Obligaciono pitanja

7/24/2019 Obligaciono pitanja

1/39

Obligaciono pravo Ispitni odgovori

1. Pojam i znaaj obligacionog pravaObligaciono pravoobuhvata onu vrstu odnosa koji se nazivaju obligacionim odnosima ili

prosto obligacijama. TO su graanskopravni odnosi izmeu odreenih lica koji su jednidrugima obavezni na odreeno ponaanje. Obligaciono pravo je preteno pravo prometa robai usluga. Obligacioni odnosi ine najee pravne odnose meu ljudima. Oni bitiu svuda gde

postoje i ovekove potrebe za izvesnim materijalnim i duhovnim dobrima koja se razmenjujuna tritu. Obligaciono pravo omoguuje pojedincima da svoje materijalne i duhovne potrebenamire u meri koju oni sami slobodno utvruju. Obligacioni odnosi bitiu ne samo uoblastima graanskog prava, nego i u oblastima koje pokrivaju i ostali delovi sistema.

2. Nastanak i razvoj obligacionog pravaObligaciono pravo je nastalotek sa pojavom robne proizvodnje i razmene. ao neposredni

pratioci robne privrede javili su se i instituti obligacionog prava, i to najpre prodaja. !

srednjem veku, razvoj obligacionog prava biva zaustavljen vraanjem na naturalnu privredu.asnije, sa obnovom trine privrede i robno"novanih odnosa, ono ponovo oivljava.#eutim, obligaciono pravo se otpuno razvilo u $%$ veku u doba nastanka kapitalizma ikapitalistikih odnosa u privredi.&reobraaj obligacionog prava naroito je vidljiv u njegovom posebnom delu. 'azvijeniji iraznovrsniji drutveni odnosi su uslovljavali nastanak novih tipova ugovora, dok su staritipovi iezavali sa nestankom odnosa koji su ih izazvali. %pak, obligaciono pravo je relativnonajstabilniji deo graanskog prava, jer je manje od ostalih podlono promenama. Ono se jo idanas slui velikim brojem pravnih pojmova koji potiu iz rimskog prava.

3. Izvori obligacionog prava(OO stupio je na snagu )*.*).*+-. (OO je pravni propis saveznog karaktera koji je vaio zaitavu nau zemlju. #eutim, znatan deo materije koji spada u obligaciono pravo, regulisan jedrugim saveznim zakonima. (OO propisuje da njegove odredbe ne vae za one obligacioneodnose koji su regulisani posebnim saveznim zakonima.&rema vaeim pravnim propisima, sudovi nisu ovlaeni da stvaraju pravo nego da ga

primenjuju. ve do donoenja (OO, uloga prakse sudova bila je veoma znaajna. Oni nisusamo tumaili obligaciono pravo, nego su utvrivali i njegova pravila za pojedine vrsteodnosa. &osle donoenja (OO kreativna uloga najviih sudova je umanjena, ali nije sasvimizostala. Oni su ostali i dalje najautoritativniji tumai zakona.

4. Vanija na!la "OO(OO je prvi jugoslovenski zakon ove vrste. ve do njega naa zemlja ni pre ni posle %%svetskog rata, nije imala jedinstven zakonski propis o ovoj problematici. Osnovna naela/*0 n. lobode ureivanja obligacioih odnosa120 n. 'avnopravnosti uesnika u obligacionom odnosu130 n. avesnosti i potenja 4ini osnovicu itavog pravnog sistema ali i njegov znaaj jenajvei u obligacionom pravu, njime je reeno da pravnu zatitu moe oekivati samo onajsubjekt u obligacionom odnosu koji postupa savesno i poteno0150 n. (abrane zloupotrebe prava160 n. 7ednake vrednosti davanja180 n. (abrasne prouzrokovanja tete drugome1

0 n. &ostupanja sa panjom dobrog privrednika1-0 n. &ostupanja u skladu sa dobrim poslovnim obiajima1


2/39

+0 n. (abrane iskoritavanja monopolskog poloaja na tritu1*)0 n. 9ispozitivnosti odredaba (akona1

#. Pojam obligacij!'e obligacijapotie od glagola obligo : are ije je znaenje viestruko. ; &rivezati,

zavezati, obvezati, obeanjem, ...'e obligacija ima jo i 2 sporedna znaenja. inidba se moe sastojati u injenju ili neinjenju.

(. )azlik! izm!*& obligaij! i obligacionog odnosa&ojmovi obligacija i obligacioni odnos su veoma bliski ali ne i podudarni. Obligacija se tieuvek iskljuivo jedne inidbe, tj. trabine, dok se obligacioni odnos samo izuzetno sastoji iz

jedne trabine, i u tom sluaju nije ni potrebno praviti pojmovnu razliku izmeu njega iobligacije. &o pravilu obligacioni odnos sadri vie trabina, a pored njih i druga neka prava.

Obligacioni odnos je obuhvatniji, iri pojam o dpojma obligacije1 tanije, obligacija je, popravilu, samo jedan njegov sastojak.


3/39

30 obaveze uzajamne obzirnosti 4subjekti obligacionog odnosa su duni da se jedan premadrugom odnose onako kako je u datoj situaciji potrebno da bi se predupredila teta i olakaloispunjenje0150 pravo preobraavanja 4sastoji se iz ovlaenja uesnika da svojom jednostranom voljomizazovu eljeno pravno dejstvo, tu spadaju opozivanje i otkaz01

1-. ,&bj!kti obligacionog odnosaSubjekti obligacionog odnosasu dunik 4debitor0 i poverilac 4kreditor0. 9unik je ono licekoje obavezno na odreeno ponaanje, na injenje ili neinjenje1 dok lice prema kome dunikstoji u obavezi i koje je ovlaeno da od njega zahteva da obavezu ispuni nazivamo poverilac.(a poverioca je, dakle, obligacioni odnos trabina ili trbeno pravo a za dunika dug iliobaveza. 9ok dunik osea obligacioni odnos kao svoj teret, kao rtvu koju mora da podnese,

poverilac ga doivljava kao svoju privilegiju, kojom ne mora da se koristi. ubjektiobligacionog odnosa, nisu, dakle, ravnopravne strane.

11. &g i odgovornost

Obligacioni odnos ovlauje jedno lice da zahteva od drugog izvesnu iniodbu. #imo voljeobvezanika nemogue je inidbu pribaviti.&rema (OO strane u obligacionom odnosu su dune da izvre svoju obavezu i odgovorne suza njeno ispunjenje. O tome se stara pravni poredak. =ko dunik ne ispuni dobrovoljno svojuobavezu, pravni poredak nudi poveriocu odreena sredstva prinude.


4/39

=ko je predmet trabine stvar koju nije mogue razdeljivati, usitnjavati na manje alikvotnedelove a da se pritom ne dira u njenu bit, obaveza je nedeljiva.

14. Individ&aln! i g!n!rik! obav!z!Obaveza predaje stvari moe se odnositi na stvar koja je odreena osobeno ili samo po vrsti.

Obaveza je individualna kada se tie stvari iji je identitet izvestan.Individualne obaveze se po pravilu odnose na nezameljivu stvar, ali mogu se ticati izamenljive stvari.&o pravilu, predmetgenerike obavezeine zamenljive stvari, koje se u prometu odreuju

prema broju, meri ili teini1 kao to su sa druge strane, predmet individualne obaveze veinomnezameljive stvari, koje se u prometu jedna od druge razlikuju. od propasta stvariindividualna obaveza se gasi, a generika ne jer nju dunik moe ispuniti davanjem bilo kojeg

primerka stvari odreene vrste.

1#. /lt!rnativn! obav!z!=lternativna obaveza spada u dugove koji se tiu inidbe to nije odreena, nego je samo

odredljiva. Obavezom je naime, obuhvaeno vie moguih inidbi, ali je neizvesno koja e odnjih biti izvrena.! praksi se alternativne obaveze ne pojavljuju tako esto.9unikova obaveza moe nastati kao obaveza koja se tie dveju ili vie alternativnih inidbi,ali se ona u tom obliku ne moe ispuniti.%zmeu alternativnih i generikih obaveza postoje slinosti/

*0 &redmet u poetku nije odreen, samo je odredljiv120 &ropast nekog predmeta od ukupne koliine iz koje obavezu valja ispuniti, ne dovodi

do gaejna obaveze130 7ednom od subjekata je, u krajnjoj liniji, svejedno koja e upravo stvar biti predmet

ispunjenja.&ostoje, takoe, i razlike izmeu gore pomenutih obaveza/ za alternativnu je bitno da stranakoja ima oravo izbora moe odabrati ba onu stvar koju najvie eli, za razliku od generikihgde se stvar samo izdvaja iz odreene mase stvari.

1$. 0ak&ltativn! obav!z!Od alternativnih valja razlikovati ?akultativne obaveze.


5/39

#eutim, novac u pravnom smislu obuhvata i tzv. Obraunski novac koji slui zabezgotovinska ili knjigovodstvena plaanja.

1(. Pojam i vrst! izvora obligacioni odnosaObligacione odnose uzrokuju odreene pravne injenice koje su u stanju da izazovu nastanak

obligacionog odnosa pa se stoga nazivaju izvorima tog odnosa. Obligacioni odnosi izviruneposredno iz tih pravnih injnica zato to im zakon podaruje takvu stvaralaku mo. Brsteizvora/*0 ugovor : saglasna volja najmanje dve strane da se meu njima zasnuje odreeniobligacioni odnos120 prouzrokovanje tete drugom : kada neko prouzrokuje tetu drugome za njega nastajeobaveza da nadoknadi, dok oteeni stie pravo da zahteva nadoknadu130 neosnovano obagaenje : sadrinu ovog odnosa ini obaveza obogaenog da korist vrationome na iji raun ju je stekao150 nezvano vrenje tuih poslova : ko samoinicijativno obavlja neki tui posao, ne budui da

je na to obavezCan stie pravo da od gospodara posla zahteva nadoknadu trokova, pa i

nagradu160 jednostrane izjave volje : to su takva obeenja izvesne inidbe za iju punovanost nijeuslov saglasnost poverioca180 ostali izvori : osim navedenih, obligacione odnose mogu prouzrokovati neke drugeinjenice poput braka, srodstva, suvlasnitva, ...

1+. Obligacioni &govor&od ugovorom kao pravnim aktom treba razumeti razmenu saglasnih izjava volja izmeu 2 ilivie lica kojim se zasniva, menja ili ukida odreeni pravni odnos.!govor u smislu pravnig odnosa rezultat je ugovora u smislu pravnog akta. Oni se jedannaspram drugog odnose kao uzrok i posledica.'e ugovor koristi se i kao oznaka za ugovornu ispravu.Obligacioni ugovor se de?inie kao razmena podudarnih izjava volja izmeu 2 ili vie licakojima se zasniva, ukida ili menja odreeni obligacioni odnos.&omou njega mogu se stvoriti ne samo novi obligacioni odnosi, nego i preinaiti ili ukinutive postojei. (naaj ugovora je ipak najvei u oblasti imovinskog prava, osobitoobligacionog i trgovinskog.! ovim oblastima drutvenog ivota stalno dolazi do razmene roba i usluga, a ugovor je

posrednik u toj razmeni.

2-. Princip slobod! &govaranja

&rincip slobode ugovaranja podrazumeva mogunost pravni subjekata da svojom slobodnomvoljom stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na odreeno meusobno ponaanje. Ta jenorma rezultat njihove obostrane saglasnosti, koja se naziva ugovor i koja za njih ima snaguzakona.trane u obligacionim odnosima su slobodne u granicama prirodnih propisa, javnog poretka idobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.loboda da se ugovor zakljui ili ne zakljui, sloboda izbora ugovornog partnera, slobodaureivanja sadrine ugovora, sloboda odreivanja tipa ugovora, sloboda odreivanjaobaveznosti ugovora, sloboda izbora ?orme ugovora, sloboda da se ugovor raskine ili zameni.

21. Ograni!nj! slobod! &govaranja

&otrebu za ograniavanjem slobode iziskuju uglavnom 2 razloga/


6/39

&rvo, sloboda se mora zatiti protiv njene zloupotrebe od strane ugovornika jer bezgraninasloboda samu sebe unitava19rugo, drutvena zajednica kao celina zahteva da bude zatiena zabranom svega to je

protivno javnom poretku ili javnom interesu, tj. moralu.&ravnim ogranienjima naelo slobode ugovaranja se ne ukida nego samo koriguje, u meri

koju iziskuju odreeni drutveni razlozi.Ogranienja slobode da se ugovor zakljui, ogranienja slobode da se ugovor ne zakljui,ogranienja slobode kod izbora ugovornog partnera, ugovori za koje je potrebna saglasnosttreeg, ostala indirektna ogranienja slobode ugovaranja.

22. Poslovna sposobnost &govornika&rvi uslov za sklapanje ugovora je poslovna sposobnost lica koja u njemu uestvuju.&oznato je da to svojstvo nemaju svi pravni subjekti.


7/39

#otiv ne moe ni imati onaj pravni znaaj za ugovor koji ima osnov. &o pravilu, on sam posebi ne utie na punovanost ugovora, ni kada je nedozvoljen.

2#. Izjava volj!Volja ugovornikapodrazumeva svest o znaaju radnje koju preduzimaju % htenje te radnje.

Takvo psihiko stanje mora postojati kod obe strane ugovornice. Bolja da se zakljui ugovormoe se izraziti na razne naine, tj. &ostupaka koji se sastoje iz injenja ili neinjenja. obzirom na nain kako su uinjene, izjave mogu biti neposredne % posredne.


8/39

licu.


9/39

32. Pr!govori&od pregovorom se podrazumeva razmena miljenja o predmetu ugovora izmeu

potencijalnih strana ugovornica. (apoinjanje pregovora moe biti podstaknuto ne samoponudom, nego % pozivom da se ponuda uputi ili pozivom za pregovore. &ostoje 5 gl.dunosti/

*0 uesnici u pregovoru duni su da postupaju ozbiljno120 svaka strana je duna da drugog uesnika u pregovoru obavesti o svim injenicamamerodavnim z anjegovu odluku da ugovor uopte zakljui130 svaki uesnik u pregovoru koji je u vezi sa sklapanjem ugovora daje izvesne savete drugojstrani, duan je da to ini prema najboljem sopstvenom u verenju150 postojanje obaveza ugovornika da preduzme sve potrebne mere zatite kako bi se izbeglooteenje dobara druge strane dok pregovor traje.

33. &lpa in contra!ndokrivljeno krenje ne od obaveza koje imaju uesnici pregovora naziva se culpa incontrahendo. Ono obavezuje na nadoknadu tete uzrokovane drugoj strani, ak % u sluaju

kada ne predstavlja nedoputenu radnju u smislu deliktnog prava. Oteeni moe zahtevati dabude doveden u situaciju u koju bi se nalazio da nije bilo krenja obaveze za vremepregovora. oja se teta ima nadoknaditi : to zavisi od vrste prekrene dunosti % timeuslovljenog gubitka. &ostoje negativni ugovorni % pozitivni ugovorni interesi.

34. Opti &slovi poslovanjaOpte uslove poslovanja ini spisak tipinih ili standardizovanih ugovornih klauzula koje sesatavljaju unapred. To su apstraktna pravila za sve budue pojedinane ugovore odreenevrste 4kao npr. O kupovini automobila, zakupu nepokretnosti, osiguranju, potrosackomkreditu, E0.


10/39

3'. Vrst! 5ormi &govoraDorma ugovora nema uvek isti pravni znaaj. obzirom na to razlikuju se dve vrste ?orme/konstitutivna % dokazna. onstitutivna je ona ?orma koja uslovljava nastanak punovanogugovora. ! odsustvu te ?orme ugovor je nitav. 9okazna ?orma ima manji procesnopravniznaaj.


11/39

inidbu izvri a ko je ovlaen da zahteva njeno izvrenje. 9e?initvno je odreeno samimugovorom ta se duguje, kome se duguje % koliko se duguje.od aleatorniugovora neki od bitnih elemenata su samo odredljivi u trenutnku nastankaugovora. 9rugim reima, oni zavise, u celosti ili delimino, od nekog neizvesnog ili baremvremenski neodreenog dogaaja.


12/39

&ostoji mogunost da se zakljue ugovori koji se ne daju podvesti ni pod jedan tip ugovorakoje zakon poznaje, tj. oji predstavljaju neto novo, zakonom neregulisano. Takvineregulisani ugovori nazivaju se neimenovanim ugovorima.

4'. :lavni I spor!dni &govori

&lavnije onaj ugovor bez kojeg se cilj u pitanju nikako ne moe postii, zato se za njegamoe rei da ima samostalan pravni znaaj % samostalan cilj, koji ne zavisi ni malo od drugogugovora. !loga sporednog ugovora je drugaija. On nema samostalan cilj, ve pomaeostvarenje cilja drugog ugovora koji se prema njemu odnosi kao glavni % koji mu slui kaooslonac. ! sporedne ugovore spadaju svi oni ugovori kojima se osigurava izvrenje drugihugovora kao glavnih/ ugovor o jemstvu, zalozi, kapari, E

4(. Individ&alni I g!n!ralni &govori&eneralnije onaj ugovor kojim se samo uopteno reguliu prava % obaveze njegovih strana.Heneralni ugovori imaju najee za predmet izgradnju raznih graevinskih obejakata, kojatraje dui niz godina.


13/39

20 9a tuena strana nije bila duna da prva ispuni svoju obavezu prema tuiocu, ni pougovoru, ni po zakonu, ni po prirodi posla1

30 Obaveza tuioca zbog ijeg neispunjenja tueni prigovara mora imati karakterprotivinidbe u odnosu na obavezu tuene strane, tj. #ora predstavljati njegovu gl.obavezu iz istog ugovora1

50 &otrebno je da tueni ostaje pri ugovoru % da priznaje svoju obavezu prema tuiocu aliodbija da on prvi ispuni160 Tueni treba da ima punovano protivpotraivanje od tuioca zbog kojeg mu

prigovara.&rigovor neidpunjenog ugovora spada u red dilatornih ili odlonih prigovora. %stiui ga,tueni, u svari, saoptava tuiocu/ F7a ne izvravam obavezu tebi zato to ni ti nisi izvriosvoju obavezu meniG.

#3. Odgovornost zbog pravni n!dostataka stvari&renosilac je duan da garantuje pribaviocu da preneto pravo postoji % da nema pravnihsmetnji za njegovu upotrebu. =ko se pokae da je u pitanju pravo koje uopte ne postoji ili da

nema odgovarajuu sadrinu, tada je re o pravnom nedostatku stvari.On podrazumeva injenicu da trea lica imaju izvesna prava na stvar, koji iskljuuju,umanjuju ili ograniavaju pravo pribavioevo.&ravni nedostatak stvari moe dovesti do evikcije pribavioca stvari. &renosilac je duan daotkloni nepovoljne posleice evikcije koje trpi pribavilac, radi toga je obavezan da mu vrati

primljenu protivvrednost % nadoknadi pretrpljenu tetu.

#4. Odgovornost zbog mat!rijalni n!dostataka stvari!govornik koji pribavlja neko pravo na stvar rauna sa njenom ekonomskom namenom, sakoristima koje ona moe pruati.&od materijalnim nedostatkom ili manom stvari treba razumeti svako odstupanje odnormalnih ?iziko"hemijskih svojstava koje je za pribavioca tetno.tvar ima materijalne nedostatke kada je nije mogue upotrebiti u uobiajene ili naroitesvrhe.&renosilac odgovara pribaviocu zbog nedostatka stvari ukoliko se steknu odreene

pretpostavke/*0


14/39

ovlaenja, zakon ga obavezuje da zahteva najpre ispunjenje ugovora pa tek ako ga ne dobijeu razumnom roku moe zahtevati snienje cene ili raskinuti ugovor.&ribavilac gubi pravo zbog nedostatka ugovor raskine kada nije u stanju da stvar uopte vratiili barem ne u onom stanju u kojem ju je primio.

#$. Pr!kom!rno ot!9!nj!=ko jedna strana izvlai nesrazmernu korist na raun druge,ugovor je zbog toga nepravian % protivan naelu savesnosti % potenja. (ato postojiodgovornost obogaene strane zbog prekomernog oteenja druge.%nstitut prekomernog oteenja pretpostavlja ove uslove/

*0 !govor koji se izazvao oteenje treba da je uzajaman % komutativan. od dobroinihugovora prekomerno oteenje nije pravno znaajno.

20 >inidbe na koje su se strane ugovornice obavezale treba po vrednosti da budunesrazmerne u znatnoj meri1

30 trana ugovornica koja je prekomeno oteena treba da bude u zabludi o pravojvrednosti uzajamnih inidbi, tj. 9a za nju nije znala niti je morala znati.

!govor koji je izazvao prekomerno oteenje jedne strane jeste ruljiv ugovor. trana koja jenjime oteena moe zahtevati da se on poniti.

#'. N!mog&9nost isp&nj!nja obav!z!


15/39

#+. ,poraz&mno raskidanj! &govora!govor nastaje obostranom saglasnou, pa stoga moe % da prestane, po pravilu, samo istomtakvom saglasnou.porazumom da ugovor raskinu strane ugovornice protivree svojoj ranijoj saglasnosti volja

da ugovor zakljue, demantuju same sebe u izvesnom smislu. Takav sporazum predstavljaugovor o raskidanju drugog ugovora. On se moe sklopiti u bilo kojoj ?ormi, ak % u sluajukad je ugovor koji se raskide ?ormalan. Itavie, strane ugovornice mogu se o raskidanjuugovora saglasiti % preutno.! naoj pravnoj literaturi obino s e smatra da sporazumni raskid ugovora, u naelu, nemaretroaktivno dejstvo, tako da ugovor vie nee vaiti samo za budunost1 ako je ranije netouinjeno na osnovu ugovora, ono ostaje punovano.

$-. 8!dnostrano raskidanj! &govora zbog n!isp&nj!nja=ko jedan ugovornik ne ispuni svoju obavezu, drugi je ovlaen da zahteva prinudnoispunjenje ili da pod odreenim uslovima ugovor jednostrano raskine.

9rugim reima, kada se jedna strana ogluuje o svoju obavezu koju joj ugovor namee, tada %drugoj strani valja priznati pravo da se % ona raskidanjem ugovora oslobodi vlastite obaveze.7ednostrano raskidanje ugovora zbog neispunjenja zahteva nekoliko uslova/

*0 9a je jedna strana verna ugovoru120 9a druga strana nije ispunila svoju obavezu130 9a je protekao naknadni rok za ispunjenje.

'askidanjem ugovora se gasi obligacioni odnos izmeu njegovih uesnika. 9ejstvokratkotrajnog ugovora ukida se po pravilu retroaktivno, a dugotrajnog za budunost.7edna od znaajnih posledica raskidanja ugovora jeste obaveza da se nadoknadi teta. 'e je oteti neispunjenja ili o pozitivnom ugovornom interesu.

$1. )askidanj! 5iksni &govoraod ?iksnih ugovora, dunik mora svoju obavezu da ispuni u tano odreenom trenutku ili ukraem vremenskom intervalu, jer se ispunjenjem u neko drugo vreme ne postie cilj kome jeinidba namenjena. ! teoriji se pravi razlika izmeu ?iksnih ugovora u apsolutnom %relativnom smislu. od apsolutno ?iksnih ugovora, obaveza se mora ispuniti u tanoodreenom rtenutku, a ukoliko do toga ne doe ispunjenje postaje nemogue. od obinih ilirelativno?iksnih ugovora situacija je donekle drugaija. 9ugovanu inidbu mogue je ipakispuniti % u nekom docnijem trenutku.

$2. Nitavi &govori


16/39

ugovorima tete prvenstveno javni interesi.


17/39

uopte. &ostoje, meutim, % sluaji prouzrokovanje tete drugome radnjama koje nepredstavljaju delikte jer nisu ni protivpravne ni skrivljene, a ipak obavezuju na nadoknadu.vaka odgovornost po prirodi stvari jeste subjektivna jer je sraunata na to da utie na

poronu volju % svest ljudi, da ih ispravlja.

$(.


18/39

at!rijalna I n!mat!rijalna t!ta*aterijalnateta je teta koja nastaje na imovinskim dobrima ovekovim.

#oe se pojaviti u obliku oduzimanja, unitenja ili pogoranja nekog imovinskog dobra.'ematerijalnateta je ona koja nastaje na linim % neimovinskim dobrima oveka, kao to su/ivot, zdravlje, sloboda, ast, E


19/39

'$. Posr!dna I n!posr!dna t!ta9eoba tete na neposrednu % posrednu ima poreko jo u izvorima rimskog prava. (OO nerazlikuje neposrednu % posrednu tetu, ali naa teorija % praksa prave razliku meu njima.

'eposredna teta je ona koja je direktno posledica radnje.

Posredna teta je indirektna posledica tetne radnje, tj. 9ruge tete.

''. Pozitivni I n!gativni int!r!s&ozitivni interes ili teta zbog ispunjenja jeste gubitak nastao usled neispunjenja ili ravogispunjenja ugovorne obaveze.


20/39

Boljni element umiljaja pokazuje odnos izvrioca protivpravne radnje prema toj radnji %njenim posledicama sa stanovita njegove volje. !miljaj moe biti direktan % eventualan.


21/39

*0 @ice koje sebi pomae mora imati pravo potraivanja nadoknade tete prema licu zaijim pravnim dobrima posee1

20 #ora postojati stvarna opasnost da naplata potraivanja bude osujeena ili baremznatno oteana1

30 #ere osiguranja potraivanja ne mogu blagovremeno da sprovedu nadleni dravni

organi150 'adnju samopomoi treba da preduzme sam poverilac potraivanja, % prema dunikunadoknade.

Iteta prouzrokovana u dozvoljenoj samopomoi ne mora se nadoknaditi licu koje je izazvalopotrebu da se mera samopomoi preduzme.

('. 7ori9!nj! svojim pravomorienje svojim pravom, u granicama koje su zakonom doputene nije protivpravno ni kadase njime uzrokuje teta drugome. Aolje reeno, onaj ko upotrebom svoga prava nanese tetu,nije duan da je nadoknadi.&rekoraenje se smatra zloupotrebom prava tj.


22/39

Iteta koju neko pretrpi moe biti posledica ne samo tueg, nego % vlastitog ponaanjaoteenog. To biva u sluaju kada oteeni svojim postupcima omogui drugome da mu tetu

prouzrokuje ili barem doprinese da teta bude vea nego to bi inae bila.rivica pretpostavlja postupak koji je pravno nedoputen ili barem u neskladu sa obiajima ilimoralnim normama odreeno drutva.

&rimer/ sedne u auto koji vozi pijan voza.rivica oteenog moe biti razlgo za iskljuenje % za umanjenje odgovornosti poinioca tetedrugome. &o pravilu, samo tei oblik krivice oteenog 4namera % gruba nepanja0 moe

potpuno iskljuiti odgovornost poinioca.

+1. ,poraz&mno isklj&!nj! I ograni!nj! odgovornostioristei se naelom slobode ugovaranja, ugovorne strane mogu odgovornost za tetu zbogkrenja ugovorne obaveze sporazumom unapred iskljuiti. Takvi sporazumi nazivaju seklauzulama o neodgovornosti.#edjutim, odricanje unapred od prava na nadoknadu tete krije u sebi mogunostzloupotrebe. Ono moe posluiti kao sredstvo pomou kojeg jedan ugovornik iskoriava

drugog. (ato se zakonodavac morao umeati da bi zatitio interese slabije strane u ugovoru.On je naime, ograniio mogunost upotrebe klauzula neodgovornosti. ! svim pravnimsistemima vai princip da se poverilac ne moe unapred odrei prava na nadoknadu tete kojamu je druga strana prouzrokovala namerno.&ored sporazuma o iskljuenju, postoje % sporazumi o ogranienju odgovornosti. Ogranienjese moe ticati, pre svega, opsega odgovornosti, tj. #oe se ugovoriti najvii iznos koji edugovati ugovornik.

+2. Odgovornost za dr&gogOdgovornost za drugog moe biti u okviru postojeeg obligacionog odnosa imedjuodgovornog lica % poverioca 4ugovorna odgovornost0 ili izvan njega4neugovornaodgovornost0.! pitanju je, dakle, krivica koja se sastoji u nedovoljnom nadzoru nad licem, koje je tetu

prouzrokovalo, u nedovoljnom davanju potrebnih instrukcija, ili u pogrenom izboru nega zasaradnika.Odgovornost za radnje drugih lica ima svoje posebne karakteristike, pre svega, u domenu teodgovornosti nema jedinstvenih pravnih pravila koja bi vaila za sve njene oblike. Osim toga,razliito je % reeno pitanje osnova odgovornosti za postupke drugih lica.

+3. Odgovornost za malol!tna lica#aloletna lica nesposobna za rasuivanje, tj. Ona koja nisu u stanju da shvate smisao % znaaj

svojih postupaka % da njima upravljaju, ne mogu biti kriva zbog svojeg ponaanja. (a tetukoju prouzrokuje drugome maloletnik do navrene sedme godine, roditelji odgovaraju bezobzira na svoju krivicu. Oni se mogu osloboditi samo u dva sluaja/ *0 ako dokau da postojineki od poznatih razloga koji iskljuuju odgovornost bez obzira na krivicu1 20 ako je tetanastala dok je dete bilo povereno drugom licu, % ako za nju odgovara to lice. (a tetu koje

prouzrokuje maloletnik koji je navrio sedam godina, roditelji odgovaraju po principurelativne rivice.&oto obavezu nadzora imaju oba roditelja, oba su % odgovorna za tetu koju dete prouzrokujedrugome, % to solidarno.

+4. Odgovornost za d&!vno bol!sna lica I lica zaostalog &mnog razvoja

9uevno bolesna lica % lica zaostalog umnog razvoja nisu sposobna za rasuivanje, % zato senalaze pod tuim nadzorom. amim tim oni nemaju deliktnu sposobnost. (a tetu koju ta lica


23/39

naine drugome odgovara onaj koji je, na osnovu zakona, odluke nadlenog organa iliugovora, duan da vodi nadzor nad njima. #edjutim odgovornost nadziratelja nije objektivna,ve se zasniva na ralativno pretpostavljenoj krivici. 9rugim reima, on se moe osloboditiodgovornosti ako dokae da je nadzor vrio onako kako je trebalo ili da bi teta nastala % pri

briljivom nadzoru.

#edjutim, % duevno bolesno lice, odosno lice zaostalog umnog razvoja, moe biti odgovornou dva sluaja/ *0 ako je tetu prouzrokovalo za vreme svetlih trenutaka1 20 po osnovupravinosti, kad se naknada ne moe dobiti od lica koje je bilo duno da vodi nadzor nadnjim, % pod uslovima da je njegovo materijalno stanje znatno povoljnije od stanjaoteenikovog.

+#. Odgovornost za pomo9nik!ad neko ne moe ili nee sam da obavi neki svoj posao, on ugovorom o delu angaujenekoga da radi umesto njega ili zajedno sa njim. Tada se ova lica jedan naspram drugogaodnose kao Fgospodar poslaG % FpomonikG.Ovo je vid ugovorne odgovornosti za drugog.


24/39

&ojam opasne stvari nije mogue shvatiti bez poimanja opasnosti uopte, a ona podrazumevaobjektivnu mogunost ili verovatnou izazivanja tete. &ojam opasne stvari nije apsolutan,nego relativan poja.


25/39

1-2. Odgovornost za t!t& koj& &zrok&j! stvar sa n!dostatkom9a bi se shvatio ovaj oblik odgovornosti, potrebno je blie razjasniti/

*0 tvari i njihove nedostatke 4ovde se podrazumeva odsustvo sigurnosti koja se odstvari, s obzirom na okolnosti, moe opravdano oekivati. &oseban problem ine tzv.Opasnosti razvoja tj. nedostaci koji se, s obzirom na stanje naunih znanja i stepen

razvitka tehnike, u trenutku stavljanja u promet nisu mogli spoznati" nesaznatljivinedostaci.020 Iteta kao pretpostavka odgovornosti 4tzv. 'e?leksna teta" obuhvata utrb na linim i

imovinskim dobrima kupca, korisnika stvari s nedostatkom, ili nekog treeg ko senadje u njenoj blizini.0

30 tavljanje stvari u promet 4tavljanje stvari u promet biva kad proizvoa svojomvoljom, na temelju odreenog ugovora, prenese drugome vlast da njome raspolae,odnosno da je upotrebljava, ili kad je jednostavno poalje potroau.0

50 Odgovorna lica i osnov odgovornosti 4Odgovornost za tetu od stvari s nedostatkompogaa, po pravilu njenog proizvoaa. &ojam KproizvoaK podrazumeva lice koje jeproizvelo ?inalni proizvod, osnovni sastojak ili deo proizvoda, kao i lice koje samo

spaja pojedinane deloce sloene stvari u jednu celinu. Ito se tie osnovaodgovornosti, pravi se razlika izmeu re?leksnih teta i onih koje su nastale kao

posledica instrukcionog nedostatka.0

1-3. Odgovornost za t!t& koj& j! izazvala ivotinjaOdgovornost za tetu koje su one izazvale je objektivna. (a tetu koju nanese ivotinjaodgovara njen imalac. &ri tome je svejedno da li se ivotinja u vreme nanoenja tete nalazilakod njega ili je zalutala odnosno pobegla. Itavie, imalac e biti odgovoran i za tetu koju jeuznemirena ivotinja prouzrokovala lice koje je dragovoljno pokualo da je uhvati ili zadri.%malac ne odgovara za tetu ako je ivotinju poverio na uvanje ili staranje licima iustanovama koje se bave primanjem ivotinja na uvanje i staranje, kao to su, na primer,veterinari, potkivai, krmari i bolnice za ivotinje.

1-4. Odgovornost za t!t& koj& j! izazvala gra*!vinaIto se tie odgovornosti za tetu uzrokovanu graevinom, o tome pravni sistemi evropskihzemalja nemaju jednako ishodite.


26/39

1-$. osig&ranj! p&tnika & javnom saobra9aj& od posl!dica n!sr!9nog sl&ajaBlasnici, odnosno koisnici prevoznih sredstava koja slue za prevoz putnika u javnomsaobraaju, duni su da sa organizacijom za osiguranje zakljue ugovor o osiguranju putnikaod posledica nesrenog sluaja. trane tog ugovora nazivaju se osiguranik i osiguravalac, aosigurani putnici" korisnici osiguranja.


27/39

! odnosu jedan prema drugome, solidarni dunici ne odgovaraju za ukupnu tetu, nego samoza srazmerni deo. toga, onaj ko isplati vie nego to iznosi njegov udeo, moe traiti od svihostalih da mu nadoknade ono to je za njih platio.

11-. Nadoknada mat!rijaln! t!t!


28/39

Obaveza koja se njemu nalae treba da bude snoljiva, da ga ne dovede do ekonomske, asamim tim ?izike propasti. (ato se smatra da pravinije smanjiti nadoknadu poveriocu koji tonee znatnije osetiti, nego imovinski upropastiti dunika.

Dobroinstvo poinica )tete prema o)te%enom

(oo kae/ Kako je tetnik prouzrokovao tetu radei neto radi koristi oteenika, sud moe

odrediti manju naknadu, vodei rauna o briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenimposlovimaK.'esigurnost uzrone veze

=ko pretee sumnja u uzronu vezu, sud u celosti odbija zahtev za obeteenje. To je poznatiprincip Ksve ili nitaK.


29/39

*0 Trokovi leenja " ovde spadaju svi trokovi koje iziskuje nabavka lekova i pomonihsredstava ija je upotreba medicinski opravdana, i koji se u praksi redovno koriste.

20 %zgubljena zarada usled privremene nesposobnosti za rad : nai sudovi pod zaradompodrazumevaju svaku imovinsku korist koja se postie radom tj. kako prihod izredovnog radnog odnosa, tako i iz dopunskog i povremenog rada.

30 %zgibljena zarada usled trajne nesposobnosti za rad : tetom se smatra gubitak ilismanjenje zarade zbog nestanka ili umanjenja radne sposobnosti.50


30/39

20 Osiromaenje drugog lica : obogaenje jednog lica treba da je nastalo na raundrugog. Osiromaenje i obogaenje treba da su meusobno uslovljeni. Ono to se

pojavljuje kao obogaenje u imovini jednog, mora opstojati kao osiromaenje uimovini drugoga.

30 Odsustvo osnova : neosnovano je samo ono obogaenje koje se pravno ne da

objasniti, jer se ne temelji na pravnom pravilu sadranom u ma kom izvoru prava.

11+. Oblici n!osnovanog oboga9!njaObogaenje usled radnje osiromaenogTri su mogua sluaja obogaenja usled radnje osiromaenog/

*0 isplata nedugovanog : praktino je najvaniji oblik neosnovanog obogaenja.&otrebna su tri uslova/ da je plaanje uinjeno solvendi causa, da je isplaen prividnidug, da je isplatilac bio u zabludi.

20 isplata s obzirom na osnov koji se nije obistinio :kad je isplata izvrena s obzirom naosnov iji se nastanak oekuje tek u budunosti, pa se to oekivanje ne obistini.

30 isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao : npr. jedna strana ugovornica ispuni

svoju obavezu prema drugoj, pa se docnije ugovor poniti zato to je bio ruljiv, ili akodoe do raskidanja ugovora.

Obogaenje usled vlastite radnje : to su nedoputene radnje, kojima izvrilac ne stie nikakvopravo nego neosnovano prisvaja izvesne vrednosti iz tue imovine.


31/39

30 Tuba zbog neosnovanog obogaenja i tuba za nadoknadu tete#oguno je da iz iste injenice nastane oteenje jednog, a obogaenje drugog lica.

122. N!zvano vr!nj! t&*i poslova


32/39

isplati nagradu za radnju koju bi ona izvrila posle opoziva. a druge strane, obealac jeduan da isplati nagradu i licu koje nije znalo za opozivanje pa je posle opoziva izvriloradnju za koju je nagrad obeana.@ice koje prvo izvri radnju za koju je nagrada obeana stie pravo da trai nagradu odobeaoca. =ko je nagrada obeana putem konkursa, o dodeljivanju odluuje organizator

konkursa ili neko drugi koga on odredi. %zvrilac radnje ne mora primiti nagradu.


33/39

ajemci : kad vie lica jeme za istu obavezu oni se zovu sajemci. Oni odgovaraju solidarnoza dug glavnog dunika. &overilac moe zahtevati isplatu celog duga od svakog sajemca

ponaosob ili od svih njih zajedno.7emac jemev" ovim pojmom se naziva onaj ko se obavee poveriocu da e jemiti zanjegovo potraivanje od jemca.

7emac za nadoknadu tete : on preuima obavezu da e jemcu glavnog dunika nadoknaditieventualnu tetu usled datog jemstva!govor o garanciji : njime se jedno lice obavezuje drugome da e snositi rizik tog posla.


34/39

Aez obzira na krivicu dunika, njegova docnja povlai 2 posledice/ obavezu plaanja zateznekamate i pravo poverioca da odustane od ugovora. &overilac ima pravo na zateznu kamatu bezobzira na to da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje.=ko je dunik skrivio docnju ona povlai za njega 2 dopunske posledice/ obavezu nadoknadetete iodgovornost za sluajnu nemogunost neispunjenja obaveze. 9unik je obavezan da

nadoknadi poveriocu tetu koju ovaj trpi usled docnje.!zroci prestanka docnje/*0 &restanak docnje usled ponude ispunjenja obaveze : im dunik naknadno ponudi daispuni svoju obavezu, docnja prestaje120 &restanak docnje usled gaenja obaveze : docnja prestaje i kada se dunikova obavezaugasi usled toga to je njeno ispunjenje postalo nemogue ili to je dug oproten

133. ocnja pov!rioca>im obaveza dunikova dospe poverilac treba da bude spreman na saradnju.&rvi uslov poverioeve docnje jete ponuda dunika da ispuni obavezu. &o pravilu je potrebnastvarna ili realna ponuda. 9unik treba da je preuzeo sve to je bilo potrebno za ispunjenje,

tako ad je poveriocu ostalo samo da inidbu prihvati.(OO propisuje da poverilac dolazi u docnju ako odbije da primi ispunjenje ili ga svojim

ponaanjem sprei.(a poverilaku kao i za duniku docnju nije uslov krivica.

134. Posl!dic! i pr!stanak pov!rio!v! docnj!*0 &restanak dunikove docnje : kada poverilac zapadne u docnju, prestaje docnja dunikova120 &relaz rizika sa dunika na poverioca : ako je dunik dugovao da preda individualnoodreenu stvar, posle docnje poverioca on je osloboen od odgovornosti zbog njene sluajne

propasti ili oteenja130 Obaveza poverioca da nadoknadi tetu duniku150 &ravo dunika da deponuje ili proda dugovanu stvar : dunik moe dugovanu stvardeponovati za poverioca kod suda i tako se osloboditi obaveza160 &ravo dunika da odustane od ugovora.9ocnja poverioca moe prestati pre svega gaenjem trabine. %sto se dogaa i kada senaknadno ugovori novi rok ispunjenja. Osim toga docnja prestaje i povlaenjem ponude zaispunjenje od strane dunika.

13#.


35/39

!slovi za uspeh pobijanja/*0 Oteenje poverioca : da poverilac bude zaista oteen radnjom koju je dunik

preduzeo.20 9unikova krivica za oteenje : da je dunik stvarno kriv to je preduzetom pravnom

radnjom onemoguio ili makar oteao namirenje poverioca.

30 rivica treeg lica : da postoji krivica treeg lica sa kojim ili u iju je korist preduzetapravna radnja koja se pobija.

13'. Pravo zadravanja&overilac u ijim se rukama nalazi neka dunikova stvar ima pravo da je zadri sve doknjegovo potraivanje ne bude isplaeno. Osim toga, ne mogu se zadrati ove stvari/

punomoje dobijeno od dunika ili druge njegove isprave, legitimacije, prepiske i slinestvari, kao i druge stvari koje se ne mogu izloiti prodaji.&overilac se moe namiriti iz vrednosti zadrane stvari na isti nain kao i iz stvari koju ima uzalozi. &re nego to pristupi naplati duan je da o svojoj nameri blagovremeno obavestidunika.

13(. Isp&nj!nj! ili isplataObligacioni odnos gasi se normalno ispunjenjem, jer je on i nastao zato da bi bio ispunjen.&od ispunjenjem treba razumeti izvrenje dugovane inidbe. Time se potpuno zadovoljavainteres poverioca koji je bio cilj obligacionog odnosa, a dunik se, ujedno, oslobaa obaveze.!mesto rei GispunjenjeG, pravnici upotrebljavaju i izraz GisplataG. ! obinom govori ovajizraz ima znaenje, jer podrazumeva samo davanje odreene sume novca.ubjekti isplate/

*0 @ice koje vri isplatu : naziva se isplatilac. &re svih, to mee biti dunik, jer je on iduan i ovlaen da svoju obavezu ispuni.

20 %splata sa suborgacijom : kad tree lice ispuni obavezu, ona je de?initivno ugaenaprema poveriocu, ali dunik ne mora biti osloboen obaveze. Tree lice moe zauzetimesto isplaenog poverioca, tako da dunik duguje njemu ono to je dotle dugovao

poveriocu. &ostoje dve vrste suborgacije/ voljna i zakonska.30 @ice kome se vri isplata : poverilac ili njegov zastupnik.

13+. Vr!m!% m!sto i pr!dm!t isplat!#esto : To je mesto u kome dugovanu radnju treba preduzeti. 7ednostrano odreivanje mestaisplate ponovano je samo ukoliko na njega pristane i druga strana. Obaveze koje se odnosena nepokretne stvaro ispunjavaju se u mestu u kome se one nalaze, ali ako mesto nijeodreeno ili odredljivo, isplata se vri u mestu prebivalita ili boravita dunika. inidba se moe zameniti obostranom saglasnou. Od zamenetreba razlikovati davanje radi ispunjenja 4kad da neki predmet poveriocu da ovaj proda pa muvrati kusur.0

14-. !ponovanj! i prodaja d&govan! stvari


36/39

9eponovanje se moe iszvriti u ovim sluajevima/ ad je poverilac u docnji sa prijemomispunjenja, kad je poverilac nepoznat, kad je neizvesno ko je poverilac, kad je nepoznato

poverioevo mesto boravka, kad je poverilac poslovno nesposoban a nema zakonskogzastupnika.9eponovati se mogu samo mrtve i pokretne stvari koje ne zauzimaju veliki prostor i koje se

mogu lako uvati.9eponovanjem dugovane stvari dunik se oslobaa obaveze, i to od as kada je deponovanjeizvreno. =ko je bio u docnji, prestaje docnja i prestaje tei kamata. Osim toga, rizik sluajne

propasti ili oteenja stvari prelazi na poverioca.9unik se moe osloboditi obaveze i prodajom dugovane stvari, a dobiveni novani iznos, poodbitku trokova prodaje, poloiti kod suda. 9unik se moe pravom na prodaju dugovanestvari koristiti samo u dva sluaja/ ako je stvar nepodesna za uvanje ili ako su trokovi

potredni za uvanje ili odravanje neprimereni njenoj vrednosti.

141. Pr!bijanj! ili komp!nzacija&od prebijanjem ili kompenzacijom podrazumeva se gaenje uzajamnih i istovrsnih

potraivanja uzmeu istih lica usled potiranja trabina. !slovi prebijanja mogu biti/*0 &ozitivni" uzajamnost potraivanja4to su ona potraivanja koja postoje izmeu istih

lica0, istorodnost potraivanja4takva su potraivanja koja glase na novac ili drugezamenljive stvari istog roda i iste kakvoe0, dospelost potraivanja4da bi potraivanje

bilo prikladno za kompenzaciju, ono mora biti dospelo.020


37/39

(a novaciju potrebna su 5 uslova/ da postoji namera strana da izvre novaciju, da postoji stariobligacioni odnos, da se zasniva novi obligacioni odnos, da postoji razlika izmeu starog inovog obligacionog odnosa.=ko se trabina i dug steknu u istom licu, tj. ako ono postane i dunik i poverilac, nastajesjedinjenje. !sled toga, obligacioni odnos se gasi. Haenje obligacionog odnosa uslovljeno je

samom prirodom stvari, jer niko samom sebi ne moe biti dunik ni poverilac. Od sjedinjenjatreba razlikovati sluajeve sticaja vie prava ili vie obaveza u istog lica.

144. "astar!vanj! trabina#ogunost da se zahteda ispunjenje trabine vremenski je ograniena ustanovom zastarelosti.(OO poznaje etiri roka zastarelosti/ od deset godina4opti rok zastarelosti0, pet godina4pravaiz kojih proistiu povremena potraivanja0, od tri godine4 potraivanja koja dospevajugodinje ili u kraim razmacima vremena0, od jedne godine4potraivanja koja se naplauju utromesenim ili kraim rokovima0.Odreene injenice spreavaju zastarevanje, tj. ne doputaju da rok za zastarelost pone tei, aako je ve bio zapoeo, dalji njegov tok se zaustavlja. (astarevanje ne tee/ izmeu

suprunika, roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, izmeu tienika i njegovog staraoca,pa za vreme mobilizacije, neposredne ratne opasnosti.

14#. Pr!kid i posl!dic! zastar!vanja(astarevanje se prekida kad dunik prizna dug davanjem otplate, plaanjem kamate ilidavanjem poveriocu neeg radi osiguranja potraivanja. Takoe zastarevanje se prekida

podizanjem tube i svakom drugom poverioevom radnjom preduzetom protiv dunika predsudom ili drugim nadlenim organom. &osle prekida, zastarevanje poinje tei iznova, avreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost.(astarelost ne ukida trabinu, ve jedino njenu utuivost. Itavie, ni utuivost utuivosttrabine nije prestala apsolutno ve samo uslovno/ ako dunik istakne prigovor zastarelosti.Od zastarelosti treba razlikovati prekluziju, pod kojom se podrazumeva gubitak odreenog

prava usled proteka odreenog roka.

14$. ,olidarnost d&nikaolidarnost dunika imamo u sluaju kad vie njih duguju jednu obavezu tako da poverilacmoe zahtevati potpuno ispunjenje od koga hoe, ali kad jedan dunik obavezu ispuni, ona

prestaje za sve.&overilac je ovlaen da po svome izboru zahteva ispunjenje obaveze od bilo kojeg solidarnogdunika. 9unik od koga poverilac zatrai ispunjenje nema pravo da se pozove i na ostalesolidarne dunike. &oto su obaveze solidarnih dunika samostalne, pravilo je da jedan dunik

ne moe svojim postupcima oteati poloaj ostalih sadunika.=ko dug isplati bilo koji od solidarnih dunika, obligacioni odnos se gasi za sve njih. Onajkoji je izvrio isplatu moe traiti da i ostali dunici koji su se oslobodili obaveze na njegovraun uestvuju sada u plaanju snosei odreeni deo trokova koje je on nainio radi isplate.&revo na regres se uvek pretpostavlja.

14'. ,olidarnost pov!rilacaolidarnost poverilaca postoji u sluaju kad je svaki od vie njih ovlaen da od dunikazahteva ispunjenje cele obaveze. %splatom jednom poveriocu dunik se oslobaa obaveze

prema svim poveriocima.vaki solidarni poverilac ima nepodeljeno i samostalno trabeno praco na celu dugovanu

inidbu. 9unik moe ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki od njih nezatrai od njega ispunjenje. =ko ga jedan od njih tui, moe da plati drugome samo ako tuba


38/39

protiv prvoga bude odbaena.


39/39

2

Documents

Obligaciono pitanja