METODOLOGIJA ZA IZRADU PLANA ZATITE OD UDESA

P R A V I L N I KO LISTI ELEKTRINIH I ELEKTRONSKIH PROIZVODA, MERAMA ZABRANE I OGRANIENJA KORIENJA ELEKTRINE I ELEKTRONSKE OPREME KOJA SADRI OPASNE MATERIJE, NAINU I POSTUPKU UPRAVLJANJA OTPADOM OD ELEKTRINIH I ELEKTRONSKIH PROIZVODAI. UVODNE ODREDBE

Predmet ureivanja

lan 1.

Ovim pravilnikom propisuje se lista elektrinih i elektronskih proizvoda, mere zabrane i ogranienja korienja elektrine i elektronske opreme koja sadri opasne materije, nain i postupak upravljanja otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda.

Cilj

lan 2.

Upravljanjem otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda obezbeuju se i osiguravaju uslovi za:

1) spreavanje nastajanja otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda;

2) ponovnu upotrebu, reciklau i druge oblike iskorienja takvih otpada, kao i smanjivanja odlaganja otpada;

3) unapreivanje standarda zatite ivotne sredine od strane proizvoaa, uvoznika, distributera, prodavaca i krajnjih korisnika u toku ivotnog ciklusa proizvoda, a posebno pri tretmanu i odlaganju otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda.

Znaenje izraza

lan 3.

Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:

1) elektrina i elektronska oprema jeste proizvod iji pravilan rad zavisi od elektrine struje ili elektromagnetnih polja, kao i oprema koja je namenjena za proizvodnju, prenos i merenje protoka i polja, razvrstani u jedan od razreda sa Liste razreda elektrine i elektronske opreme, a upotrebljavaju se kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmenini protok i 1500 V za jednosmerni protok;

2) otpad od elektrine i elektronske opreme jeste elektrina i elektronska oprema koja predstavlja otpad u skladu sa zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom, ukljuujui i sve sastavne delove, sklopove i potroni materijal koji su deo proizvoda koji se odbacuje (u dajem tekstu: otpadna oprema);

3) spreavanje nastajanja otpadne opreme jesu mere za smanjenje koliina i tetnih uticaja otpadne opreme na ivotnu sredinu, ukljuujui i materijale i materije u toj opremi;

4) otpadna oprema iz domainstva jeste ona otpadna oprema koja nastaje u domainstvima (kuni otpad), kao i u industriji, zanatskim delatnostima, uslunim ili drugim delatnostima (komercijalni otpad), a koja je, zbog svoje prirode i koliine, slina otpadnoj opremi iz domainstva;

5) otpadna oprema koja nje otpadna oprema iz domainstva je ona koja nastaje iz opreme oznaene na Listi elektrinih i elektronskih proizvoda razvrstanih po razredima elektrine i elektronske opreme, a ne upotrebljava se u domainstvu;

6) ponovna upotreba jeste bilo koji postupak pri kojem se otpadna oprema ili njeni sastavni delovi koriste za istu namenu za koju su bili izraeni, ukljuujui dalju upotrebu opreme ili njenih sastavnih delova koji su vraeni u skladita, distributerima ili proizvoaima;

7) tretman jeste bilo koja aktivnost nakon to je otpadna oprema predata u postrojenje za tretman radi spreavanja zagaenja, rastavljanja, usitnjavanja, iskorienja ili pripreme za odlaganje i bilo koja druga aktivnost koja se preduzima radi iskorienja i /ili odlaganja otpadne opreme;

8) reciklaa jeste ponovna prerada otpadnih materijala kao sekundarnih sirovina u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu, osim iskorienja u energetske svrhe;

9) iskorienje otpadne opreme, odnosno materijala ili materija sadranih u otpadnoj opremi jeste svaki primenljivi postupak ili metoda iskorienja otpada (R operacija) u skladu sa zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom;

10) odlaganje otpadne opreme jeste svaki primenjivi postupak ili metoda odlaganja otpada (D operacija) u skladu sa zakonom o upravljanju otpadom;

11) stavljanje opreme na trite jeste:

(1) davanje proizvedene opreme prvi put distributeru radi njene dalje prodaje ili prvi put na korienje krajnjem korisniku;

(2) uvoz opreme u Republiku Srbiju radi vrenja trgovinske delatnosti uvoza opreme sa namenom davanja uvezene opreme distributeru radi njene dalje prodaje ili davanja uvezene opreme na korienje krajnjem korisniku ili

(3) uvoz opreme u Republiku Srbiju radi vrenja delatnosti koja ne predstavlja trgovinsku delatnost uvoza opreme;

12) proizvoa jeste pravno lice, odnosno preduzetnik, koje bez obzira na nain prodaje, ukljuujui i prodaju preko interneta, u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita potroaa:

(1) proizvodi i prodaje elektrinu i elektronsku opremu, pod svojom robnom markom;

(2) prodaje pod svojom robnom markom elektrinu i elektronsku opremu koju je proizveo drugi dobavlja. Prodavac se u tom sluaju ne smatra proizvoaem ukoliko je na opremi robna marka izvornog proizvoaa u skladu sa takom (1) ove take.

(3) uvozi elektrinu i elektronsku opremu radi stavljanja na trite u Republici Srbiji ili izvozi elektrinu i elektronsku opremu u obavljanju svoje delatnosti.

Proizvoaem se ne smatra lice koje samo obezbeuje finansiranje po bilo kom finansijskom ugovoru ili u skladu sa njim, ukoliko istovremeno nije proizvoa u smislu podta. (1) do (3) ove take. Ako oprema nje proizvedena u Republici Srbiji, a stavlja se u promet u smislu podta. (1) do (3) ove take proizvoaem se smatra njegov zastupnik u Republici Srbiji;

13) uvoznik jeste pravno lice, odnosno preduzetnik koji u obavljanju svoje delatnosti uvozi elektrinu i elektronsku opremu radi stavljanja na trite u Republici Srblji;

14) distributer jeste lice koje u obavljanju svoje delatnosti isporuuje elektrinu i elektronsku opremu krajnjem korisniku. Pod distributerom se smatra i proizvoa, ukoliko proizvedenu ili uvezenu opremu isporuuje neposredno krajnjem korisniku;

15) krajnji korisnik jeste pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice koje je koristilo, koristi ili namerava da koristi opremu, odnosno lice zbog ye delatnosti nastaje otpadna oprema;

16) skladite jeste objekat ili prostor u objektu ureen za preuzimanje i za privremeno skladitenje otpadne opreme pre predaje u postrojenje za tretman;

17) sakuplja je pravno lice ili preduzetnik koji ima dozvolu za sakupljanje i koji razvrstava otpadnu opremu radi prevoza, odnosno predaje licu koje vri tretman;

18) operater jeste svako pravno lice ili preduzetnik koji, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem za tretman ili ga kontrolie ili je ovlaeno za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehnikog funkcionisanja postrojenja i na ije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadnom opremom.

19) kolektivni operater jeste privredno drutvo ili pravno lice koje osnivaju proizvoai i uvoznici koji na trite Republike Srbije stavljaju vie od 15.000 tona elektrine i elektronske opreme godinje, radi upravljanja otpadnom opremom, a koji upravlja najmanje jednim postrojenjem za tretman i na ije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadnom opremom;

20) opasna materija ili proizvod jeste svaka supstanca ili proizvod koji se smatra opasnim, u skladu sa zakonom kojim se ureuju hemikalje.

Primena

lan 4.

Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na elektrinu i elektronsku opremu sa liste razreda elektrine i elektronske opreme koja je data u Prilogu 1. - Lista razreda elektrine i elektronske opreme, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Lista elektrinih i elektronskih proizvoda razvrstanih po razredima elektrine i elektronske opreme iz stava 1. ovog lana data je u Prilogu 2. - Lista elektrinih i elektronskih proizvoda razvrstanih po razredima elektrine i elektronske opreme, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na:

1) elektrinu i elektronsku opremu koja je sastavni deo druge opreme koja ne spada ni u jedan razred iz Priloga 1. ovog pravilnika;

2) otpadne tonere za tampae iz Kataloga otpada ako nastanu kao potroni materijal korienjem tampaa;

3) opremu koja ima poseban znaaj za dravnu bezbednost;

4) opremu koja je ugraena u oruje, municiju i vojnu opremu, osim ako se radi o proizvodima koji se ne koriste iskjuivo u vojne svrhe.

II. ELEKTRINA I ELEKTRONSKA OPREMA

Mere zabrane i ogranienjalan 5.Elektrina i elektronska oprema, razvrstana u razrede 1. do 7. i razred 10. iz Priloga 1. ovog pravilnika, ukljuujui elektrine sijalice i druga rasvetna tela iz domainstva, stavljena na trite Republike Srbije od 1. jula 2011. godine ne moe sadrati olovo, ivu, kadmijum, estovalentni hrom Cr6+, polibromovane bifenile (PBB) ili polibromovane difenile (PBDE).

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na rezervne delove namenjene popravci ili ponovnoj upotrebi elektrine i elektronske opreme stavljene na trite Republike Srbije, kao i fluorescentne i druge izvore svetlosti i materijale ija je lista data u Prilogu 3. - Lista elektrine i elektronske opreme na koju se ne odnose mere zabrane i ogranienja u pogledu prisustva opasnih materija, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

III. NAIN I POSTUPAK UPRAVLJANJA OTPADNOM OPREMOMIspunjenost uslova zatite ivotne sredine

lan 6.

Upravljanje otpadnom opremom je skup mera i postupaka koje obuhvataju sakupljanje, prevoz, skladitenje, razvrstavanje, ponovnu upotrebu, reciklau, iskorienje, tretman, kao i odlaganje ostataka nakon tretmana otpadne opreme.

Upravljanje otpadnom opremom vri se na nain da se obezbedi ispunjenost uslova zatite ivotne sredine koji se odnose na:

1) dizajn elektrinih i elektronskih proizvoda, oznaavanje o obaveznom odvojenom sakupljanju otpadne opreme i obavetavanje;

2) odvojeno sakupljanje i prevoz, ponovnu upotrebu, iskorienje, tretman, i odlaganje otpadne opreme;

3) plaanje trokova upravljanja elektrinom i elektronskom opremom koja nakon upotrebe postaje otpadna oprema.

Dizajn elektrinih i elektronskih proizvoda

lan 7.

Elektrina i elektronska oprema treba da bude projektovana i proizvedena na takav nain kojim se obezbeuje:

1) smanjivanje upotrebe opasnih materija na najmanju moguu meru;

2) lake rastavljanje, ponovna upotreba i reciklaa ili drugi oblik iskorienja otpadne opreme;

3) vea upotreba recikliranih materijala i reciklaa otpadne opreme, njenih sastavnih delova i ugraenih materijala;

4) da proizvod kada postane otpad, ne predstavlja opasnost i nema tetan uticaj na zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu, niti predstavlja smetnju ili tekou za organizovanje upravljanja otpadom.

Proizvoa svojim dizajnom i proizvodnim postupcima ne moe spreavati ponovnu upotrebu otpadne opreme, osim ako taj dizajn ili ti postupci predstavljaju znaajnu prednost u pogledu zatite ivotne sredine i/ili zahteva za bezbedno korienje opreme.

Oznaavanje o obaveznom odvojenom sakupljanju

lan 8.

Na elektrinoj i elektronskoj opremi koja se stavlja u promet proizvoa ili uvoznik na vidnom mestu obezbeuje itko i neizbrisivo postavljen znak o obaveznom odvojenom sakupljanju otpadne opreme.

Izgled znaka o obaveznom odvojenom sakupljanju otpadne opreme dat je u Prilogu 4. - Znak o obaveznom odvojenom sakupljanju otpadne opreme, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Ako znak iz stava 2. ovog lana ne moe da bude utisnut na samu opremu, zbog veliine opreme ili njene specifine upotrebe, znak se stavlja na ambalau, na uputstva za upotrebu ili na garantni list te opreme.

Naziv proizvoaa mora da bude jasno prepoznatjiv po natpisu privrenom za opremu.

Natpis iz stava 4. ovog lana mora da bude sainjen tako da se na njemu vidi naziv proizvoaa i godina proizvodnje, odnosno podatak da je oprema bila stavljena na trite od 1. januara 2011. godine.

Odredbe st. 1. do 4. ovog lana ne odnose se na opremu stavljenu na trite do 1. januara 2011. godine.

Obavetavanje krajnjeg korisnika

lan 9.

Proizvoa i uvoznik obavetava krajnjeg korisnika opreme u domainstvu o svrsi i cijevima sakupljanja otpadne opreme, pravilnom postupanju i znaaju ponovne upotrebe i reciklae.

Obavetenje iz stava 1. ovog lana prilae se uz isporuenu opremu i sadri podatke o:

1) zabrani odlaganja otpadne opreme kao nerazvrstanog komunalnog otpada i obavezi odvojenog sakupljanja otpadne opreme;

2) moguim nainima ponovne upotrebe, reciklae i drugih postupaka iskorienja, kao i o prednostima ponovne upotrebe i reciklae u odnosu na druge oblika iskorienja ili odlaganja otpadne opreme;

3) moguim tetnim uticajima otpadne opreme na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu zbog prisustva opasnih materija u toj opremi;

4) znaenju znaka obaveznog odvojenog sakupljanja otpadne opreme.

Proizvoa i uvoznik obezbeuje da na prodajnim mestima bude vidno istaknuto obavetenje za krajnjeg korisnika o mestu i nainu predaje otpadne opreme.

Informacije za sakupljaa, operatera i kolektivnog operatera

lan 10.

Proizvoa i uvoznik obezbeuju za sakupljaa, operatera i kolektivnog operatera informacje o ponovnoj upotrebi i iskorienju otpadne opreme za svaki novi tip opreme u roku od godinu dana od stavljanja nove opreme na trite.

Informacje iz stava 1. ovog lana sadre podatke o razliitim sastavnim delovima i materijalima opreme, kao i podatke o mestima gde se u opremi nalaze opasne materije.

Informacje iz stava. 1. ovog lana moraju biti dostupne sakupljau, operateru i kolektivnom operateru u formi tampanog prirunika ili u elektronskoj formi.

Predaja otpadne opreme

lan 11.

Krajnji korisnik predaje distributeru, sakupljau, operateru ili kolektivnom operateru:

1) otpadnu opremu iz domainstva, uz potvrdu o primopredaji;

2) otpadnu opremu koja nije iz domainstva, uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada.

Krajnji korisnik ne moe predati otpadnu opremu kao nerazvrstani komunalni otpad.

Krajnji korisnik uva odvojeno otpadnu opremu do predaje tako da se otpadna oprema ne mea sa drugim otpadom, odnosno da njena ponovna upotreba ili reciklaa nije onemoguena.

Ako otpadna oprema sadri materije i materijale koje treba pre rastavljanja ukloniti i u skladu sa posebnim propisima kojim se ureuje odlaganje opasnih materija, krajnji korisnik obezbeuje da otpadna oprema bude u takvom stanju da se odlaganje tih materija ili materijala moe sprovesti na propisan nain.

Ako je otpadna oprema iz domainstva toliko oteena da, zbog opasnih materija u njoj ugroava ivotnu sredinu i zdravlje ljudi ili je zagaena drugim otpadom, krajnji korisnik obavezno o tome obavetava lice kome predaje otpadnu opremu.

Preuzimanje otpadne opreme

lan 12.

Preuzimanje otpadne opreme od krajnjeg korisnika vre distributer, sakuplja, operater i kolektivni operater.

Distributer bez naknade preuzima otpadnu opremu iz domainstva od krajnjeg korisnika koji kod njega nabavlja novu opremu.

Distributer preuzima otpadnu opremu iz domainstva od krajnjeg korisnika ako se radi o opremi koja po svojoj nameni i razvrstavanju spada u razrede opreme iz Priloga 1. ovog pravilnika, odnosno koja odgovara po vrsti i koliini nabavljene nove opreme (sistem jedan za jedan).

Distributer moe da odbje preuzimanje otpadne opreme iz domainstva ako nisu ispunjeni uslovi iz st. 2. i 3. ovog lana ili se radi o otpadnoj opremi iz lana 11. stav 5. ovog pravilnika.

Otpadna oprema koja nje iz domainstva preuzima se bez naknade, osim ako su proizvoa, uvoznik, distributer i krajnji korisnik u trenutku nabavke te opreme, odnosno pri njenom preuzimanju, ugovorili drugaije upravljanje tom opremom.

Sakuplja, operater i kolektivni operater preuzimaju otpadnu opremu iz st. 2. i 5. ovog lana, na mestu koje ispunjava tehnike zahteve za skladitenje propisane ovim pravilnikom.

Sakupljanje i prevoz otpadne opreme

lan 13.

Sakupljanje i prevoz otpadne opreme obavlja se na nain da se omogui u to veem obimu ponovna upotreba celih aparata i sastavnih delova, ukljuujui iskorienje i reciklau.

Otpadna oprema koja se predaje sakupljau treba da bude u stanju iz kojeg je vidjivo da nje prethodno rastavljana radi vaenja posebnih sastavnih delova.

Otpadnom opremom iz stava 2. ovog lana smatraju se i prethodno nerastavljeni delovi opreme koja se sastoji od vie celina (npr. ekrani kompjutera, elektromotori od pumpi ili kompresora i sl.).

Sakuplja otpadnu opremu predaje operateru ili kolektivnom operateru uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada.

Sakuplja ne rasklapa otpadnu opremu.

Skladitenje otpadne opreme

lan 14.

U skladitu se otpadna oprema uva odvojeno, tako da se ne mea sa drugim otpadom i da se moe, radi ponovne upotrebe, iskorienja ili reciklae svrstati odvojeno po razredima otpadne opreme iz Priloga 1. ovog pravilnika.

Otpadna oprema se skladiti na nain da se pre tretmana ne zgnjei, izdrobi ili na drugi nain uniti ili zagadi opasnim ili drugim materijama, tako da njena ponovna upotreba, iskorienje ili reciklaa nje onemoguena ili izvodljiva bez nesrazmerno visokih trokova.

U skladitu otpadne opreme ne vri se tretman, odnosno rasklapanje i odstranjivanje tenosti i gasova.

Ciljevi sakupljanja i iskorienja otpadne opreme

lan 15.

Cilj odvojenog sakupljanja otpadne opreme iz domainstva iznosi etiri kilograma po stanovniku godinje do 31. decembra 2019. godine, s tim da se dva kilograma po stanovniku godinje sakupi do 31. decembra 2015. godine.

Operater i kolektivni operater obezbeuju da ponovna upotreba cele opreme ima prednost u odnosu na njeno iskorienje.

Iskorienje preuzete otpadne opreme ima prednost u odnosu na odlaganje, a pri iskorienju ponovna upotreba sastavnih delova otpadne opreme i reciklaa materijala i materija ima prednost u odnosu na druge naine iskorienja.

Operater i kolektivni operater obezbeuju iskorienje i odlaganje u skladu sa zahtevima iz st. 3. ovog lana.

Operater i kolektivni operater obezbeuju da se do 31. decembra 2019. godine pri iskorienju otpadne opreme postignu sledei ciljevi:

1) za otpadnu opremu svrstanu u razrede 1. i 10. opreme iz Priloga 1. ovog pravilnika, najmanje:

80% iskorienja, izraunatog u odnosu na prosenu masu opreme;

75 % ponovne upotrebe i reciklae sastavnih delova, materijala i materija otpadne opreme, izraunate u odnosu na prosenu masu opreme;

2) za otpadnu opremu svrstanu u razrede 3. i 4. opreme iz Priloga 1. ovog pravilnika, najmanje:

75 % iskorienja, izraunatog u odnosu na prosenu masu opreme;

65 % ponovne upotrebe i reciklae sastavnih delova, materijala i materija otpadne opreme, izraunate u odnosu na prosenu masu opreme;

3) za otpadnu opremu svrstanu u razrede 2, 5, 6, 7. i 9. opreme iz Priloga 1. ovog pravilnika, najmanje:

70 % iskorienja, izraunatog u odnosu na prosenu masu opreme; 50 % ponovne upotrebe i reciklae sastavnih delova, materijala i materija otpadne opreme, izraunate u odnosu na prosenu masu opreme.4) za otpadnu opremu koja obuhvata sijalice sa pranjenjem u gasu najmanje 80 % ponovne upotrebe i reciklae sastavnih delova, materijala i materija u odnosu na masu opreme, odnosno proizvoda.

Pri izraunavanju udela elektrine i elektronske opreme iz stava 5. ovog lana do 31. decembra 2019. godine, ne uzima se u obzir koliina opreme koja je bila ponovno upotrebljena, a uzima se u obzir koliina otpadne opreme koja je poslata drugoj dravi na iskorienje, ponovnu upotrebu, odnosno reciklau.

Za potrebe izraunavanja udela ponovne upotrebe, iskorienja i odlaganja otpadne opreme, sastavnih delova i njenih materljala, operater odnosno kolektivni operater vodi evidenclju o koliini otpadne opreme, sastavnih delova, materijala i materija iz te opreme izraenu u kilogramima, koja ulazi u postrojenje za tretman i izlazi iz njega na daje iskorienje i odlaganje.

Sastavni deo evidencje iz stava 7. ovog lana je Dokument o kretanju opasnog otpada, koji sadri podatke o transportu za poijke otpada na daje iskorienje i odlaganje.

Ako je otpadna oprema izvezena u druge drave u skladu sa odredbama Bazelske konvencje o kontroli prekograninog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju, koliina te opreme uzima se u obzir kod izraunavanja udela iz stava 5. ovog lana samo ako izvoznik ima dokaze da je otpadna oprema iskoriena, ponovno upotrebljena ili reciklirana u procentualnom iznosu koji je vei od zahtevanog iznosa za iskorienje, ponovnu upotrebu i reciklau.

Tretman otpadne opreme

lan 16.

Preuzeta otpadna oprema koja nastaje na teritorji Republike Srbije, osim one koja je u celini namenjena ponovnoj upotrebi, pre iskorienja ili odlaganja mora da bude tretirana u postrojenju za tretman koje ima dozvolu u skladu sa zakonom.

Proizvoa i uvoznik obezbeuju tretman otpadne opreme sami ili svoju obavezu poveravaju operateru, odnosno kolektivnom operateru, u skladu sa zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom.

Pri poveravanju obaveze operateru iz stava 2. ovog lana prednost ima operater postrojenja koje je ukljueno u sertifikovani sistem zatite ivotne sredine (EMAC).

Operater i kolektivni operater vre tretman otpadne opreme primenom najboje dostupnih tehnika tretmana, iskorienja i reciklae.

Operater i kolektivni operater duni su da u postrojenju za tretman:

1) vre odvojen tretman materijala i komponenti otpadne opreme;

2) iz otpadne opreme koja ne ide cela u ponovnu upotrebu, izdvoje tenosti i gasove, ukljuujui opasne materije.

Tretman iz stava 5. ovog lana vri se u skladu sa Prilogom 5. - Tretman odvojeno sakupljene otpadne opreme u postrojenju za tretman otpadne opreme, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Za sastavne delove, materijale i materije iz otpadne opreme mora da bude obezbeena dalja ponovna upotreba, reciklaa ili iskorienje u onom obimu u kome se postie makar minimalni deo ponovne upotrebe, reciklae ili iskorienja u skladu sa ovim pravilnikom.

Tehniki zahtevi za skladitenje i tretman otpadne opreme

lan 17.

Postrojenja za skladitenje i tretman otpadne opreme moraju da ispunjavaju tehnike zahteve sadrane u Prilogu 6. - Tehniki zahtevi za skladitenje i tretman otpadne opreme, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Istorijska otpadna oprema

lan 18.

Za elektrinu i elektronsku opremu koja je stavljena na trite do 1. januara 2011. godine, trokove upravljanja otpadnom opremom (u daljem tekstu: istorijska otpadna oprema) koja potie iz domainstva proporcionalno snose svi proizvoai, odnosno uvoznici, srazmerno proizvodima stavljenim na trite Republike Srbije.

Za elektrinu i elektronsku opremu koja je stavljena na trite do 1. januara 2011. godine, trokove upravljanja istorijskom otpadnom otpadnom opremom koja nije iz domainstva snosi proizvoa, uvoznik i krajnji korisnik.

Proizvoa, odnosno uvoznik opreme iz stava 2. ovog lana zakljuuje ugovor o finansiranju upravljanja istorijskom otpadnom opremom koja nje iz domainstva sa krajnjim korisnikom.

IV. ZAVRNA ODREDBAlan 19.

Predmetni Pravilnik o listi elektrinih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ogranienja korienja elektrine i elektronske opreme koja sadri opasne materije, nainu i postupku upravljanja otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda stupa na snagu sa danom usvajanja od strane strunog kolegijuma tehnikog consortiuma, odnosno dana - 30.09.2011.godine. Prilog 1.LlSTA RAZREDA ELEKTRINE I ELEKTRONSKE OPREME1. Veliki kuni aparati;2. Mali kuni aparati;3. Oprema za informatike tehnologje (IT) i telekomunikacje;4. Oprema iroke potronje za razonodu;5. Oprema za osvetljenje;6. Elektrini i elektronski alati (osim velikih nepokretnih industrjskih alata);7. Igrake, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport;8. Medicinski pomoni ureaji (osim velikih nepokretnih terapjskih i djagnostikih ureaja, implantiranih proizvoda i proizvoda koji mogu prouzrokovati infekciju);9. Instrumenti za praenje i nadzor;10. Automati.Prilog 2.LISTA ELEKTRINIH I ELEKTRONSKIH PROIZVODA RAZVRSTANIH PO RAZREDIMA ELEKTRINE I ELEKTRONSKEOPREME1. Veliki kuni aparati: veliki rashladni ureaji; friideri; zamrzivai; ostali veliki ureaji za hlaenje, konzerviranje i odlaganje hrane; maine za pranje vea; maine za suenje vea; maine za pranje posua; ugradne rerne; elektrini poret; elektrine ringle; mikrotalasne pei; ostali veliki ureaji za kuvanje i ostalu pripremu hrane; elektrini ureaji za grejanje; termoakumulacione pei; elektrini radyatori; ostali veliki ureaji za grejanje soba, kreveta i nametaja za sedenje; elektrini ventilatori; ureaji za klimatizaciju prostorja; druga oprema za provetravanje i oprema za klimatizaciju; bojleri; i drugi aparati.2. Mali kuni aparati: usisivai; ureaji za ienje tepiha; ostali ureaji za ienje; ureaji za ivenje, pletenje, tkanje i ostalu obradu tkanine; pegle i ostali ureaji za peglanje i drugo odravanje odee; tosteri; friteze; mlinovi, aparati za kafu i ureaji za otvaranje i zatvaranje posuda i ambalae; elektrini noevi; ureaji za ianje, suenje kose, pranje zuba, brjanje, masiranje i ostali ureaji za negu tela; satovi, runi satovi i ureaji za merenje, pokazivanje i zapisivanje vremena; vage; i drugi aparati.3. Oprema za IT i telekomunikacje: centralizovana obrada podataka: veliki raunari; mini raunari; tamparske jedinice; lina raunarska oprema: lini raunari (CPE, mi, monitor i tastatura ukljueni); prenosni raunari, laptop (CPE, mi, monitor i tastatura ukljueni); raunari tipa "notebook";

raunari notepad,

tampai; oprema za kopiranje; elektrine i elektronske pisae maine; depni i stoni kalkulatori i drugi proizvodi i oprema za prikupljanje, odlaganje, obradu i predstavljanje podataka ili komuniciranje podacima elektronskim putem; korisniki terminali i sistemi; faks-ureaji; teleks-ureaji; telefoni; javni telefoni (s karticama, etonima, novanicama); beini telefoni; mobilni telefoni; automatske sekretarice; ostali proizvodi ili oprema za telekomunikacioni prenos zvuka, slika ili drugih podataka putem telekomunikacja.4. Oprema iroke potronje za razonodu: radio aparati; televizjski aparati; videokamere; videorekorderi; hi-fi-ureaji; audio poljaala; muziki instrumenti i ostali proizvodi ili oprema za snimanje ili reprodukciju zvuka ili slika, ukljuujui signale ili druge tehnologje za distribuciju zvuka i slike, osim telekomunikacionih.5. Oprema za osvetjenje: rasvetna tela za fluorescentne sijalice, osim sijalica za domainstvo; ravne fluorescentne sijalice; kompaktne fluorescentne sijalice; sijalice visokog pritiska ukljuujui sijalice sa natrjumovim parama i metalhalidne sijalice; natrjumove sijalice niskog pritiska; ostala rasvetna oprema ili oprema za irenje ili kontrolu svetla, osim sijalica sa areom niti; sijalice sa areom niti; i druga oprema.6. Elektrini i elektronski alati (osim velikih nepominih industrjskih alata): builice; testere; ivae maine; oprema za okretanje, mlevenje, bruenje, poliranje, struganje, rezanje, seenje, buenje, probijanje, prevljanje, savijanje ili za slinu obradu drveta, metala i drugih materijala; alati za zakivanje, spajanje ekserima, spajanje rafovima ili skidanje zakivaka, eksera, rafova ili za sline namene; alati za zavarivanje, lemjenje i slinu upotrebu; oprema za peskarenje, nanoenje, rasprivanje i ostalu obradu tenim ili gasovitim materijama; alati za koenje ili za druge batenske poslove; i drugi alati i pomona sredstva.7. Igrake, za rekreaciju (razonodu); elektrini vozii, odnosno garniture trkakih automobilia; rune konzole za video igre; video igre; kompjuteri za biciklizam, ronjenje, tranje, veslanje; sportska oprema sa elektrinim ili elektronskim komponentama; automati za igranje na metalni novac; i druge igrake, video igrice i sportska oprema.8. Medicinski pomoni aparati (osim velikih nepokretnih terapjskih i djagnostikih ureaja, implantiranih proizvoda i proizvoda koji mogu prouzrokovati infekciju): radioterapjska oprema; kardioloki ureaji; ureaji za djalizu; pluni ventilatori; ureaji nuklearne medicine; laboratorjska oprema za djagnozu in vitro;

aparati za analizu; aparati za hlaenje; ureaji za ispitivanje oplodnje; drugi aparati za otkrivanje, spreavanje, praenje, obradu, ublaavanje bolesti, povreda ili nemoi.9. Instrumenti za praenje i nadzor: detektori dima; regulatori zagrevanja; termostati; ureaji za merenje, vaganje ili badarenje za domainstvo ili laboratorje; ostali instrumenti za praenje i kontrolu koji se upotrebljavaju u industrjskim instalacjama (npr. na kontrolnim ploama); drugi instrumenti za praenje i nadzor.10. Automati: automati za tople napitke; automati za boce ili limenke koje sadre topla ili hladna pia; automati za vrste proizvode; bankomati; svi ureaji koji automatski izdaju sve vrste proizvoda; drugi automati.Prilog 3.LISTA ELEKTRINE I ELEKTRONSKE OPREME NA KOJU SE NE ODNOSE MERE ZABRANE I OGRANIENJA U POGLEDU PRISUSTVA OPASNIH MATERIJAIzuzeeObim i rok primene

1Kompaktni fluorescentni izvori svetlosti u kojima sadraj ive ne prelazi sledee vrednosti (po jednom izvoru)

1 (a)za opte svrhe osvetjenja < 30 W: 5 mgZa 5 mg primenjuje se do 31. decembra 2011.; 3,5 mg moe biti upotrebljeno po sijalinom grlu posle 31. decembra 2011. do 31. decembra 2012.; 2,5 mg moe biti korieno posle 31. decembra 2012.

1 (b)za opte svrhe osvetjenja > 30 i < 50 W: 5 mgZa 5 mg primenjuje se do 31. decembra 2011.; 3,5 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

1 (c)za opte svrhe osvetjenja > 50 i < 150 W: 5 mg

1 (d)za opte svrhe osvetjenja > 150 W: 15 mg

1 (e)za opte svrhe osvetjenja krunog ili kvadratnog oblika i prenikom cevi < 17 mmNema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 7 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

1 (f)za posebne namene: 5 mg

2 (a)Ravni fluorescentni izvori svetlosti za opte svrhe u kojima sadraj ive ne prelazi sledee vrednosti (po jednom izvoru)

2 (a) (1)trifosfati sa normalnim vekom trajanja i cevi prenika < 9 mm (npr. T2): 5 mgZa 5 mg primenjuje se do 31. decembra 2011.; 4 mg moe biti upotrebljeno po sijalici posle tog roka

2 (a) (2)trifosfati sa normalnim vekom trajanja i cevi prenika > 9 mm i < 17 mm (npr. T5): 5 mgZa 5 mg primenjuje se do 31. decembra 2011.; 3 mg moe biti upotrebljeno po sijalici posle tog roka

2 (a) (3)trifosfati sa normalnim vekom trajanja i cevi prenika > 17 mm i < 28 mm (npr. T8): 5 mgZa 5 mg primenjuje se do 31. decembra 2011.; 3,5 mg moe biti upotrebljeno po sijalici posle tog roka

2 (a) (4)trifosfati sa normalnim vekom trajanja i cevi prenika > 28 mm (npr. T12): 5 mgZa 5 mg primenjuje se do 31. decembra 2012.; 3,5 mg moe biti upotrebljeno po sijalici posle tog roka

2 (a) (5)trifosfati sa dugim vekom trajanja (> 25 000 sati): 8 mgZa 8 mg primenjuje se do 31. decembra 2011.; 5 mg moe biti upotrebljeno po sijalici posle tog roka

2 (b)Ostali fluorescentni izvori svetlosti u kojima sadraj ive ne prelazi sledee vrednosti (po jednom izvoru)

2 (b) (1)Ravni halofosfatni izvori svetlosti sa cevi prenika > 28 mm (npr. T10 i T12): 10 mgZa 10 mg primenjuje se do 13. aprila 2012.

2 (b) (2)Nelinearni halofosfatni izvori svetlosti (svih prenika): 15 mgZa 15 mg primenjuje se do 13. aprila 2016.

2 (b) (3)Nelinearni trifosfatni izvori svetlosti sa cevi prenika > 17 mm (npr. T9)Nema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 15 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

2 (b) (4)Izvori svetlosti za ostale opte svrhe osvetjenja i posebne namene (npr. indukcione lampe)Nema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 15 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

3Hladni katodni fluorescentni izvori svetlosti i spoljanji elektrodni fluorescentni izvori svetlosti (CCFL i EEFL) za posebne namene u kojima sadraj ive ne prelazi sledee vrednosti (po jednom izvoru)

3 (a)Mala duina (< 500 mm)Nema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 3,5 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

3 (b)Srednja duina (> 500 mm i < 1 500 mm)Nema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 5 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

3 (c)Velika duina (> 1 500 mm)Nema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 13 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

4 (a)Ostale sijalice niskog pritiska koje sadre ivuNema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 15 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

4 (b)Natrjumove sijalice visokog pritiska za opte svrhe koje sadre ivu u svetlosnim izvorima sa pobojanim indeksom reprodukcje boja Ra > 60, gde snaga ne prelazi

4 (b)-IP< 155WNema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 30 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

4 (b)-II155 W < P < 405 WNema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 40 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

4 (b)-IIIP > 405 WNema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 40 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

4 (c)Ostale natrjumove sijalice visokog pritiska za opte svrhe koje sadre ivu, ija snaga ne prelazi

4 (c)-IP< 155WNema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 25 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

4 (c)-II155 W < P < 405 WNema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 30 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

4 (c)-IIIP > 405 WNema ogranienja upotrebe do 31. decembra 2011.; 40 mg moe biti upotrebljeno posle tog roka

4 (d)ivine sijalice visokog pritiska (HPMV)Primenjuje se do 13. aprila 2015.

4 (e)Metalhalidni svetlosni izvori koji sadre ivu (MH)

4 (f)Ostale sijalice sa pranjenjem koje sadre ivu, za posebne namene, koje nisu posebno pomenute u ovom prilogu

5 (a)Katodne cevi koje u staklu sadre olovo

5 (b)Fluorescentne cevi koje u staklu sadre olovo koje ne prelazi 0,2 mas. %

6 (a)Legure elika za mainske svrhe i galvanizovani elik sa masenim udelom olova do 0,35%

6 (b)Legure aluminjuma sa masenim udelom olova do 0,4%

6 (c)Legure bakra sa masenim udelom olova do 4%

7 (a)Materijali za lemjenje sa visokom temperaturom topjenja (tj. olovne legure za lemjenje koje sadre 85% ili vie olova)

7 (b)Serveri, memorje i memorjski sklopovi za uvanje podataka, oprema mrene infrastrukture koji u lemu sadre olovo - infrastruktura za preklapanje (ukljuivanje i iskjuivanje), signaliziranje, prenos, kao i upravljanje telekomunikacionom mreom

7 (c)-IElektrine i elektronske komponente koje sadre olovo u staklu ili keramici, a koji nisu keramike dielektrine komponente u kondenzatorima (npr. piezoelektronini ureaji)

7 (c)-IIDielektrine keramike komponente u kondenzatorima koji sadre olovo pri naponu od 125 V jednosmerne struje ili 250 V naizmenine struje ili veem

7 (c)-IIIDielektrine keramike komponente u kondenzatorima koji sadre olovo pri naponu manjem od 125 V jednosmerne struje ili 250 V naizmenine strujePrimenjuje se do 1. januara 2013. i posle tog datuma moe biti upotrebljen kao rezervni deo za elektrinu i elektronsku opremu stavljenu na trite do 1. januara 2013.

8 (a)Termiki osigurai koji sadre kadmjum i njegova jedinjenjaPrimenjuje se do 1. januara 2012. i posle tog datuma moe biti upotrebljen kao rezervni deo za elektrinu i elektronsku opremu stavljenu na trite do 1. januara 2012.

8 (b)Elektrini kontakti koji sadre kadmjum i njegova jedinjenja

9Apsorpcioni hladnjaci koji kao antikorozioni dodatak ugjeninom eliku u rashladnim sistemima sadre estovalentni hrom do 0,75% mas. u rashladnoj tenosti

9 (b)Kompresori za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju i hlaenje (HVACR) koji sadri olovo u kliznim leajevima i kliznim leitima

11 (a)C-press igliasti konektorski sistemi koji sadre olovoMoe biti upotrebljen kao rezervni deo za elektrinu i elektronsku opremu stavljenu na trite do 24. septembra 2010.

11 (b)C-press igliasti konektorski sistemi koji sadre olovoPrimenjuje se do 1. januara 2013. i posle tog datuma moe biti upotrebljen kao rezervni deo za elektrinu i elektronsku opremu stavljenu na trite do 1. januara 2013.

12Prekrivni materijal modulnih C-prstenova za termiku provodjivost koji sadre olovoMoe biti upotrebljen kao rezervni deo za elektrinu i elektronsku opremu stavljenu na trite do 24. septembra 2010.

13 (a)Optika bela stakla koja sadre olovo

13 (b)Filter stakla i stakla za standarde za refleksju koja sadre olovo i kadmjum

14Materijali za lemjenje za spajanje sklopova mikroprocesora koji se sastoje od vie od dva elementa i imaju maseni udeo olova vii od 80% i manji od 85%Primenjuje se do 1. januara 2011. i posle tog datuma moe biti upotrebljen kao rezervni deo za elektrinu i elektronsku opremu stavljenu na trite do 1. januara 2011.

15Materijali za lemjenje za odravanje vidjivih kontakta unutar integrisanih krugova koji sadre olovo u materijalima za lemljenje za kompletiranje odrivog elektrinog kontakta izmeu poluprovodnikog kalupa i nosaa u integrisanom krugu Flip Chip sklopova

16Ravni izvori svetlosti koji sadre olovo sa cevima obloenim silikatimaPrimenjuje se do 1. septembra 2013.

17Izvori svetlosti na principu pranjenja u gasu (HID) za profesionalnu reprografjsku primenu koji sadre olovne halide

18 (a)Izvori svetlosti na principu pranjenja u gasu, korieni u solarjumima, koji sadre fluorescentni prah sa olovom koje slui kao aktivator (sa masenim udelom od 1% ili manjim), kao i izvori svetlosti za specjalne namene poput reprografje, litografje, za unitavanje insekata, fotohemjske procese i leenje, koji sadre fosforna jedinjenja kao to je SMS (Sr,Ba)2MgSi2O7:Pb).Primenjuje se do 1. januara 2011.

18 (b)Izvori svetlosti na principu pranjenja u gasu, korieni u solarjumima, koji sadre fosforna jedinjenja kao to je BSP (BaSi2O5:Pb), sa masenim udelom olova koje slui kao aktivator u fluorescentnom prahu od 1% ili manjim

19Kompaktne tedjive sijalice (ESL) koje sadre olovne amalgame posebnog sastava sa PbBiSn- Hg i PbInSn-Hg kao glavnim amalgamom i PbSn- Hg kao pomonim amalgamomPrimenjuje se do 1. juna 2011.

20Monitori sa tenim kristalima (Liquid Crystal Displays-LCD) koji sadre olovni oksid u staklu koje se koristi za spajanje prednje i zadnje osnove ravnih fluorescentnih izvora svetlostiPrimenjuje se do 1. juna 2011.

21tamparske boje koje sadre olovo i kadmjum, a koriste se za emajliranje borsilikatnog i natrjumovog stakla

23Politure finih smolastih sastojaka koje sadre olovo, osim spojnih elemenata sa slojem smole 0,65 mm ili manjeMoe biti upotrebljen kao rezervni deo za elektrinu i elektronsku opremu stavljenu na trite do 24. septembra 2010.

24Materijali za lemjenje koji sadre olovo za lemjenje mainski obraenih otvora ploastih i pjosnatih reetkastih keramikih vieslojnih kondenzatora

25Olovni oksid u strukturnim elementima plazma ekrana (Plasma Display panels-PDP) i monitora koji emituju elektrone povrinskim voenjem (Surface Emitter Display-SED); posebno u dielektrinim slojevima prednjeg i zadnjeg stakla, sabirne elektrode, crne trake, adresne elektrode, reetkama, zaptivnoj staklenoj masi i prstenu od staklenaste mase

26Black Light Blue-BLB izvori svetlosti koji u staklenom balonu sadre olovni oksidPrimenjuje se do 1. juna 2011.

27Materijali za lemjenje koji sadre olovne legure u pretvaraima korienim u jakim zvunicima (namenjeni viesatnom radu na akustinim nivoima od 125 dB SPL i vie)Primenjuje se do 1. januara 2011.

29Kristalno staklo koje sadri olovo kao to je definisano u Prilogu 1 (razredi 1,2,3 i 4)

30Kadmjumove legure kao elektromehanike veze za elektrine provodnike postavljene direktno na zvunim namotajima u pretvaraima korienim za jake zvunike sa nivoom zvuka od 100 dB (A) i veim

31Materijali za lemjenje koji sadre olovo u ravnim monitorima bez ive (koji se npr. koriste za monitore sa tenim kristalima, dizajn ili industrjsko osvetjenje) koji u

32Zaptivai koji sadre olovo oksid korieni za pravljenje staklenih vizuelnih otvora na argon i kripton laserskim cevima

33Materijali za lemjenje tankih bakarnih ica prenika 100 mikrona i manjim u transformatorima, koji sadre olovo

34Trimer potenciometrjski elementi od metalokeramike koji sadre olovo

36Plazma ekrani koji sadre ivu kao katodni inhibitor sa sadrajem do 30 mg po ekranuPrimenjuje se do 1. januara 2011.

37Sloj za oblaganje visokonaponskih dioda na bazi tela od cinkboratnog stakla, koji sadri olovo

38Debeloslojne paste koje sadre kadmjum i kadmjum oksid, a koje se koriste u vezama aluminjuma i beriljum oksida

39Konvertor boja II-VI LED koji sadri kadmjum (< 10 pg kadmjuma po mm2 svetlee povrine) za upotrebu u rasveti ili ekranimaPrimenjuje se do 1. jula 2014.

Prilog 4.ZNAK O OBAVEZNOM ODVOJENOM SAKUPLJANJU OTPADNE OPREME

Znak za oznaavanje odvojenog sakupljanja otpadne opreme prikazan je na slici kao precrtan kontejner na tokovima.

Prilog 5.TRETMAN ODVOJENO SAKUPLJENE OTPADNE OPREME U POSTROJENJU ZA TRETMAN OTPADNE OPREME

1. Iz odvojeno sakupljene otpadne opreme moraju se izdvojiti sledei delovi, ugraeni materijali i opasne materije:

kondenzatori, koji sadre polihlorovane bifenile (PCB) na nain utvren propisom kojim se ureuje upravljanje otpadnim PCB;

sastavni delovi, kao to su prekidai ili svetla za osvetjavanje pozadine, koji sadre ivu;

baterje;

tampane ploe u elektrinim i elektronskim ureajima i aparatima kod drugih aparata, ukoliko je povrina tampane ploe vea od 10 cm2;

toner (teni, pasta, prakasti toner);

plastika koja sadri bromirani vatrostalni deo;

azbestni otpad i sastavni delovi koji sadre azbest;

katodne cevi;

hlorofluorougjenik (CFC), delimini halogenovani hlorofluorougljenik (HCFC) ili fluorisani ugljovodonik (HFC), ugljovodonici (HC);

sijalice sa pranjenjem u gasu;

ekrani sa tenim kristalima (zajedno sa kuitem, ako drugaije nje mogue), sa povrinom veom od 100 cm2 i svi ekrani pozadinski osvetljeni sijalicama sa pranjenjem u gasu;

spojni elektrini kablovi;

sastavni delovi koji sadre refraktorna keramika vlakna, kako ih definiu propisi u oblasti hemjskih proizvoda, kojima se ureuje razvrstavanje, pakovanje i oznaavanje opasnih materija;

sastavni delovi koji sadre radioaktivne materije, osim sastavnih delova koji ne prelaze nivo izuzetka, u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita od jonizujueg zraenja;

elektrolitski kondenzatori koji sadre opasne materije (visina > od 25 mm, prenik > od 25 mm ili srazmerno sline zapremine).

Sastavne delove, ugraene materijale i opasne materije iz ove take treba odstraniti ili preraditi u skladu sa zakonom o upravljanju otpadom.

2. Kod tretmana odvojeno sakupljene otpadne opreme, treba obezbediti sledee:

katodne cevi: fluorescentne navlake treba odstraniti;

oprema koja sadri gasove koji oteuju ozonski omota ili koja ima potencjal globalnog zagrevanja (GWP) iznad 15 kao to su gasovi kojih ima u penama i rashladnim cirkulacionim sistemima: gasove treba na odgovarajui nain izdvojiti i adekvatno obraditi. Sa gasovima koji oteuju ozonski omota treba postupiti u skladu sa propisima kojima se ureuje nain tretmana materija koje oteuju ozonski omota;

sijalice na principu pranjenja u gasu: treba odstraniti ivu.

3. U odnosu na zatitu ivotne sredine i prednost ponovne upotrebe i recikliranje otpada, zahtevi iz ta. 1. i 2. ovog priloga uzimaju se tako da se ne spreava ponovna upotreba i reciklaa sastavnih delova ili itavih aparata.Prilog 6TEHNIKI ZAHTEVI ZA SKLADISTENJE I TRETMAN OTPADNE OPREME

1. Mesta za skladitenje (ukljuujui i privremeno skladitenje) otpadne opreme pre njenog tretmana, moraju da ispunjavaju sledee zahteve:

nepropusnu podlogu za prostor sa opremom za sakupljanje nenamerno prosutih tenosti, a po potrebi i opremom za odmaivanje i ienje;

nadstrenica za odgovarajua mesta.

2. Mesta za tretman otpadne opreme moraju da ispunjavaju sledee zahteve:

vage za merenje mase tretiranog otpada;

nepropusnu podlogu i nadstrenicu za prostor sa opremom za sakupljanje nenamerno prosutih tenosti, a po potrebi i opremom za odmaivanje i ienje;

odgovarajue skladitenje za rastavljene rezervne delove;

odgovarajue kontejnere za skladitenje baterja, kondenzatora koji sadre PCB/PCT i drugog opasnog otpada, ukljuujud radioaktivni otpad;

opremu za preiavanje otpadnih voda u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita ivotne sredine.

Strana 11 od 24