ne samo da je stvorio čoveka za živu zajednicusa svojim Stvoriteljem; već mu je i dao slobodu delovanja:

"I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: jedi slobodno sa svakogadrveta u vrtu." (1. Mojsijeva 2:16)

Iako tačan opis nije moguć, ovaj vrt je očigledno bio predivno mesto

14

zadivljujuće lepote. Sve što je čoveku bilo potrebno za zdravlje i srećuje bilo tamo u izobilju, i Bog mu je dao autoritet i dozvolu da uzme svešto mu je bilo potrebno za uživanje i upotpunjenje. Međutim, Bog jetakođe dao čoveku posebno upozorenje, Njegovu prvu negativnuzapovest:

"Ali sa drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji da budešokusio sa njega, umrećeš." (1. Mojsijeva 2:17)

To je ono što je ovo drvo bilo, i zašto je Bog dao ovu zapovest supitanja koja nisu važna za našu temu ovde. Ono šta je zaista važno jeto što je predzadnji stih rekao i objasnio u potpunosti dozvolu, o ovde uzadnjem stihu je bila jasna i stroga zabrana − "s njega ne jedi."

Mojsijeva 3 nam govori šta se desilo sledeće. Žena (kasnije nazvanaEva) je bila kušana od đavola, koji se pojavio u obliku zmije. Ovdenemamo mesta sada da razgovaramo o obliku bilo kušača biloiskušenja. Važna stvar je:

"I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati ida je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dademužu svojemu, te i on okusi." (1. Mojsijeva 3:6)

Čovek po prvi put nije poslušao Boga. Prethodno je živeo totalnoposlušnim životom za sve − mudra volja njegovog Spasitelja, hodanjeu savršenoj zajednici sa Njim. Sada, on nije poslušao. Greh je ušao uljudsku istoriju. Koji je bio rezultat? Naša treća reč je:

Smrt. Da li se sećaš Božije zapovesti?

"Ali sa drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi, jer u koji danokusiš s njega, umrećeš."

Čovek je jeo: da li je umro? Tog dana?

15

Pošto su Adam i Eva bili još uvek živi sledećeg dana, i svakako jošmnogo godina posle toga, odgovor bi trebao biti "ne". Međutim, to binapravilo Boga lažovom a ostatak Biblije nepotrebnim. Pravi odgovorna pitanje "Da li je čovek umro posle prvog greha?" dolazi samo kadshvatimo da smrt ne znači kraj života već odvojenje od života. FrederikVud je napisao: "Smrt znači odvojenje, ne prekid."

Kada je Bog stvorio čoveka, On mu je "dunuo u nos duh životni; i postačovek duša živa." (1. Mojsijeva 2:7).

Čovekov Bogom dan život bio je i fizički i duhovan i njegov odnos saBogom je bio održavan potpunom poslušnošću. Kada je čovek zgrešio,taj odnos je bio prekinut. Čovek je umro tog dana − postao je odvojenod Boga − u trenutku kad je zgrešio. Biblija nam govori o toj smrti nadva načina:

Prvi je duhovna smrt − odvojenje duše od Boga. Ovo je objašnjenoveoma jasno u Bibliji:

"I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri seAdam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu." (1.Mojsijeva 3:8)

Ovako nešto se nikada pre nije dogodilo. Do tada, Adam i Eva su biliotvoreni i srećni u prisustvu svog Stvoritelja; a sada su preplašeni iposramljeni. Prekršena zapovest značila je i prekinuto zajedništvo.Njegovom namernom neposlušnošću čovek je prekinuo vezu izmeđusebe i Boga. Čovek je umro duhovno u trenutku kada je zgrešio, ičitamo: "I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskog." (1. Mojsijeva3:23) Ali duhovna smrt nije jedina posledica čovekovog greha.

Druga je fizička smrt − odvojenje duše od tela. Pre nego je prvi putzgrešio, Adam je bio besmrtan. Njegov odnos sa Bogom je uključivaonjegovo celo biće, dušu i telo. Sada, on postaje žrtva bolesti, truleža i

16

dotrajalosti. Bio je živa duša i živo telo, u dodiru i kontaktu sa Bogom,nevin i besmrtan; a sada je mrtva duša i umiruće telo, i njegova pričase završava sa tri neizbežne reči; podvlačeći onaj rezultatneposlušnosti − "i umre" (1. Mojsijeva 5:5)

I sada da dovedemo priču do sadašnjosti. Kao što smo malopre videli,smrt nije kraj, znači da je smrt rezultat neposlušnosti; tako da imanešto što rezultira smrt. To nas dovodi do naše poslednje četvrte reči.

Izopačenost. Sada možda misliš da možeš da čitaš tekst o Adamovoj iEvinoj neposlušnosti i njihovoj duhovnoj i fizičkoj smrti, onda zatvorišsvoju Bibliju i kažeš "To nema nikakve veze sa mnom!" Ali, ti u stvarine možeš da uradiš to, zbog dva stiha iz Biblije u 1. Mojsijevoj 5, kojistavljaju greh i odvojenje u Adamovo i naše vreme i u naše živote:

"I požive Adam sto i trideset godina, i rodi sina po obličju svojemu…rađajući sinove i kćeri." (1. Mojsijeva 5:3−4)

Ovi stihovi nam govore jednostavno da tokom ostatka njihovih života,Adam i Eva su imali nekoliko dece. U istom poglavlju se govori o triAdamova potomka do Nojevog vremena. Kasnije, porodično stablo senastavlja do Avrama, Isaka i Jakova. Dvanaest generacija kasnijedolazimo do velikog kralja Davida, koji je živeo oko 1000 p.n.e. Odatle,dolazimo do generacije koja je živela do kraja Starozavetnog vremena,i eventualno do rođenja Jovana Krstitelja na početku Novog Zaveta. Zamanje od 30 generacija posle toga, ti si bio rođen! To znači da ste ti iAdam povezani. Ti si njegov direktni potomak. Tvoje porodično stablose proteže nazad do nesalomive linije prvog čoveka koji je ikada živeona zemlji. Ali to nije sve. Zapazi veoma pažljivo reči koje sam naglasioiz stihova iz 1. Mojsijeve 5:

"I Adam… rodi sina po obličju svojemu, kao što je on."

Da li se sećaš gde smo se sreli sa ovakvim tipom jezika? To je bilo u 1.

17

Mojsijevoj 1:27, gde piše: " I stvori Bog čoveka po obličju svojemu".Videli smo da je čovek stvoren prema moralnoj sličnosti sa Bogom,ljudski odraz Božanske prirode i karaktera. On je bio svet, kao što je iBog bio svet. Ova ista rečenica: "po obličju svojemu", je kasnijeupotrebljena za Adamovog prvog sina, i zatim za sve ostale sinove ikćeri. Adamova deca − prva koja su rođena posle Adamovog pada ugreh − podelila su Adamovu prirodu i karakter; njihov status je bio isti uBožjim očima. Adamova pokvarena priroda je bila prenesena nasledeću generaciju. I kao što je on bio odvojen od Boga, zbog greha,tako, kao rezultat, sva njegova deca i potomci od toga dana su počelida žive svoje živote u istom stanju. Biblija to stalno jasno ponavlja:

"Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja sa mnom."(Psalam 51:5)

"Zato kao što kroz jednoga čoveka uđe u svet greh, i kroz greh smrt, itako , smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagrešiše." (Rimljanima 5:12)

"Među kojima i mi svi željama tela svoga, čineći volju tela i pomisli, ibijasmo po prirodi deca gneva kao i ostali." (Efescima 2:3)

Ovde su očigledni razlozi za umor, nered i pogrešno delovanjedanašnjeg sveta. Razlog je taj što su svi ljudi potomci Adama, rođenisa grešnom prirodom. Blez Paskal, matematički genije 17 veka ireligiozni filozof, je rekao: "Rođeni smo nepravedni, jer svako teži sebi,i svako naginjanje sebi je početak nereda."

Teolozi nazivaju ovo "totalnom izopačenošću". Ovo ne znači da jesvako loš koliko god može biti, niti da čovek ne može razlikovati dobrood lošeg, niti da nije sposoban da čini stvari koje su od pomoći i kojezadovoljavaju druge. Reč "izopačenost" znači neispravno ili pokvareno;"totalno" znači da ta neispravnost i pokvarenost utiču na svaki delićljudske prirode, uključujući njegov um, volju, privrženost, savest,dispozicije i maštu. Najednostavnijim jezikom, centar čoveka nije više

18

Bog; njegova priroda je u potpunosti neispravna i pokvarena. Biblija toovako pokazuje:

"Srce je pokvareno više od svega i opako; ko će ga poznati?" (Jeremija17:9)

"Jer iz srca izlaze sve pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažnasvedočenja, hule. I ovo je što pogani čoveka…" (Matej 15:19−20)

"…otuđeni od života Božijega zbog neznanja koje je u njima, zbogokamenjenosti srca njihovoga." (Efescima 4:18)

"… nego je nečist i njihov um i savest." (Titu 1:15)

Otpočeli smo ovo poglavlje otkrivajući da je čovekova najveća potrebada bude pravedan pred Bogom, Stvoriteljem i Suverenim vladaromuniverzuma, onim koji je svet i pravedan, i nikada ne može gledatigreh. Otkrivajući nešto više o prirodi i karakteru čoveka, da li vidišdubinu tvog problema?

Rođen si daleko od Boga: nasledio si pokvarenu, palu prirodu, kojautiče na svaki delić tvog bića. Ti si mrtav duhovno i umrećeš fizički.Pred svetim i pravednim Bogom ti si odgovoran za svaki greh koji siikada počinio, kriv si za namernu neposlušnost.

Biblija kaže: "Jer su svi sagrešili i izgubili su slavu Božju." (Rimljanima3:23)

Ti si sagrešio.

Šta se može učiniti?

19

III. NEUSPEH

III. NEUSPEH

Šta se može učiniti?

Ako si primio ono što si do sada pročitao, onda je ovo pitanje koje sisigurno postavio. Rođen kao grešnik, pokvarene prirode, neuspeo dadostigneš Božje standarde, ti si duhovno odvojen od tvog Stvoritelja.

Prema rečima iz Biblije, ti si jedan od onih koji "nade nemajući, i bezBoga na svetu." (Efescima 2:12).

Zar ne postoji ništa što bi mogao učiniti?

Jedan od najvećih ljudi koji je ikada postojao je Apostol Pavle. Prenego se izmirio sa Bogom on je živeo neobičnim i raznovrsnimživotom. Rimski građanin, rođen je od Jevrejskih roditelja i odgajan jetamo gde je sada južna Turska. Kasnije se upisao na Univerzitet uJerusalimu, gde je njegov učitelj, Gamaliel, bio jedan od vodećihučitelja u to vreme. Dok je još uvek bio mladić, Pavle (njegovo ime jetada bilo Savle) je postao privatni istraživač−detektiv za JevrejskuCrkvu, i putovao je po celoj zemlji iskorenjujući "jeretike", bacajući ih uzatvor i ponekad ih osuđivao na smrt. Međutim, jedna stvar jedominirala Savlovim životom od početka njegovog života − briga da seizmiri sa Bogom. Kada je na kraju to učinio, Bog ga je upotrebio kaosvog najvećeg od svih glasnika, kao i za pisanje bar 13 od 27 knjiga uNovom Zavetu. U jednoj od njih − Poslanica Filipljanima − Pavle seosvrće na svoj život, opisuje svoju potragu za verom, i govori ostvarima na koje se oslanjao da bi se izmirio sa Bogom. Sada,ne samozato što Pavle piše svoju iskrenu biografiju, već je i vođen DuhomSvetim, moramo biti sigurni da primimo ono što on govori.

20

Evo odeljka sa pitanjem:

"… mi... ne uzdamo se u telo. Premda bih se i ja mogao uzdati u telo.Ako neko drugi misli da se može uzdati u telo, ja još više: obrezan samu osmi dan, od roda sam Izrailjeva, plemena Venijaminova, Jevrejin odJevreja, po zakonu farisej, po revnosti gonitelj Crkve Božije, po pravdizakona besprekoran. Ali sve što mi beše dobitak, smatrah za štetuHrista radi…" (Filipljanima 3:3−7)

Ovo možda zvuči čudno i daleko od tebe i tvojih potreba, ali su ovoveoma važni stihovi i hteo bih da ih pročitaš ponovo, ovaj put umodernoj verziji Biblije, tako da ti možda ovi stihovi mogu pomoći dabolje razumeš šta oni znače:

"… i ne mećemo svoje pouzdanje u put. Ali ja bih ipak imao razloga dametnem svoje pouzdanje i u put. Ako ko misli da se može pouzdati uput, ja to mogu još više, koji sam obrezan u osmi dan, od roda samIzrailjeva, po zakonu farizej, po revnosti progonitelj Crkve, po pravdizakonskoj besprekoran…

Ono o čemu u ovom trenutku raspravljemo je ovo − da li postoji neštošto možeš učiniti da se izmiriš sa Bogom? U osnovi, svi ljudski naporitokom svih ovih godina se mogu svrstati u 4 grupe − rasni, ritualni,religijski i poštovanje. Sledeći svoje lično iskustvo, i sa Bogom danimuvidom u istinu, Pavle pominje sve četiri stvari u ovom tekstu. Hajde dazajedno pogledamo pažljivo svaku od njih po redu. I dok to radimo,zapamti da je njega vodio Duh Sveti da napiše ovo. Ovo je Božja Reč− za tebe!

1. Rod − neuspeh. Pavle kaže da je on "od roda Izrailjeva, kolenaVenijaminova, Jevrejin od Jevreja." Šta ovo znači? Zašto je to važnoza nas? Jevrejska nacija je bila izabrana od Boga da primi Njegovu reči da je širi i deli sa ostatkom sveta. Kao što je Pavle rekao u Rimljanima3:2: "što su im (Jevrejima) poverene reči Božije." U ovom smislu Jevreji

21

(ili Hebreji) su bili Božiji izabrani narod, i gotovo neizbežno pošto sugodine prolazile, oni su postali veoma ponosni na svoje poreklo. Počelisu da se osvrću na svoje velike pretke − patrijarhe i proroke isveštenike i kraljeve − to je važna tačka ovde − oni su bili ponosni štoimaju tako divno nasledstvo i oslanjali su se na svoje poreklo da seizmire sa Bogom.

Pavle je činio ovo. Posle svega, on se raspravljao, ne samo da je onod roda Izrailjeva, potomak Avrama (koji je takođe bio: "prijatelj Božji",Jakov 2:23) već je takođe i potomak Isaka i Jakova. I još više, on sevraća čak do kolena Venijamina, koji je dao Izraelu prvog kralja. Znači,on je tvrdio da je "pravi Jevrejin nego bilo koji drugi Jevrejin"!

Ali je na kraju shvatio da ga nijedna od ovih prednosti nije učinilapravednim pred Bogom. Naravno, to jesu bile prednosti. Kao dete,učen je da veruje u jednog istinitog Boga, vođen je redovno na mestoslavljenja, čitano mu je Pismo. Međutim, ovo ništa nije moglo promenitičinjenicu da je on potomak Adamov, rođen po Adamovoj prirodi,nasledio je Adamovu grešnu prirodu, i zbog toga nije pravedan predBogom od početka svog života. Pavlovim rečima:

"… kroz jednoga čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i takosmrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše." (Rimljanima 5:12)

Ali rasa nije bila jedini Pavlov nedostatak. Kao što je neko rekao:"Adamova krv teče u venama svakoga čoveka. Ta krv nosi sa sobomsmrtnu presudu. Adam se pobunio protiv Boga; njegov krvotok jepostao zatrovan, i svako od nas, kao sinovi i kćeri Adama, ima trovanjekrvi. To je jedan načina da se opiše problem u svetu danas − trovanjekrvi".

Da li vidiš kako se ovo veoma jasno odnosi na tebe? Bez obzira natvoju versku pozadinu, bez obzira na tvoje predane roditelje, bez obzirana tvoje pobožne pretke, stvar je u tome da su oni, i ti, rođeni u grehu,

22

moralnoj korupciji, daleko od Boga.

Tvoja prošlost, vaspitanje i preci su ti mogli biti od pomoći na mnogonačina, ali te oni nikada ne mogu opravdati pred Bogom. U tom smislu,rod je neuspeh.

2. Ritual − neuspeh. Pavle kaže da je bio "obrezan osmog dana". Ovoje bila drevna Jevrejska ceremonija, postavljena po Božjim uputstvimau 1. Mojsijevoj 17:9−14, i prvo je trebala biti primenjena na Avrama injegovu mušku decu, osam dana po njihovom rođenju, kao izvršenjeposebnog zaveta sačinjenog između Boga i Avrama u to vreme. Iakonam ovo deluje pomalo čudno za sve nas danas, drevnim Jevrejima jeto bio značajan znak Božjeg blagoslova za Avrama i Njegove volje dablagoslovi sve one koji su sledili Avramov duhovni put. Takođe je bio iznak da je Avram proglašen pravednim pred Bogom, njegovi gresi suoprošteni i otklonjeni. Međutim, za sve to Biblija jasno govori da samčin obrezanja nije mogao osobu učiniti pravednom pred Bogom. To jespoljašnji i vidljivi znak, i nije automatski garantovao unutrašnje iduhovno stanje. Pavlov slučaj dokazuje ovu stavku.On je bio obrezankada je bio osam dana star, i mnogo godina je gledao na to kao neštošto mu je pomoglo da bude pravedan pred Bogom. Međutim, kasnije uživotu, kad mu je Gospod otvorio oči za istinu, video je vrlojednostavno da je bilo moguće biti obrezani Jevrejin a da ne budešuopšte dete Božje, i da je jedini pravi dokaz prave veze sa Bogom, ustvari, promenjen život. Evo kako je on to objasnio u pismu Hrišćanimau Rimu:

"Obrezanje pomaže ako zakon držiš, ako li si prestupnik zakona,obrezanje je tvoje neobrezanje postalo. Ako dakle neobrezanje zakonadrži, zašto se ne bi njegovo neobrezanje za obrezanje uzelo?

I onaj koji je od roda neobrezan i izvršuje zakon, osudiće tebe koji sislovima i obrezanjem prestupnik zakona. Jer ovo nije Jevrejin koji jespolja Jevrejin, niti je ono obrezanje koje je spolja ne telu.

23

Nego je ono Jevrejin koji je iznutra, i obrezanje; kome je hvala ne odljudi nego od Boga." (Rimljanima 2:25−29)

Lekcija koju ovde učimo iz ovog teksta je da nijedan čovek ne može bitipravedan pred Bogom ako učestvuje u ritualima, ceremoniji ilizavetima. Protestantske crkve uopšte, praktikuju dva obreda − krštenjei sveto pričešće. Rimokatolička crkva ima sedam − krštenje,konfirmaciju, misu, pokor, ekstremnu pobožnost, brak i pravila i uči daje ovo neophodno ili od pomoći kako bi osoba dobila spasenje.

Skoro je sigurno da si ti učestvovao u nekom od ovih događaja. Moždasi bio kršten kao beba, ili si bio na konfirmaciji kao mladić. Možda siuzeo Svetu Pričest ili išao na misu, možda mnogo puta. Možda si išaona ispovedanje greha ili si položio neku žrtvu za greh, ili si pakučestvovao u nekom drugom religioznom ritualu ili ceremoniji u nadi daće ti to pomoći da budeš pravedan pred Bogom, ili da će te to dovestibliže Njemu. Onda je ovo veoma važno da ovog trenutka treba dashvatiš ovu jednostavnu, jasnu Biblijsku istinu − da shvatiš da je sveovo tj. bilo koji od ovih obreda ili ceremonija nema nikakvu Biblijskuosnovu ili duhovnu vrednost, i nijedna od njih nikada nije bila Božanskiinspirisana da može da učini čoveka pravednim pred Bogom, i sve onezajedno nisu uspele u tome ni za jednog čoveka u istoriji. U tomsmislu, ritual je neuspeh.

3. Religija − neuspeh. Sledeća stvar koju nam Pavle govori u svojojprvoj potrazi je da je on bio: "po zakonu farizej, po revnosti goniteljCrkve Božije…"

Mi obično imamo veoma kritičarske misli o Farizejima, možda zbogtoga što Biblija govori za neke od njih da su licemeri, o drugima da sugrubi, ponosni, zavidni ili neiskreni. Međutim, nisu svi Fariseji bilimoralno loši, neki su ih zaista hvalili. Fariseji su se pojavili 400 godinaizmeđu Starog i Novog zaveta. Tokom tog vremena mnogo predanihJevreja je spalo sa svojih visokih standarda vere i ponašanja. Liberalno

24

društvo se postepeno razvijalo, i Farizeji su se protivili ovoj moralnoj ireligijskoj slobodi. Ime "Fariseji" znači "odvojeni", jer su oni bili odlučniu tome da ne budu odvučeni trendovima njihovog vremena. Oni suverovali da odnos sa Bogom i poslušnost Božjim zakonima nisu samopitanja naroda, već lične stvari svake osobe. U Novozavetno vreme,Fariseji su kontrolisali sinagoge, lokalne Jevrejske crkve, i za celenjihove živote može se reći da su umotani u religiju. Oni su striktnopoštovali forme i obrede napisane u Starom Zavetu. Neki od njih sučak bili bez hrane dva dana nedeljno, iako je Stari Zavet zahtevao odnjih da poste samo jedan dan. Oni su bili veoma striktni i redovni unjihovom davanju crkvi, tako da su odvajali najmanje jednu desetinunjihove zarade.

Ova istorija nam pomaže da vidimo tačno šta je Pavle rekao ovde, zatošto je to bila tradicija po kojoj je uzgajan. Kada je davao svedočanstvopred lokalnim sudom u Jerusalimu, on je rekao: "Ja sam Farisej i sinFariseja" (Dela 23:6). Kada ga je kralj Agripa ispitivao, on je rekao: "Jasam kao Farisej živeo po najstrožem zakonu naše vere…" (Dela 26:5).Na drugim mestima, on je govorio: "I napredovah u Jevrejstvu većmaod mnogih vrsnika svojih u rodu svome, i previše revnovah za običajesvojih otaca." (Galatima 1:14).

U ljusci, Pavle je bio duboko religiozan čovek ceo svoj život, ipraktikovao je svoju religiju sa velikom iskrenošću i entuzijazmom −toliko mnogo da kada je grupa ljudi nazvana Hrišćani počela ono što jeon nazivao lažnom sektom, on ih je gonio svim raspoloživim snagama.Pavlova religija, bazirana (kao što je on mislio) na Reči Božjoj, je bilonešto u šta je verovao svim svojim srcem.

Sada, on je morao da vidi da ga je to izdalo − to ga nije dovelo u pravui živu vezu sa Bogom.

Slavni psiholog je rekao: "Čovekova religija je hrabra ponuda koju ondaje kako bi povezao sebe sa stvaralaštvom i svojim Stvoriteljem. To je

25

njegov krajnji pokušaj da proširi i kompletira svoju ličnost nalazeći pritome uzvišeni dodatak gde on sa pravom spada". Jednostavno rečeno,religija je ljudski pokušaj da sebe učine pravednima pred Bogom. Aliono što Biblija uči, od korice do korice, je da je taj pokušaj uvek osuđenna propast. Pavle kaže: "Čovek se neće opravdati delima zakona."(Galatima 2:16); drugim rečima, čovek se ne može opravdati predBogom svojim delima.

Sa svojim ogromnim naučnim i tehničkim dostignućima, čovek možesavladati zemljinu težu i da ode do meseca, međutim, svim svojimsnagama on ne može da savlada duhovnu gravitaciju svoje grešneprirode, i da nađe zajednički jezik sa Bogom. On nema moć naduporištem iskušenja, greha, smrti, sigurnosti osude. Dr Vilijem E.Hoking, profesor filozofije na Harvardu, je rekao: "Čovek dovede sebedo određenog mesta i onda vidi da nema sredstva da se upotpuni. Onmora biti upotpunjen nečim što je izvan njega."

Sada razmisli šta ovo znači za tebe. Sakupi u svojoj glavi svereligiozne radnje koje si ikada radio − svaku službu kojoj siprisustvovao, svaku molitvu koju si izgovorio, svaku reč iz Pisma kojusi ikada pročitao, svaki trenutak vremena koji si ikada dao u religioznesvrhe. Biblija govori da ako želiš da budeš pravedan pred Bogom, sveovo su samo beznadežni neuspesi. Oni nisu, neće i ne mogu te učinitiprihvatljivim kod Boga. Čak iako bi želeo da nastaviš sa njima redovnoi iskreno do kraja svog života, otkrićeš da si još uvek u izgubljenom,duhovno mrtvom stanju u kome si rođen. Ovo te možda boli − ali uBibliji je to jednostavno: "Jer se delima zakona ni jedno telo nećeopravdati pred Njim." (Rimljanima 3:20). Pre nego razmatramo očovekovom četvrtom neuspehu, dužan sam da ti dam dva poslednjakomentara o ovome.

Prvo, govoreći da te religiozne aktivnosti ne mogu učiniti pravednimpred Bogom, ja ne govorim da su one same loše! U redu je ići u crkvu,čitati Bibliju redovno, moliti se i davati. Jasno su date kao zapovesti u

26

Reči Božjoj. Opasnost je u tome što se mi oslanjamo na njih da nasspase, kada je spasenje Bogom dano iskustvo, a ne nešto šta je čovekstvorio!

Drugo, možda sada govoriš: "Ali, ja sam pronašao veliku pomoć uodlasku u crkvu; ili sam stvarno osećao Božje prisustvo dok sam semolio; ili, Bog mi je toliko bio stvaran u jednom trenutku". Ali, da li je todovoljno? Da li je dovoljno da ti Bog samo deluje stvaran, ili da si samomislio da dopireš do Njega? Biblija kaže: "Neki se put čini čoveku prav,a kraj mu je put k smrti." (Priče 14:12). Ne usuđuj se da rizikuješ i dase oslanjaš osećanja umesto na činjenice! Čista istina je da tereligiozne aktivnosti ne mogu spasiti. Sveće i ispovedanja, sklonosti iljutnje, vino i hleb, službe i pričesti, škropljenje i žrtvovanje − nijedna odovih ne može ukloniti greh ili pomiriti te sa Bogom. U tom smislu,religija je neuspeh.

4. Dostojanstvo − neuspeh. Poslednja stvar kojom Pavle opisujesamog sebe je u ovim stihovima u Filipljanima je da: "… po pravdizakonskoj bih bez mane."

Šta tačno on ovde izjavljuje? Kao što smo videli, Fariseji su verovali dasu Starozavetni spisi Božja reč čoveku. Ali brinulo ih je mnogo da ljudimožda nisu dobro protumačili neke zapovesti jer su želeli da ugodesebi. Pokušavajući da to spreče, uveli su njihova sopstvena striktnatumačenja, tako da umesto deset osnovnih zapovesti, oni su imali 248pozitivnih i 365 negativnih pravila, ukupno 613! Onda su učili druge potome da bi udovoljili Bogu, a neko je čak morao da poštuje svakopravilo u detalje.

U ovakvom stanju je Pavle bio odgajan. Čak je i mogao da pogledanazad u prošlost i da iskreno kaže: "… po pravdi zakonskoj bih bezmane".

Ovi zakoni i tradicije su obuhvatali sve vrste religioznog, društvenog i

27

moralnog ponašanja. Dosegnuli su u svaki delić čovekovog života,ukazujući na potrebu da bude pravedan, iskren, čist, ispravan ipovezan sa Bogom. Ovo znači da, okružen već proširenimlicemerstvom, nemoralnošću, pohlepom, nasiljem i sebičnošću, Pavleje uspeo u dostizanju standarda poštovanja, i dobrote više od svihdrugih ljudi. On je bio iznad svih ljudi. Ali je i ovo bio neuspeh! Zbogtoga što ga njegov rod, rituali i religija nisu doveli bliže Bogu, godineprovedene u dobrom, čistom i pravednom životu su se pokazaleneuspelim.

Možda osećaš da si učinio mnogo dobrih stvari, da si bio dobar, iskren,od pomoći, darežljiv i tako dalje. U svetlu Biblijskog učenja morašpriznati da su ove stvari apsolutno i krajnje bezvredne ako želiš dabudeš pravedan pred Bogom. Sada te molim da me ne shvatišpogrešno. Ja ne govorim da ti treba da prestaneš da se trudiš da živišdobrim životom. Očigledno je da je bolje biti čist nego nečist, iskrennego neiskren, nesebičan nego sebičan, i tako dalje − bolje jeste, alinije dovoljno da te učine pravednim pred Bogom!

Zašto da ne?

Biblija daje četiri odgovora na ovo pitanje:

1) Zato što Božji zakon ne obuhvata samo spoljašnje radnje.Apostol Pavle piše o ovome u Rimljanima 7, gde govori o čovekovojodgovornosti prema Božjem zakonu. On kaže u 12 stihu da: "Tako jedakle zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra", a u 14 stihu idedalje i kaže: "Jer znamo da je zakon duhovan; a ja sam telesan,prodan pod greh."

Ono šta Pavle ovde govori je da zakon zahteva ne samo odspoljašnjeg ponašanja već i od unutrašnjeg i duhovnog stanja. Odnosise ne samo na njegove ljudske reči i dela, već takođe na njegove misli,želje, motive i ciljeve. U trenutku kada je trebao da se suoči sa

28

stvarnošću u vezi ovoga, David je vapio k Bogu: "Gle, istrinu ljubiš usrcu, i iznutra javljaš mu mudrost." (Psalam 51:6). Taj vapaj je biospoznavanje istine, da je Božji zakon za spolja kao i za unutra, tako dadodiruje srž njegovog bića − i kada je to uradio našao je da je ta srž zlai pokvarena.

Pavle daje zaključak o ovoj istini u Rimljanima 8:8 gde kaže da: "A kojisu u telu ne mogu ugoditi Bogu." Komentarišući ovo, Robert Haldan jenapisao: "Neka radnja bi mogla biti suštinski dobra, ali ukoliko nedolazi iz pravog motiva − Božje ljubavi − i bude upravljena na pravizavršetak − Njegovu slavu − ne može biti priznata od Boga."

Božji zakon je duhovan. Prevazilazi i reči i dela, i kada se to desi midolazimo lice u lice sa jednostavno izrečenom činjenicom u Bibliji: "Akorečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama." (1.Jovanova 1:8).

Čak ni tvoja najbolja dela ne mogu da sustignu zahteve zakona zaunutarnju promenu.

2) Zato što čak i tvoji najveći trud nije dovoljan da zadovolji Boga.Vreme i ljudi mi kažu. "Moja religija je: "Radi drugima ono što bi ti voleoda oni tebi urade." Drugi kažu" Za mene, najveća stvar je "Zlatnopravilo" (Ono za šta kažu da je učenje dato u Propovedi na gori uMateju 5")". Drugi kažu: "Trudim se da sledim Biblijska pravila što boljemogu." Svako od njih u stvari govori istu stvar − "Dajem najbolje odsebe." Ali, da li je dovoljna iskrenost i odlučnost? Zamisli sebe da sedišna ispitu na kome ti treba 70% da bi položio. Mnogo meseci pre ispitasi učio vrlo naporno, čak i noću. Onda dolazi ispit. Pročitaš pitanja iodgovoriš na njih što bolje umeš. Kada stignu rezultati, otkriješ gorkorazočarenje da si dobio samo 65% − i pao. Naravno, i drugi su pali.Neki su imali ispod 50%, neki samo 30%. To te ne iznenađuje jer suoni bili lenji i nije ih bilo briga za učenje. Već si ti radio naporno, ti sidao sve od sebe. I onda, kada bi to rekao profesoru, da li bi on

29

promenio svoju presudu? Naravno da ne! Pao si, ne zato što nisi dobionijedan poen, niti zato što nisi dao sve od sebe, već zato što najboljeod tebe nije dobro za traženu procentažu. Ovo je isto kao tvoj odnos saBogom. Možda si dao sve od sebe − ali to nije dovoljno. Božji zakonoslikava Njegovu savršenu prirodu, i to savršenstvo su standardiprema kojima On upravlja. Pitanje nije "Da li ja poštujem većinu Božjihzakona?" nego "Da li sam ispoštovao sve Božje zakone?". Čovek kojicilja da bude pravedan pred Bogom preko onoga šta Biblija naziva"dela zakona" mora poštovati svaku zapovest u Bibliji od početka svogživota do kraja − i neuspeh da se to izvrši ga osuđuje. U Galatima 3:10piše: "Jer koji su god od dela zakona pod kletvom su, jer je pisano:proklet svaki koji ne ostane u svemu što je pisano u knjizi zakonskoj dačini".

Veoma je važno da shvatiš ovo. Ako tražiš i nadaš se da ćeš bitipravedan pred Bogom svojim naporima, onda ti težiš nemogućim, zatošto Božji zakoni zahtevaju savršenu poslušnost u svakom pogledu,nešto što nisi učinio u prošlosti i nešto što sada ne činiš. Oslanjanje nasvoje mogućnosti će biti osuđeno na propast.

3) Zato što je i najmanji greh dovoljno veliki da te osudi. Biblijakaže: "Jer koji sav zakon drži a sagreši u jednome, kriv je za sve."(Jakov 2:10).

Drugi prevod Biblije kaže čak jednostavnije: "Osoba koja ispunjavasvaki Božiji zakon, a učini i najmanju pogrešku, je isto toliko kriva kao iosoba koja je prekršila svaki zakon koji postoji."

Očigledno da ovo ne znači da je on kriv za kršenje svakog dela(paragrafa) zakona, već to znači da je on kriv za neizvršavanje svakogdela zakona. Da se vratimo na primer sa ispitom − ponekad je na ispitudeset pitanja i onda se kaže: "samo je dovoljno da uradite šest oddeset". Ali Božji zakon ne funkcioniše tako, zato što je to jedankompletan zakon, i pitanje sada nije da li ima mnogo delova koje si

30

ispoštovao, već da li ima nešto što si prekršio. Kada jedna karika ulancu popusti, onda je ceo lanac prekinut; kada se jedna žica natelegrafu pokvari gubi se veza; jedna rupa u gumi je dovoljna da gumapukne; jedna pukotina lomi staklo. Takođe, jedan greh je dovoljan daprekrši Božji zakon. To čini Biblijsku presudu jasnom i nepromenljivom:"Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama"(1. Jovanova 1:8). Možda nismo zgrešili na isti način, ili na istomstepenu, ili sa istim znanjem o onome što činimo, ali jedno je sigurno −svi smo mi zgrešili, i jedan greh je dovoljan da budemo krivi u Božjimočima i da zaslužimo Njegovu osudu.

4) Zato što čak ni Božji zakon nije dovoljno jak da te spasi. Nesmemo se usuditi da previdimo ovu četvrtu tačku. Božji zakon jesakupljen u Deset Zapovesti, koje čine savršenu osnovu za čovekovreligiozni i društveni život, da je Gradonačelnik grada u SAD, govorećio društvenim i moralnim problemima našeg vremena, rekao: "Postojiviše od 2 000 000 zakona u knjizi statuta. Nijedan od njih ne bi biopotreban da su poštovane Deset Zapovesti". Ali, vidiš da DesetZapovesti nisu date odmah na početku u prvim poglavljima Biblije, većmnogo kasnije, u 2. Mojsijevoj 20:3−17. Drugim rečima, Božji zakonnije odgovoran za ljudski greh, ali takođe ga ne može otkloniti! − to nijebio razlog davanja zakona. Biblija otkriva mnogobrojne razloge zbogkojih je zakon dat − da otkrije nešto od Božje prirode i volje, dapodstakne zdravlje i dobrobit ljudske rase i da da pouzdane vodiče zaBožje ljude u njihovom svakodnevnom životu. Ali pre svega, zakon jedat da se otkrije postojanje i priroda ljudskog greha. Pišući Hrišćanimau Rimu, Apostol Pavle je rekao: "Jer se delima zakona nijedno ljudskotelo neće opravdati pred njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha"(Rimljanima 3:20). Kasnije, sećajući se svojih otkrivenja istine, on jenapisao: "Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon: jer ne znadoh zaželju da zakon ne kaza: ne zaželi." (Rimljanima 7:7).

Mi i danas nalazimo istu istinu. Zato što je čovek rođen sa zlimsklonostima, njegov život je obeležen i upropašten zbog greha i zakon

31

pokazuje šta je u stvari greh − sukob sa prirodom, karakterom i voljomsvetog Boga. Za trenutak, uporedi svoj život sa Deset Zapovesti ili saPropovedi na gori. Iskreno, koji je rezultat? Zar nije istina da ti oštrinazakona pokazuje koliko si nepošten? Zakon zahteva iskrenost, ti sineiskren. Zakon zahteva čistoću, ti si nečist. Zakon zahteva poniznost,ti si ponosan. Zakon zahteva nesebičnost, ti si sebičan. Ukratko, zakonzahteva da voliš Gospoda Boga svim srcem svojim, dušom, umom isnagom, i da voliš bližnjeg svog kao samoga sebe. Iskreno, da limožeš da kažeš da to činiš? Iskreni odgovor na ovo pitanje bi trebaloda ti pokaže da vidiš da si ti u Božjim očima krivi grešnik − i zakon će tipokazati istinu. Ovde je funkcija i ograničenje zakona. Može da dadijagnozu, ali ne može da osloboditi; može otkriti greh, ali ga ne možeotkloniti; može ti reći koliko si daleko od Boga, ali te ne može dovestibliže Njemu. Shvatiti ovo je prepoznati kako je beznadežno verovati uzakon za spasenje. Apostol Pavle je to veoma jasno objasnio: "Jer daje dan zakon koji može oživljeti, zaista bi od zakona bila pravda."(Galatima 3:21). U tom smislu, poštovanje je neuspeh!

Počeli smo ovo poglavlje onako kako smo završili prethodno, videlismo da je čovek rođen duhovno mrtav, moralno izopačen i odvojen odBoga. Sada vidimo da su svi napori za popravljanje situacije završenina isti način − neuspehom.

Bez obzira na sve tvoje pretke, pozadinu ili vaspitanje, bez obzira naceremonije i rituale koje si izvodio, bez obzira na tvoju religiju, makoliko si iskreno pokušavao da živiš dobrim životom, ostaje istačinjenica. Ti si duhovno mrtav. Ti si moralno pokvaren. Ti si kriv predBogom. Nemoćan si da spasiš samoga sebe. I na sve to moraš dodatiovo: svaki dan te dovodi 24 časa bliže trenutku smrti i danu osudekada će Bog konačno prognati svakog nespašenog grešnika iz svogprisustva zauvek, po rečima Biblije: "Vratiće se u pakao bezbožnici."(Psalam 9:17).

U ovom trenutku, to uključuje i tebe.

32

Ako ostaneš takav kakav si onda si beznadežan.

Ti si izgubljen.

33

IV. ODGOVOR

IV. ODGOVOR

"Bog je ljubav."

Neko je rekao ovo u ove tri reči, koje se nalaze u 1. Jovanovoj 4:8, i 16koje su "najrazumljivija i najuzvišenije potvrde od svih Biblijskih izjava oBožjem biću".

To nije samo da Bog poseduje ljubav kao jednu od Njegovih vrlina, ilida je ljubav jedna od stvari koje Bog vežba, već je On sam ljubav. Bogje ljubav i ljubav vodi svaku Njegovu aktivnost.

Mnogo puta je zapisano u Bibliji gde je Bog davao određenim ljudimaličnu sigurnost Njegove ljubavi prema njima, npr:

"Ja te ljubih" (Isaija 43:4)

"Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost." (Jeremija31:3)

"Ljubim vas, veli Gospod." (Malahija 1:2)

Međutim, najbolji dokaz ljubavi Božije dolazi iz predivnog zapisa ljubavina delu, pravo kroz stranice Biblije.

Vrati se na sami početak. Stvaranje je bilo delo ljubavi. Poslednjaknjiga u Bibliji nam daje izjavu o svrsi stvaranja: "Dostojan si Gospode,da primiš slavu i čast i silu; jer si ti sazdao sve, i po volji tvojoj jest istvoreno je." (Otkrivenje 4:11) Zato što je Bog ljubav, i stvaranje je bilozbog Njegove slave, možemo znati da je to bio čin ljubavi. To je takođe

34

istina za upotpunjavanje svih ljudskih potreba u Edemskom vrtu. Sviatmosferski elementi koji su činili život mogućim i prijatnim; svi biološkielementi koji su im obezbeđivali hranu; ova i sva druga upotpunjavanjakoja su bila rezultat Božje ljubavi. I ponovo, Bog je iz ljubavi upozoriočoveka na jednu stvar koja bi ga povredila, jer je On želeo da dačoveku ništa manje do puninu Njegovog blagoslova.

Onda je došla čovekova neposlušnost. Šta onda? Da li ga je Bogodbacio ili uništio? Ne! Biblija kaže da: "Spasitelj Bog naš..koji hoće dase svi ljudi spasu, i da dođu u poznanje istine." (1. Timoteju 2:3−4) i uharmoniji sa Njegovom prirodom, Bog je činio sve da spasi čoveka odposledica njegovih nemarnih greha i pobune. Pišući o tome vekovimakasnije, Apostol Pavle je rekao: "Jer se pokaza blagodat Božija kojaspasava sve ljude." (Titu 2:11). Reč "blagodat" znači nezasluženamilost. To nije samo lepa misao, već ljubav na delu. To nije neštokupljeno ili zasluženo, već slobodno dato. Ovo se savršeno uklapa sasvim što smo videli do sada. Kada je čovek pao u greh postao je kriv,izgubljen i bez nade. Samo Bog može da vrati čoveka u vezu sa Njim, iod tog trenutka u Bibliji postoji zapis najveće operacije za spasenjeikada − Bog spašava krive, izgubljene i pobunjene grešnike koji nemogu da spase sami sebe. Ovo je centralna poruka Biblije.

Dopusti mi da ti je ukratko predstavim u sledećih nekoliko stranica, alibi prvo trebao da te upozorim. Možda misliš da je ovo samo nekadrevna istorija, koja nema direktnu važnost za tebe. Ništa ne može bitidalje od istine od ovoga. Ove stranice bi mogle da te vrate Bogu i dabudu sredstva koja će otvoriti tvoje razumevanje Božjih putevaspasenja po prvi put. Pročitaj ih veoma pažljivo!

Stari zavet

Posle pada čoveka u greh, pokvarenost se širila na celu ljudsku rasu: "IGospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su svemisli srca njihova svagda samo zle." 1. Mojsijeva 6:5. U Bibliji je onda

35

zapisana ne samo Božja pravedna osuda greha, već i veoma značajnereči u 1. Mojsijevoj 6:8: "Ali Noje nađe milost pred Gospodom."

Bog je delovao po svojoj savršenoj pravednosti kažnjavajući greh, asada je delovao u velikoj ljubavi kada je zaštitio čoveka od posledicanjegovog greha, iako nije zaslužio to kao i ostali ljudi, i jer je bionesposoban da spasi samoga sebe.

Nojeva priča je jednostavna ali dramatična. Bog ga je upozorio o svompravednom planu da poplavi svu zemlju i dao mu je instrukcije daizgradi barku u koju će staviti članove svoje porodice i veliki brojživotinja. Tada nailazimo na jednu od najvažnijih reči u Bibliji. Uobećanju da će sačuvati one u barci, Bog je rekao Noji: "Ali ću satobom učiniti zavet svoj." (1. Mojsijeva 6:18). Zavet je obično nekavrsta dogovora ili nagodbe u kojoj se obe strane slažu da urade neštoza drugu stranu, tako da obe strane imaju koristi. Međutim, ovaj zavetje drugačiji. To je bio Božanski dogovor, a ne ljudska nagodba. Bog jeizjavio da će blagosiljati Noja i njegovu porodicu ne zbog toga što suoni to zaslužili, ili doprineli tome, već jednostavno zbog Njegoveogromne ljubavi koja želi da to učini.

Bog je ispunio svoj zavet, i dok su ostali ljudi bili izgubljeni, Noje i oni ubarci su bili spašeni, i to ne samo da nam je dalo važno poglavlje uljudskoj istoriji, već i živu sliku Božjeg delovanja sa ljudima.

U 1. Mojsijevoj 12 susrećemo se sa sledećim važnim čovekom u istorijiStarog zaveta, Avramom (kasnije nazvan Abraham), i veoma je važnoda pomenem da je Bog takođe učinio zavet sa njim. Međutim, ovajzavet je otišao mnogo dalje nego onaj načinjen sa Nojem. Prvo,obećanja su bila veća, uključujući i obećanje zemlje za njega i njegovenaslednike koja je poznatija kao "obećana zemlja" Kananska, idostizanje vrhunca u 1. Mojsijevoj 17:8, gde Bog kaže Avramu injegovim naslednicima: "I biću im Bog". Ovde, Bog daje obećanje daće dovesti ljude u živu vezu sa Njim. Drugo, zavet je išao dalje u tom

36

smislu da je zahtevao posebne stvari u ličnoj veri i poslušnost Avrama injegovih naslednika. Da bi dobili taj ogromni duhovni blagoslov obećanu zavetu, oni su morali da veruju u ono što je Bog obećao i da radeono što Bog kaže. Ne činiti ovo bi značilo prekršiti zavet.

Mlađi od Avramova dva sina je bio Isak, i Biblija veoma pažljivo opisujeBoga kao onog koji obećava: "postaviću zavet sa njim da bude zavetvečan" (1. Mojsijeva 17:19).

Zatim, idemo dalje do priče o Isakovim sinovima, Jakov, koga je Bogizabrao da nasledi velike blagoslove zaveta. Jedan događaj uJakovljevom životu je posebno važan ovde. U 1. Mojsijevoj 35:10 piše:"I reče mu Bog: ime ti je Jakov, ali se odsada nećeš zvati Jakov, negoće ti ime biti Izrael. I nadede mu ime Izrael." Ovo je važno, zato što jeJakovljeva brojna familija ubrzo nazvana "deca Izrailja" i osnovala jeprvobitno jezgro Jevrejske nacije. Ovde je ključ razumevanja Jevrejakao Božji izabrani narod, nesledstvo obećanja zaveta načinjenog saAvramom, Isakom i Jakovom. Oni su bili izabrani od Boga da iznesuNjegovu reč ostatku sveta.

Jedan od Jakovljevih sinova, Josif, je bio prodat u Egiptu kao rob, alimu je to išlo u prilog jer je bio postavljen za vodećeg namesnika, ikasnije su mu su priključili otac i braća. Oni su napredovali i rasli najedinstveni način koji je posle Josifove smrti zabeležen: "I sinoviIzrailjevi narodiše se i umnožaše se, i napredovaše i osliliše se veoma,da ih se zemlja napuni." (2. Mojsijeva 1:7).

Tada, novi vladar je postavljen u Egiptu, Ramzes II. počeo je daugnjetava decu Izrailja terajući ih da rade kao robovi. Ovo senastavljalo u sledećih 400 godina. Ali Bog nije zaboravio svoj narod.Pod neobičnim okolnostima, Jevrejski dečak Mojsije je vaspitavan naEgipatskom dvoru u vreme kada je progon Jevreja bio toliko žestok daje naređeno da se svaka muška novorođena beba udavi. Nekolikogodina kasnije Bog je pozvao Mojsija da vodi Izrael iz Egipta u

37

obećanu zemlju Kanan. Faraon Egipta je stalno odbijao Mojsijevzahtev da pusti Izraelce, čak i posle serije od devet katastrofa koje jeBog poslao kao osudu na Egipćane. Na kraju, u 2. Mojsijevoj 12, Bogje dao Mojsiju uputstva od večnog značaja.

Izraelcima je bilo rečeno da se pripreme za putovanje iz Egipta upustinju. Glava svake porodice je trebalo da uzme uskršnje jagnje, daga zakolje, i poprska krvlju dovratke i pragove svojih kuća. Te večeri,cela porodica je trebalo da jede pečeno jagnjeće meso sa beskvasnimhlebom ili gorkim zeljem, i da ostanu u kućama do jutra. Te noći Bog jeobećao da će proći kroz zemlju sa osudom i ubiće provorođeno dete usvakom domaćinstvu koje nije obeleženo i poprskano krvlju: "A krv onaće vam biti znak na kućama, u kojima ćete biti, i kada vidim krv, proćiću vas, te neće biti među vama pomora, kad stanem ubijati po zemljiMisirskoj." (2. Mojsijeva 12:13). Ove tri reči − "proći ću vas"− značeoslobođenje za Izraelski narod, i one su bile izrečene kako bi označile"Pashu" svake godine od tada.

Bog je učinio tačno onako kako je obećao. Smrt je prošla kroz zemlju.Svako Egipatsko domaćinstvo je bilo dodirnuto, ali je svaka kućapoprskana krvlju bila pošteđena. Faraon je odmah pozvao Mojsija irekao mu: "Ustajte, idite iz naroda mojega i vi i sinovi Izrailjevi, i otidite,poslužiti Gospodu, kao što govoriste." (2. Mojsijeva 12:31−32).Izraelski narod je bio slobodan, oslobođen Božjom rukom u ispunjenjuNjegovog zaveta sa njihovim precima.

To je bio ogroman skup ljudi − oko 600 000 čoveka pored žena i dece− i tada su počeli putovanje kroz pustinju, i posle tri meseca došli su doplanine Sinaj. Tu je Bog, kroz Mojsija, podsetio narod na svoj zavet, iljudi su načinili jedinstveni zavet na poslušnost − "A sav narod odgovorisložno i reče: što je god kazao Gospod činićemo." (2. Mojsijeva 19:8).Tada je Bog dao ljudima Deset zapovesti, na osnovu činjenice da jeOn njihov Suvereni Gospod.

38

Ovo su bila osnovna pravila življenja koja su se očekivala od Njegovihzavetovanih ljudi. Pročitaj ih sada, i podseti se jedinstvenosti i visokihzahteva:

"Tada reče Bog sve ove reči govoreći:

Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz domaropskoga.

Nemoj imati drugih Bogova uza me.

Ne gradi sebi lika rezanoga niti kakve slike od onoga što je gore nanebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje.

Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bogrevnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećega i dočetvrtoga koljena, onih koji mrze na mene.

A činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.

Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jer neće predGospodom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud.

Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.

Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.

A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditinijednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinjatvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.

Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god unjima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan ododmora i posvetio ga.

39

Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji, koju tida Gospod Bog tvoj.

Ne ubij.

Ne čini preljube.

Ne kradi.

Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

Ne poželi kuće bližnjega svoga, ne poželi žene bližnjega svoga, nisluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarcanjegova, niti išta što je bližnjega tvojega." (2. Mojsijeva 20:1−17)

Bog je dao mnoga druga uputstva na Sinaju, i moramo se posebnopozabaviti sa dve od njih.

Prvo, obezbediti način oproštenja koji sam čovek nikada ne može dapostigne,tako da je životinja bila zamena za nošenje krivice čoveka kojije iskreno tražio oproštenje. Stavljajući svoju ruku na glavu životinjekoja se žrtvuje, grešnikova krivica je bila prenesena sa njega naživotinju, i Božja osuda za greh je bila prenesena na nevinu žrtvu ilizamenu.

Drugo, plata za greh je smrt i to je trebalo biti urađeno bez uništavanjagrešnika, tako da je Bog naredio da se žrtvuje životinja kao zamena, ikada je to učinjeno, Bog je milostivo prihvatio ovu žrtvu umesto smrtigrešnika. Videćemo uskoro značaj ovoga, kada pređemo na NoviZavet. Ove žrtve i mnogi drugi rituali i ceremonije u to vreme su moralebiti ponavljane, ili po regularnim intervalima kao što je Bog zapovedio,ili kada je nastala potreba za njima.

Ostatak Starozavetnih priča pokriva period od oko 800 godina. To je

40

fascinantna istorija, ali glavna stvar koju trebamo da primetimo je da jekroz sve plime i oseke Izraelske sudbine, Bog nastavio da govori krozljude koje je On odabrao. On je neprestano podsećao Njegov narod naNjegov zakon i Njegovu ljubav. Najvažniji od ovi glasnika za nas su biliproroci, ljudi koji su bili Božanski inspirisani da objavljuju Božju reč iponekada da predvide događaje koji će se dogoditi u budućnosti. Nekiod tih događaja su bili nacionalni, neki lokalni, ali jedan je tupreovladao. Kroz proroke Bog je obećao da se umeša u istoriju nasasvim novi način tako što će poslati na zemlju Osobu koja će donetipotpuni i krajnji odgovor na ljudsku najveću potrebu, potrebu zaoslobođenjem od greha i postajanjem pravednim pred Bogom.

Ne možemo sada nabrajati važna proročanstva ovde, ali ovih šest, odpočetka Božje reči u Edemskom vrtu, pokazuju, pošto je vremeprolazilo, da je više i više detalja bilo dodato o ovom dolazećemoslobodiocu.

1. On će biti ljudsko biće, rođen od žene. U 1. Mojsijevoj 3:15,govoreći o kušaču koji je naveo Adama i Evu u greh, Bog je rekao: "Ijoš mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvoga isemena njezna; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati."

2. On će biti Avramov potomak. U 1. Mojsijevoj 12:3, Bog je obećaoAvramu: "I u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji."

3. Doći će iz Judinog plemena. U 1. Mojsijevoj 49:10 Jakov, nasamrtnoj postelji, je bio inspirisan da kaže ovo proročanstvo o Judi,jednom od njegovih 12 sinova: "Palica vladalačka neće se odvajati odJude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođeonaj kome pripada, i njemu će se pokoravati narodi."

4. Doći će iz Davidove kuće. U 2. Samuilovoj 7:13, prorok Natan jerekao Davidu da će iz njegove porodice doći veliki kralj koga je Bogobećao: "On će sazidati dom imenu mojemu, i utvrdiću presto carstva

41

njegova doveka."

5. Biće rođen od device. U Isaiji 7:13−14 Bog je obećao kralju Ahazu:"Slušajte sada, dome Davidov; …zato će vam sam Gospod dati znak;eto devojka će zatrudneti i rodiće sina i nadenuće mu ime Emanuilo."(Reč "Emanuel" znači "sa nama Bog").

6. Biće rođen u Vitlejemu. U Miheju 5:2 Bog je obećao: "A ti VitlejemeEfrato, ako i jesi najmanji među hiljadama Judinim, iz tebe će mi izaćikoji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su Izraelci od početka, od večnihvremena."

Put je postepeno pripreman za veliki trenutak.

Od kraja Starog Zaveta bilo je tišine 400 godina.

Novi Zavet

Novi Zavet se otvara isto onako kako se Stari Zavet završava − glasomproroka. Ovaj put njegovo ime je Jovan, poznatiji kao Jovan Krstitelj,zato što je on krštavao one koji su pokazivali iskreni dokaz da žele dase okrenu Bogu. Jovanova poruka je bila potpuno ista kao i ona uStarom Zavetu − on je pozivao ljude da promene svoje živote, da sepokaju: ali je takođe dodao novu, hitnu poruku: "Jer se približi carstvonebesko." (Matej 3:2). Uticaj njegovog propovedanja je bio takav da suljudi počeli da ga pitaju da li je on taj obećani oslobodilac. On jeodgovorio: "Ja nisam Hristos." (Jovan 1:20). (Reč Hristos je grčka rečza Jevrejsku reč "Mesija", koja znači "pomazanik", ime koje su Jevrejidali očekivanom oslobodiocu). Jovan je tvrdio da je on samo Mesijinprethodnik kog je Isaija obećao: "Ja sam glas onoga što viče u pustinji:poravnite put Gospodnji." (Jovan 1:23). Ali i u to vreme on je objasnioda je obećani Spasitelj već rođen i da živi među njima. "On je onaj štoće doći za mnom, koji bejaše preda mnom; kome ja nisam dostojanodrešiti pertle na obući njegovoj." (Jovan 1:26−27).

42

Sledećeg dana, čovek zvani Isus, koji je živeo u gradu Nazaretu,pridružio se gužvi da čuje Jovanovo propovedanje. U trenutku velikoguzbuđenja, Jovan je iznenada pokazao na Isusa i rekao: "Jagnje Božjekoje uze na se grehe sveta." (Jovan 1:29). Jevrejskom narodu, sanjihovim poznavanjem istorije Starog Zaveta, zavetu načinjenom sanjihovim očevima, princip zamene za životinju kao žrtvu za greh, iporuke proroka, značilo je samo jednu stvar − tvrdnju da je Isus Mesija,Hrist, obećani Spasitelj sveta, Božji potpuni odgovor na čovekovunajveću potrebu.

Ako si do sada čitao ovo knjigu veoma pažljivo, shvatićeš da u ovomtrenutku tvoja potraga za Bogom zavisi od jednog veoma važnogpitanja: da li je Jovanova izjava istina ili laž? Ako je bila lažna, ondamoraš tražiti negde drugde odgovor na tvoju potrebu; ako je bilaistinita, onda je Isus odgovor! Sada moramo pogledati pažljivo nadokaz koji nalazimo o Isusu u Novom Zavetu.

1. Njegov silazak. Ovo je očigledno važno, jer su proročanstva oMesiji bila jasna i izrazita. Da li ih je Isusu ispunio? To možemoproveriti kroz onih šest stvari koje smo malopre naveli:

(1) Ljudsko biće rođeno od žene. U zapisu rođenja Isusa, Biblijakaže o Njegovoj majci Mariji: "Dođe vreme da ona rodi. I rodi sinasvojega prvenca." (Luka 2:6−7). Isus je rođen na normalan ljudskinačin.

(2) Avramov potomak. Isusovo porodično stablo u Mateju 1 beležiNjegove pretke od Avrama.

(3) Iz Judinog plemena. U tom istom prodičnom stablu, imenovan jesamo jedan od Jakovljevih sinova − Juda (Matej 1:2).

(4) Iz Davidove kuće. Ponovo, isto porodično stablo pažljivo i preciznouključuje "Kralja Davida" (Matej 1:6).

43

(5) Rođen od device. Dok je bila verena za Josifa, čoveka koji ćepostati njen muž, Marija je imala neobičnu posetu Anđela, koji joj jerekao da će roditi sina. Poruka se nastavlja: "I nadeni mu ime Isus. Onće biti veliki, i nazvaće se sin najvišega, i daće mu Gospod Bog prestoDavida oca njegova; I carovaće u domu Jakovljevu vavijek, i carstvunjegovom neće biti kraja." (Luka 1:31−33). Kada je Josif otkrio da jeMarija trudna, i znao je da on nije odgovoran za trudnoću, želeo je daraskine veridbu, ali mu se Gospod javio u snu i rekao: "Josife, sineDavidov! Ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer ono što se u njoj začelood Duha je Svetoga. Pa će roditi sina, i nadenuće mu ime Isus; jer ćeon izbaviti svoj narod od greha njihovih." (Matej 1:20−21). Da binaglasio važnost ovoga, Matej dodaje: "A ovo je sve bilo da se izvršišto je Gospod kazao preko proroka koji govori: Eto, devojka ćezatrudneti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuel, koje će reći: snama Bog." (Matej 1:22−23).

(6) Rođen u Vitlejemu. U vreme kada se Isus rodio, Marija i Josif suživeli u gradu Nazaretu, ali su okupatori Rimljani naredili da seregistruje svako u kući u gradu svojih predaka. Onda čitamo: "I pođošesvi da se popišu svaki u svoj grad. Tada pođe i Josif iz Galileje iz gradaNazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on bijašeiz doma i plemena Davidova; da se popiše s Marijom, isprošenom zanjega ženom, koja beše trudna. I kad onamo bijahu, dođe vreme daona rodi. I rodi sina svojega prvenca…" (Luka 2:3−7).

U njegovoj liniji predaka, i u detaljima Njegovog začeća i rođenja, Isusje ispunio sva proročanstva koja su bila izrečena o obećanom Mesiji.

2. Njegova dela. Biblija sadrži malo podataka o zemaljskom životuIsusa sve dok Jovan ne pokaže na Njega kao Mesiju na početkuNjegovog javnog života. Tokom sledeće tri godine On je načinioogroman uticaj kao ni jedan drugi čovek u istoriji.

Jedan od Njegovih biografičara je otišao toliko daleko da kaže: "A ima i

44

drugo mnogo što učini Isus, koje kad bi se redom popisalo, ni u samisvet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige." (Jovan 21:25).

Navešćemo neka od njih. On je lečio "isceljujući svaku bolest i svakunemoć po ljudima." (Matej 4:23). Slepilo, gluvoću, paralizovanost,bolesti povezane sa krvlju, bolesti nervnog sistema, organskeporemećaje svih vrsta, sve je to lečio. Uglavnom sva izlečenja su bilamomentalna, i ne postoji zapis da se bilo koja bolest povratila. Neki kojisu dolazili k Njemu su bili opsednuti demonima, i demoni su biliisterivani sa istim autoritetom i moći kao i u Njegovim drugimčudesima. Bar u tri slučaja On je podigao mrtve u život:dvanaestogodišnju devojčicu (Marko 5:21−43); čoveka u gradu Nain(Luka 7:11−17); i ličnog prijatelja Lazara, koji je bio sahranjen četiridana kada je Isus došao (Jovan 11:1−46).

Isus je otkrio istu moć i sa prirodom. Na venčanju, On je čudnovatopretvorio vodu u vino (Jovan 2:1−11). Jednom je nahranio 5 000gladnih ljudi sa samo malo ribe i hleba (Matej 14:13−21); drugomprilikom je učinio isto za 4 000 ljudi (Matej 15:32−39). Rekao jeiskusnim ribarima gde tačno može da se uhvati riba, čak iako su onimislili da je to nemoguće (Luka 5:1−11). Dok su prelazili prekoGalilejskog mora brodom, jedna Njegova reč je smirila toliko jaku buruda su se čak i najiskusiji mornari uplašili davljenja (Marko 4:35−41).

Bez sumnje, On je privlačio ogromnu javnost, i vrlo brzo su se pojavilakritičarska pitanja. Posle izlečenjja paraliptičara, kada mu je On rekaoda su mu gresi oprošteni, Farisej je upitao: "Ko je ovaj što huli naBoga? Ko može opraštati grehe osim jednoga Boga?" (Luka 5:21).Kasnije, kada je oprostio grehe izuzetno nemoralnoj ženi, isto pitanje jebilo postavljeno: "Ko je ovaj što i grehe oprašta?" (Luka 7:49). Kada jeIrod Antipa, vladar Galileje, čuo priče o Isusu, on je upitao: "Ko je taj okome ja takva čudesa slušam?" (Luka 9:9). Tokom Njegove poslednjeposete Jerusalimu, rečeno nam je: "Uzbuni se sav grad govoreći: Ko jeto?" (Matej 21:10).

45

Ovo je veoma važno pitanje. Malopre, videli smo proročanstvo koje seodnosi na dolazećeg Mesiju kao "Emanuel", koje znači "sa nama Bog",označavajući da će sam Bog doći da bude Spasitelj ljudi. Isaija jerekao istu stvar ovako: "Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemuje vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni savetnik, Bog silni, otacvečni, knez mirni. Bez kraja će pasti vlast i mir na prestolu Davidovu i ucarstvu njegovu da se uredi i utvrdi sudom i pravdom odsada doveka.To će učiniti revnost Gospoda nad Vojskama." (Isaija 9:6−7).

Ali, da li u stvari, Novi Zavet kaže da je Isus bio ne samo čovek, većBog? Videli smo da Njegovi preci i dela ukazuju na to. Ali evo i trećegdokaza:

3. Njegove izjave. Nemoguće je čitati Novi Zavet bez da primetitekoliko je Isus govorio o sebi. Džon R.V. Stot je rekao u svojoj knjizi"Osnovi Hrišćanstva": "Ovo ga odmah odvaja od svih drugih velikihučitelja u svetu. Oni se sami unazađuju, a Isus sam napreduje. Oniukazuju na nešto dalje od njih i kažu: To je istina, koliko ja vidim;sledite to. Isus kaže: "Ja sam istina, sledite me." Nijedan drugi osnivačetničkih religija se nije usudio da kaže ovako nešto". Hajde dapogledamo neke od izjava koje je Isus rekao o Sebi:

(1) O Njegovom poreklu. Iako je rođen normalno, On tvrdi da Njegovživot nije počeo u Vitlejemu. U Jovanu 6:38 On kaže Jevrejeima: "Viste od nižih, ja sam od viših; vi ste od ovoga sveta, ja nisam od ovogasveta". U Jovanu 8:42, On dodaje: "Jer ja od Boga iziđoh i dođoh". Onse namerno odvajao od ostatka sveta.

(2) O Njegovom ispunjenju Starozavetnih proročanstva.Novozavetni pisci stalno pokazuju Isusa kao ispunjenje Starozavetnihproročanstava, i vrlo je očigledno da se On složio sa ovim. Jednom jerekao: "Pregledajte Pisma, jer vi mislite da imate u njima život večni; iona svedoče za mene." (Jovan 5:39). Drugim rečima, on je tvrdio da jeStari Zavet ukazivao na Njega. Ponovo, tokom službe u sinagogi u

46

Nazaretu, On je čitao na glas iz Starog Zaveta proročanstvo o Mesiji uIsaiji 61:1−2: "Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javimEvanđelje siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; dapropovedam zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati;da otpustim sužnje; I da propovedam prijatnu godinu Gospodnju."(Luka 4:18−19). Pošto je pažnja svih ljudi bila prikovana za Njega, Onje nastavio: "Danas se izvrši ovo pismo u ušima vašima." (Luka 4:21).Njihovo značenje nije moglo biti jasnije.

(3) O Njegovim čudima. Čuda su bila izdvojena u Starom Zavetu, alije Isus radio ono što se zove: "Veliki juriš na sile zla i bolesti." Drugavažna razlika je bila da Stari Zavet nikada nije ukazao na osobu koja ihje činila, Isus je to učinio sa Njegovim čudima: "Dela koja tvorim ja uime Oca svojega ona svedoče za mene." (Jovan 10:25).

(4) O Njegovom učenju. Malo njih bi stavilo u razmatranje da sumoralna učenja Isusa bila najbolja od svih. Čak su i Njegovi neprijateljipriznali: "Nikad čovek nije tako govorio kao ovaj čovek." (Jovan 7:46).Ali nije samo šta je On rekao već kako je govorio da je uplašio ljude.Bilisu imresionirani ne samo kvalitetom Njegovih reči, već njihovimautoritetom. Na kraju Njegove "Propovedi na gori", čitamo: " Divljašese narod nauci njegovoj: jer ih učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kaoknjiževnici." (Matej 7:28−29). U Kapernaumu: "I čuđahu se nauciNjegovoj, jer Njegova beseda beše silna." (Luka 4:32). Međutim, samIsus, govoreći o događajima o svršetku sveta, nadvisio je sve oveizjave govoreći: "Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći."(Matej 24:35). On je tvrdio da su Njegove reči večno istinite, važeće zasva vremena i nemoguće ih je pobiti!

(5) O Njegovom karakteru. Veliki religiozni ljudi ne vole da hvale samisebe. I što više shvataju svetost i veličinu Boga, to više vide svojegrehe i slabosti. Apostol Pavle, na primer, piše: "jer sam ja najmlađimeđu Apostolima, koji nisam dostojan nazvati se Apostolom." (1.Korinćanima 15:9). Međutim, Isus, koji je neprestano učio o poniznosti,

47

neprestano je govorio da je bezgrešan. Jednom je to ovako rekao: "Jerja svagda činim što je Njemu (Bogu) ugodno." (Jovan 8:29). Kada jeOn izazvao religiozne i kritički raspoložene Jevreje: "Koji me od vaskori za greh?"(Jovan 8:46), oni su odgovorili da On mora da je lud − alinisu odgovorili na ovo pitanje! Ponovo, govoreći o moći đavola nadobičnim ljudima, On je rekao: "I u meni nema ništa." (Jovan 14:30). Štose tiče Božjeg zakona, životu drugih i kušnjama đavola, Isus je stalnotvrdio da je bez greha.

Da li su i drugi potvrdili ove izjave?

Dvojica Njegovih najbližih prijatelja, Petar i Jovan, su živeli sa Njim trigodine, i bili su vrlo sposobni da ga ocene. Koje je njihovosvedočanstvo? Petar kaže da je Isus: "bezazlen i prečist" (1. Petrova1:19), i da On: "greha ne učini, niti se nađe prevara u ustimanjegovim." (1. Petrova 2:22). Jovanove reči su isto tako precizne ijasne: "... greha u Njemu nema." (1. Jovanova 3:5).

Apostol Pavle kaže o Isusu da je On onaj koji: "ne znadijaše greha." (2.Korinćanima 5:21). Pisac poslanice Jevrejima kaže o Isusu da je On:"u svačemu iskušan kao i mi, osim greha." (Jevrejima 4:15). Isti pisactakođe govori o Isusu da je On: "svet, bezazlen, čist, odvojen odgrešnika." (Jevrejima 7:26), i da je On bio: "bez krivice." (Jevrejima9:14).

Onda, postoje i izjave Njegovih neprijatelja tokom Njegovog hapšenja,suđenja i pogubljenja. Pontije Pilat, Rimski sudija, je rekao: "Ja nenalazim nikakve krivice na ovom čoveku." (Luka 23:4), i kasnije: "predvama ga ispitah, i ne nalazim na ovom čoveku nijedne krivice što vi naNjega govorite." (Luka 23:14), i na kraju: "Kakvo je dakle on zlo učinio?Ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo smrt." (Luka23:22).Pilatova supruga, kao rezultat čudnog sna, je poslala svom supruguporuku: "Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika" (Matej 27:19).Lopov koji je trebao biti pogubljen u isto vreme je rekao: "On nikakva

48

zla nije učinio." (Luka 23:14). Juda Iskariotski, koji je izdao Isusavlastima, iznenada je shvatio svoj zločin i povikao je: "Ja sagreših štoizdadoh krv pravu." (Matej 27:4). Dok je jedan od Rimskih vojnika kojije bio odgovoran za pogubljenje dao završnu presudu: "Zaista ovajčovek beše pravednik." (Luka 23:47).

Sva ova svedočanstva su podvukla Isusovu tvrdnju da je Njegovkarakter savršen.

(6) O Njegovoj jedinstvenosti. Na najjednostavniji način, Isus jetvrdio da nikada nije postojao niko kao On u istoriji sveta, niti će setakva osoba ikada pojaviti. On je bio jedinstven, i svaka druga osoba uistoriji bi trebalo da procenjuje svoj život u kontekstu Njegove osobe,života, rada i učenja. Evo nekoliko ovakvih rečenica iz JovanovogEvanđelja koje se nazivaju "Ja sam":

"Ja sam hleb života: koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene verujeneće nikad ožedneti." (Jovan 6:35)

"Ja sam videlo svetu: ko ide za mnom neće hodati po tami, nego ćeimati videlo života." (Jovan 8:12)

"Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izaći će, i pašu ćenaći." (Jovan 10:9)

"Ja sam vaskrsenja i život: koji veruje u mene ako i umre živeće. Inijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavijek." (Jovan 11:25−26)

"Ja sam put, istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me." (Jovan14:6)

"Ja sam pravi čokot, i otac je moj vinogradar." (Jovan 15:1)

Nijedan čovek ne bi mogao ovo da kaže osim ako je lud ili huli na

49

Boga. Ove rečenice jedino imaju smisla ako je onaj koji ih je izrekaobio Bog u ljudskom obliku. Da li je Isus zaista rekao to? Hajde dapogledamo u poslednju grupu Njegovih izjava:

(7) O Njegovoj prirodi. Ovde ponovo, nema sumnje u ono što je Onverovao ili učio.

Prvo, On je koristio Božje ime kao svoje. Jednom prilikom, Jevrejskevođe, ljuti zbog neobičnih Isusovih tvrdnji, pitali su ga: "Eda li si ti većiod oca našega Avrama?" (Jovan 8:53) i nastavili dalje: "Još ti nemapedeset godina, i Avrama si video?" (Jovan 8:57). Isus je odgovorio: "Zaista, zaista vam kažem: JA SAM pre nego se Avram rodio" (Jovan8:58). Ove dve podvučene reči su najvažnije. Da je Isus samo tvrdio daje stariji od Avrama − i to bi bilo dovoljno čudno! − On bi onda rekao"Ja sam bio pre Avrama". Umesto toga, On je namerno koristio reči "JASAM". Da otkrijemo zašto, moramo se vratiti na Stari Zavet. Kada ga jeBog pozvao da izvede Izraelce iz Egipta, Mojsije je pitao Boga kojimimenom da Ga predstavi Izraelcima. Božji odgovor je zapisan u 2.Mojsijevoj 3:14: "JA SAM ONAJ ŠTO JEST". I reče: tako ćeš kazatisinovima Izrailjevim: KOJI JEST, on me posla k vama". PredanomJevreju, koji je prepoznao jedno od prepoznatljivih Božjih imena, i dačuje Isusa (koji je takođe Jevrejin i znao je značenje tog imena veomadobro) da koristi to ime kao svoje, je bilo previše. To je za njih bilobogohuljenje i zahtevalo je smrt kamenovanjem: "Tada uzeše kamenjeda bace na nj." (Jovan 8:59). Očigledno je iz ovoga da su i Isus iJevreji znali značenje − Isus je tvrdio da ima pravo da koristi Božje imekao Njegovo, i to je ponovo učinio u Jovanu 13:3 i Jovanu 18:5.

Drugo, tvrdio je da je On jednak sa Bogom. On je to radio toliko često, itoliko prirodno, da samo možemo navesti Njegove reči kao jasandokaz:

"Ko mene primi, ne prima mene nego onoga koji je mene poslao."(Marko 9:37)

50

"Ko ne poštuje sina ne poštuje oca koji ga je poslao." (Jovan 5:23)

"Kada biste znali mne, znali biste i oca mojega." (Jovan 8:19)

"Ja i otac jedno smo." (Jovan 10:30)

"Ko mene veruje ne veruje mene, nego onoga koji me posla." (Jovan12:44)

" I ko vidi mene vidi onoga koji me posla." (Jovan 12:45)

"Kad biste mene znali onda biste znali i oca mojega." (Jovan 14:7)

"Koji vide mene, vidi oca." (Jovan 14:9)

"Verujte meni da sam ja u ocu i otac u meni." (Jovan 14:11)

"Koji mrzi na mene i na oca mojega mrzi." (Jovan 15:23)

Ništa ne može biti jednostavnije. Isus je tvrdio da je Bog, i ceo Njegovživot je dokazivao da su Njegove tvrdnje istinite.

Ponovo, ovo su potvrdili svedoci. Apostol Jovan opisuje Isusa kao:"Reč" i kaže "U početku beše reč, i reč beše u Boga, i Bog beše reč"dodajući "I reč postade telo i useli se u nas..." (Jovan 1:14). ApostolPavle govori o Hristu kao: "Koji je nad svima Bog je Boga blagoslovenvavijek." (Rimljanima 9:5), i "koji je obličje Boga što se ne vidi."(Kološanima 1:15); i "u njemu živi svaka punina Božanstva telesnog"(Kološanima 2:9), i da: "Bog se javi u telu." (1. Timoteju 3:16); on gaopisuje kao "Gospoda našega Isusa Hrista …blaženi i jedini silni carnad carevima i gospodar nad gospodarima." (1. Timoteju 6:14−15).

Svi ovi dokazi ukazuju na samo jedan zaključak: "Da je onaj zaistaspas sveta, Hristos." (Jovan 4:42).

51

Videli smo malopre da su zaveti u Starom Zavetu i žrtve bili samoprivremeni, i da se težilo novom zavetu. Bog je obećao: "Evo, idu dani,govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinimnovi zavet." (Jeremija 31:31), i On je rekao da će taj zavet biti tolikovažeći da, bar koliko se tiče onih koji će tu biti uključeni: "Jer ću imoprostiti bezakonja njihova i greha njihovih neću više pominjati."(Jeremija 31:34).

Imajući ovo na umu, nalazimo izvanrednu izjavu u Jevrejima 12:24,koja kaže da je Isus "posrednik novog zaveta". Uloga posrednika je dapomiri dve strane i Biblija uči da je to razlog zašto je Isus došao, davrati čoveka u vezu sa Bogom kroz ovaj novi zavet. Ovo je razlog zaštose drugi deo Biblije zove: "Novi zavet Gospoda našega i SpasiteljaIsusa Hrista." − reč "Zavet" znači u stvari "sporazum". Isus je rekao:"Jer je sin čovečiji došao da nađe i spase što je izgubljeno." (Luka19:10); "Jer Bog ne posla sina svojega na svet da sudi svetu, nego dase svet spase kroz nj." (Jovan 3:17); "Jer ja ne dođoh da sudim svetu,nego da spasem svet." (Jovan 12:47). Apostol Pavle je potvrdio"Istinita je reč i svakoga primanja dostojna da Hristos Isus dođe na svetda spase grešnike." (1. Timoteju 1:15); i Apostol Jovan dodaje: "I znateda se on javi da grehe naše uzme." (1. Jovanova 3:5). Kako je ovouradio?

Možemo ukratko sumirati Novi zavet rečima da su četiri EvanđeljaIsusove biografije, Dela Apostolska nam govore o godinama posleNjegove smrti, Poslanice nam daju učenje koje prati sve ovo, iposlednja knjiga u Bibliji (Otkrivenje), ponekad simboličnim jezikom,sadrži događaje vezane za kraj sveta.

Ono što je važno o Novom zavetu je da se veoma mnogo bavi smrćuIsusa. Izračunato je da 2/5 Evanđelja po Mateju, 3/5 Markovogevanđelja, 1/3 Lukinog evanđelja i skoro jedna polovina Jovanovogevanđelja sadrži događaje poslednje nedelje pre Isusovog raspeća.Apostoli su takođe to naglasili. Pavle na primer, kaže: "Bože sačuvaj

52

da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista."(Galatima 6:14); "jer nisam mislio da znam šta među vama osim IsusaHrista, i toga raspeta." (1. Korinćanima 2:2); i "jer vam najpre predadohšto i primih da Hristos umre za grehe naše, po pismu." (1. Korinćanima15:3). Novi zavet stalno naglašava smrt Isusa kao "najveću važnost", iposlednje reči dolaze od Isusa, koji je , govoreći o svojoj smrti, rekao:"Ali zato dođoh na čas ovaj" (Jovan 12:27). Isus je rekao da suNjegovo rođenje, život, učenje i čuda bili spremanje za jedan veliki ciljNjegovog dolaska na zemlju − Njegova smrt. Šta je toliko važno utome?

Prvo, Isusova smrt je bila dragovoljna

Jasno je da On nije morao da umre, jer je bio nevin za lažne optužbeprotiv Njega. Štaviše, On nije morao da umre. On je imao moć dapobedi sve one koji su težili da ga unište. U Jovanu 10:18, On je rekaoza svoj život: "Niko ga ne otima od mene, nego ga ja sam od sebepolažem. Vlasti imam položiti ga i vlast imam uzeti ga opet." TokomNjegovog hapšenja, Petar je uzeo mač i napao jednog od onih koji suga hapsili, ali ga je Isus zaustavio, dodajući: "Misliš li da ne mogu sadumoliti oca svojega da mi pošalje više od dvanaest legiona anđela?"(Matej 26:53). Ovde je jasno − Isus je dragovoljno umro. Čak, ujednom smislu, On je trebao da umre, jer je to bila srž Božjeg planaspasenja. Proročanstva u Starom zavetu govore mnogo o Njegovojsmrti. Evo nekoliko, navedenih u isto vreme sa citatima iz Novogzaveta šta se zaista dogodilo.

"Daju mi žuč da jedem, i u žeđi mojoj poje me octom." (Ps. 69:21)

"Dadoše mu da pije ocat pomešan sa žuči." (Matej 27:34)

"I bi metnut među zločince" ( Isaija 53:12)

"Tada raspeše s njim dva hajduka, jednoga s desne strane a jednoga

53

s leve strane" (Matej 27:38)

"Postadoh podsmeh njima; videći me mašu glavama svojim svojim."(Ps. 109:25)

"A koji položahu hiljadu na nj mašući glavama." (Matej 27:39)

"I za zločince se moli" (Isaija 53:12)

"A Isus govoraše: Oče! oprosti im; jer ne znaju šta čine." (Luka 23:34)

"Probodoše ruke moje i noge moje" ( Psalam 22:16)

"I raspeše ga…" (Matej 23:25)

"Dele haljine moje među sobom." (Psalam 22:18)

"I kad ga raspeše, razdeliše haljine njegove i za dolamu moju bacajužreb" bacajući kocke za njih ko će šta uzeti" (Marko 15:24)

"Čuva Gospod sve kosti njegove." (Psalam 34:20)

"A onda dođoše vojnici, i prvome dakle prebiše nijedna se od njih nećeslomiti" golijeni i drugome raspetom s njim. A došavši na Isusa, kad gavideše da je već umro, ne prebiše mu golijeni" (Jovan 19:32−33)

U ovom veličanstvenom ispunjenju proročanstva, napisanim stotinamagodina pre događaja, Božji plan je izveden prema Njegovoj savršenojvolji. Kao što je Apostol Pavle rekao: "Ovoga određenim savetom ipromislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste iubiste." (Dela 2:23).

Kako je Isusova smrt mogla biti neizbežna ali ipak dobrovoljna? Postojisamo jedno objašnjenje − Božja volja je bila Njegova volja. Iako se kao

54

čovek uvijao zbog užasne agonije, On je bez obzira na to bio "postavšiposlušan do same smrti, a smrti krstove." (Filipljanima 2:8), poNjegovoj Božanskoj, večnoj volji.

Drugo, Isusova smrt je bila zamenička

To je bilo umesto drugih. Postoji i drugi razlog zašto On nije trebalo daumre: pošto je bio bez greha, smrt nije imala pravo na Njega. Smrt jerezultat greha, ali pošto Isus nije imao nijedan svoj greh, On je ondamorao da umre zbog greha drugih, zauzimajući njihovo mesto, nosećikaznu i kažnjavanje zbog njihovih greha. Ovo je potvrđeno u Staromzavetu, rečima Isusa, i učenjima Apostola:

Stari Zavet

"Ruženja onih koji tebe ruže padaju na me." (Psalam 69:9)

"Ali on bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bešena njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo." (Isaija53:5)

Isusove reči

"Kao što ni sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da dušusvoju u otkup da za mnoge." (Matej 20:28)

"I hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću ti dati za život sveta." (Jovan6:51)

Učenja Apostola

"Hristos umre za gerhe naše." (1. Korinćanima 15:3)

"Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe." (Jevrejima

55

9:28)

"Jer i Hristos postrada za nas… koji grehe naše sam iznese na telusvom na drvo." (1. Petrova 2:21 i 24)

"Jer i Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik zanepravednike." (1. Petrova 3:18)

Kada je Hristos umro na krstu, On je zauzeo mesto krivih grešnika,voljno noseći njihovu kaznu. Ovo je bio vrhunac tog plana spasenjakog je Bog postepeno otvarao kroz Starozavetne rituale i ceremonije.Tu je bila Pasha, na primer, sa zaklanim jagnjetom i pragovimapoprskanim njegovom krvlju. Noć pre Njegove smrti, Isus je proslavioPashu sa svojim učenicima, i tokom te poslednje zajedničke večere −sada nazvane "Tajna večera" − On je uzeo hleb i vino i dao imgovoreći: "Uzmite, jedite; ovo je telo moje... jer ovo je krv moja novogazaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštanja greha." (Matej 26:26i 28). Čineći ovo, On je koristio hleb i vino da pokaže da Stari zavetprolazi u korist Novog, sa Njim kao Jagnjetom čije je prolivanje krvi biloda zaštiti mnoštvo ljudi od srdžbe Božje. Ovo je ono šta je ApostolPavle mislio kada je napisao: "Jer i Pasha naša zakla se za nas,Hristos." (1. Korinćanima 5:7).

Onda, pod Starim zavetom, primetili smo veliki Dan Pomirenja, kada jesveštenik, priznavajući grehe ljudi, položio svoje ruke na glavu žrtveneživotinje, čija se smrt onda prihvatala umesto kazne za ljudskepogreške. U Novom Zavetu, Isus je "Jagnje Božje koje uze na se grehesveta" (Jovan 1:29), i Pavle kaže da Njegovom smrću "Hrist ...predadesebe za nas u prilog i žrtvu Bogu" (Efescima 5:2).

Postoje i druga dva veoma važna načina gde smrt Isusa potvrđujeStarozavetno učenje o Božjoj prirodi.

Prvo, krst otkriva Božju savršenu svetost i pravdu. Bog je rekao da

56

"prašta bezakonje" (1. Mojsijeva 34:7) i jedan od proroka kaže o Bogu:"čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zla, i bezakonja ne možešgledati." (Avakum 1:13). Jedino mešanje Boga sa grehom je osudagreha; On ga ne može podneti nikako i oseća prema njemu samopravedničku srdžbu. Sada kada je Isus umro na krstu, On je poneo nasvom telu greh i krivicu mnogih. Pavle kaže da On: "nas radi učinigrehom" (2. Korinćanima 5:21) − da je Isus, kroz Njegovu smrt postaoistinski predstavnik grešnika. Ipak, ako je ovo istina, i Bog je svet ipravedan i ne može trpeti greh , Isus je morao patiti ne samo fizičkuveć i psihičku kaznu za greh − tj. odvojenje od Boga, koja je uzvišenakazna za greh. Približavajući se trenutku fizičke smrti, Isus je zaplakao:"Bože moj ! Bože moj! Zašto si me ostavio?" (Matej 27:46). Niko senikada nije udubio u bit te predivne izjave, koja nam govori o jedinomputu kada su se prva i druga Osoba Svetog Trojstva razdvojile, i Sveti ipravedni Bog na nebu okrenuo Njegova leđa Sinu na zemlji. Isus Hrist,Bog u ljudskom obliku, umro je samo telesno, ali je takođe izdržao iispustio Božanski gnev koji je počivao u Njemu umesto onih čije jegrehe nosio. Kao što Isaija kaže: "Bio je ostavljen od Boga iožalošćen." Zastani za trenutak i razmisli o tome! Bog ne može dapređe preko zla. Sav greh − svi tvoji gresi − moraju biti kažnjeni. Bog jeBog apsolutne svetosti i krajnje pravednosti.

Drugo, krst otkriva Božju predivnu ljubav. Starozavetno otkrivenjeBožje ljubavi je postalo još jasnije u Novom Zavetu, i najjasnije odsvega je krst. Isus je rekao: "Jer Bogu tako omilje svet da je i sinasvojega jedinorodnoga dao..." (Jovan 3:16). Pavle je napisao: "Ali Bogpokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grešnici umreza nas." (Rimljanima 5:8); Jovan je dodao: "Potom poznasmo ljubavšto on za nas dušu svoju položi" (1. Jovanova 3:16) i "u ovom je ljubavne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da on pokaza ljubav k nama,i posla sina svojega da očisti grehe naše." (1. Jovanova 4:10).

Ovde je najveličanstveniji čin ljubavi u istoriji. Isus Hrist, bezgrešni SinBožiji, došao je na svet koji je On stvorio, da spasi grešne,

57

bespomoćne grešnike od kazne za njihov greh. Bio je odbačen odvećine ljudi koji su ga videli i čuli. Bogohulili su na Njega, izdali su Ga ina kraju Ga natakli na rimska vešala na mučni čin ubistva. Ipak, On jedragovoljno sve to izdržao zbog Njegove prevelike ljubavi koja je težilaoproštenju čak i Njegovim najgorim neprijateljima.

Hteo bih sada da te pitam jednostavno ali ipak ozbiljno pitanje. Koja jetvoja reakcija na Božju ljubav pokazanu u Isusovoj smrti? Pokušaj dase podsetiš iskreno kakva si ti osoba. Da li si sebičan? neiskren?nečist? ponosan? zavidan? pohlepan? neljubazan? kritičan?ljubomoran? Jedno je sigurno − nisi dao Bogu mesto koje mu sapravom pripada u tvom životu. Nisi Ga voleo svim svojim srcem,dušom, umom i snagom. Sada pogledaj na Isusa koji umire na krstu.Razmisli o fizičkoj agoniji tokom tih sati: Njegova glava je bilaprobodena trnovom krunom; Njegova leđa su bila odrana od biča kojije ostavio krvave tragove; Njegove ruke i stopala su bila probodena izakucana za drveni krst, tako da je On visio tamo potpuno go ispredogromne mase ljudi,na upeklom suncu. Onda na to dodaj patnju kojumi nikada nećemo moći razumeti − duhovna agonija odvojenja odNjegovog večnog Oca, nošenje pune težine kazne za greh. Uporeditvoj greh i Njegovu patnju − i onda se seti da je Isus patio i umro zbogNjegove prevelike ljubavi prema grešnicima.

Dozvoli mi da te pitam još jednom: koja je tvoja reakcija? Da li vidiš dasi ti lično umešan u krst? Pavle je rekao: "Sin Božji, kojemu omiljeh, ipredade sebe za mene." (Galatima 2:20). Da li možeš reći ovo? Da lireči Čarlsa H. Gabrijela imaju neko značenje za tebe?:

"Stojim zadivljen ljubavlju koju mi Isus nudi, zbunjen zbog milosti kojumi On tako slobodno predlaže; drhtim pri saznanju da je On zbogmene bio razapet − da je zbog mene, grešnika, On patio, krvario,umro. Oh, tako je divno što se On brine za mene, toliko da je umro zamene! Oh, to je divno, predivno za mene!

58

Treće, Isusova smrt je bila pobednička

Grčki filozof Aristotel je jednom rekao: "Smrt je užasna stvar, zbog togašto je to kraj." i Sir Artur Kejt je izjavio: "Ništa dalje. Život se završavakao sveća koja se topi". Milioni ljudi je izjavilo o svojim beznadežnimverovanjima, ali kada čitamo priču o Isusu mi otkrivamo da Njegovasmrt nije bila kraj; nešto je usledilo posle toga. Isus je oživeo tri danapošto je umro i bio sahranjen. Isusovo vaskrsnuće nije samo teorija,tajanstveno verovanje ili duhovna tema, već istorijska činjenica:"Hristos umre za naše grehe… bi ukopan... usta treći dan." (1.Korinćanima 15:3−4).

Dokaz je predivan.

Kada su Isusu ustanovili smrt, Njegovo telo je bilo stavljeno u grob kojije pripadao Josifu iz Arimateje. Pošto je čuo da je za Isusa biloprorokovano da će ponovo ustati posle tri dana, Pilat je postavionaoružane stražare da spreče da iko ukrade telo i raširi glasine ouskrsnuću. Da bi se duplo osigurao, grobnica je bila zapečaćenavelikim kamenom, i stavljen je na nju pečat. Izgledalo je kao da je tobilo poslednji put da je svet video Isusa, međutim, tri dana posle togadokazi su se sakupljali i vodili su k samo jednom zaključku − Isus jeustao iz mrtvih. Evo nekoliko dokaza:

(1) Grob je bio prazan. Čak su i Isusovi neprijatelji to priznali. Učenicinisu mogli da ukradu telo bez da savladaju stražare, a nije bilaprijavljena nikakva borba niti uznemiravanje.

(2) Mrtvo telo više nikada nije bilo viđeno. Da su vlasti sklonile teloonda bi oni time naveli ljude da pričaju o uskrsnuću.

(3) Isus je stalno bio viđen živ. Pojavio se najmanje jedanaest puta −Mariji Magdaleni (Marko 16:9); nekolicini žena (Matej 28:9); dvojiciučenika (Luka 24:15); desetorici učenika u gornjoj sobi (Jovan 20:19);

59

jedanaestorici učenika na istom mestu nedelju dana kasnije (Jovan20:26); jedanaestorici učenika u Galileji (Matej 28:17); učenicima naobali (Jovan 21:1); Petru (Luka 24:34); ispred 500 ljudi odjednom (1.Korinćanima 15:6); Jakovu (1. Korinćanima 15:7); i Pavlu (1.Korinćanima 15:8).

(4) Učenici su bili promenjeni. Posle raspeća oni su bili tako zbunjenida su se zatvorili "zbog straha Jevrejskoga" (Jovan 20:19). Ali, uskorosu propovedali uskrsnuće svuda, i bili su spremni pre da umru (višenjih je i umrlo) nego da se odreknu istine koju su videli svojim rođenimočima.

(5) Nedelja je bila postavljena kao dan slavljenja. Kao predaniJevreji, prvi učenici su slavili Sabat, poslednji dan u nedelji; sadapromenjen u prvi dan, dan kada je Isus ustao iz mrtvih. Samo nešto odtolike važnosti je moglo da dovede u pitanje običaj koji je poštovanvekovima.

(6) Prva crkva je cvetala u Jerusalimu. Biblija svedoči: "i množaše sevrlo broj učenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri."(Dela 6:7). Nešto zaista predivno se moralo dogoditi da je preokrenuloprotivljenje i mržnju u veru i ljubav.

(7) Mnogi eksperti nalaze da su Biblijski dokazi van svakerasprave. Evo dva od mnogih primera koje možemo citirati. Sir EdvardKlark, autoritet Dokaza, jednom je proučavao uskrsnuće, i kao rezultatnapisao: "Za mene, zaključak je ubedljiv. Svaki put sam Velikom Suduobezbedio presudu na dokaz ni približno tako prisiljen. Iskreni svedokje uvek bezazlen i prezire posledice. Dokaz za Evanđelje uskrsnuća jetakvo. Kao advokat, prihvatam ga bez rezervi kao svedočanstvoiskrenih ljudi za činjenice koje su se mogle potkrepiti dokazima", 9.Aprila 1939. rukovodilac za Pravdu Ben C. Hilard, sa Vrhovnog SudaKolorada, je predsedavao kada su izneti dokazi o Isusovom uskrsnuću.On je pažljivo razmatrao svaki legalan dokaz i na kraju dao sledeći

60

izveštaj: "Večeras su nam dati bezbrojni dokazi za činjenicu Isusovoguskrsnuća, i moramo odlučiti da je Hrist zaista ustao iz mrtvih, zaista iu istini." Isus Hrist je ustao iz mrtvih, "zaista i u istini"− slede dve stvarikao rezultat toga.

Prvo, Njegove reči su potvrđene. U Mateju 16:21 piše: "Otada počeIsus kazivati učenicima svojim da njemu valja ići u Jerusalim, i mnogopostradati od starešina i od glavara svešteničkih i književnika, i da ćega ubiti, i treći dan da će ustati". Malo kasnije, u Mateju 20:18−19, Onje rekao svojim učenicima: "Evo idemo u Jerusalim, i sin čovečiji bićepredan glavarima svešteničkim i književnicima, i osudiće ga na smrt; ipredaće ga neznabošcima da mu se rugaju i da ga biju i razapnu; itreći dan ustaće." Govoreći o svom telu u Jovanu 2:19, On je rekaoJevrejima: ''Razvalite ovu crkvu, i za tri dana ću je podignuti", i na jošnekoliko mesta je jasno predvideo Njegovo uskrsnuće. Ispunjenje ovihproročanstava Ga odvaja od običnih ljudi. Ali je Isus rekao da On"mora da ide u Jerusalim… i da ga razapnu… i da ustane treći dan".Zašto "mora"? Zato što je u Starom Zavetu prorokovano ne samorođenje i smrt Mesije, već i Njegovo uskrsnuće: "Jer nećeš ostavitiduše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi trulost." (Psalam16:10). Pavle je takođe povezao smrt i uskrsnuće Isusovo saStarozavetnim proročanstvima govoreći da: "Hristos umre za grehenaše po pismu... i da bi ukopan, i da usta treći dan, po pismu" (1.Korinćanima 15:3−4) i "A posvedočen silno za sina Božjega Duhomsvetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našemu."(Rimljanima 1:3−4).

Drugo, Njegovo delo je završeno. Nešto malo pre Njegove smrti,Isus se molio: "Oče… ja tebe proslavih na zemlji: posao svrših koji simi dao da radim." (Jovan 17:1,4). Ovaj "posao" je uključivao otkrivanječovečanstvu nešto više o Božjoj prirodi, davanje Njegovog učenja, iobuka i priprema učenika za njihov posao u prvoj crkvi, ali centralni"posao" je bio ljudsko spasenje. Ovo je jedino moglo biti zauzimanjemčovekovog mesta u odvojenju od Boga, i kada je Isus rekao: "svrših

61

posao" On je govorio o trenutku kada će On biti prikovan na krstuumesto grešnika. Kada je, pre nego je umro, rekao: "Svrši se" (Jovan19:30); to nije bio žalostan plač, već trijumf. Možda se On u tomtrenutku prisećao prvog zaveta milosti koji je načinjen sa čovekom,godina zarobljeništva u Egiptu, zaveta sa Mojsijem, davanja DesetZapovesti, mnoštva rituala i ceremonija, hiljada životinja ubijenih radiStarozavetnih žrtava, službe proroka, sveštenika i kraljeva, ipropovedanja Jovana Krstitelja. Sve ovo je ukazivalo na Njega, iNjegov život na zemlji je ukazivao na ovaj uzvišeni događaj koji sedogodio i bio spreman u Božjim mislima "od postanja sveta"(Otkrivenje 13:8). Ovo je bio trenutak istine, kada je najuzvišeniji posaobio izvršen. I kako mi znamo da je zaista izvršen? Uskrsnućem!

Dozvoli mi da ti to ilustrujem. Pre mnogo godina, naša zemlja je imalajednu vrstu kazne "zatvorenik − dužnik", na koju su bili osuđeni ljudikoji su dugovali novac. Ako slučajno nisu mogli da pronađu dužnika,onda su zatvarali onoga ko je garantovao za njega. Sada,predpostavimo da sam se ja zadužio, a onaj ko je garantovao za meneje zatvoren umesto mene, i kasnije ja ga sretnem na ulici kaoslobodnog čoveka. Tada bih bio siguran da je moj dug isplaćen, zatošto je čovek koji je bio zatvoren umesto mene sada na slobodi. Namnogo veličanstveniji način, činjenica da je Isus vaskrsao iz mrtvihdokazuje da je Božja pravda zadovoljena smrću Njegovog sina umestogrešnika. Zakon ne može više da osuđuje one za koje je Isus umro.Pavle govori da je Bog: "Izbrisavši pismo uredbe koja beše protiv nas, ito uzevši sa srijede prikova ga na krstu." (Kološanima 2:14). Uskrsnućedokazuje da je Isus efikasno izvršio posao spasenja. Njegova smrt jebila pobednička! Odmah u sledećem stihu Pavle kaže da je Isussvojom smrću: "...i svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugledslobodno, i pobedi ih na njemu." (Kološanima 2:15). To je bio trijumfBožje ljubavi i pravde nad silama zla, obezbeđujući Njegovu savršenupomoć za čovekovu krivicu i greh, i osnove po kojima čovek možepostati prevedan pred Bogom.

62

Hajdemo da sada ukratko pogledamo nekoliko načina kojima Biblijaopisuje rezultate Isusove smrti i uskrsnuća. Prepušten samom sebi,čovek je kriv, izgubljen, odvojen od Boga i krajnje bespomoćan. Šta sedešava kada se Hristova smrt i uskrsnuće primene na njega?

(1) On je opravdan. Čovek zvani Vildad je jednom postavionajzbunjujuće pitanje od svih pitanja: "Kako će čovek biti pravedanpred Bogom?" (Jov 25:4). Kako ikada može biti moguće za čoveka dabude proglašen "nije kriv" od Boga kada je rođen kao grešnik i kada jekriv za greh? Gledano sa druge strane , kako Bog može kazniti greh ionda povratiti osudu grešnika, proglašavajući ga slobodnim od krivice?Samo Bog može dati odgovor, i On je to uradio životom i smrću IsusaHrista koji je igrao ulogu čoveka. Kada Bog proglašava čovekapravednim u Njegovim očima, On to čini na osnovu života i smrtiOnoga ko je to uradio umesto njega. Neko je rekao:

Zato što je bezgrešni Spasitelj umromoja kriva duša je oslobođenajer Bog, pravedni, je zadovoljenpogledom na Njega, i oprostio mi.

Ovo je van našeg razumevanja, ali je ipak jasno učenje Novozavetnihpisaca. Apostol Pavle kaže: "Isus Hrist Gospod… koji se predade zagrehe naše, i ustade za opravdanje naše." (Rimljanima 4:24−25); onpiše o onima koji se "opravdaste imenom Gospoda našega IsusaHrista" (1. Korinćanima 6:11); i takođe "blagodat i čovekoljublje spasanašega Boga" kojom se "opravdasmo blagodaću njegovom" (Titu3:4,7). Objašnjavajući značenje reči "opravdan", neko je rekao da toznači "kao da nikada nisam zgrešio": ali ipak znači i mnogo više odtoga. Kada je čovek proglašen opravdanim od Boga, Bog ne samo daga računa kao onog ko "nije kriv", već i kao pravednog u Njegovimočima. Bog tretira opravdanog čoveka kao jedno sa Hristom i zato svoHristovo delo pripada njemu kao da je to njegovo. Dobiti Hristove smrtisu njegove kao i one iz Njegovog života. Hristova smrt pokriva kaznu

63

za svu njegovu neposlušnost, dok Hristova pravednost − Njegovausaglašenost sa Očevom savršenom voljom − je pravednost koju Bogpoklanja svakom verniku. Što se kazne tiče, Bog gleda na smrtHristovu i kaže: "Dovoljno je"; što se tiče našeg prihvatanja, Bog gledana Hristovu poslušnost i kaže: "Zadovoljan sam". Kao rezultat, grešniknije samo pošteđen kazne već je i doveden u zajednicu sa Bogom. Onnije samo oslobođen iz zatvora, već je dobrodošao u srce porodice kaodete Božje. Apostol Pavle kaže: "Opravdavši se dakle verom, imamomir sa Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista. Kroz njega i pristupnađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjemslave Božje." (Rimljanima 5:1−2).

Kako je ovo divno! − i sve to zbog predivne ljubavi Gospoda IsusaHrista prema nezaslužnim grešnicima.

(2) On je otkupljen. Isus je učio da je On došao da oslobodi ljude, ikada su ga pitali zašto je to bilo potrebno, On je odgovorio: "Zaista,zaista vam kažem da je svaki koji čini greh rob grehu." (Jovan 8:34).Apostol Petar je takođe rekao da su ljudi "robovi pogibli", dodajući "jerkoga ko nadvlada onaj mu i robuje." (2. Petrova 2:19). Čovek ne samoda je rođen grešan, već je i zarobljen grehom da se ne može samosloboditi. On je vezan svojom grešnom prirodom sebičnim,bezbožnim željama njegovog srca. Ovo je pozadina jedne od najvećihreči u Bibliji − "otkupljenje". Otkupiti znači osloboditi plaćanjem cene (obično se to zove otkupnina), i ovo nas dovodi do jedne od najdivnijihistina u Novom Zavetu. Isus objašnjava svrhu Njegovog dolaska nasvet govoreći: "Jer sin čovečiji nije došao da da mu služe, nego dasluži, i da da dušu svoju u otkup za mnoge." (Marko 10:45), i Pavle topodvlači ponovo i ponovo. On kaže da: "posla Bog sina svojegajedinorodnoga, koji je rođen od žene i pokoren zakonu, da iskupi onekoji su pod zakonom" (Galatima 4:4−5); i da "spas naš Isus Hrist koji jedao sebe za nas da nas izbavi od svakoga bezakonja." (Titu 2:13−14).On govori o onima koji "opravdaće se zabadava blagodaću njegovom,otkupom Isusa Hrista." (Rimljanima 3:24); on kaže da "Hristos je nas

64

iskupio od kletve zakonske postavši za nas kletva." (Galataima 3:13).On opisuje Gospoda Isusa Hrista kao Božjeg dragog sina: "U komeimamo izbavljenje krvlju njegovom" (Kološanima 1:13−14), i kao"ljubaznome,u kome imamo izbavljenje krvlju njegovom" (Efescima1:6−7). Apostol Petar potvrđuje ovu istu istinu: "Znajući da sepropadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste… nego skupocenom krvljuHrista, kao bezazlena i prečista jagnjeta." (1. Petrova 1:18−19).

Evo još jednog rezultata Hristove zadivljujuće smrti. Ljudi, rođeni uropstvu greha, su oslobođeni od strane Boga otkupninom krviNjegovog Sina, Gospoda Isusa Hrista.

(3) On je izmiren sa Bogom. Biblija uči da čovek nije samo grešnikveć je i Božji neprijatelj. Apostol Pavle piše onima koji: "ste nekad bilineprijatelji u zlim delima." (Kološanima 1:21); on gleda nazad na svojživot i kaže: "bili smo neprijatelji" (Rimljanima 5:10); i uči da: "telesnomudrovanje neprijateljstvo je Bogu" (Rimljanima 8:7). Apostol Jakovkaže: "Ne znate li da je prijateljstvo ovoga sveta neprijateljstvo Bogu?Jer koji hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božji postaje." (Jakov4:4). Ovo je jedna od najozbiljnijih izjava u Bibliji. Možda bi želeo dastaneš na trenutak i razmisliš o tome. Da li je ovo zaista tako za tebe?

Jedini način kojim bi čovek mogao biti izmiren sa Bogom jeotklanjanjem osnovnog razloga neprijateljstva − njegov greh − i to jenešto što on ne može sam uraditi. Jedini odgovor leži u smrti Hristovojkojom je greh otklonjen i Pavle kaže: "Opravdavši se dakle verom,imamo mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista" (Rimljanima5:1) i nekoliko stihova kasnije: "Jer kad smo se pomirili s Bogom smrćusina njegova dok smo još bili neprijatelji." (Rimljanima 5:10). Kojapromena! Nekada Božji neprijatelji, sada Njegovi prijatelji, sa razlogomneprijateljstva otklonjenim zauvek!

(4) Njemu je oprošteno. Oproštenje je nazvano "moždanajveličanstvenija reč u Engleskom jeziku". Kada na primer, nastane

65

prepreka između nas i nekog drugog, mi onda tražimo njihov oproštaj.Koliko onda čovek mora da zna o Božjem oproštaju, protiv koga jepočinio bezbroj greha? I Bog daje ovo obećanje u Novom Zavetu: "Jerću im oprostiti bezakonja njihova, i greha njihovih neću više pominjati."(Jeremija 31:34). Isusova smrt je dala osnovu za obećanje dato zavreme ''Tajne'' večere na kojoj je On govorio: "Jer je ovo krv mojanovoga zaveta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja greha"(Matej 26:28).

Opet, pisci Novog Zaveta se slažu. Pavle kaže da u Hristu: "imamoizbavljenje krvlju njegovom, i oproštenje greha, po bogatstvu blagodatinjegove" (Efescima 1:7), i nastavlja: "Bog u Hristu je oprostio vama"(Efescima 4:32). Propovedajući o Hristovom uskrsnuću, on kaže: "Takoda vam je na znanje, ljudi braćo! Da se kroza nj vama propovedaoproštenje greha" (Dela 13:38). Petar kaže da je Isus ustao iz mrtvihda da: "oproštenje greha" (Dela 5:31), i Jovan piše: "Opraštaju vam segresi imena njegova radi." (1. Jovanova 2:12).

Kakvo predivno iskustvo! − čovek bi trebao znati da su njegovi gresipotpuno oprošteni, zato što ih je Bog toliko udaljio da oni nikada višene mogu biti vraćenim. 1874. ubrzo posle užasne katastrofe koja jepogodila porodicu čikaškog advokata H. G. Spaforda, čije je četvorodece ubijeno kada je brod "Ville de Hauvre" potonuo, on je napisaopesmu govoreći o njegovoj dubokoj ličnoj veri u Boga. U jednom odstihova on je pronašao radost u potpunom oproštenju greha u Hristovojsmrti:

Moj greh − oh, trenutak ovih predivnih misli!Moj greh −ne delom, već u celosti,je prikovan na Njegovom krstu, i ja ga ne nosim više:Hvali Gospoda, hvali Gospoda, dušo moja!

(5) On prima dar večnog života. Biblija uči da posle ovog života sviljudi će doći na dan suda − "Tako će dakle svaki od nas dati Bogu

66

odgovor za sebe" (Rimljanima 14:12). Od ovog suda, pod kontrolomGospoda Isusa Hrista, svi ljudi će poći u jednu od dve večne sudbine.Neki će biti primljeni u Božje prisustvo, sa kim će živeti večno bezgreha, tuge ili bilo kakvog razočarenja. Biblija ovo naziva "nebo". Sviostali će "primiti muku, pogibao večnu od lica Gospodnjega i od slavenjegove." (2. Solunjanima 1:9), i živeće večno u stanju neopisivepatnje, očaja i mučenja, koje Biblija naziva "pakao". Govoreći oNjegovom autoritetu da izvrši krajnji sud nad svim ljudima, Isus jegovorio o danu kada: "će svi koji su u grobovima čuti glas sinaBožjega, i izaći će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činilizlo u vaskrsenjue suda." (Jovan 5:28−29).

Ali u Isusovoj smrti i vaskrsnuću, mogućnost greha i straha od suda suotklonjeni darom večnog života ovde i sada. Isus je rekao: "Zaista,zaista vam kažem: ko moju reč sluša i veruje onome koji je meneposlao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti uživot." (Jovan 5:24) i opet: "Zaista, zaista vam kažem: koji veruje umene ima život večni." (Jovan 6:47).

Govoreći o ovome Pavle kaže: "Jer je plata za greh smrt, a dar Božji ježivot večni u Hristu Isusu Gospodu našemu." (Rimljanima 6:23), ikasnije izjavljuje pobedonosno: "Nikakvog dakle sad nema osuđenjaonima koji su u Hristu Isusu." ( Rimljanima 8:1). Pavle je znao da jefizička smrt nešto "ljudima određeno" (Jevrejima 9:27) − ali uskrsnućeIsusa Hrista je tu smrt lišilo moći. Pogledaj kako se oslobađa straha itame zbog kojih su neki okupljeni oko grobova:

"Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtnoda se obuče u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obuče uneraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbitiona reč što je napisana: pobeda proždre smrt. Gde ti je smrti, žalac?Gde ti je, pakle, pobeda?A žalac je smrti greh, a sila je greha zakon. ABogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista."1. Korinćanima 15:53−57.

67

Čovek zbog koga je Isus Hrist ispunio zakon, i zbog čijih je greha Onumro na krstu, se ne plaši pakla, osude niti smrti, jer mu je Hrist daodar večnog života. Pavle kaže: "Mnogo ćemo dakle, većma biti kroza njspašeni od gneva kad smo se sad opravdali krvlju njegovom."(Rimljanima 5:9). Telesna smrt, iako ćemo je iskusiti, ne vodi više kavečnom mučenju, već do večne pobede u prisustvo živoga Boga.

Ovde, onda, u osobi i delu Isusa Hrista, je Božji odgovor čovekovojpotrebi, jedinom načinu po kome čovek može biti opravdan, otkupljen,izmiren s Bogom, oprošten i darovan večnim životom.

68

V. POTREBA

V. POTREBA

Životom, smrću i vaskrsenjem Gospoda Isusa Hrista, Bog je daosavršeni odgovor čovekovoj najvećoj potrebi.

Ali nisu svi našli odgovor. Većina ljudi je još uvek izgubljeno u njihovomgrehu, i daleko su od Boga.

Šta je potrebno da Božji odgovor postane stvaran u ljudskom životu iiskustvu?

Da kažem lično i direktno, šta je tebi potrebno da budeš pravedan predBogom − da postaneš pravi Hrišćanin − da uđeš u Božje kraljevstvo iporodicu? Odgovor u Bibliji nalazimo u dve Isusove izjave:

"Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videticarstva Božjega" (Jovan 3:3)

"Zaista, zaista vam kažem: ako se ne povratite i ne budete kao deca,nećete ući u carstvo nebesko." (Matej 18:3)

Pre nego možeš videti "carstvo Božje", ili "ući u carstvo nebesko",moraš biti "nanovorođen", i moraš biti "obraćen". Ovo je neophodnopre nego postaneš pravedan pred Bogom. Hajde da bliže pogledamošta to znači.

Prvo, moraš biti nanovorođen

Isus je ovo rekao čoveku Nikodimu. Nikodim je počeo svoje obraćenjetako što je slavio Isusa za sve predivne stvari koje je On činio, i

69

priznavao ga da On mora biti:"učitelj od Boga došao" (Jovan 3:2), ali jeIsus upao u njegove rečenice i misli i došao pravo do korena stvari −"Ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božjega." Nikodimje bio zbunjen. "Kako se može čovek roditi kada je star?" pitao je on."Može li ući po drugi put u utrobu matere svoje i roditi se?" (4. stih).Kada pogledamo, njegovo nerazumevanje je bilo začuđujuće. Poslesvega, Nikodim je bio "čovek među Farisejima" (stih 1), i zbog togapreterano religiozan. Fariseji su verovali u postojanje jednog istinitogim svetog Boga, i u istinu Njegovog zakona otkrivenog u StaromZavetu. Oni su verovali da je svaki čovek moralno odgovoran Bogu ipraktikovali su striktno poštovanje stotina zakona i tradicija radipodizanja čovekovih moralnih standarda.

I Nikodim nije bio običan Farisej; on je bio "čovek među Farisejima"(stih 1), ili, kao što je Isus rekao: "Učitelj Izrailjev" (stih 10). On je biojedan od vodećih religioznih učitelja svog vremena, i proveo je svojživot učeći i predavajući religiju, tražeći da nađe i sledi istinu i da jeprenese na druge. Ali, on čak nije ni počeo da shvata šta je Isus mislio!On nije mogao "videti" istinu; on je bio duhovno slep. Ovo je upravoBiblijski opis ljudi koji nisu pravedni pred Bogom. Apostol Pavle kaže:"U kojima Bog sveta ovoga oslepi razume nevernika, da im ne zasvetlividelo jevanđelja slave Hristove, koji je obličje Boga."(2. Korinćanima4:45). − Ovo oblašnjava zašto su čak i inteligentni i učeni ljudi zbunjeniučenjem Biblije, i posebno sa porukom Evanđelja o smrti i uskrsnućuHristovom. Oni ne mogu to da vide. Za neke to je budalaština, za nekemisterija, a za sve one koji nisu "nanovorođeni" je beznačajno. "Atelesni čovek ne razume što je od Duha Božjega; jer mu se čini ludost ine može da razume, jer treba duhovno da se razgleda." (1.Korinćanima 2:14).

Ali, ovo se tiče tebe. Ako počneš sa čitanjem ove knjige tražeći Boga, tisi krajnje nesposoban da razumeš čak i najjednostavniju duhovnuistinu, zato što si duhovno slep. Ali, Bog može da otvori tvoje slepe očida vidiš duhovnu istinu i ništa nije važnije od toga da se zaustaviš i

70

moliš se, da svojim rečima zatraži od Boga ovde i sada da ti otvori oči.

Sada se vrati na Jovana 3 i vidi kako Isus odgovara na Nikodimovopitanje o nanovo rođenju: "Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo nerodi i vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje." (5. stih). Akočovek želi da uđe u carstvo Božje onda mora da se ponovo rodi, tojest, da bude rođen "od Duha", drugim rečima, od Boga, jer "što jerođeno od tela, telo je; a što je rođeno od Duha, duh je." (stih 6). Reč"telo" ovde znači grešna ljudska priroda, i vraća nas na Adama i Evu.Seti se da je njihov greh doveo do duhovne smrti (odvojenja od Boga) ida su Adamova deca onda bila rođena "po obličju njegovu, kao što jeon." (1. Mojsijeva 5:3), tako da su svi njegovi potomci rođeni grešni poprirodi i kao rezultat toga bili su grešni u praksi.

Čovekov problem, onda, leži u njegovom rođenju. Rođen sa grešnomprirodom on ne može da živi samo po toj prirodi. "Ono što je rođeno odtela, telo je." Grešna priroda ne može biti duhovna, ona samo možeproizvesti ono šta je ona. Drugim rečima, čovek je duhovnomrtvorođen. On nije samo duhovno slep, bez vida, već je duhovnomrtav, bez života. Šta slep čovek može učiniti da povrati svoj vid?Ništa! Šta mrtav čovek može učiniti da oživi svoj leš? Ništa! I tvojisopstveni napori ti nikada neće omogućiti da vidiš ili uđeš u kraljevstvoBožje. Ti si rođeni grešnik, i ostavljen sam sebi, grešnik ćeš uvek i biti.Tvoj problem je previše pustio korene da ti nešto možeš uraditi. Tvojproblem ne leži u tvojim okolnostima, već u tvojoj prirodi. Greh nijekožna bolest, već bolest srca. "Što je rođeno od Duha, duh je." Ovdeprva reč "Duh"se koristi za Boga, Svetog Duha, a druga reč "duh" značiduhovni život. Samo Bog može da da čoveku potrebno duhovnorođenje, i kada to učini njegova priroda je reprodukovana. Ovo rođenjetakođe kontroliše karakter života koji sledi. Nanovo rođen čovek je novičovek. "A što je rođeno od Duha, duh je."

Ova promena se ne bi desila čak iako bi se čovek vratio u majčinumatericu i bio rođen stotinama puta. Njegov problem bi ostao.

71

Grešnikova potreba nije drugo rođenje, već nanovo rođenje; nijeobnovljenje starog života, već osnivanje novog života − čudom kojesamo Bog Sveti Duh može učiniti.

Biblija je jasna o ovome.

Božje obećani blagoslov ljudima u Novom Zavetu je bio: "Metnućuzavet svoj u njih, i na srcu njihovu napisaću ga." (Jeremija 31:33); "Idaću im jedno srce i nov duh metnuću u njih." (Jezekilj 11:19); "I daćuvam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas… i duh svoj metnuću uvas." (Jezekilj 36:26−27).

Gospod Isus Hrist je učio da je On došao da donese ovaj novi, duhovniživot: "Ja dođoh da imaju život i izobilje" (Jovan 10:10); "Ja samvaskrsenje i život…" (Jovan 11:25); "Ja sam put, istina i život; nikoneće doći k ocu do kroza me." (Jovan 14:6).

Apostoli su takođe učili da je ovaj novi, duhovni život, najbitniji. Pavlekaže: "Jer u Hristu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, negonova tvar." (Galatima 6:15); i opet: "I vas koji ste bili mrtvi u gresima i uneobrezanju tela svojega, oživljeo je sa njim…" (Kološanima 2:13); onkaže da je Hrišćanin osoba: "sazdana u Hristu" (Efescima 2:10); i da:"… ako je ko u Hristu, nova je tvar." (2. Korinćanima 5:17). Na kraju,Jovan piše: "I ovo je svedočanstvo da nam je Bog dao život večni; iovaj život večni u sinu je njegovom. Ko ima sina Božjega ima život, konema sina Božjega nema života." (1. Jovanova 5:11−12).

Ovo pokazuje da je nanovo rođenje tesno povezano sa životom, smrćui uskrsnućem Isusa Hrista, i to je Božji način da pokaže čoveku šta jeHrist učinio za njega.Kada je čovek nanovo rođen on može reći "sinBožji, kojemu omiljeh i predade sebe za mene." (Galatima 2:20).

Da ovo rezimiramo, možemo reći sledeće tri stvari o nanovorođenju:

72

Prvo, to je misterija − ni jedan čovek ne može to razumeti. Kao što jeIsus rekao Nikodimu: "Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a neznaš otkuda dolazi i kuda ide: tako je svaki čovek koji je rođen odDuha" (Jovan 3:8). U ostvarenju novog rođenja Bog kao Kralj, izvršavaNjegovu Božansku volju kao Gospod svih stvorenja, uključujući novastvorenja. Jovan kaže da su Hrišćani oni "koji se ne rodiše od krvi, niod volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga!" (Jovan 1:13).

Drugo, to je "morati" − Isus je to naglasio Nikodimu: "Ne čudi se što tirekoh: moraš se nanovo roditi." Nema drugog rešenja. Jedini odgovorna duhovnu smrt je duhovni život. Jedini način da se otpočne duhovniživot je duhovnim rođenjem. Bez nanovorođenja čovek je bez Boga,bez neba, bez oproštenja, bez mira i bez nade. Nanovorođenje je"morati" za tebe. To je jedini način kojim možeš biti doveden iz smrti uživot.

Treće, to je čudo − Mi živimo u dobu začuđujućih napretka u nauci itehnologiji, i to je posebno pokazano na polju medicine. Tehnikeoperisanja se poboljšavaju svake godine, i transplantacija raznihtelesnih organa je sada svakidašnja stvar. Ali ipak, čovek ne može dasebi da novo duhovno srce i novu stalnu promenu njegove prirode. Zato je potrebno čudo, koje samo Bog može izvesti: čovek mora biti"rođen od Duha". Da li vidiš lični uticaj ovoga na tebe? Za tebe, dabudeš pravedan pred Bogom je potrebno čudo! Ti nikako ne možešdoprineti ovom, ništa ne možeš učiniti da to zaslužiš, to nikako nemožeš kontrolisati, ne možeš zaključiti nikakvu pogodbu da bi to dobio.Pavle kaže: "Tako dakle niti stoji do onoga koji hoće, ni do onoga kojitrči, nego do Boga koji pomiluje." (Rimljanima 9:16).

Jedino što možeš učiniti je da se prepustiš milosti Božjoj, prizoveš Ga,zavapiš k Njemu. Reci mu tvoju potrebu, tvoj greh, tvoj neuspeh, tvojeneverstvo. Zatraži Njegovu milost. Zatraži čudo! Hrist je umro zagrešnike, zato dođi kao grešnik. Zatraži od Njega da ti da novo srce,novo rođenje, novi život! − i dok se moliš, seti se Božjeg obećanja − "I

73

tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim."(Jeremija 29:13).

I ne samo da moraš biti nanovorođen:

Drugo, moraš biti obraćen

"Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvonebesko." (Matej 18:3).

Veoma je važno da ovde primetiš tesnu povezanost izmeđunanovorođenja i obraćenja. U nanovorođenju, Bog se ponašanezavisno, stavljajući Njegovu Božansku prirodu u čovekovu dušu, idovodeći tog čoveka u novi život. Obraćenje sledi nanovorođenje, kadačovek kao rezultat novog načina života koji je stavljen u njega, poštujeEvanđelje sa pokajanjem i verom.

Reč "pretvoren / obraćen" se stalno koristi u svakodnevnom životu.Kada sobu pretvorimo u radionicu, gas u struju, čvrsto se pretvara utečno, nedostatak se pretvara u višak − i uvek se misli na radikalnupromenu. U Bibliji to znači okretanje od starog načina života premanovom načinu života. Povezujući ovo sa nanovorođenjem, neko jerekao da osoba koja se nanovo rodi treba da "započne život sa novomvezom sa Bogom; sa Njegovim načinom razmišljanja, osećaja idelovanja sa pogledom na duhovne stvari, bude podvrgnut korenitoj istalnoj promeni". Pavle je podsetio Hrišćane u Solunu da, pošto su čuliEvanđelje: "kako se obratiste Bogu od idola i da služite Bogu živu iistinu." (1. Solunjanima 1:9).

Veoma je važno da ovde primetiš da su se oni okrenuli od idola kaBogu − jer su ovo dva dela u istinskom obraćenju. Prva od njih,okretanje od greha, se zove pokajanje, a druga, okretanje k Bogu sezove vera. Isus je počeo svoju službu "propovedajući Evanđelje ocarstvu Božjemu i govoreći: iziđe vreme i približi se carstvo Božje;

74

pokajte se; verujte Evanđelje." (Marko 1:14−15). Pavle je takođepoveza ove dve stvari kada je rekao vođama crkve u Efesu, da jenjegovo propovedanje teralo na "pokajanje k Bogu i veru u Gospodanašega Isusa Hrista" (Dela 20:21).

Pre nego pogledamo na njih posebno, dopusti mi da naglasimčovekovu odgovornost prema pokajanju i veri! To nije neko nejasnosavetovanje ili nezvanična pozivnica, već određena zapovest.Propovedajući ljudima u Atini, Pavle je rekao: "Bog sad zapoveda svimljudima svuda da se pokaju" (Dela 17:30), dok Jovan kaže: "I ovo jezapovest Njegova, da verujemo u ime sina njegova Isusa Hrista." (1.Jovanova 3:23). Da bi bio pravedan pred Bogom, moraš se pokajati imoraš imati veru u gospoda Isusa Hrista.

1. Pokajanje. Potreba za pokajanjem je svakako očigledna. Biblijakaže "Svi mi kao ovce zađosmo; svaki nas se okrenu svojim putem"(Isaija 53:6). Da bi ovo primenio lično na sebe, ti si se okrenuo odBoga, otišao svojim putem, živiš svoj život, sam donosiš odluke, sam sisvoj gospodar i tražiš svoja uživanja. To je razlog zašto se morašpokajati. Ti se okrećeš od Boga, i ideš u pogrešnom pravcu. Ukoliko nepromeniš pravac otići ćeš u propast. Kada je Isusu rečeno za smrtnekoliko Galilejaca koji su se borili sa Rimskim vijnicima, On jeupozorio: "Ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti." (Luka 13:3).Onda je nastavio podsećajući ih na incident u Silomu gde je 18 ljudipoginulo kada je na njih pala kula, dodajući: "Mislite li da su oninajkriviji bili od sviju Jerusalimljana? Ne, kažem vam, nego ako se nepokajete, svi ćete tako izginuti." (Luka 13:4−5). Njegova poruka je ovdeočigledna. Ovi događaji su podsetili ljude da je život kratak a smrtsigurna − i oni nisu bili spremni da umru! Oni nisu bili pravedni predBogom. Ukoliko se nisu promenili, otići će u pakao, i biće zauvekodvojeni od Boga. Tvoja potreba je veoma hitna − danas! Božjazapovest za pokajanje je data u svetlu činjenice da: "Jer je postaviodan u koji će suditi vasionome svetu po pravdi." (Dela 17:31). Ali, šta jepokajanje?

75

Pokajanje nije samo žaliti, ili sažaliti se na samog sebe. To je veomačesto samosažaljenje ili lično razočarenje zbog nečeg lošeg što siučinio i što je dovelo do razočarenja ili neugodnosti.

Pokajanje nije samo odlučnost ili određenje da radiš nešto bolje ubudućnosti. To može biti tako uzaludno. Obećavajući bilo sebi ili Boguda ćeš pokušati bolje od sada, nije pokajanje.

Pokajati se znači okrenuti se od greha i to uključuje promenu misli,promenu srca i promenu volje, i to možemo ispitati čitajući dva vrlopoznata teksta. Prvi je Psalam 51, Davidova molitva, poznata kao"Psalam pokajanja". Drugi je priča o Izgubljenom sinu, u Luci15:11−31, u kojoj se govori o mladiću koji je otišao od kuće sa svojimdelom nasledstva i potrošio ga u stranoj zemlji.

(1) Promena misli. David i Izgubljeni sin − oni su bili krivi zbog zavisti,neiskrenosti, sebičnosti, kukavičluka, preljube i ubistva, ali na kraju sudošle reči koje su obeležile prekretnicu u njihovim životima. Davidkaže: "Jer ja znam prestupe svoje" (Psalam 51:3), a Izgubljeni sinkaže: "Sagreših" (Luka 15:18). Ovo iskreno priznanje lične krivice jepočetak pokajanja, bez kojeg čovek ne može ići dalje. Isus je rekao:"Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni " i dodao "Jer ja nisam došao dazovem pravednike no grešnike na pokajanje." (Matej 9:12−13). Morašspoznati svoju moralnu bolest pre nego budeš izlečen, priznati svojukrivicu pre nego ti bude oprošteno, priznati da grešiš pre nego možešbiti pravedan. I to je promena uma! Po prirodi, čovek je isuvišeponosan da prizna svoju krivicu i profesionalac je u pronalaženjuopravdanja za svoje greške. On krivi svoju prošlost, okolnosti, roditelje,nedostatak obrazovanja, ili pokazuje na neuspehe drugih i pokušavada pobegne u gužvi. Ali Bog zahteva ništa manje no istinu, i pokajanjepočinje spoznanjem da je Bog u pravu, da ti grešiš, da je On pravedana ti si grešnik. Jedan mladić mi je rekao: "Ja znam da zaslužujem daidem u pakao." To nas dovodi do drugog elementa u pokajanju, koje je:

76

(2) Promena u srcu. Pokajanje nije samo spoznanje greha − to takođeuključuje bol zbog greha, koji dolazi od shvatanja ne samo ličnenečistoće, već dobrote i svetosti Boga. Vidi kako je to naglašeno u onadva teksta. David vapi k Bogu: "Samom tebi zgreših, i na tvoje oči zloučinih." (Psalam 51:4); i Izgubljeni sin: "Oče zgreših nebu i tebi, i većnisam dostojan nazvati se sin tvoj." (Luka 15:21). U oba slučaja postojiduboka tuga, ne samo zbog prirode njihovih pogrešaka, već zato štosu oni sada shvatili gnusnost njihovih greha u Božjim očima. Istinskopokajanje prouzrokuje žaljenje zato što čovek shvata da je njegov grehuprljao njega i prkosio Bogu. Pogledaj kako Pavle pravi razliku izmeđuistinskog i lažnog žaljenja zbog greha: "Ali se sad radujem, ne što bistežalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje: jer se ožalostiste poBogu… Jer žalost koja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje, zakoje se nigda ne kaje; a žalost ovoga sveta smrt donosi." (2.Korinćanima 7:9−10).

Da li si ti doživeo tu promenu srcu? Da li shvataš prljavštinu svoggreha u Božjim očima? Da li shvataš užasnu istinu da si ne samoprekršio Njegov zakon već si ožalostio Njega?

Čarls Vesli je znao koliko je ovo važno za istinsko pokajanje kada jenapisao:

"Ukorom Tvog Duha, Gospodesvi moji gresi su otkriveni,Dopusti mi da vidim, i da osetim.Grehe protiv Tvog svetla i ljubavi;Gresi koji su razapeli mog Boga,ponovo prosuli Njegovu dragocenu krv."

Onda, pokajanje takođe uključuje:

(3) Promena volje. U svojoj knjizi "Suočavanje sa činjenicama ipronalaženje Vere", Frederik P. Vud je napisao: "Volja je odlučujući

77

faktor u svemu što radimo. U svakoj sferi života ona predstavljaalternative". To se vidi u naša dva teksta. David se molio: "Smiluj se name, Bože… Operi me dobro od bezakonja mojega, i od greha mojegaočisti me, i biću belji od snega... Učini mi, Bože, čisto srce, i duh pravponovi u meni." (Psalam 51:1−2, 7, 10); dok Izgubljeni sin " ustavši iotide ocu svojemu" ( Luka 15:20). David je svojim rečima, Izgubljeni sinsvojim delima pokazao promenu volje. To je bila istinska volja, nesamo da bi prošlost bila oproštena već i da bi budućnost bilapromenjana. Ovo je najvažnije. Isaija kaže: "Neka bezbožnik ostavisvoj put, i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, ismilovaću se na nj, i k Bogu našemu jer prašta mnogo." (Isaija 55:7).Pogledaj redosled! Čovek mora ostaviti svoje grehe pre nego ih Bogoprosti. Biblija kaže: "Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi meuslišio Gospod." (Psalam 66:18). Mi se ne možemo šaliti sa Bogom.On zahteva pokajanje od greha, a ne samo žaljenje zbog greha.Jednom sam razgovarao sa dvojicom mladića koji su postavljali punopitanja o Bogu, religiji, Bibliji, Hrišćanstvu… Izgledalo je da imaju punointelektualnih problema, ali posle tog ispitivanja ja sam uvideo koji jenjihov problem, kada sam ih pitao" Kada bih mogao da vam damzadovoljavajuće odgovore na sva vaša pitanja koje ste postavili, da libiste onda želeli da postanete Hrišćani, ako bi to značilo promenuvaših života? "Ne "odgovorili su oni − i to je odmah otkrilo njihov praviproblem. Oni su možda priznali svoj greh, čak su i možda osetili nekuvrstu žaljenja, ali oni u stvari nisu bili voljni da promene pravac njihovihživota, čineći Božju volju njihovom željom.

Da li si ti to učinio? Nema bežanja od ovog pitanja, zbog toga što uovom trenutku sve zavisi od tvog odgovora na ovo pitanje. Niko nemože biti pravedan pred Bogom ukoliko nije obraćen, niko ne može bitiobraćen ukoliko se nije pokajao, niko se ne može istinski pokajatiukoliko nije voljan da se odvoji od greha. Tako da je pokajanje izapovest i uslov. Da li si se pokajao? Da li si se okrenuo od svojihgreha u istinskom žaljenju? Da li si učinio istinski prekid sa njima? Dokrazmišljaš o ovome, imaj na umu da iako je pokajanje uslov koji moraš

78

ispuniti, to je takođe dar od Boga! Iako si ti odgovoran za pokajanje, toje milost koju Bog daje! Petar je propovedao da je Isus ustao iz mrtvih ibio "uzvišen za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oproštenjeod greha." (Dela 5:31). U priči o obraćenju Rimskog vojnika Kornelija,čitamo : " Dakle, i neznabošcima Bog dade pokajanje za život." (Dela11:18). Pavle je rekao Timoteju da propoveda Evanđelje verno ipažljivo čak i neprijateljima, u nadi da im Bog "da pokajanje zapoznanje istine" (2. Timoteju 2:25).

Kako je ovo divno! Ništa te ne zadržava od pokajanja u ovom trenutku.Ako sumnjaš da li si se ikada istinski pokajao, onda pitaj Boga da tipomogne da to uradiš. Biblija uči da Bog "neće da iko pogine, nego dasvi dođu u pokajanje" (2. Petrova 3:9), i ovde se najjasnije vidi da jeHristova smrt na krstu uzvišeni motiv za tebe da se okreneš od greha."Ne znaš li da te dobrota Božja na pokajanje vodi?" (Rimljanima 2:4).

Pokajanje je, onda, jedna stana obraćenja. Druga strana je:

2. Vera. Sada smo došli do vrhunca svega što smo videli, prema čemusmo išli od prve stranice. Po matematičkoj koincidenciji, centralni stih uBibliji je Psalam 118:8 koji kaže: "Bolje je uzdati se u Gospoda nego lise oslanjati na čoveka". Ovo usresresđuje našu pažnju na činjenicu davera, ili "uzdanje u Gospoda" je jedan od najosnovnijih principa uBibliji. Ne postoji drugi način za čoveka da bude pravedan predBogom. Pisac Jevrejima kaže: "A bez vere nije moguće ugoditi Bogu"(Jevrejima 11:6). Čovek može doći Bogu bez ikakve velikeinteligencije, bogatstva, ili visokog društvenog uspeha; on svakakomože doći Bogu bez rituala i ceremonija, sveštenika ili ispaštanjagreha, ali ne može doći bez vere. Dr W. H. Grifit je rekao: "Vera je našodgovor Božjem otkrivenju; veza između Boga i čoveka, i kanal svihBožanskih blagoslova."

Važnost vere je naglašena kroz celu Bibliju, i različiti oblici reči "vera"se javljaju preko 500 puta samo u Novom Zavetu, ili približno dva puta

79

u svakoj glavi. Skoro svaki put se ne odnosi centralno na Boga, većposebno na Gospoda Isusa Hrista kao Onog koji "jedanput za grehenaše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu" (1.Petrova 3:18). Evo nekoliko načina gde možemo videti važnost vere uNovom Zavetu:

Prvo, Isus je stalno govorio da čovek mora verovati ako želi da budepravedan pred Bogom: "Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svojegajedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da imaživot večni". (Jovan 3:16); "Koji njega veruje ne sudi mu se, a koji neveruje već je osuđen, jer ne verova u ime jedinorodnoga sina Božjega."(Jovan 3:18); "Ko veruje sina ima život večni, a ko ne veruje sina, nećevideti života, nego gnev Božji ostaje na njemu." (Jovan 3:36).

Drugo, Apostoli su učili da je vera u Hrista najvažnija. Kada je tamničaru Filipima pitao Pavla šta mu valja činiti da se spasi (da bude pravedanpred Bogom), Pavle je odgovorio: "Veruj Gospoda Isusa Hrista ispašćeš se ti i sav dom tvoj" (Dela 16:31); Petar je rekao da: "ko njega(Isusa) veruje neće se postideti" (1. Petrova 2:6); dok je Jovan napisaou svom Evanđelju: "Da verujete da je Isus jest Hrist, sin Božji, i daverujući imate život u ime u ime njegovo." (Jovan 20:31).

Treće, svi duhovni blagoslovi smrti i uskrsnuća Hristova se dobijajukroz veru. Videli smo već neke od njih: opravdanje, otkupljenje,pomirenje, oproštenje i večni život. Vidi kako je vera potrebna da sedobije svaka od njih:

Opravdanje: Pavle kaže: "Mislimo dakle da će se čovek opravdativerom." (Rimljanima 3:28)

Otkupljenje: Pavle objašnjava da iako: "Svi sagrešiše i izgubili suslavu Božju", ima i onih koji "će se opravdati zabadava blagodaćunjegovom, otkupom Isusa Hrista, kojega postavi Bog očišćenje verom."(Rimljanima 3:23−25)

80

Izmirenje: "Opravdavši se dakle verom, iamamo mir s Bogom krozGospoda svojega Isusa Hrista." (Rimljanima 5:1)

Oproštenje: A Isus joj reče: "Opraštaju ti se gresi… vera tvoja pomožeti." (Luka 7:48, 50)

Večni život: Isus je rekao: "Zaista, zaista vam kažem, koji veruje meneima život večni" (Jovan 6:47)

Nema drugog rešenja za veru, za nju nema zamene. Bez ove Biblijskevere ti ostaješ izgubljen u tvom grehu. Ako želiš da budeš pravedanpred Bogom, moraš se okrenuti Njemu u veri. Tvoja potraga za Bogomse nikada neće završiti ukoliko ne dođeš do ove tačke. Isus je rekao:"Ja sam put i istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me." (Jovan14:6), i Sveti Duh je inspirisao Petra, govoreći o vaskrslom Hristu dakaže: "Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojiem bise mi mogli spasti." (Dela 4:12)

Ovo nas dovodi do najvažnijeg pitanja.

Šta je vera?

Želim da odgovorim na ovo pitanje iz Biblije, što jednostavnije i lakšemogu, tako da bi moglo da se primeni na tebe na značajan, lični način.Jer su u pokajanje uključeni srce, um i volja.

(1) Vera se tiče uma. Biblija naziva veru ovako: "Vera je pak čekanjeonoga čemu se nadamo, i dokazivanje onoga što ne vidimo."(Jevrejima 11:1). To je u stvari, biti siguran u ono što ne možemovideti. U istoj glavi čitamo: "Jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja daveruje da ima Bog i da plaća onima koji ga traže." (Jevrejima 11:6), iovo razjašnjava istinu. Ako želiš doći Bogu, moraš verovati da Bogpostoji. Ako želiš da veruješ u Gospoda Isusa Hrista, prvo morašverovati u Njega; ne samo u činjenicu da je On živeo, u Njegovu smrt i

81

uskrsnuće, već i u istinu Njegove tvrdnje da je On Bog, i u vrednostNjegovih dela. Kada su Fariseji izazivali Njegovu tvrdnju da je Bog,Isus je odgovorio: ''Jer ako ne uzverujete da sam ja, pomrećete ugresima svojim." (Jovan 8:24). Ponovo, ako dolaziš kao grešnik, morašverovati da ti jesi grešnik, ili tvoj dolazak neće imati smisla.

Istina o Božjem karakteru, Osobi i Hristovom delu, kao i tvoje ličnostanje, se nalazi u Bibliji, i zbog toga Pavle kaže da: "Tako dakle verabiva od propovedanja, a propovedanje rečju Božjom." (Rimljanima10:17). Međutim, mnogi čitaju Bibliju ne verujući da je istinita niti važna.Zašto? Odgovor Biblije je da samo Bog, Svetim Duhom, može učinitida čovek vidi istinitost Njegove Reči. Vera, čak i u ovom smislu, je darBožji. Da li veruješ u Boga koji otkriva sebe u Bibliji? Da li veruješ da jeIsus "Hristos, sin Boga živoga?" (Matej 16:16)

Da li veruješ da je On umro na krstu za grešnike i ustao iz mrtvihtrećeg dana? Da li veruješ da si krivi grešnik u Božjim očima? Ondaimaš početak vere!

(2) Vera se tiče srca. Kada Biblija govori o srcu, ne misli se na fizičkiorgan koji pumpa krv u telu, već na središte čovekovih osećanja, želja iprivrženosti. Sa umom, čovek postaje informisan; sa srcem, čovekpostaje uključen − i kada Bog govori o veri − to znači uključiti se!Očigledno je da verovanje u činjenice nije dovoljno, i postoji nekolikoprimera ovoga u Novom Zavetu. Dela apostolska, 8. glava sadrži pričuo Simonu, koji, kada je čuo Evanđelje "verova" (13. stih), i krstivši seostao kod učenika Filipa koji je propovedao u Samariji u to vreme; alikasnije je postalo očigledno da on nije bio zaista obraćen, zato što muje Petar rekao: "ja te vidim da si u gorkoj žuči i u svezi nepravde." (23.stih). Jakov piše: "Ti veruješ da je jedan Bog, dobro činiš; i đavoliveruju i drhću." (Jakovljeva 2:19). Ova istina je bila ilustrovana nekolikoputa u Isusovoj službi, kada su zli duhovi otvoreno priznali Njega kao:"Isusa, sina Božjeg" (Matej 8:29), "Svetac Božji" (Marko 1:24); "SinBožji" (Marko 3:11); i "Hristos, sin Božji" (Luka 4:41). U Delima 26,

82

kada je Pavle rekao Kralju Agripi o svom obraćenju, i govorio o Hristukao obećanom Mesiji, on je upitao: "Veruješ li ti, care Agripa,prorocima? Znam da veruješ." (27.stih). Kraljev odgovor je bio kratak,ljutit i prezriv: "Još malo pa ćeš me nagovoriti da budem Hrišćanin"(28.stih). − Agripa "je verovao", ali nije bio Hrišćanin!

Vera se tiče srca isto koliko i uma, kao što istina obuhvata čoveka nasvojstven način. Biblija kaže: "Jer se srcem veruje za pravdu"(Rimljanima 10:10), i bez ličnog uključenja − ne postoji spasonosnavera. Ovde vera postaje postepeno lična, a ne samo apstraktnospoznanje istine. Pavle nije govorio o Hristovoj smrti na hladan,odvojen način, već je vapio: "Sa Hristom se razapeh, a ja više ne živim,nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom sinaBožjega, kojemu omiljeh, i predade sebe za mene." (Galatima2:19,20).

Ovo je predivno ilustrovano obraćenjem Džona Veslija. Rođen je u vrloreligioznoj porodici i pohađao je "Oksford Univerzitet", kasnije je postaopropovednik u "Crkvi Engleske", propovedajući u celoj Velikoj Britaniji iAmerici. On je bio veliki učenjak, odlično je poznavao Bibliju, i naUniverzitetu je bio vođa" Kluba Svetaca", ali kada se vratio iz Amerike1738. napisao je: "Ima već dve godine i skoro 4 meseca kako samposetio rodnu zemlju, kako bih učio Džordžijske Indijance o prirodiHrišćanstva. Ali, šta sam ja naučio u međuvremenu? Zašto, ono u štasam najmanje sumnjao i da ja, koji sam otišao u Ameriku da obratimdruge, nikada nisam bio obraćen Bogu". On je postao veomanesiguran i uznemiren. 24. maja 1738. otišao je na službu koja seodržavala u maloj zgradi u Aldersgejt ulici. Tokom službe, čovek jepočeo da čita Komentar Martina Lutera o Poslanici Rimljnima.Iznenada, istina je obuzela srce Džona Veslija. Evo kako je on toopisao: "Oko 15 do 9, dok je opisivao promenu koju Bog čini u srcukroz veru u Hrista, ja sam osetio da mi je srce čudno toplo. Osećaosam da verujem u Hrista, samo u Hrista za moje spasenje; i sigurnostmi je data da je On odneo moje grehe, čak i moje, i spasio me od

83

zakona greha i smrti".

Da li je tvoje srce bilo obuzeto ovako? Da li osećaš osobnu istinuonoga što se desilo kada je Hrist umro na krstu? Da li možeš reći da jeHrist umro za tebe uprkos tvojim gresima? Čak i da nije bio takodramatičan trenutak kao što je Džon Vesli iskusio, da li te ista istinasada obuzima?

(3) Vera se tiče volje. U svakodnevnom životu, imati veru u nekuosobu znači imati poverenje u nju, verovati da je ta osobaverodostojna, ali u Bibliji to ima dublje značenje. Evo nekoliko načinagde je najbolje opisana:

"Vera je čin gde osoba, grešnik, predaje sebe drugoj osobi, Spasitelju"

"To je potpuno verovanje u Hrista, oslanjanje samo na Njega za svešto spasenje znači"

"Šta je to verovati u Hrista? To je osećati potrebu za Njim, verovati daOn može i želi da te spasi sada, i da se oslanjaš bez rezerve naNjegovu milost, i verovati samo u Njega za spasenje".

Ove rečenice potvrđuju učenje Biblije da je vera čin osobnog predanja,a ne samo kombinacija znanja i osećanja. Isus kaže:"Koji Njega verujene sudi mu se." (Jovan 3:18); "Ko veruje sina ima život večni" (Jovan3:36); "nijedan koji me veruje neće ostati u tami" (Jovan 12:46), Jovanopisuje decu Božju kao one koji: "veruju u ime njegovo" (Jovan 1:12); ikao što smo malopre videli, Pavlov odgovor na pitanje "Zašto morambiti spašen?" je bio: "Veruj u Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se." (Dela16:31).

Ali zapamti, da takođe, vera ide ruku pod ruku sa pokajanjem.Obraćenje je i okretanje od i okretanje ka. Ne postoji vera bezpokajanja, niti pokajanje bez vere. Biti pravedan pred Bogom znači

84

odreći se greha i oslanjati se na Hrista.

Da li si ikada učinio takav korak? Da li si spreman da to učiniš? Da li sispreman da to učiniš sada? U ime Božje, ja ti kažem da to učiniš − usvetlu Božjeg suvereniteta; u svetlu Njegove svetosti; u svetluNjegovog zakona; u svetlu tvog greha; u svetlu tvoje krivice; u svetluBožje ljubavi; u svetlu Hristove smrti i uskrsnuća; u svetlu sigurnosti usmrt i osudi; u svetlu neba i pakla; u svetlu Božje jasne zapovesti.

Početkom 19. veka, žena zvana Šarlot Eliot je shvatila da uprkos svomnjenom iskrenom poštovanju, ona nije bila u dodiru sa Bogom. Ona sedugo vremena borila sa tim problemom, sve dok konačno nije shvatilanjenu stvarnu potrebu, koja je bila dolazak Hristu kroz pokajanje i veru ida veruje u Njega kao njenom ličnom Spasitelju. Posle njenogobraćenja ona je pisala o tom njenom iskustvu što je vremenompostalo jedna od svetskih najpoznatijih himni, i koja je pomoglamnogim ljudima širom sveta da se predaju Hristu. Ovo nijeiznenađujuće, zato što te reči tako jasno govore o čovekovom grehu,krivici i bespomoćnosti pred Bogom, o uzaludnosti njegovog truda, oGospodu Isusu Hristu kao Jagnjetu Božjem koji samo može otklonitigreh, i o predivnoj ljubavi Božjoj koja dovlači ljude do Njega. Evo rečikoje je Šarlota Eliot napisala, i koje opisuju kraj njene potrage zaBogom:

Ovakva kakva sam, bez ijedne molbe,Tvoja krv je bila polivena za mene,I ponudio si mi da dođem k tebi.O, Jagnje Božje, ja dolazim.Ovakva kakva sam, ne čekam.Da oslobodim svoju dušu od jedne crne mrlje.Tebi, čija krv čisti svaku mrlju,O, Jagnje Božje, tebi dolazim.Ovakva kakva sam, iako izmučena.Sa mnogo konflikata, mnogo sumnji,

85

Unutrašnjih borbi i straha.O, Jagnje Božje, tebi dolazim.Ovakva kakva sam, siromašna, prokleta, slepa.Vid, bogatstvo, ozdravljenje uma.Sve što trebam u tebi nalazim.O, Jagnje Božje, tebi dolazim.

Videćeš da se svaki stih završava rečima "dolazim". Za Šarlot Eliot onesu bile više od samih reči − one su bile stvarne. One su izrazile njenopredavanje celim srcem ljubavi Božjoj, njenu istinitu, osobnu predanostHristu.

Da li su one istinite za tebe? Da li osećaš da bi trebale biti? Onda sepokaj za svoj greh i okreni svoju veru k Hrista. Veruj u Njega. Predajsebe Njemu. Osloni se na Njega, na Njegovu milost, Njegovu ljubav,Njegovoj blagodati, Njegovoj volji, da te spasi čak iako si najgorigrešnik.

Reči himne Šarlote Eliot mogu biti reči tvoje molitve dok dolaziš, dok iove molitve sa stranica Biblije takođe izražavaju isti odgovor:

"Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, pomozi mi radi milosti svoje."(Psalam 6:4)

"Čuj Gospode, glas moj, tebe prizivljem, smiluj se na me i usliši me."(Psalam 27:7)

"Smiluj se na me, Bože, po milosti svojoj, i po velikoj dobroti svojojočisti bezakonje moje. Operi me dobro od bezakonja mojega, i odgreha mojega očisti me." (Psalam 51:1−2)

"Isceli me Gospode, i biću isceljen; izbavi me, i biću izbavljen, jer si tihvala moja." (Jeremija 17:14)

86

"Bože, milostiv budi meni grešnome." (Luka 18:13)

Ne dozvoli da te išta zadržava od okretanja ka Hristu ovde i sada,odmah, svim srcem, čak i dok čitaš ovu stranicu. Bog ne samo da tizapoveda da to učiniš, i poziva te da to učiniš, već zapamti da te Ontakođe upozorava zbog odlaganja:

"Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan doneti." (Priče27:1)

"Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte ga, dokle je blizu."(Isaija 55:6)

"Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!" (2. Korinćanima6:2)

"Ne budite drvenastih srca, danas ako gla njegov čujete." (Jevrejima3:8,15)

Na kraju, seti se divnih obećanja koje je Bog učinio svima koji seiskreno okrenu Njemu u pokajanju i veri:

"Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka sevrati ka Gospodu, i smilovaću se na nj, i k Bogu našemu, jer praštamnogo." (Isaija 55:7)

"I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim."(Jeremija 29:13)

"Sve što meni daje otac k meni će doći; i koji dolazi k meni neću gaisterati napolje." (Jovan 6:37)

"Zaista, zaista vam kažem; koji veruje u mene ima život večni." (Jovan6:47)

87

Ako dođeš Hristu u duhu ovih molitvi, u svetlu ovih upozorenja, i naosnovu ovih obećanja, tvojoj potrazi će biti kraj.

Bićeš pravedan pred Bogom.

88

VI. PUT UNAPRED

VI. PUT UNAPRED

Biblija opisuje nanovorođenu osobu kao osobu u "Hristu", i kaže: "Zatoako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade" (2.Korinćanima 5:17). Ovo iskustvo je bilo toliko živopisno kralju Daviduda je rekao: "I metnu u usta moja pesmu novu, hvalu Bogu našemu"(Psalam 40:3). Vekovima kasnije Bili Brej, Korejski sveštenik je rekaosledeće o svom obraćenju: "Sećam se toga, da mi je sve izgledalonovo − polja, stoka, drveće. Bio sam kao novi čovek u novom svetu".

Iako intenzitet osećanja nije isti za svakoga, ostaje ista činjenica:Hrišćanin je nova osoba; on je otpočeo novi život, sa noviminteresovanjima, novim ambicijama, novim standardima, novimosećajem sigurnosti, i novom snagom u suočavanju sa životnimproblemima i zahtevima.

Pre svog obraćenja Pavle je žestoko proganjao one koji su biliHrišćani, i kada je dobio ovlašćenje od Poglavara da ide u Damask, onje otišao da "ako koga nađe od ovoga puta, i ljude i žene svezane dadovede u Jerusalim" (Dela 9:2). Ova reč "put", se odnosila, naravno,na Hrišćanstvo, i to je jedan od Biblijskih opisa Hrišćanskog života.Isaija ga zove: "sveti put" (Isaija 35:8); David "put pravednički" (Psalam1:6); Luka "put Gospodnji" (Dela 18:26); Pavle "put mirni" (Rimljanima3:17); i Petar "pravi put" (2. Petrova 2:15). Setićeš se da Biblija kaže zaneobraćene ljude da: "svaki od nas se okrenu svojim putem" (Isaija53:6). Postavši Hrišćanin ti si se okrenuo od hodanja tvojim grešnim,sebičnim putem, i sada si spreman da kreneš u pravcu Božje volje. Uovom poslednjem poglavlju želim da ti kažem tri stvari o "putu" koji sisada otpočeo.

89

To je put otvorenosti

Božje instrukcije Izraelcima oko slavljenja su uključivale izgradnjuŠatora od sastanka, prenosivu zgradu za slavljenje tokom godinalutanja po pustinji. Najvažniji deo ove građevine je bila takozvana"Svetinja nad svetinjama" ili "Svetinja", gde je čuvan "Kovčeg Zaveta",zlatni kovčeg sa 10 zapovesti, simbolizirajući Božje prisustvo međuNjegovim ljudima. Samo je Visokosvešteniku bilo dozvoljeno da uđe u"Svetinju nad svetinjama", i to samo jednom godišnje, na Dan Zaveta,kada je nosio krv žrtvene životinje i poprskao je tamo, čineći zavet zasveštenike i ljude. Kada se narod konačno smestio u Kananskoj zemlji,privremeni Šator od sastanka je bio zamenjen Hramom. Hram jetakođe imao "Svetinju nad svetinjama", odvojenu od ostatka zgradevelikim zavesama, i to je bio simbol da običan čovek nikada ne možeprići Bogu.

Ovo će ti pomoći da razumeš nešto veoma važno što se dogodilo nadan kada je Isus bio razapet. Čitamo da se u trenutku Njegove smrti,"zavesa crkvena razdrije nadvoje od gornjega kraja do donjega."(Matej 27:51). Na ovaj način, Bog je dramatično pokazao da je StariZavet sada zamenjen Novim. Stari rituali i ceremonije su sadazavršene. Jagnje Božje, Gospod Isus Hrist, je bilo zaklano jednomzauvek, i svaki vernik sada ima pristup Bogu. Pisac PoslaniceJevrejima je razjasnio ovo rečima: "Imajući dakle slobodu, braćo, ulazitiu svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i živim, koji nas je obnoviozavetom, to jest telom svojim, i sveštenika velikog nad domom Božjim:Da pristupamo s istinitim srcem u punoj veri." (Jevrejima 10:19−22).Pocepana crkvena zavesa simbolizuje telo Isusovo koje je bilopocepano na krstu u tom trenutku, Njegova prolivena krv je uspostavilaNovi Zavet pod kojim svi Hrišćani sada imaju: "novi i živi put" uprisustvo Božje.

Da li vidiš kako je ovo divno za tebe? Pod Starim Zavetom, samo jesveštenik mogao prići Bogu − sada svaki Hrišćanin može. Sveštenik je

90

ulazio u Svetinju nad Svetinjama jedanput godišnje − a Hrišćanin možedoći Bogu svaki dan. Sve prepreke su otklonjene. Kao Hrišćanin imašpotpun i stalan pristup Bogu zbog Hristove smrti umesto tebe.

Način na koji možeš koristiti taj pristup je molitva; i to je veoma važno uHrišćanskom životu.

U molitvi možeš slaviti Boga; hvaliti Ga zbog Njegove moći, Njegovesvetosti, Njegove veličine, Njegove slave. David kaže: "VeličajteGospoda sa mnom, uzvišujmo ime njegovo zajedno." (Psalam 34:3).

Moći ćeš da mu zahvališ za svu Njegovu dobrotu i ljubav prema tebi,za sve svakodnevne darove hrane, za zdravlje, svež vazduh,sposobnosti tvog uma i tela, i za sve što život čini vrednim. Iznadsvega, želećeš da mu zahvališ za Njegov "neiskazani dar" (2.Korinćanima 9:15), Gospoda Isusa Hrista, koji je dao Njegov život nakrstu za tebe. Biblija kaže: "Lepo je hvaliti Gospoda, i pevati imenutvojemu, višnji" (Psalam 92:1), i da kao Hrišćani mi trebamo "moliti sebogu bez prestanka. Na svačemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božja uHristu Isusu od vas." (1. Solunjanima 5:18).

Onda, u molitvi, moći ćeš da priznaš svoje grehe Bogu. Hrišćanin, iakovečno osiguran u Božjem održanju, nije savršen; i dok ti Bogomogućuje da načiniš pravi napredak u prevazilaženju iskušenja, ti ćeši dalje nastaviti da grešiš. Apostol Jovan je učio o ovome, i takođe jepokazao na rešenje: "Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, iistine nema u nama. Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedanda nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde." (1.Jovanova 1:8−9). Kada shvatiš da si zgrešio, priznaj to Bogu, i oslonise na Njegovo obećanje da ti oprosti.

Na kraju, u molitvi možeš tražiti od Boga da te blagoslovi, tebe i druge,tražiti da ti da snagu, vođstvo, mudrost, vernost, za njegovusvakodnevnu pomoć u svim životnim problemima. Hrišćanin se treba

91

moliti "za sve ljude" (1. Timoteju 2:1), za vođe nacija, za Hrišćanskevođe, propovednike i misionare, za one koji pate u duhu i li telu, za onekoji su u žalosti, za one koji nisu obraćeni, za članove porodice. Spiskunikada kraja! − ali je zapovest jasna: "Ne brinite se nizašto nego usvemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem da se javljaju Boguiskanja vaša." (Filipljanima 4:6). Dok rasteš u Hrišćanskom životu i učišsve više i više da se moliš za prave stvari na pravi način, otkrićeš istinuobećanja koje je isus dao:"Ako ostanete u meni i reči moje u vamaostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam" ( Jovan 15:7).

Tvoja molitva nije mehanička. Kada si bio nanovorođen postao si deteBožje − Biblija kaže: "Jer ste vi svi sinovi Božji verom Hrista Isusa."(Galatima 3:26) − i u molitvi ti razgovaraš sa tvojim Ocem! Ovo neznači da ti trebaš doći Bogu nesigurno u molitvi, već možeš doćiuveren, siguran da te Bog voli i da namerava da te blagoslovi. Naučida dolaziš tako Bogu! Hrišćanski put je put otvorenosti.

To je put poslušnosti

Kada su Petar i drugi Apostoli bili ispitivani od strane Jevrejskih vođa onjihovim aktivnostima, oni su odgovorili: "Većma se treba Bogupokoravati negoli ljudima." (Dela 5:29). Reč "treba" znači "bitiobavezan, dugovati", i objašnjava zašto Hrišćanin treba da teži životu uposlušnosti Bogu − on to duguje Bogu. On to duguje Bogu kaoStvoritelju, duguje mu zato što je On taj koji ispunjava svaku njegovupotrebu, i iznad svega on mu duguje kao Spasitelju i Otkupitelju. Pavleje povezao Hrišćansku poslušnost sa Hristovom smrću kao Spasiteljuna sledeći način: "Jer zato Hristos umre i vaskrse i oživlje da ovlada imrtvima i živima." (Rimljanima 14:9). Ponovo, pišući Hrišćanima uKorintu, on je rekao da oni za koje je Hrist umro "ne žive više sebi,nego onome koji za njih umre i vaskrse." (2. Korinćanima 5:15).

Tokom poslednje godine svog života, veliki misionar Spenser Valton jenapisao u svom dnevniku − "Volja Božja: ništa manje, ništa više, ništa

92

drugo". Kako divan povod za ceo tvoj Hrišćanski život! Načini ovotvojim ciljem i iskusićeš istinu Božjeg obećanja: "Onima koji hode ubezazlenosti ne ukraćuje nijednoga dobra." (Psalam 84:11).

U Bibliji ćeš naći uputstva, obećanja i zapovesti koje su ti potrebne danapreduješ u Hrišćanskom životu. Zbog toga moraš odvojiti vreme zapažljivo čitanje i proučavanje Biblije, za učenje napamet njene istine irazmišljanje o njenoj vrednosti. Napisao sam malu knjigu koja će tipomoći da ovo otpočneš, i na kraju ovog poglavlja postoji obaveštenjekako je možeš dobiti. Ako ne želiš da koristiš tu knjigu, onda se potrudida od početka tvog Hrišćanskog života čitaš Bibliju redovno,svakodnevno. Odvoji vreme − prva stvar ujutru se dokazala najboljomza većinu ljudi − kada možeš imati tihi čas da čitaš Bibliju i da se moliš.Zato što je to Reč Božja, dođi revnosno, ponizno, zahvalno, punpoštovanja, gladan. Iznad svega, dođi podređen. Zapamti da ti jedinoSveti Duh može zaista objasniti njeno značenje i primeniti je na tvojesrce i život, tako da kada god se okreneš Bibliji postaraj se da potražišNjegovu pomoć. Zapamti, takođe, da čitanje Biblije nije kraj. Jakovnam govori: "budite pak tvorci reči, a ne samo slušači, varajući samisebe." (Jakov 1:22). Nije dovoljno da samo čitaš Bibliju radiinformacija. Tvoj cilj bi trebao biti da napreduješ u blagodati i upoznanju Gospoda našega i spasa Isusa Hrista. (2. Petrova 3:18).Hrišćanski put je put poslušnosti!

To je put mogućnosti

U mnogim sferama života, najbolje napreduju oni koji najbolje iskoristesvoje mogućnosti, i ovo je takođe istina i za duhovne stvari.Neobraćena osoba je u užasnom položaju i da oni "ne mogu ugoditiBogu" (Rimljanima 8:8). Koliko god se on trudio, njegov život nikako nemože biti ugodan Bogu, zadovoljavajući za njega ili od večne važnostiza druge. Ovo si jednom bio ti, ali, kada si postao Hrišćanin ti si sevratio iz takvog stanja, otvorivši mnoga vrata puna divnih mogućnostiza tebe. Postaraj se da ih što je moguće bolje iskoristiš. Ja sam ovde

93

spomenuo tri od njih.

Prvo, imaš mogućnost da slaviš Boga

Jedna od najuzbudljivijih stvari biti Hrišćanin je da je svaki dan prilikada zadovoljiš Boga, da proslaviš Njegovo ime, da pokažeš Njegovumoć da menja živote. Ovo je tako jer je na dan tvog nanovorođenjaSveti Duh došao i nastanio se u tebi,i On se stara da te uputi premavolji Božjoj i osposobiti te da je činiš. Ovo bi trebalo biti najvažnija brigau tvom životu. Isus je rekao: "Ištite najpre carstva Božjega i pravdenjegove" (Matej 6:33); i Pavle je dodao: "Ako li drugo šta činite, sve naslavu Božju činite." (1. Korinćanima 10:31). Ništa drugo u Hrišćanskomživotu nije lepše, nego kada je svaki dan, bez obzira na probleme ipritiske, iskušenja i nedaće, opasnosti i poteškoća, prilika da: "se svetlivaše videlo pred ljudima, da vide vaše dobra dela, i slave oca vašegakoji je na nebesima." (Matej 5:16).

Drugo, imaš mogućnost Hrišćanskog zajedništva.

Postajući Hrišćanin ti ne samo da si dobio Oca već i porodicu, jer jesvaki drugi Hrišćanin na svetu sada tvoj brat ili sestra u Hristu. Ovaporodica Hrišćana se zove crkva. U Bibliji reč "crkva" se nikada neodnosi na zgradu, već uvek na ljude, na Hrišćane. Sada, kao štoljudska porodica funkcioniše onako kako treba kada se svi članovisastanu i rastu zajedno, tako je Božja volja za Njegovu decu da se onisastanu u zajedništvu. Ova reč "zajedništvo" znači "deliti", i pomaženam da razumemo važnost našeg okupljanja kao Hrišćani. Mi ondamožemo da razgovaramo o našim problemima, da delimo naše znanje,naše darove, našu veru, i iznad svega naše osobno iskustvo saIsusom Hristom kao Spasiteljem i Gospodom. Neki su vođe, svi suučenici, i zajedno mi rastemo u spoznanju i svetosti.

Zbog toga je veoma značajno da se priključiš lokalnoj crkvi ako većnisi. Naravno, nisu svi ljudi koji dolaze u crkvu Hrišćani − možda je ovo

94

istinito za tebe kada si uzeo da čitaš ovu knjigu! − i takođe je istina dasu mnoge crkve skrenule od Biblijskog učenja, od prirode Božje,prirode čoveka, greha, Osobe i dela Hristovog, nanovorođenja,pokajanja, vere i svetosti. Tako da, pokušaj da nađeš crkvu koja jebazirana na zdravom učenju Reči Božje, i pridruži im se. I kao što jeIsus redovno pohađao lokalno mesto okupljanja, tako i njegovisledbenici treba da čine isto tako, "ne ostavljajući skupštine svoje, kaošto neki imaju običaj, nego jedan drugoga svetujući." (Jevrejima 10:25).

Treće imaš mogućnost Hrišćanske službe

Jednom sam slušao Holandskog novinara kako je govorio o svomobraćenju i svojim prvim danima kao Hrišćanin. On je polako shvataoda njegov dar kao pisac može biti od koristi u Božjoj službi, i jednogdana on je stavio svoju olovku na sto i rekao Bogu: "Evo moje olovke:ako je Ti možeš iskoristiti, Tvoja je!" Ove reči nisu izrečene nepristojno,već je on jednostavno izrazio iskrenu želju novog Hrišćanina. SvakiHrišćanin treba imati takav stav, takav da je voljan da ga Bog koristi zaNjegovu službu. Iako mi nismo spašeni dobrim delima, Biblija jasnogovori da smo mi kao Hrišćani: "sazdani u Hristu Isusu za dela dobra,koja Bog napred pripravi da u njima hodimo." (Efescima 2:10). Pavlesebe naziva "sluga Isusa Hrista" (Rimljanima 1:1) i kaže da našimobraćenjem mi smo "se oprostili od greha i postali sluge Božje."(Rimljanima 6:22).

Bog te može ili te neće pozvati da budeš punovremeni misionar ilisluga, ali ono što je sigurno je da On ima poseban posao za tebe.Započni sa pitanjima koji je to posao, i "šta god vam reče, učinite!"(Jovan 2:5). U tvojoj crkvi očigledno možeš upotrebiti darove koje ti jeBog dao, i trebaš ih upotrebiti u Hrišćanskoj službi, možda međuomladinom, decom, starijim ljudima, emigrantima, ili nekoj drugoj grupiza koju se posebno interesuješ. Onda, postoje i tvoje posebneokolnosti u kući, školi ili na poslu. Verovatno si okružen ljudima koji subez Boga i koji možda nikada nisu jasno čuli Evanđelje. Uzmi tu

95

Bogom danu priliku i podeli sa njima divnu istinu o tvom iskustvu. Učinito učtivo i promišljeno. Možda će ti biti lakše da im ponudiš nekuHrišćansku literaturu o tome, ili da ih pozoveš na Hrišćansku službu.Isus je rekao Njegovim učenicima: "i bićete mi svedoci" (Dela 1:8), i miimamo istu privilegiju i priliku danas. Ali, zapamti da ono što ti jesi ćese računati isto sa onim što kažeš, i tvoja trenutna prilika zaHrišćansku službu je ono za šta trebaš ovako živeti: "da se proslaviime Gospoda našega Isusa Hrista u vama i vi u njemu" (2. Solunjanima1:12). Hrišćanski život je put mogućnosti!

I dok zatvaraš ovu knjigu i krećeš u prve dane tvog života kaoHrišćanin, moja molitva za tebe je u ovim rečima pisca PoslaniceJevrejima, napisane pre 2000 godina. Neka Bog odgovori na nju utvom životu!

"A bog mira, koji izvede iz mrtvih velikog pastira ovcama, krvlju zavetavečnoga, Gospoda našega Isusa Hrista, da vas svrši u svakome deludobrom, da učinite volju njegovu, čineći u vama što je ugodno prednjim, kroz Isusa Hrista, kojemu slava va vijek vijeka. Amin." Jevrejima13:20−21

96

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Priče 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

97