Pravilnik o Podeli sMotornih i Prikljucnih Vozila i Tehnickim Uslovima Za Vozila u Saobracaju Na p

8/10/2019 Pravilnik o Podeli sMotornih i Prikljucnih Vozila i Tehnickim Uslovima Za Vozila u Saobracaju Na p

1/449

jasmina stanojevic Odjava sa sistema Povezano pretraivanje | Propisi | Bilteni | Miljenja | PravniInformator | Modeli | Komentari |

"Slubeni glasnik RS", br. 64/2010, 69/2010

Na osnovu lana 7. stav 2, lana 131. stav 1. i lana 246. stav 6. Zakona o bezbednostisaobraaja na putevima !"lu#beni $lasnik %"!, br. 41&'( i )3&1'*

+inistar za inrastrukturu donosi

PRAVILNIK

o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim

uslovima za vozila u saobraaju na putevima

I. V!"N# !"R#"$#

lan 1.

-vim pravilnikom propisuju se podela motorni i prikljuni vozila, uslovi koje moraju daispunjavaju vozila u saobraaju na putu u po$ledu dimenzija, teniki uslova i ure/aja,sklopova i opreme i teniki normativa, kao i nain, vreme posedovanja i kori0enja

zimske opreme na vozilu u saobraaju na putevima.

-vaj pravilnik ne primenjuje se na vozila

1* koja se koriste za takmienja na putevima i van nji tokom takmienja

2* sa posebnom dozvolom za ispitivanje na putu

3* borbena vozila oru#ani sna$a.

lan 2.

Nova serijski proizvedena vozila moraju biti usa$la0ena sa jednoobraznim tenikimuslovima, u skladu sa propisima o omolo$aiji.

5rste vozila oznaavaju se latininim slovima u skladu sa "porazumom o privatanjujednoobrazni uslova za omolo$aiju i uzajamno priznavanje omolo$aije opreme idelova motorni vozila!"lu#beni list N% +e/unarodni u$ovori!, broj )&62*, odnosnood$ovarajuim propisima 8vropske unije u daljem tekstu 89*.

5ozila vrsta :, +, N, -, ; i %, iz stava 1. ovo$ lana, prilikom prve re$istraije i promenevlasnika, moraju imati potvrdu o saobraznosti.
http://www.propisionline.com/UserAccounthttp://www.propisionline.com/Logouthttp://www.propisionline.com/Relatedhttp://www.propisionline.com/IndOkhttp://www.propisionline.com/Practicehttp://www.propisionline.com/Opinionshttp://www.propisionline.com/Informatorhttp://www.propisionline.com/Informatorhttp://www.propisionline.com/Contractshttp://www.propisionline.com/Explanationshttp://www.propisionline.com/UserAccounthttp://www.propisionline.com/Logouthttp://www.propisionline.com/Relatedhttp://www.propisionline.com/IndOkhttp://www.propisionline.com/Practicehttp://www.propisionline.com/Opinionshttp://www.propisionline.com/Informatorhttp://www.propisionline.com/Informatorhttp://www.propisionline.com/Contractshttp://www.propisionline.com/Explanations


2/449

-brasi potvrda o saobraznosti iz stava 3. ovo$ lana za svaku vrstu vozila propisani suovim pravilnikom i ine nje$ov sastavni deo. "adr#ina obrazaa utvr/ena ovimpravilnikom koja ini sadr#inu strane istovremeno ini i sadr#inu potvrde o saobraznostikoju izdaje proizvo/a vozila, s tim 0to se 0tampa na strani ormata standarda elovi, ure/aji i oprema koja se namenski proizvode za vozila i za koje postoji propis oomolo$aiji, moraju biti usa$la0ena sa jednoobraznim tenikim uslovima.

lan 4.

?ojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje

1* ?otvrda o saobraznosti @ertiiate o onormitA u daljem tekstu !@-@!* jepismeni dokaz izdat od strane proizvo/aa vozila, za svako vozilo proizvedeno uskladu sa 0emom omolo$aije tipa elo$ vozila. ?odai navedeni u ?otvrdi osaobraznosti predstavljaju deklaraiju proizvo/aa

2* jednoobrazni teniki uslovi su uslovi propisani "porazumom o privatanjujednoobrazni uslova za omolo$aiju i uzajamno priznavanje omolo$aije opreme idelova motorni vozila, propisima donetim na osnovu to$ sporazuma, po kojima sevr0i omolo$aija delova vozila, opreme za vozila i omolo$aiju tipa elo$ vozila,odnosno od$ovarajuim propisima 89

3* dimenzije vozila i skupa vozila su du#ina, 0irina, visina kao i dimenzije vozila koje suod posebno$ znaaja za bezbednost saobraaja na putevima, pri emu su termini ideiniije vezani za dimenzije vozila odre/eni standardom "%?" +.N-.'12 !"lu#benilist "%!, broj 4(&B3*

4* masa vozila spremno$ za vo#nju je masa neoptereeno$ vozila sa karoserijom iure/ajem za vuu u sluaju vuno$ vozila ili masa 0asije sa kabinom ako proizvo/ane u$ra/uje karoseriju i&ili ure/aj za vuu, ukljuujui rasladno sredstvo, ulje, ('C

po$onsko$ $oriva, 1''C ostali tenosti, pripadajui alat, rezervni toak, stalni teret


3/449

kran, dizalia i dr.*, vozaa 7) k$*, a za autobuse i masu lana posade 7) k$* akoza nje$a postoji sedi0te u vozilu u !@-@! navedeno pod brojem 12.1*

)* identiikaiona tablia je nalepnia ili ploia koju je sa podaima o vozilu postavioproizvo/a vozila u !@-@! navedeno mesto postavljanja pod brojem '.6*

6* najvea dozvoljena masa teretno$ vozila namenjeno$ za vuu poluprikolie te$lja*je deklarisana od strane proizvo/aa vozila, a sastoji se od mase vuno$ vozilauveane za najvee dozvoljeno statiko vertikalno optereenje na sedlo, odnosnonosivost te$ljaa

7* najvea konstruktivna brzina je najvea brzina koju vozilo mo#e da razvije poduslovima koje je deklarisao proizvo/a

B* vetrobran je okno na prednjoj strani motorni vozila vrsta :, +, N i ;

(* bona okna u ravni vozaa su sve providne povr0ine na bonoj strani vozila odvetrobransko$ stakla prema zadnjem kraju vozila do zadnje$ stuba prednji vrataodnosno povr0ine koja je upravna na uzdu#nu osu vozila, a koja prolazi kroz naslonsedi0ta vozaa u polo#aju za vo#nju

1'* svetlo je ure/aj na vozilu koji daje svetlost, osim takvi ure/aja na vozilu koji su usaobraaju na putu pokriveni tako da se ne vidi osvetljena povr0ina, ni kada se utoku vo#nje ti ure/aji ukljue, svetla koja osvetljavaju prostor ispod vozila, kao ireklamne povr0ine osvetljene samo u bonom pravu

11* z$lobni autobus je vozilo vrsta +2 ili +3 koje se sastoji od dva ili vi0e jasnorazdvojeni delova koji su me/usobno povezani tako da putnii mo$u da se slobodnokreu izme/u nji, a delovi su vrsto povezani tako da mo$u biti odvojeni jedino uradioniama

12* te$lja je vozilo vrste N namenjeno za vuu poluprikolia

13* platorma za prevoz van$abaritni tereta je vozilo koje je po konstrukijinamenjeno za prevoz tereta koji je po dimenzijama i masama preko $raniadozvoljeni ovim pravilnikom, a u saobraaju uestvuje pod posebnim uslovima

14* omolo$aija vozila, opreme ili delova vozila je postupak provere tipa, njiovesaobraznosti sa zatevima od$ovarajui pravilnika prema "porazumu o privatanju

jednoobrazni uslova za omolo$aiju i uzajamno priznavanje omolo$aije opreme idelova motorni vozila, odnosno od$ovarajuim propisima 89, izdavanjaod$ovarajui propisani dokumenata i praenje proizvodnje radi obezbe/ivanjasaobraznosti sa omolo$ovanim tipom

1)* klirens je najmanja visina vrsti delova vozila iznad stajne povr0ine ne raunajuitokove

16* 0irina tra$a je najmanje rastojanje mereno izme/u sredina $azni povr0inapneumatika, odnosno kod udvojeni tokova 0irina tra$a je rastojanje izme/u osasimetrija udvojeni tokova jedne osovine


4/449

17* motor sa nadpunjenjem je motor kod koje$ vazdu ili sme0a vazdua i $oriva uilindre ulazi pod poveanim pritiskom u odnosu na atmoserski motori kojinadpunjenje ostvaruju kompresorom, turbokompresorom ili motori sa kombinovanimnadpunjenjem kompaund motori*

1B* koni sistem sa potpunim servo dejstvom je sistem u kome se servo dejstvoostvaruje neodvojivo od naina ostvarivanja sila koje deluju na elemente koenja, aener$ija potrebna za ostvarivanje proesa koenja ne dobija se od mi0ine sna$evozaa

1(* koni sistem sa deliminim servo dejstvom je sistem kod koje$ se sile koje delujuna elemente koenja ostvaruju mi0inim dejstvom vozaa, a mo$u biti pojaaneservo ure/ajem koji ener$iju dobija od motora vozila

2'* proizvo/a vozila je pravno lie, preduzetnik ili iziko lie koje izra/uje vozilo, ililie koje se predstavlja kao proizvo/a stavljanjem na vozilo svo$ poslovno$ imena,imena ili naziva, #i$a, neke dru$e prepoznatljive oznake ili na dru$i nain u !@-@!

navedeno pod brojem '.)*

21* !marka vozila! je robna marka postavljena na vozilo, u !@-@! navedeno podbrojem '.1*

22* model vozila je tr$ovaka oznaka vozila u !@-@! navedeno pod brojem '.2.1*

23* vrsta vozila je naziv za podelu vozila koja se u jednoobraznim tenikim uslovimaoznaava pojmom kate$orija ili klasa u !@-@! navedeno pod brojem '.4*

24* tip vozila oznaava vozila iste vrste koja se ne razlikuju po sledeim osnovnimkarakteristikama u !@-@! navedeno pod brojem '.2 ;ip*

?roizvo/a,

-znaka tipa,

Dasija nosei deo karoserije

5rsta motora unutra0nje sa$orevanje & elektrini & ibridni*

2)* varijanta tipa vozila oznaava vozila isto$ tipa koja se ne razlikuju po sledeem u!@-@! navedeno pod brojem '.2 5arijanta*

-bliku karoserije,

?rinipu rada motora,

Eroju ilindara motora,

"nazi motora unutar $ranie od 3' C,

Zapremini motora unutar $ranie od 2' C,


5/449

Eroju, mestu i nainu me/usobno$ povezivanja po$onski osovina,

Eroju i mestu upravljajui osovina

26* verzija varijante oznaava verziju unutar vozila iste varijante u !@-@! navedenopod brojem '.2 5erzija*

27* oblik karoserije je oblik karoserije odnosno nad$radnje vozila u !@-@! navedenopod brojem 37*

2B* 5FN veile identiikation number* je kombinaija znakova sa odre/enimredosledom slova i brojeva koje na vozilo stavlja proizvo/a u ilju nje$ove

jednoznane identiikaije

2(* analo$ni tao$ra je ure/aj za bele#enje brzine i pre/eno$ puta, u drumskomtransportu, kao i vremena rada i odmora, pomou koje$ se zapisuju podai natao$raski listi na kom vr pisaa ostvaruje zapis meanikim pritiskom natao$raski listi, a koji omo$uava bele#enje podataka za jedan dan

3'* dnevno svetlo je nezavisan svetlosni ure/aj na prednjoj strani vozila namenjen zastalno oznaavanje vozila u saobraaju u toku dana

31* di$italni tao$ra je ure/aj za bele#enje brzine i pre/eno$ puta, u drumskomtransportu, kao i vremena rada i odmora pomou koje$ se zapisuju podai u radnumemoriju i memorijsku kartiu, a koji omo$uava uvanje podataka za period od 36)dana

32* $raninik brzine je ure/aj, do$ra/en na po$onski a$re$at ili je sastavni deo sistemaza upravljanje po$onskim a$re$atom, koji je namenjen da o$raniava najveu brzinukretanja motorni vozila

lan 5.

?od ure/ajima na motornim i prikljunim vozilima u saobraaju na putevima, u smisluovo$ pravilnika, podrazumevaju se

1* ure/aji za upravljanje

2* ure/aji za zaustavljanje

3* ure/aji za osvetljavanje puta, oznaavanje vozila i za davanje svetlosni znakova

4* ure/aji koji omo$uavaju normalnu vidljivost

)* ure/aji za davanje zvuni znakova

6* ure/aji za kontrolu i davanje znakova


6/449

7* ure/aji za odvo/enje i re$ulisanje izduvni $asova

B* ure/aji za spajanje vuno$ i prikljuno$ vozila

(* ure/aj za kretanje vozila unazad

1'* ure/aji za oslanjanje

11* ure/aji za kretanje

12* elektro ure/aji i instalaija

13* po$onski ure/aj motor

14* ure/aji za prenos sna$e.

>elovi vozila od posebno$ znaaja za bezbednost saobraaja su karoserija, kabina zavozaa i prostor za putnike, blatobrani, branii, za0titnii od podletanja pod vozilo,prikljui za si$urnosne pojaseve, prikljui za vuu, ure/aji za obezbe/enje vozila odneovla0ene upotrebe, ure/aji za po$on na sabijeni ili teni $as, ure/aji od koji zavisisastav i obojenost izduvni $asova.

?od opremom vozila u saobraaju na putevima u smislu ovo$ pravilnika podrazumevajuse

1* rezervni toak

2* aparat za $a0enje po#ara

3* si$urnosni trou$ao

4* oprema za pru#anje prve pomoi komplet prve pomoi*

)* klinasti podmetai

6* eki za razbijanje stakla

7* rezervne sijalie

B* svetloodbojni prsluk

(* u#e ili polu$a za vuu

1'* zimska oprema

11* za0titna kai$a


7/449

12* oprema za i0enje tokova poljoprivredni vozila, i

13* zaprena tabla.

II. P!"#LA V!%ILA

1. Vrsta L - mopedi, motocikli, tricikli i etvorocikli

lan 6.

5rsta :1 moped, jeste vozilo sa dva toka ija maksimalna konstruktivna brzina, bezobzira na nain prenosa, ne prelazi 4) km&, pri emu radna zapremina, kada vozilo imamotor sa unutra0njim sa$orevanjem ne prelazi )' m3ili ija najvea stalna nominalnasna$a ne prelazi 4 kG za elektromotore.

5rsta :2 laki triikl, jeste vozilo sa tri toka sa bilo kakvim rasporedom tokova ijamaksimalna konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, ne prelazi 4) km&, priemu radna zapremina, kada vozilo ima motor sa unutra0njim sa$orevanjem ne prelazi)' m3ili ija najvea stalna nominalna sna$a ne prelazi 4 kG za elektromotore.

5rsta :3 motoikl, jeste vozilo sa dva toka ija maksimalna konstruktivna brzina bezobzira na nain prenosa prelazi 4) km& ili sa motorom ija zapremina ilindara u sluajuda se radi o motoru sa unutra0njim sa$orevanjem prelazi )' m3ili ija najvea stalnanominalna sna$a prelazi 4 kG za elektromotore.

5rsta :4 motoikl sa bonim sedi0tem, jeste vozilo sa tri toka asimetrino raspore/enau odnosu na uzdu#nu srednju ravan ija maksimalna konstruktivna brzina bez obzira nanain prenosa prelazi 4) km& ili radna zapremina u sluaju da se radi o motoru saunutra0njim sa$orevanjem prelazi )' m3ili ija najvea stalna nominalna sna$a prelazi4 kG za elektromotore.

5rsta :) te0ki triikl, jeste vozilo na tri toka simetrino raspore/ena u odnosu nauzdu#nu srednju ravan sa motorom ija maksimalna konstruktivna brzina bez obzira nanain prenosa prelazi 4) km& ili ako radna zapremina u sluaju da se radi o motoru saunutra0njim sa$orevanjem prelazi )' m3ili ija najvea stalna nominalna sna$a prelazi4 kG za elektromotore.

5rsta :6 laki etvoroikl, jeste motorno vozilo sa etiri toka ija masa prazno$ vozilanije vea od 3)' k$, 0to ne ukljuuje masu baterija, ako je re o elektrinim vozilimaija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 4) km& koji imaju motor ija radnazapremina za motore sa unutra0njim sa$orevanjem "9" motori* sa po$onom na benzinne prelazi )' m3i ija najvea neto sna$a ne prelazi 4 kG za "9" motore sa dru$omvrstom po$onsko$ $oriva ili ija najvea stalna nominalna sna$a ne prelazi 4 kG zaelektromotore.

5rsta :7 te0ki etvoroikl, jeste motorno vozilo s etiri toka koji ne od$ovara uslovimaiz vrste :6 ija masa prazno$ vozila nije vea od 4'' k$, odnosno ))' k$ za vozila za

prevoz tereta, 0to ne ukljuuje masu baterija ako je re o elektrinim vozilima ijanajvea neto sna$a motora ne prelazi 1) kG.


8/449

2. Vrsta M - vozila za prevoz ptnika

lan !.

5rsta +1 putniko vozilo, jeste vozilo vrste + koje ima najvi0e devet sedi0ta ukljuujuii sedi0te za vozaa.

5rsta +2 laki autobus, jeste vozilo vrste + koje ima vi0e od devet sedi0ta ukljuujui isedi0te za vozaa, i koje ima najveu dozvoljenu masu koja ne prelazi ) t.

5rsta +3 te0ki autobus, jeste vozilo vrste + koje ima vi0e od devet sedi0ta ukljuujui isedi0te za vozaa, i koje ima najveu dozvoljenu masu koja prelazi ) t.

5ozila vrsta +2 i +3 autobusi* se razvrstavaju u klase

=lasa F $radski autobus, jeste autobus ili trolejbus koji uz mesta za sedenje, poredprostora za stajanje izme/u sedi0ta, ima i poseban prostor za stajanje putnika, i imaopremu za olak0ano ula#enje i izla#enje putnika pri estim zaustavljanjima i njiovopomeranje du# vozila.

=lasa FF pri$radski autobus, jeste autobus koji pored mesta za sedenje ima mesta zastajanje iskljuivo na prolazu izme/u sedi0ta.

=lasa FFF me/u$radski autobus, jeste autobus koji ima iskljuivo mesta za sedenje.

=lasa < $radski i pri$radski autobus, jeste vozilo koje je namenjeno da vozi putnike kojisede, odnosno koji stoje.


9/449

5rsta N1 lako teretno vozilo, jeste vozilo vrste N ija najvea dozvoljena masa neprelazi 3,) t.

5rsta N2 srednje teretno vozilo, jeste vozilo vrste N koje ima najveu dozvoljenu masu

koja prelazi 3,) t, ali koja ne prelazi 12 t.

5rsta N3 te0ko teretno vozilo, jeste vozilo vrste N koje ima najveu dozvoljenu masukoja prelazi 12 t.

9 sluaju vozila namenjeno$ za vuu poluprikolia, masa koja e biti razmatrana zarazvrstavanje vozila je najvea dozvoljena masa ovo$ vozila.

-prema i instalaija stalno u$ra/ena na vozila posebne namene kranovi, pokretneradionie, vozila za raz$las, itd.* smatraju se kao teret stalni teret*.

4. Vrsta $ - prikl%na vozila

lan &.

5rsta -1 lako prikljuno vozilo, jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa neprelazi ',7) t.

5rsta -2 malo prikljuno vozilo, jeste prikljuno vozilo ije statiko vertikalnooptereenje preneto na orizontalnu podlo$u preko svoji osovina, kada je povezana na

vuno vozilo i optereeno do deklarisane nosivosti, prelazi ',7) t, ali ne prelazi 3,) t.

5rsta -3 srednje prikljuno vozilo, jeste prikljuno vozilo ije statiko vertikalnooptereenje preneto na orizontalnu podlo$u preko svoji osovina, kada je povezana navuno vozilo i optereeno do deklarisane nosivosti, prelazi 3,) t ali ne prelazi 1' t.

5rsta -4 veliko prikljuno vozilo, jeste prikljuno vozilo ije statiko vertikalnooptereenje preneto na orizontalnu podlo$u preko svoji osovina, kada je povezana navuno vozilo i optereeno do deklarisane nosivosti, prelazi 1' t.

?rikljuna vozila vrsta -2, -3 i -4 razvrstavaju se u jednu od sledei klasa, i to u

klasu

?oluprikolia u koju se svrstava prikljuno vozilo, na kojem su sve osovine postavljeneiza nje$ovo$ te#i0ta odre/eno$ pri ravnomerno optereenom vozilu*, i koje jeopremljeno ure/ajem koji obezbe/uje prenos orizontalni i vertikalni sila na vunovozilo, i pri emu jedna ili vi0e osovina mo$u biti po$onjene sa vuno$ vozila.

?rikolia u koju se svrstava prikljuno vozilo koje ima najmanje dve osovine, koje jeopremljeno z$lobno vezanim vunim ure/ajem rudom* koji mo#e da se pomeravertikalno u odnosu na prikoliu* i kontroli0e prava prednje osovine, a koje ne prenosiznaajno vertikalno optereenje na vuno vozilo, pri emu jedna ili vi0e osovina mo$u biti

po$onjene sa vuno$ vozila.


10/449

?rikolia sa entralnom osovinom u koju se svrstava prikljuno vozilo, opremljeno savunim ure/ajem koji ne mo#e da se pomera vertikalno u odnosu na prikoliu* i nakojem je osovina postavljena blizu te#i0ta vozila kada je ravnomerno optereeno* takoda se samo malo vertikalno optereenje, koje ne prelazi 1' C od ono$ koje od$ovaramaksimalnoj masi prikolie ili optereenju od 1''' daN koje je manje*, prenosi navuno vozilo, i pri emu jedna ili vi0e osovina mo$u biti po$onjene sa vuno$ vozila.

9 sluaju poluprikolia i prikolia sa entralnom osovinom, najvea dozvoljena masa kojase uzima za klasiikovanje prikolie od$ovara statikom vertikalnom optereenjuprenetom na zemlju preko osovina poluprikolie ili prikljuno$ vozila sa entralnomosovinom, kada je povezana na vuno vozilo i optereena do dozvoljene nosivosti.

lan 1'.

?rema obliku karoserije, vozila +, N i -, se razvrstavaju na

1. ?utnika vozila +1*, jesu


11/449

1* 5ozila klase F

@< jednospratni,

@E dvospratni,

@@ z$lobni jednospratni,

@> z$lobni dvospratni,

@8 niskopodni jednospratni,

@ niskopodni dvospratni,

@M z$lobni niskopodni jednospratni,

@ z$lobni niskopodni dvospratni,

2* 5ozila klase FF

@F jednospratni,

@ dvospratni,

@= z$lobni jednospratni,

@: z$lobni dvospratni,

@+ niskopodni jednospratni,

@N niskopodni dvospratni,

@- z$lobni niskopodni jednospratni,

@? z$lobni niskopodni dvospratni,

3* 5ozila klase FFF

@O jednospratni,

@? dvospratni,

@" z$lobni jednospratni,

@; z$lobni dvospratni.

5ozila klase


12/449

@9 jednospratni,

@5 niskopodni jednospratni.

5ozila klase E

@G jednospratni.

3. +otorna vozila vrste N, jesu

E< kamion,

EE ur$on,

E@ te$lja,

E> vozilo za vuu drumski traktor*.

E prikolia,

>@ prikolia sa entralnom osovinom

). "peijalno vozilo


13/449

"peijalno vozilo je vozilo vrste +, N ili - izvedeno za odre/ene unkije sa posebnoure/enom karoserijom, snabdevenom ure/ajima ili opremom za obavljanje tiunkija, i to

"< vozilo za stanovanje,

"E blindirana vozila,

"@ ambulantno vozilo,

"> vozilo za prevoz umrli,

"8 prikolia za stanovanje,

" pokretna dizalia,

"M dru$e vrste vozila posebne namene,

" vozilo prila$o/eno za invalidska kolia.

5ozilo za stanovanje je speijalno vozilo vrste +1 napravljeno da sadr#i prila$o/enprostor koji sadr#i najmanje sledeu opremu koja mora biti vrsto povezana zakabinu, osim 0to sto mo#e biti napravljen da bude lako promenljiv, i to

1* sedi0ta i sto

2* le#aj koji mo#e biti pretvoren iz sedi0ta

3* kuinjsku opremu

4* prostor za sme0taj prtlja$a.

?rikolia za stanovanje je speijalno vozilo vrste - napravljeno da sadr#i prila$o/enprostor koji sadr#i najmanje sledeu opremu koja mora biti vrsto povezana zakabinu, osim 0to sto mo#e biti napravljen da bude lako promenljiv, i to

1* sedi0ta i sto

2* le#aj koji mo#e biti pretvoren iz sedi0ta

3* kuinjsku opremu

4* prostor za sme0taj prtlja$a.

Elindirano vozilo je speijalno vozilo namenjeno za za0titu putnika i&ili tereta sa stalnou$ra/enom antibalistikom za0titom.


14/449

5ozilo za prevoz umrli je speijalno motorno vozilo vrste N ili - namenjeno za prevozumrli i koje ima speijalnu opremu za takvu namenu.

5. Vrste ( i ) - traktori

lan 11.

5rsta ;1 jeste traktor sa tokovima ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 4'km&, kod koji 0irina tra$a osovine najbli#e sedi0tu vozaa nije manja od 11)' mm, ija

je masa vozila spremno$ za vo#nju vea od 6'' k$ i koji ima klirens manji od 1''' mm.

5rsta ;2 jeste traktor sa tokovima ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 4'km&, kod koji je najmanja 0irina tra$a manja od 11)' mm, ija je masa vozila

spremno$ za vo#nju vea od 6'' k$, iji je klirens manji od 6'' mm, s tim da je najveadozvoljena brzina kretanja o$raniena na 3' km& za vozila ija visina te#i0ta iznadzemlje podeljena sa prosenom 0irinom tra$a prelazi ',(.

5rsta ;3 jeste traktor sa tokovima ija najvea brzine ne prelazi 4' km& i masa vozilaspremno$ za vo#nju ne prelazi 6'' k$.

5rsta ;4 jeste traktor posebni namena ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 4'km&.

5rsta ;) jeste traktor sa tokovima ija najvea konstruktivna brzina prelazi 4' km&.

5rsta ;m jeste motokultivator.

5rsta ;% jeste radna ma0ina.

5rsta od @1 do @) jesu traktori sa $useniama.

?odela vrsta od @1 do @) analo$na je podeli traktora sa tokovima od ;1 do ;), a uslovikoji va#e za traktore sa tokovima va#e za od$ovarajuu vrstu traktora sa $useniama.

6. Vrsta * - prikl%no vozilo traktora

lan 12.

5rsta %1 jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 1)'' k$.

5rsta %2 jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa prelazi 1,) t ali ne prelazi3,) t.

5rsta %3 jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa prelazi 3,) t ali ne prelazi21 t.


15/449

5rsta %4 jeste prikljuno vozilo ija najvea dozvoljena masa prelazi 21 t.

"vaka vrsta prikljuni vozila traktora mo#e imati dodatnu oznaku !a! ili !b!, premanajveoj konstruktivnoj brzini, s tim 0to oznaka !a! ide uz prikljuno vozilo koje je

konstruisano za brzinu od najvi0e 4' km&, a oznaka !b! ide uz prikljuno vozilo koje jekonstruisano za brzinu iznad 4' km&.

!. Vrsta + - izmen%ive vene maine

lan 13.

5rsta "1 jeste izmenjiva vuena ma0ina namenjena za poljoprivredu ili 0umarstvo ijanajvea dozvoljena masa ne prelazi 3)'' k$.

5rsta "2 jeste izmenjiva vuena ma0ina namenjena za poljoprivredu ili 0umarstvo ijanajvea dozvoljena masa prelazi 3)'' k$.

"vaka vrsta izmenjive vuene ma0ine mo#e imati dodatnu oznaku !a! ili !b!, premanajveoj konstruktivnoj brzini, s tim 0to oznaka !a! ide uz izmenjivu vuenu ma0inu ija

je najvea konstruktivna brzina manja ili jednaka 4' km&, a oznaka !b! ide uz izmenjivuvuenu ma0inu ija je najvea konstruktivna brzina iznad 4' km&.

#. Vrsta - ostala vozila

lan 14.

5rsta =1 jeste zapre#no vozilo.

5rsta =2 jeste vozilo sa po$onom na mi0inu sna$u ljudi biikl, trotinet, triikl sapedalama, kvadriikl sa pedalama, tandem biikl, invalidska kolia i dr.*.

5rsta =3 jeste vozilo sa po$onom na pedale sa dodatnim elektrinim motorom ija jenajvea sna$a manja od ',2) kG i najvea konstruktivna brzina manja od 2) km&, a

koje nije deklarisano kao vozila vrste :1.

5rsta =4 jeste vozilo sa po$onom, ija je najvea brzina manja od 2) km&, koje nijedeklarisano kao vozilo vrste :1, a koje se koriste kao zamena za odanje, kao 0to sumotorizovana invalidska kolia, motorizovani trotinet, motorizovane platorme sarukama, motorizovane i$rake i motorizovano vozilo za $ol terene.

5rsta =)a jeste vuno vozilo turistiko$ voza.

5rsta =)b jeste prikljuno vozilo turistiko$ voza.


16/449

5rsta =6 jeste platorma za prevoz van$abaritni tereta, koja mora ispunjavati uslove izovo$ pravilnika koji se odnose na najvea dozvoljena osovinska optereenja ioznaavanje vozila.

5rsta =7 jesu motorne sanke

&. (erenska vozila - podvrsta

lan 15.

;erenska vozila su vozila vrsta + i N koja su osposobljena za kretanje van puta izadovoljavaju zateve od$ovarajue$ propisa.

-znake + i N mo$u biti kombinovane sa oznakom M, odnosno, vozilo vrste N1 koje je

namenjeno za terensku upotrebu oznaava se sa N1M.

-znaka vozila M je dopunska i koristi se iskljuivo uz oznake vrste vozila + ili N.

III. "IN%I'# I &A(# V!%ILA

lan 16.

Najvea dozvoljena du#ina vozila, iznosi

1* za motorno vozilo, osim autobusa i vozila vrste : 12,'' m

2* za vozilo vrste - i % 12,'' m, s tim 0to se du#ina prikolie meri od vuno$ oka rudedo najisturenije take na zadnjem kraju vozila, a du#ina poluprikolie se meri od osevuno$ epa do najisturenije take na zadnjem kraju prikolie

3* za autobus sa dve osovine 13,)' m

4* za autobus sa najmanje tri osovine 1),'' m

)* za z$lobni autobus 1B,7) m

6* za z$lobni autobus sa dve ili vi0e okretnia 2) m

7* za vozilo vrste : 4,'' m

B* za vozilo vrste =, osim =) 12,'' m.

Najvea dozvoljena du#ina skupa vozila iznosi

1* za te$lja sa poluprikoliom 16,)' m


17/449

2* za vuno vozilo sa prikoliom 1B,7) m

3* za skup vozila namenjen za prevoz kontenera ili vozila 21,'' m

4* za turistiki voz 4','' m.

9daljenost bilo koje take na prednjem delu poluprikolie i ose vuno$ epa poluprikoliene sme biti vea od 2,'4 m.

%azmak izme/u zadnje osovine vuno$ vozila i prednje osovine prikolie i prikljuno$vozila sa entralnom osovinom ne sme biti manji od 3,'' m.

Najvei dozvoljeni prepust mo#e iznositi najvi0e 63C ukupno$ razmaka osovina.

Najvea dozvoljena toleranija u du#ini vozila iznosi ',)C od propisani vrednosti.

lan 1!.

Najvea dozvoljena 0irina vozila iznosi 2,)) m, osim

1* za radnu ma0inu i izmenjivu vuenu ma0inu za poljoprivredu i 0umarstvo, za kojenajvea dozvoljena 0irina iznosi 3,'' m

2* za vozilo vrsta N i - sa nado$ra/enom ladnjaom sa zidom debljine preko 4) mm,za koje najvea dozvoljena 0irina iznosi 2,6 m

3* za vozilo vrste N koje ima izmenljive ure/aje za odr#avanje puteva, za koje najveadozvoljena 0irina iznosi 3,'' m.

Fzuzetno od stava 1. ovo$ lana, 0irina vozila ne obuvata prekoraenja koja mo$unastati usled deormaija pneumatika u zoni nale$anja na kolovoz, postavljanja lanaa zasne$ i u$radnje $abaritni svetala, pokazivaa prava skretanja, spoljnje$ o$ledala,svetala za osvetljavanje puta, elastini blatobrana i dru$e dodatne opreme elastinovezane za vrstu konstrukiju vozila.

"vi z$lobno ili elastino vezani delovi iz stava 2. ovo$ lana, kad se preklope uz vrstu

konstrukiju vozila, moraju biti unutar propisane najvee dozvoljene 0irine vozila, a ostalidelovi unutar propisane najvee dozvoljene 0irine iz ovo$ lana, uveane za vrednostdozvoljeno$ odstupanja od najvi0e 1C.

lan 1#.

Najvea dozvoljena visina vozila iznosi 4,' m, osim vozila vrste :, za koje najveadozvoljena visina iznosi 2,) m.

=lirens vozila mora omo$uavati da vozilo optereeno do najvee dozvoljene mase mo#eda pre/e prepreku visine 1' m.


18/449

lan 1&.

+otorna vozila, kao i skupovi vozila, moraju imati takve ure/aje da prilikom vo#nje ukru$u od 36'P, najisturenija taka vozila mora biti vo/ena po kru$u prenika od najvi0e2) m pri emu se $abariti vozila moraju kretati u pojasu najvee 0irine 7,2 m.

lan 2'.

Najvea dozvoljena ukupna masa motorno$ vozila i skupa vozila iznosi 4' t.

9kupna masa motorno$ vozila i prikolia ne sme da prelazi vrednost najvee dozvoljenemase vozila koja je deklarisana na identiikaionoj tablii motorno$ vozila.

9kupna masa skupa vozila ne sme da bude vea od najvee dozvoljene mase skupavozila koja je deklarisana na identiikaionoj tablii motorno$ vozila. 9koliko ovaj podataknije poznat, ukupna masa prikljuno$ vozila ne sme biti vea od ukupne mase vuno$vozila za vi0e od )' C.

9kupna masa motorno$ vozila ne sme da prelazi sledee vrednosti, i to

1* za dvoosovinsko motorno vozilo 1B t

2* za troosovinsko motorno vozilo 26 t

3* za etvoroosovinsko motorno vozilo sa najmanje dve upravljajue osovine 32 t, priemu maksimalno osovinsko optereenje bilo koje osovine ne prelazi (,) t

4* za troosovinski z$lobni autobus 2B t

)* za laki triikl ',)7 t

6* za te0ki triikl 1,3 t

7* za te0ki triikl za prevoz tereta 2,) t

B* za laki etvoroikl ',)) t

(* za te0ki etvoroikl za prevoz lia ',6' t

1'* za te0ki etvoroikl za prevoz tereta 1,)) t.

9kupna masa prikolia ne sme da prelazi, i to

1* za jednoosovinsku prikoliu 1' t


19/449

2* za dvoosovinsku prikoliu 1B t

)* za troosovinsku prikoliu 24 t.

9kupna masa skupa vozila ne sme da prelazi, i to

1* skupa vozila sa ) ili 6 osovina

1.1* za dvoosovinsko motorno vozilo sa troosovinskom prikoliom 4' t,

1.2* za troosovinsko motorno vozilo sa dvo ili troosovinskom prikoliom 4' t

2* te$ljaa s poluprikoliom s ukupno ) ili 6 osovina

2.1* za dvoosovinski te$lja s troosovinskom poluprikoliom 4' t,

2.2* za troosovinski te$lja s dvo ili troosovinskom poluprikoliom 4' t,

2.3* za troosovinski te$lja s dvo ili troosovinskom poluprikoliom kada prevozi 4'stopni F"- kontener ili dva 2'stopna F"- kontenera odnosno izmenjivetransportne sudove* 44 t

3* skupa vozila s etiri osovine koji se sastoji od dvoosovinsko$ motorno$ vozila idvoosovinske prikolie 36 t

4* te$ljaa s poluprikoliom sa ukupno 4 osovine, pri emu su i te$lja i poluprikolia

dvoosovinski, a za sluaj da je razmak izme/u osovina poluprikolie

4.1* od 1,3 m do 1,B m 36 t,

4.2* vei od 1,B m 36 t, odnosno 3B t kada je najvea dozvoljena masa vuno$vozila 1B t i najvee dozvoljeno optereenje dvostruke osovine poluprikolie 2' t,pri emu su po$onske osovine opremljene udvojenim pneumatiima i vazdu0nimoslanjanjem.

lan 21.

-sovinsko optereenje vozila ne sme da prelazi vrednosti deklarisane od straneproizvo/aa i navedene na identiikaionoj tablii na vozilu.

-sovinsko optereenje vozila odnosno skupa vozila u stanju mirovanja na orizontalnojpodlozi ne sme prelaziti

1* za jednu $onjenu osovinu 1' t

2* za jednu po$onsku osovinu 11,) t


20/449

9kupno optereenje dve osovine motorni vozila, pri emu osovinsko optereenjepojedinane osovine ne sme prei 1' t, i koje imaju me/usobno rastojanje

1* manje od 1,' m iznosi 11,) t,

2* od 1,' m do 1,3 m iznosi 16 t

3* od 1,3 m do 1,B m iznosi 1B t, odnosno 1( t ako je po$onska osovina opremljenaudvojenim pneumatiima i vazdu0nim oslanjanjem, ili $de maksimalno osovinskooptereenje ne prelazi (,) t

4* 9kupno optereenje dve osovine prikljuni vozila sa me/usobnim rastojanjem

4.1* manjim od 1,' m iznosi 11 t,

4.2* od 1,' m do 1,3 m iznosi 16 t,

4.3* od 1,3 m do 1,B m iznosi 1B t,

pri emu osovinsko optereenje pojedinane osovine ne sme prei 1' t

)* 9kupno optereenje tri osovine prikljuni vozila sa me/usobnim rastojanjem

).1* do 1,3 m iznosi 21 t,

).2* od 1,3 m do 1,4 m iznosi 24 t,

).3* od 1,4 m do 1,B m iznosi 27 t,

pri emu osovinsko optereenje pojedinane osovine ne sme prei 1' t.

Na po$onske tokove vozila vrste :, + i N, ako je vozilo optereeno i u stanju mirovanjana orizontalnoj ravni, mora delovati najmanje jedna etvrtina ukupne mase vozila,odnosno skupa vozila.

Na tokove upravljake osovine vozila vrste :, + i N, ako je vozilo optereeno i umirovanju na orizontalnoj povr0ini, mora delovati najmanje jedna petina ukupne masevozila.

)ekst pre izmene

lan 22.

Najvea dozvoljena masa vozila sa tokovima bez pneumatika iznosi za vozilo koje imatokove sa naplaima od metala, pune $ume, plastike ili slino$ materijala, i to sa

1* jednom osovinom 1,2 t


21/449


22/449

=oni sistem mora da zadovolji sve tenike uslove propisane jednoobraznim tenikimuslovima, odnosno uslove propisane ovim pravilnikom.

lan 26.

=one oblo$e ne smeju da sadr#e azbest.

lan 2!.

=od vozila koja su opremljena pneumatikim konim sistemima, osim traktora ituristiko$ voza, moraju da postoje kontrolni prikljui za ispitivanje pritiska vazdua radiodre/ivanja sila koenja na svakoj osovini u toku kori0enja vozila, i to

1* u svakom nezavisnom kru$u kono$ sistema, na najbli#em i najpristupanijem mestunajnepovoljnije postavljeno$ kono$ ilindra sa stanovi0ta merenja vremena odzivaprema od$ovarajuem pravilniku

2* kod koni sistema u kojima postoji ure/aj za modulaiju pritiska premaod$ovarajuem pravilniku, ispred i iza to$ ure/aja, na najbli#em dostupnom mestu.


23/449

lan 2#.

"istem za koenje ostvaruje sledee unkije, pod uslovima predvi/enim u ovompravilniku, i to

1* radno koenje

2* pomono koenje

3* parkirno koenje

4* du$otrajno usporavanje.

%adno koenje omo$uava vozau da mo#e na bezbedan, brz i eikasan nainpro$resivno da smanjuje brzinu kretanja vozila, ili da $a zaustavi, bez obzira na brzinukojom se ono kree i optereenje vozila ako je ono u deklarisanim $raniama, a na putusa uzdu#nim na$ibom na kome je predvi/eno kretanje to$ vozila. =ono dejstvo radno$koenja mora biti takvo da omo$uava postepeno menjanje to$ kono$ dejstva. =onodejstvo mora da bude takvo da voza ostvari ovo kono dejstvo sa svo$ sedi0ta, bezskidanja ruku sa komande ure/aja za upravljanje.

?omono koenje omo$uava da se vozilo uspori i zaustavi ako do/e do najvi0e jedno$otkaza u prenosnom sistemu radno$ koenja, sa re$ulisanim intenzitetom koenja, priemu jedna ruka vozaa mora biti slobodna radi upravljanja vozilom.

?arkirno koenje omo$uava, da se pomou od$ovarajue$ meaniko$ ure/aja, spreipokretanje zaustavljeno$ vozila, pri emu se na motornom vozilu izvodi tako da $a vozamo#e upotrebiti sa vozako$ mesta, a na prikljunom vozilu tako da $a voza mo#eupotrebiti sa vozako$ mesta ili pomou komande na prikljunom vozilu.

>u$otrajno usporavanje vozila omo$uava usporavanje vozila pri kretanju vozila na putusa uzdu#nim padom, i izvodi se tako da $a voza mo#e upotrebiti sa vozako$ mesta, priemu jedna ruka vozaa mora biti slobodna radi upravljanja vozilom.

lan 2&.

?rotiv blokirajui sistem u daljem tekstu


24/449

+otorno vozilo, sa


25/449

=omanda kojom se aktivira du$otrajno usporavanje motorni vozila iz pretodno$ stavaovo$ lana, ako su ona namenjena za vuu prikljuni vozila, mora istovremeno daobezbedi i aktiviranje du$otrajno$ usporavanja ti vozila.

%adno koenje prikolia i prikljuni vozila sa entralnom osovinom, ija najvea

dozvoljena masa prelazi ( t, i poluprikolia ija najvea dozvoljena masa umanjena zanajvee dozvoljeno statiko vertikalno optereenje na sedlo te$ljaa prelazi ( t, moraobezbediti du$otrajno usporavanje kada je aktivirano du$otrajno usporavanje vuno$vozila.

"istem za du$otrajno usporavanje motorno$ vozila iz stava 1. ovo$ lana mora obezbeditiunkiju du$otrajno$ usporavanja prikljuno$ vozila sa konim koeiijentom od najmanje1'C.

"istem za du$otrajno usporavanje mo#e biti aktiviran od strane $raninika brzine u iljuodr#avanja najvee pode0ene o$raniene brzine vozila.

lan 32.

%adno, pomono i parkirno koenje motorni vozila, osim na vozilima vrsta :, ;, @ i =,izvode se sa najmanje dve nezavisne komande, s tim 0to radno i parkirno koenje nemo$u imati istu komandu.

=oni sistem na motornim vozilima sa istom komandom za radno i pomono koenjemora imati parkirno koenje koje se mo#e aktivirati dok je vozilo u pokretu.

Na motornim vozilima koja imaju radno koenje sa jednim prenosnim kru$om, radno ipomono koenje ne mo$u imati istu komandu. 9 tom sluaju, pomono koenje moraimati posebnu komandu, ili ona mo#e biti ista sa komandom parkirno$ koenja ako separkirno koenje mo#e re$ulisati i aktivirati kada je vozilo u pokretu.

%adno koenje prikljuno$ vozila, osim vozila sa inerionom komandom, mora da budeaktivirano istom onom komandom kojom se aktivira i radno koenje vuno$ vozila.

%adno koenje prikljuno$ vozila, osim vozila sa inerionom komandom, mora da budeaktivirano istom onom komandom kojom se aktivira i pomono koenje vuno$ vozila.

lan 33.

=oni sistem mora biti zaptiven radi spreavanja nepotrebno$ $ubitka kono$ luida.


26/449

=oni sistem vozila sa punim servo dejstvom mora biti izveden tako da kapaitetrezervoara, nakon B uzastopni aktiviranja radno$ koenja, sa punim odom komande,bez dopunjavanja, mora obezbediti koenje prema normativima odre/enim za pomonokoenje.

%adno koenje sa deliminim servo dejstvom, na motornim vozilima, mora, u sluajuotkaza to$ servo meanizma, obezbediti koenje sa ostvarenim normativima za pomonokoenje.

Nakon otkaza u jednom konom kru$u, dru$i kru$ mora obezbediti koenje premanormativima odre/enim za pomono koenje, bez u$ro#avanja stabilnosti vozila tokomkoenja, kao i aktiviranje radno$ koenja prikljuno$ vozila.

5ozilo koje ima radno koenje sa punim servo dejstvom mora biti opremljenoindikatorima, za svaki kru$ koenja, koji daju optiki ili zvuni si$nal koji se aktivira kadanivo ener$ije u sistemu padne do $ranie koja obezbe/uje jo0 etiri uzastopna koenja sapunim odom komande a da pri tome ostane ener$ije za jedno aktiviranje sa normativom

za pomono koenje.

lan 34.

?rikljuna vozila koja imaju radno koenje sa pneumatikim prenosnim meanizmom,osim vozila vrste % i prikolia u sastavu turistiko$ voza, moraju biti povezana sa konimsistemom vuno$ vozila sa najmanje dva voda, od koji jedan slu#i za prenos komandekoenja sa vuno$ vozila a preostali za napajanje prikljuno$ vozila iz sistema napajanjavuno$ vozila.

?rikljuna vozila, koja imaju radno koenje, moraju biti opremljena ure/ajem kojiobezbe/uje automatsko aktiviranje radno$ koenja u sluaju prekida veze koni sistemavuno$ i prikljuno$ vozila. ?rikljuna vozila najvee dozvoljene mase do 1,) t ne morajubiti opremljeni tim ure/ajem ako su opremljena dodatnim vezama lani, elino u#e idr.*, koje u sluaju otkaza osnovno$ ure/aja za spajanje vozila, obezbe/uju vezu vuno$i prikljuno$ vozila pri emu ruda prikljuno$ vozila ne sme da padne na tlo ili skrene ustranu do bezbedno$ zaustavljanja skupa vozila.


27/449

lan 35.

%adno koenje vozila vrsta :, +, N i prikljuni vozila vrsta - mora dejstvovati na svetokove.

5eza izme/u tokova i izvr0ni elemenata koni povr0ina konia* radno$, pomono$ iparkirno$ koenja mora biti vrsta i pouzdana.

=onie moraju biti tako izvedene da omo$uavaju lako, runo ili automatsko,pode0avanje zazora u zavisnosti od potro0enosti koni oblo$a. Na vozilima koja imaju


28/449

5ozila vrste :4 moraju imati sistem za koenje u$ra/en i izveden sa dva sistema radno$koenja sa nezavisnim komandama i prenosima, od koji jedan deluje najmanje naprednji toak, a dru$i najmanje na zadnji toak. Eoni toak mora biti koen sistemomradno$ koenja, ako bez koenja to$ toka, vozilo ne zadovoljava normativ eikasnosti

radno$ koenja.

"istem radno$ koenja, koji deluje na boni toak, se aktivira istom komandom kao isistem radno$ koenja zadnje$ toka.

lan 3&.

5ozila vrste ;, @ i =)a moraju imati radno i parkirno koenje. %adno koenje moradelovati na oba toka najmanje zadnje osovine kod vozila ;1, ;2 i =), pod uslovom da jesila koenja ravnomerno raspore/ena na oba toka, a kod ostali mora delovati na sve

tokove.

5ozilo vrste ;, @ i =)a opremljeno radnim koenjem sa punim servo dejstvom mora bitiopremljeno indikatorima, za svaki kru$ koenja, koji daju optiki ili zvuni si$nal, kadaakumulisana ener$ija u kru$u padne ispod 6) C radno$ pritiska.

=od vozila vrste ;, @ i =)a opremljeno$ radnim koenjem sa deliminim servo dejstvom,rezerva ener$ije mora biti tolika da se u sluaju prestanka rada motora vozilo mo#ezaustaviti prema normativima za radno koenje, a u sluaju otkaza bilo koje$ delaprenosno$ sistema koenja, mora postojati mo$unost zaustavljanja traktora sausporenjem koje iznosi bar )' C od normativa za radno koenje.

;raktorima se mo#e dodati najvi0e dva prikljuna vozila pod uslovom da se skup vozilakree brzinom manjom od 4' km& i kada radno koenje deluje na sve tokove skupa.

5ozila vrste ;m moraju imati jedan sistem radno$ koenja na prednjoj ili zadnjoj osovini,s tim da u sluaju otkaza koenja na jednom toku mora biti ispravno koenje nadru$om.

5ozila vrste ;% i = moraju da imaju radno koenje.

lan 4'.

9 smislu ovo$ pravilnika, propisane vrednosti srednje$ usporenja se izjednaavaju sakonim koeiijentom koji predstavlja odnos usporenja vozila i 1' m&s2a izra#ava se uproentima.

=oni koeiijent vozila izraunava se kao odnos zbira svi sila ostvareni tokom merenjana ure/aju za merenje koni sila i ukupne mase vozila pomno#ene sa 1' m&s2a izra#avase u proentima.

?ropisane najmanje vrednosti kono$ koeiijenta, koje su navedene u ;abeli 1, moraju

se ostvariti pri dejstvu sile na komandu kono$ sistema koja ne sme prei propisanu siluaktiviranja datu u istoj tabeli.


29/449

)abela ,

5%";nevno svetlo mo#e biti u$ra/eno u dru$a svetla. +esto u$radnje dnevno$ svetlaod$ovara pravilima koja va#e za $lavne arove vozila.

?ri upotrebi dnevno$ svetla nije obavezno da budu ukljuena prednja i zadnja poziionasvetla, $abaritna svetla ni svetlo zadnje re$istarske tablie.

>nevno svetlo se upotrebljava samo po danu i dobroj vidljivosti.

9kljuivanje $lavni arova umesto dnevno$ svetla i obrnuto* mo#e biti izvedeno iautomatskim ure/ajem na vozilu.

lan 52.

arovi i svetla za osvetljavanje mesta na kome se izvode radovi, mo$u biti u$ra/eni iizvedeni na vozilu tako da daju svetlost bele boje i da ne ometaju ostale uesnike usaobraaju.

5ozila koja imaju dodatne arove i svetla koja su u$ra/ena van prostora predvi/eni ovimpravilnikom dodatni arovi na krovu i sl.* moraju posedovati pokrivku za ove arove isvetla.

lan 53.

?okretni ar relektor* sme se postaviti samo na vozilu or$ana unutra0nji poslova,vozilu namenjenom za itnu mediinsku pomo, vozilu saobraajne inspekije,vatro$asnom vozilu, vozilu namenjenom za odr#avanje puteva i instalaija, kao i navozilu namenjenom za pru#anje pomoi na putu, i mora biti u$ra/en i izveden tako dadaje svetlost bele ili #ute boje i da se mo#e ukljuiti samo ako su ukljuena i poziionasvetla.

-./. reaji za oznaavanje vozila

lan 54.

?od ure/ajima za oznaavanje motorni i prikljuni vozila, u smislu ovo$ pravilnika,podrazumevaju se

1* prednja poziiona svetla

2* zadnja poziiona svetla

3* zadnje svetlo za ma$lu

4* parkirna svetla


36/449

)* $abaritna svetla

6* svetla zadnje re$istarske tablie

7* rotaiona i trepua svetla

B* katadiopteri

(* svetla za oznaavanje vozila posebni namena taksi, javni $radski prevoz, obukavozaa, vozila putne pomoi i sl.*

1'* oznake du$i, te0ki i spori vozila, oznake radili0ni vozila, oznake pokretnikontenera za smee, kao i relektivne povr0ine za oznaavanje konture vozila irelektivni reklamni napisi.

lan 55.

9re/aji za oznaavanje vozila moraju biti omolo$ovani prema jednoobraznim tenikimuslovima.

lan 56.

?rednja poziiona svetla na motornom vozilu na etiri ili vi0e tokova i motornom voziluna tri toka koja su 0ira od 1,3 m, kao i na prikljunom vozilu 0irine preko 1,6 m, morajubiti u$ra/ena i izvedena kao dva prednja poziiona svetla, a na motornom vozilu na dvatoka i motornom vozilu na tri toka koja nisu 0ira od 1,3 m kao jedno prednje poziionosvetlo tako da daju svetlost bele boje.


37/449

Zadnja poziiona svetla na motornom vozilu na etiri ili vi0e tokova, motornom vozilu natri toka koja su 0ira od 1,3 m i na prikljunom vozilu moraju biti u$ra/ena i izvedena kaodva zadnja poziiona svetla, a na motornom vozilu na dva toka i motornom vozilu na tritoka koja nisu 0ira od 1,3 m kao jedno ili dva zadnja poziiona svetla tako da daju

svetlost rvene boje.


38/449

1* na bonoj strani vozila u vidu posebno$ svetla koje prema prednjoj strani voziladaje svetlost bele boje, a prema zadnjoj strani vozila svetlost rvene boje

2* na prednjoj i zadnjoj strani vozila u vidu svetla koja daju, i to prednja

svetla svetlost bele boje usmerenu unapred, a zadnja svetla svetlost rvene bojeusmerenu unazad, s tim da prednje svetlo mo#e biti u$ra/eno zajedno sa prednjimpoziionim svetlom ili $lavnim arom, a zadnje svetlo zajedno sa zadnjim poziionimsvetlom i sa stop svetlom, ili samo sa stop svetlom, ili samo sa zadnjim poziionimsvetlom.

9daljenost svetlee povr0ine parkirno$ svetla od povr0ine puta ne sme biti manja od ',3)m ni vea od 1,( m.

lan 6'.

+otorna i prikljuna vozila koja su prvi put re$istrovana u %epublii "rbiji nakon 1. jula2'11. $odine, osim vozila vrsta ;, @, =, % i ", a ija 0irina iznosi vi0e od 2,1 m morajuimati $abaritna svetla.

Mabaritna svetla mo$u biti postavljena i na vozilima ija 0irina iznosi od 1,B m do 2,1 m.

Mabaritna svetla moraju biti u$ra/ena i izvedena na sledei nain, i to tako da se

1* na prednjem $ornjem delu vozila iz st. 1. i 2. ovo$ lana postavljaju dva svetla kojadaju svetlost bele boje usmerenu unapred

2* na zadnjem $ornjem delu vozila iz st. 1. i 2. ovo$ lana, osim na vunom vozilu kojeje namenjeno za vuu poluprikolie, postavljaju dva svetla koja daju svetlost rveneboje usmerenu unazad

Mabaritna svetla moraju biti omolo$ovana i postavljena prema jednoobraznim tenikimuslovima.

Mabaritna svetla na vozilima kojima se prevoze opasni tereti mo$u biti postavljena iizvedena tako da zadovolje jedan od uslova iz stava 3. ovo$ lana.

"va vozila du#a od 6 m prikolie mere se zajedno sa rudom* osim turistiko$ voza,re$istrovana nakon 1. jula 2'11. $odine, moraju imati bona svetla za oznaavanje uskladu sa jednoobraznim tenikim uslovima.

Najmanje rastojanje od orizontalne podlo$e je ',2) m, a najvee 1,) m 2,1 m ukolikooblik karoserije ne dozvoljava dru$aije*.

+ora postojati najmanje jedno bono svetlo u srednjoj treini vozila.

?rvo bono svetlo ne sme biti dalje od 3 m od prednje$ kraja vozila, a poslednje ne vi0e

od 1 m od zadnje$ kraja vozila.


39/449

+e/usobno rastojanje boni svetala ne sme prei 3 m osim u sluaju da struktura vozilato ne dozvoljava, tada se rastojanje mo#e poveati do 4 m.

lan 61.

"vetlo zadnje re$istarske tablie, mora biti u$ra/eno i izvedeno tako da daje svetlost beleboje i da se po tablii rasprostire ravnomerno, bez tamni ili izrazito svetli mesta osimna lakim etvoroiklima i etvoroiklima.

"vetlost koja se odbija od re$istarske tablie ne sme da blje0ti, a izvor svetlosti ne smeda bude neposredno vidljiv za uesnike u saobraaju koji se kreu iza vozila.

"vetlost koja osvetljava zadnju re$istarsku tabliu mora biti takva da je nou, pri dobrojvidljivosti, mo$ue itati oznake i brojeve na tablii sa udaljenosti od najmanje 2' m.

"vetlo zadnje re$istarske tablie mora biti povezano na isti prekida kojim se ukljuuju ipoziiona svetla.

lan 62.

%otaiona i trepua svetla na vozilima mo$u biti izvedena tako da daju samo svetlost#utonarand#aste, rvene ili plave boje i moraju biti postavljena na najvi0em mestu vozilai vidljiva sa svi strana.

%otaiono ili trepue svetlo na vozilima namenjenim za odr#avanje puteva i instalaija,vozilima namenjenim za pru#anje pomoi na putu i traktorima, mora biti u$ra/eno iizvedeno kao najmanje jedno rotaiono ili trepue svetlo tako da daje svetlost#utonarand#aste boje. ;o svetlo mo#e biti u$ra/eno i izvedeno i na vozilu namenjenom zapratnju or$anizovani kolona, za pratnju vozila kojima se prevoze van$abaritni tereti iopasne tereti, na vozilu namenjenom za ispitivanja na putu, kao i na vozilu koje je zbo$neispravnosti zaustavljeno na kolovozu.

%otaiono ili trepue svetlo plave boje mo#e se postaviti samo na vozilima namenjenimza itnu mediinsku pomo, vatro$asnim vozilima, vozilima or$ana unutra0nji poslova ina vozilima 5ojske "rbije.

;repua svetla na vozilima pod pratnjom mo$u biti postavljena i izvedena tako da dajutrepuu svetlost rvene i plave boje.

lan 63.

=atadiopteri na motornim vozilima na etiri ili vi0e tokova i motornim vozilima na tritoka koja su 0ira od 1,3 m moraju biti u$ra/eni i izvedeni kao dva zadnja katadiopterarvene boje, a na motornim vozilima na dva toka i motornim vozilima na tri toka kojanisu 0ira od 1,3 m kao jedan zadnji katadiopter rvene boje i ne smeju biti trou$lasto$oblika.


40/449

>va prednja bela katadioptera na prikljunom vozilu i motornom vozilu sa skrivajuimarovima moraju biti u$ra/ena i izvedena tako da ne smeju biti trou$lasto$ oblika. "vaostala vozila mo$u imati prednje katadioptere.

>va zadnja rvena katadioptera na prikljunom vozilu moraju biti u$ra/ena i izvedena u

obliku ravnostrano$ trou$la, sa vrom okrenutim navi0e i straniom veliine najmanje',1) m.


41/449

-znake du$i i te0ki vozila moraju biti postavljene prema standardu "%?".Z."2.B)7!"lu#beni list "%!, broj 23&('* i "%?".Z."2.B)7&1 !"lu#beni list "@M!, broj 36&'4* iliomolo$ovane i postavljene prema jednoobraznim tenikim uslovima.

-znake te0ki vozila obavezne su za motorna vozila vrste N2 ija je najvea dozvoljenate#ina iznad 7,) t i N3 osim te$ljaa, kao i za z$lobne autobuse vrste +3 klase FF i FFF.

-znake du$i vozila obavezne su za prikljuna vozila vrsta -1 do -3 ija je du#inaukljuujui rudu vea od B m i za sva prikljuna vozila vrste -4.

-znake spori vozila obavezne su za vozila ija najvea brzina ne prelazi 3' km& kao ivozila vrsta ;, @, %, ", =1, =) i =6, a moraju biti izra/ene i postavljene prema standardu"%?".Z."2.B)6 !"lu#beni list "%!, broj 27&B(* i "%?".Z."2.B)6&1 !"lu#beni list "@M!,broj 36&'4* ili omolo$ovane i postavljene prema jednoobraznim tenikim uslovima.

;abla za oznaavanje spori vozila postavlja se uvek na zadnju stranu sporo$ vozila i totako da je vr zaseeno$ trou$la okrenut na $ore, dok mu je osnovia paralelna sapovr0inom kolovoza. ;abla se postavlja entralno tako da je na polovini 0irine zadnjestrane vozila. ;abla mora biti vidno istaknuta i u elosti vidljiva za vozae koji se kreuiza sporo$ vozila. ;abla za oznaavanje sporo$ vozila ne sme zaklanjati ure/aje zadavanje svetlosni znakova na vozilu. Na skupu vozila tabla se postavlja na zadnjoj stranizadnje$ vozila.

-znake radili0ni vozila obavezne su na vozilima koja po prirodi svo$ posla esto stojenepokretna na radili0tima na putu i na radnim ma0inama kada njiova 0irina prelazi 2,)m. -znake moraju od$ovarati i biti postavljene u skladu sa standardom "%?".Z."2.B))!"lu#beni list "%!, broj 74&B(*.

%elektivne povr0ine za oznaavanje kontura vozila moraju biti omolo$avane ipostavljene prema uslovima za postavljanje prema jednoobraznim tenikim uslovima.=onturne oznake se postavljaju u vidu traka retroreleksno$ materijala bele, rvene ili#ute boje najmanje 0irine )' mm. >u#ina oznaeno$ dela vozila mora biti bar B'Cdu#ine vozila i mora na najbolji nain prema nazad i bono obele#avati konturu vozila.=onturne oznake rvene boje mo$u se postaviti samo na zadnjem delu vozila.

%elektivne povr0ine za oznaavanje kontura vozila mo$u biti u$ra/ene na vozila vrsta +,N, -, ;, @, % i =1 osim na vozila vrste +1 i -1.

%elektivne povr0ine za oznaavanje kontura vozila moraju biti u$ra/ene na vozila vrsteN2, N3, -3 i -4 i to na zadnjoj strani vozila 0iri od 2,1 m i na bonoj strani vozila du#iod 6 m. Nije dozvoljena upotreba skupa vozila kod koji je samo jedno od vozilaoznaeno konturnim releksnim povr0inama.

%elektivne povr0ine mo$u biti u$ra/ene na tokove vozila vrste :.

?rimeri postavljanja oznaka iz st. 1, ). i 6. ovo$ lana i lana 124. ovo$ pravilnika dati suu ?rilo$u 1 ovo$ pravilnika koji je od0tampan uz ovaj pravilnik i ini nje$ov sastavni deo.

lan 66.


42/449

%elektivni deo reklamni napisa $raiki simbola na vozilu mora biti jednostavan, bezadresa i brojeva teleona, i da ne odvlai pa#nju dru$im uesniima u saobraaju,odnosno mora da od$ovara zatevima i uslovima za postavljanje prema jednoobraznimtenikim uslovima.

5isina slova u relektivnom delu reklamno$ napisa mora biti izme/u 3'' mm i 1''' mm,a ukupna povr0ina relektivno$ dela naslova ne sme prei 2 m2.

lan 6!.

%elektivne povr0ine na pokretnim prenosivim* kontenerima za prikupljanje $radsko$smea, koji se smatraju preprekom na putu, moraju biti izvedene prema standardu"%?".Z."2.B)B !"lu#beni list "%!, broj 27&B(*, a kada se takav kontener prevozi oveoznake ne smatraju se delom konturno$ oznaavanja vozila.

-.-. reaji za davanje svetlosnih znakova

lan 6#.

?od ure/ajima za davanje svetlosni znakova, u smislu ovo$ pravilnika, podrazumevajuse

1* stop svetla

2* pokazivai prava

3* ure/aj za istovremeno ukljuivanje svi pokazivaa prava

4* svetlosni znak upozorenja.

lan 6&.

"top svetla na motornom vozilu na etiri ili vi0e tokova, motornom vozilu na tri tokakoja su 0ira od 1,3 m i na prikljunom vozilu moraju biti u$ra/ena i izvedena kaonajmanje dva stop svetla na zadnjoj strani vozila, a na motornom vozilu na dva toka imotornom vozilu na tri toka koja nisu 0ira od 1,3 m i lakom etvoroiklu i etvoroiklukao najmanje jedno stop svetlo na zadnjoj strani vozila tako da daju svetlost rveneboje.

+otorna vozila vrste +1 prvi put re$istrovana u %epublii "rbiji nakon 1. marta 2'11.$odine moraju imati u$ra/eno tree stop svetlo na srednjoj uzdu#noj ravni vozila.

+otorna vozila koja na ravnom putu ne mo$u razviti brzinu kretanja veu od 2) km& ne

moraju imati stop svetlo.


43/449


44/449

2* dva pokazivaa prava na upravljau, vidljiva spreda i pozadi.

"vetlost pokazivaa prava mora biti #ute boje.

9estalost treptanja pokazivaa prava treba, po pravilu, da iznosi (' perioda u minuti, stim 0to su dozvoljena odstupanja tako da uestalost treptanja iznosi najmanje 6',odnosno najvi0e 12' perioda u minuti ('W3' perioda u minuti*.

-d trenutka ukljuivanja pokazivaa prava, emitovanje svetlosti mora uslediti najkasnijeza jednu sekundu, a prvi prestanak emitovanja svetlosti mora uslediti najkasnije za 1,)sekundu.

9daljenost spoljne ivie svetlee povr0ine pokazivaa prava od bono najisturenije takevozila ne sme biti vea od ',4 m.

Na vozilima vrsta +1 i N1 udaljenosti donji ivia svetlei povr0ina pokazivaa prava odpovr0ine puta ne sme biti manja od ',3) m ni vea od 1,) m, a na ostalim vozilima nemanja od ',) m ni vea od 1,) m.

Fzuzetno, ako iz konstruktivni razlo$a nije mo$ue drukije postaviti pokazivae prava,onda najvea dozvoljena udaljenost svetlee povr0ine pokazivaa prava od povr0ineputa mo#e iznositi 2,3 m.

?okazivai prava koji se nalaze na bonoj strani vozila ne smeju biti udaljeni vi0e od 1,Bm od prednje povr0ine vozila, izuzetno 2,) m kod vozila kod koji se ne mo$u odr#atiminimalni u$lovi vidljivosti.

9kljuivanje pokazivaa prava mora biti nezavisno od ukljuivanja bilo ko$ dru$o$ svetlana vozilu.

"vi pokazivai prava, postavljeni na istoj strani vozila, moraju se ukljuivati i iskljuivatiputem iste komande.

=ontrola unkionisanja pokazivaa prava mora biti obezbe/ena putem optike ili zvunekontrolne naprave.

5ozila vrsta + i N prvi put re$istrovana u %epublii "rbiji nakon 1. jula 2'11. $odine,moraju obavezno imati kontrolu unkionisanja i putem optike i zvune kontrolnenaprave u skladu sa jednoobraznim tenikim uslovima.

9re/aj za istovremeno ukljuivanje svi pokazivaa prava na motornim vozilima iz stava1. ovo$ lana mora biti u$ra/en i izveden tako da se mo#e ukljuiti posebnimprekidaem, a kontrola unkionisanja mora se obezbediti putem rvene kontrolne lampekoja je u vidnom polju vozaa.

?okazivai prava mo$u imati u$ra/en automatski trepui eekat pri intenzivnomkoenju u skladu sa jednoobraznim tenikim uslovima.


45/449

"vetlosni znak upozorenja je ure/aj koji mo#e biti u$ra/en u motorno vozilo. =omandaure/aja mora biti tako konstruisana da omo$ui jednostavnu i nedvosmislenu upotrebuove komande.

4. /re0a%i ko%i omoava% normaln vidl%ivost

lan !1.

?od ure/ajima na vozilima koji omo$uavaju normalnu vidljivost u saobraaju na putu, usmislu ovo$ pravilnika, podrazumevaju se

1* vetrobran i spoljna prozorska okna kabine i karoserije

2* ure/aj za brisanje vetrobrana u daljem tekstu brisa vetrobrana*

3* ure/aj za kva0enje spoljne strane vetrobrana u daljem tekstu pera vetrobrana*

4* o$ledalo koje vozau omo$uava osmatranje puta i saobraaja u daljem tekstuvozako o$ledalo*.

lan !2.

5etrobran i sva stakla na motornom ili prikljunom vozilu, osim prednje$ vetrobrana namotoiklu i mopedu s dva ili tri toka i bez kabine vozaa, lakom etvoroiklu bez kabinevozaa i etvoroiklu koji nemaju kabinu vozaa, moraju biti omolo$ovani i u$ra/eni uskladu sa odredbama jednoobrazni teniki uslova. 5etrobrani moraju biti slojeviti laminirani, odnosno ne smeju biti od kaljeno$ sa oznakom u znaku omolo$aije!;-9M8N8>! ili !;8+?8%8>!* stakla ni kada se naknadno zamenjuju, osim za vozila ijanajvea brzina ne prelazi 4' km&.

?rovidne povr0ine na prikoliama u sastavu turistiko$ voza ne moraju bitiomolo$ovane.

5etrobran se ne sme naknadno zatamnjivati, a ostala stakla mo$u biti naknadnozatamnjena tako da ukupna vrednost pri$u0enja svetla ne prelazi 2)C.

"tepen releksije stakala na vozilu ne sme prelaziti 1)C kako ne bi do0lo dozaslepljivanja dru$i uesnika u saobraaju.

-dredba stava 3. ovo$ lana ne odnosi se na vozila dr#avni or$ana.

)ekst pre izmene

lan !3.


46/449


47/449

?ovr0ina vozako$ o$ledala koja relektuje sliku mo#e biti ravna ili bla$o ispupenakonveksna* ili kombinovana. %adijus ispupenosti povr0ine vozako$ o$ledala ne smebiti manji od B' m.

?ovr0ina vozako$ o$ledala mora iznositi, i to

1* o$ledala sme0teno$ unutar karoserije i izvan karoserije putniko$ automobila najmanje 6' m2

2* o$ledala sme0teni izvan karoserije ostali motorni vozila najmanje 1)' m2akoim je povr0ina ispupena, odnosno najmanje 3'' m2ako im je povr0ina ravna

3* o$ledala na motoiklu, motoiklu s tri toka, lakom etvoroiklu najmanje )' m2.


48/449

9re/aj za davanje zvuno$ si$nala za vo#nju unazad mora biti u$ra/en i izveden tako damu jaina zvuka iza vozila ne sme iznositi manje od 7' dE


49/449

1* na vozilima vrste +1 putnikim automobilima*

1.1* brzinomer sa putomerom i svetiljkom za osvetljavanje,

1.2* kontrolna plava lampa za du$o svetlo,

1.3* svetlosni ili zvuni znak za kontrolu rada pokazivaa prava,

1.4* di$italni tao$ra na vozilima za obuku vozaa nakon 1. jula 2'11. $odine

2* na vozilima vrste +2 i +3 autobusima*

2.1* brzinomer sa odometrom i svetiljkom za osvetljavanje, ako nije u$ra/en utao$ra koji pokazuje i re$istruje brzinu, vreme i pre/eni put vozila du# elo$puta,

2.2* tao$ra,

2.3* kontrolna plava lampa za du$o svetlo,

2.4* svetlosni i zvuni znak za kontrolu rada pokazivaa prava,

2.)* pokaziva raspolo#ivo$ pritiska pneumatiko$ ure/aja radne konie, ako je tajure/aj stalno pod pritiskom,

2.6* $raninik brzine za vozila prvi put re$istrovana u %epublii "rbiji nakon 1. jula

2'11. $odine

3* na vozilima vrste +2 i +3 =lase F i =lase FF autobusi za $radski i pri$radskisaobraaj*

3.1* svi ure/aji predvi/eni za vozila u taki 2. ovo$ stava,

3.2* svetlosni znak za kontrolu zatvorenosti vrata koja nisu u vidnom polju vozaa,

3.3* ure/aj za davanje i primanje znakova od putnika

4* na vozilima vrste +2 i +3 =lase F i =lase FF na elektro po$on trolejbusi za $radskisaobraaj*

4.1* svi ure/aji za autobuse za $radski i pri$radski saobraaj predvi/eni u taki 3.ovo$ stava,

4.2* ure/aj za kontrolu izolovanosti od elektrino$ napona

)* na vozilima vrste N teretna vozila*


50/449

).1* brzinomer sa odometrom i svetiljkom za osvetljavanje, ako nije u$ra/en utao$ra koji pokazuje i re$istruje brzinu, vreme i pre/eni put vozila du# elo$puta,

).2* kontrolna plava lampa za du$o svetlo,

).3* svetlosni ili zvuni znak za kontrolu rada pokazivaa prava,

).4* pokaziva raspolo#ivo$ pritiska pneumatiko$ ure/aja radne konie, ako je tajure/aj stalno pod pritiskom,

).)* tao$ra, ako teretno vozilo odnosno skup vozila ima najveu dozvoljenu masupreko 3,) t vrste N2 i N3*,

).6* $raninik brzine na teretnim vozilima vrste N2 i N3, koja su prvi putre$istrovana u %epublii "rbiji nakon 1. jula 2'11. $odine

6* na speijalnim vozilima i radnim ma0inama

6.1* kontrolne ure/aje predvi/ene za teretna vozila u taki ). ovo$ stava. Fzuzetno,te ure/aje ne moraju imati speijalna vozila i radne ma0ine kojima je najveakonstruktivna brzina manja od 3' km&,

6.2* ure/aj za kontrolu rada radni sistema u$ra/eni na vozilu

6.3* svetlosni ili zvuni znak za kontrolu rada pokazivaa prava

7* na vozilima vrste : motoiklima, lakim etvoroiklima i etvoroiklima*

7.1* brzinomer sa putomerom i svetiljkom za osvetljavanje,

7.2* kontrolna plava lampa za veliko svetlo, osim na motoiklu i lakom etvoroiklusa motorom radne zapremine do )' m3

B* na svim vozilima koja imaju poseban ure/aj koji proizvodi ener$iju za rad koniamora da bude izveden standardizovan prikljuak za kontrolu pritiska kono$ luida narezervoaru ener$ije, konim ilindrima i ure/ajima u kojima se vr0i bilo kakva

transormaija ener$ije

(* na vozilima kate$orije ;, @ i =)

(.1* brzinomer sa putomerom i svetiljkom za osvetljavanje ili brojaem radni sati,

(.2* svetlosni ili zvuni znak za kontrolu rada pokazivaa prava.

;ao$ra iz podta. 2.2* i ).)* stava 1. ovo$ lana ne moraju imati

1* vozila u vlasni0tvu iziki lia koja se koriste iskljuivo za line potrebe


51/449

2* vozila koja se koriste za skupljanje mleka i vraanje kontenera za mleko odnosnotransport mleni proizvoda namenjeni za #ivotinjsku isranu

3* vozila koja upotrebljavaju vojska, poliija i ivilna za0tita

4* ambulantna vozila

)* vozila konstruisana samo za prevoz irkuske i va0arske opreme

6* vozila za pomo na putu i odno0enje neispravni vozila

7* vozila koja se koriste za putna ispitivanja radi teniko$ razvoja

B* vozila namenjena samo za prevoz ko0nia

(* komunalna vozila za odno0enje smea, odr#avanje puteva, telekomunikaioneservise, radio i tv reporta#na vozila i vozila za detekiju radio tv si$nala

1'* vozila koja se koriste za nadzor i odr#avanje puteva.

Mraninik brzine mora biti omolo$ovan i u$ra/en u skladu sa jednoobraznim tenikimuslovima.

Na vozilima vrste +2 i +3 $raninik brzine mora biti u$ra/en na nain da se ova vozila nemo$u kretati brzinom veom od 1'' km&.

Na vozilima vrste N2, N3 i vozilima namenjenim za prevoz opasno$ tereta $raninikbrzine mora biti u$ra/en na nain da se ova vozila ne mo$u kretati brzinom veom od ('km&.

lan #'.

;ao$ra i $raninik brzine moraju da

1* budu pre$ledani u ovla0enoj or$anizaiji

2* budu #i$osani va#eim #i$om

3* poseduju va#ee uverenje o ispravnosti

4* budu oznaeni od$ovarajuom inormativnom nalepniom na kojoj se podai oserijskom broju tao$raa odnosno $raninika brzine i zadnji osam znakova 5FNoznake vozila poklapaju sa aktikim stanjem

)* budu plombirani na svim spojnim takama instalaije, prenosno$ sistema ipredvi/eni mesta u unutra0njosti tao$raa, bez o0teenja plombi i njiovi le#i0ta,

plombama sa #i$om ovla0ene laboratorije


52/449

6* budu ispravni bez vidljivi meaniki o0teenja.

;ao$ra i nosa podataka tao$raski, odnosno dija$ramski listi i memorijska kartia*moraju da od$ovaraju jednoobraznim tenikim uslovima i uslovima propisanim8vropskim sporazumom o radu posade na vozilima koja obavljaju me/unarodne prevoze

*.

"astav izduvni $asova kod motorni vozila mora od$ovarati sledeim normativima, i to

1* za vozila sa motorom sa aktivnim paljenjem sme0e -;- motori*


53/449

1.1* 5ozila koja su re$istrovana u %epublii "rbiji pre stupanja na sna$u ovo$pravilnika moraju imati manje od 4,) C vol. u$ljenmonoksida @-*, pri brojuobrtaja motora na praznom odu motora na radnoj temperaturi,

1.2* 5ozila sa karburatorom koja su prvi put re$istrovana u %epublii "rbiji nakon 1.marta 2'11. $odine moraju imati manje od 3,) C vol. u$ljenmonoksida @-*, pribroju obrtaja motora na praznom odu motora na radnoj temperaturi,

1.3* 5ozila sa elektronskom re$ulaijom sme0e koja su prvi put re$istrovana u%epublii "rbiji nakon 1. marta 2'11. $odine, na radnoj temperaturi morajuzadovoljavati od proizvo/aa propisane vrednosti u$ljenmonoksida i koeiijentvi0ka vazdua * pri propisanom broju obrtaja u praznom odu, kao i vrednostipri propisanom povi0enom broju obrtaja motora. >eklarisane vrednostiidrokatbonata, u$ljendioksida i kiseonika ukazuju na stanje motora i sistema zaodvo/enje izduvni $asova.


54/449

#. /re0a% za spa%an%e vno i prikl%no vozila

lan #3.

9re/aj za spajanje vuno$ i prikljuno$ vozila mora biti omolo$ovan i u$ra/en prema

jednoobraznim tenikim uslovima.

9re/aji za spajanje vuno$ i prikljuno$ vozila, osim kod motoikla sa bonomprikoliom, moraju biti postavljeni u uzdu#noj simetrinoj vertikalnoj ravni vozila iizvedeni z$lobno tako da omo$uavaju pokretljivost ure/aja u svim pravima u prostoru.

-sovinia ure/aja za spajanje vuno$ i prikljuno$ vozila, pomou koje se spaja vozilo,mora imati osi$ura koji onemo$uava, pri normalnoj upotrebi, razdvajanje spojenivozila.

9re/aji za spajanje vuno$ i prikljuno$ vozila moraju biti privr0eni za ojaani deo

vozila.

5ertikalna simetrala ku$le ure/aja za spajanje putniko$ vozila vrsta +1* do 3,) tnajvee dozvoljene mase i prikljuni vozila ne sme biti postavljena na udaljenost manjuod 7' mm od zadnje$ dela vozila.

orizontalna simetrala ku$le ure/aja za spajanje prikljuno$ vozila i putniko$ vozila ivuu prikljuni vozila do 3,) t najvee dozvoljene mase ne sme biti postavljena bli#e od3)' mm od orizontalne podlo$e posmatrajui vozilo optereeno do svoje najveedozvoljene mase.

9re/aj za spajanje vuno$ i prikljuno$ vozila, na vozilima vrsta +1 i N1, koja su prvi putre$istrovana u %epublii "rbiji nakon 1. jula 2'11. $odine ili je naknadno u$ra/en nakonto$ datuma, kada ne vue prikljuno vozilo i kada se rastavi na privrsnom mestu, nesme da prema0i du#inu $abarita vozila.

9re/aj za spajanje, vuno$ i prikljuno$ vozila vrsta N2, N3, -3 i -4, promenljive$eometrije, mora biti omolo$ovan i u$ra/en prema jednoobraznim tenikim uslovima.9re/aj za spajanje, vuno$ i prikljuno$ vozila, promenljive $eometrije mora obezbeditisi$urno spajanje vuno$ i prikljuno$ vozila s tim da u sluaju $ubitka napajanja ovo$ure/aja on automatski zauzme polo#aj najvee$ rastojanja izme/u vuno$ i prikljuno$vozila.

&. /re0a%i za kretan%a vozila nazad

lan #4.

9re/aji koji omo$uavaju kretanje vozila unazad moraju postojati na svakom motornomvozilu, osim na motoiklu i motornom vozilu na tri ili etiri toka, koji su simetrinoraspore/eni u odnosu na uzdu#nu osu vozila, ako njiova najvea dozvoljena masa neprelazi ',4 t, odnosno na traktoru ako nje$ova najvea dozvoljena masa ne prelazi ',3)t, i moraju biti u$ra/eni i izvedeni tako da omo$ue pouzdano i bezbedno kretanje vozila

unazad.


55/449

=omanda ure/aja za kretanje vozila unazad mora automatski aktivirati ure/aj zaupozorenje iz lana 76. stav 4. ovo$ pravilnika.

1'. /re0a%i za oslan%an%e

lan #5.

8lementi sistema za oslanjanje vozila moraju biti konstruisani i izvedeni tako daobezbe/uju pouzdano i bezbedno kretanje vozila po putu.

9re/aji za oslanjanje vozila moraju biti tako konstruisani da se vozilo mo#e bezbednokretati, skretati i koiti do najvee konstruktivne brzine. -pse$ pode0avanja ure/aja zaoslanjanje mora obezbediti da pri normalnim optereenjima vozila ne dolazi do kontaktatokova sa delovima karoserije.

11. /re0a%i za kretan%e

lan #6.

9re/aji za kretanje vozila kao 0to su tokovi i $usenie moraju biti konstruisani i izvedeniod takvo$ materijala da ne o0teuju kolovozni zastor.

?neumatii na vozilima moraju biti deklarisani dimenzija od strane proizvo/aa vozila,zavisno od najvee konstruktivne brzine kretanja vozila i najvee dozvoljene mase vozilana kome su pneumatii postavljeni.

?neumatii moraju biti omolo$ovani prema jednoobraznim tenikim uslovima.

?neumatii na istoj osovini vozila moraju biti jednaki po tipu proizvo/au*, vrsti letnji,zimski*, konstukiji radijalni, dija$onalni i sa ukr0tenim pojasevima*, nosivosti idimenzijama.

>ubina $azee$ sloja pneumatika mora biti vi0a od abriki dozvoljene dubine oznaene;GF oznakama, odnosno ako iste ne postoje najmanja dozvoljena dubina je 1,6 mm zavrste : i +1 i 2 mm za ostale vrste vozila.

Na motornim vozilima mo$u se koristiti obnovljeni pneumatii, osim na upravljajuimtokovima.

-bnovljeni pneumatii koji se koriste na turistikim i me/u$radskim autobusima morajubiti deklarisani da se mo$u koristiti do brzina 1'' km&.

-bnovljeni pneumatii moraju na bonoj strani pneumatika imati oznaku !%8;%8!,pored to$a moraju imati i etvoroirenu oznaku nedelje i $odine kada je izvr0enoobnavljanje, i moraju biti omolo$ovani prema jednoobraznim tenikim uslovima.

)ekst pre izmene


56/449

12. lektro re0a%i i instalaci%a

lan #!.

8lektrina instalaija vozila mora biti izvedena na takav nain da su vodovi za0tieni odmeaniko$ abanja, zaseanja ili preseanja. Fzolaija na vodovima mora od$ovaratinaponu, oekivanim strujama i $rejanju vodova i mora biti izvedena od samo$asivo$materijala.

8lektrini sistem vozila mora biti razdeljen u $rane koje se nezavisno osi$uravajuosi$uraima. >eo sistema od koje$ zavisi rad motora mora biti nezavisno osi$urana $ranaelektrine instalaije.


57/449

15. $stali delovi vozila od poseno znaa%a za ezednostsaoraa%a

lan &'.

-p0ta konstrukija vozila mora biti u skladu sa osnovnim odredbama premajednoobraznim tenikim uslovima.

=aroserija, odnosno 0asija vozila mora biti oznaena brojem 0asije 5FN*, a nakon 1. jula2'11. $odine vozila serijski proizvedena u %epublii "rbiji i identiikaionom tabliom.

=aroserija na motornim i prikljunim vozilima mora biti u$ra/ena i izvedena tako da posvojoj konstrukiji, kvalitetu i vrsti materijala, kao i opremljenosti, od$ovara namenivozila i da obezbe/uje si$urnost putnika i vozaa za vreme vo#nje. Zadnja stranakaroserije autobusa kojima se vr0i prevoz putnika u $radskom i pri$radskom saobraaju itrolejbusa kojima se vr0i prevoz putnika u $radskom saobraaju, kao i trolna oprema

trolejbusa, moraju biti izvedene tako da se niko ne mo#e popeti na zadnju stranu vozila ivisiti za vreme vo#nje.

-tvor za punjenje rezervoara $orivom ne sme se nalaziti u prostoru za vozaa ili uprostoru za putnike.

;raktor mora posedovati bezbednosnu kabinu ili ram koji moraju biti u$ra/eni i izvedenitako da 0tite vozaa od povrede u sluaju da se traktor prevrne i da od$ovaraju uslovimapropisanim u jednoobraznim tenikim uslovima, sa svim izmenama dopunama, odnosnood$ovarajuem uverenju o ispravnosti izdatom od strane


58/449

lan &2.

?rostor za re$istarsku tabliu mora obezbe/ivati da se propisana re$istarska tablia mo#ena vozilo postaviti upravno na uzdu#nu ravan vozila unutar ravni koje o$raniavaju boni

$abarit vozila, pri emu tablia ne sme po vertikalnoj osi biti na$nuta vi0e od 3'P prema$ore niti vi0e od 1)P prema dole, tablia ne sme biti iskrivljena, orizontalna osa tabliene sme vi0e od )P odstupati od orizontalne ose vozila, tablia ne sme da bude iznad 1,)m niti ni#e od ',2 m mereno od tla kada je vozilo spremno za vo#nju, tablia mora bitividljiva sve vreme vo#nje i ne sme postojati mo$unost da se tokom vo#nje promeniu$ao vidljivosti tablie.

?reko zone vidljivosti re$istarske tablie ne sme da se nalazi ni0ta, kako bi sve vremevo#nje bila vidljiva sama ori$inalna re$istarska tablia.

9$ao vidljivosti re$istarske tablie je o$ranien linijama 1)P nad orizontalom mereno od$ornje ivie tablie i )P pod orizontalom mereno od donje ivie tablie.

lan &3.

"lobodna povr0ina namenjena za jedno mesto za stajanje putnika u autobusima,trolejbusima i prikljunim vozilima, kojima se prevoz putnika vr0i i u stojeem stavu,mora iznositi najmanje ',12) m2, pri emu se za proraun slobodne povr0ine ne uzimajuu obzir stepeni0ta, i povr0ine koje prema jednoobraznim tenikim uslovima nezadovoljavaju normative za stajanje putnika.

9nutra0nji prostor kabine za vozaa i prostor za putnike moraju biti opremljeni tako da jepod normalnim uslovima u toku vo#nje ili za vreme mirovanja vozila iskljuenopovre/ivanje vozaa, odnosno putnika u vozilu. ?ribor, alat, ure/aji i oprema moraju bitidobro privr0eni.

?rostor za vozaa i putnike u motornim i prikljunim vozilima, osim na turistikom vozu,mora imati unutra0nju rasvetu.

lan &4.

5rata na vozilima vrste +2, +3 i - za prevoz putnika autobusima, trolejbusima iprikljunim vozilima za prevoz putnika* moraju biti izvedena u skladu s jednoobraznimtenikim uslovima.

Najmanji zatevani broj vrata za putnike je u tabeli 2.

)abela /

Erojputnika

Eroj vrata za putnikeMradskiautobus

+e/u$radskiautobus

;uristiki autobus

23 4) 1 1 146 7' 2 1 1


59/449

71 1'' 3 2 1K1'' 4 3 1

?omona vrata za izlaz putnika u sluaju opasnosti, odnosno dru$e neopodne potrebena vozilima iz stava 1. ovo$ lana moraju biti u$ra/ena i izvedena na levoj strani vozila,

na mestu koje je putniima pristupano u sluaju opasnosti, odnosno dru$e neopodnepotrebe, s tim da njiova 0irina ne sme iznositi manje od ',6 m, a visina manje od 1,2 m.=onstrukija pomoni vrata mora biti takva da se ona ne mo$u nenamerno otvoriti.

Na vozilima iz stava 1. ovo$ lana ne moraju biti izvedena pomona vrata, ako ta vozilasa obe bone strane imaju po jedan prozor povr0ine najmanje ',B m V ',6 m i ako su tiprozori podesni za izlaz u sluaju opasnosti. -vi otvori moraju da budu oznaeni i saunutra0nje i sa spolja0nje strane. ;i prozori moraju imati natpis da slu#e za izlaz usluaju opasnosti.


60/449

lan &!.

?rednja sedi0ta i nasloni ti sedi0ta u putnikim automobilima, koja su pokretna, morajuimati osi$urae za uvr0ivanje koji se mo$u samo runo iskljuiti na jednostavan i lakosvatljiv nain. =omanda osi$uraa za uvr0ivanje sedi0ta mora biti postavljena tako daputnii koji sede iza ti sedi0ta mo$u samostalno iskljuiti uvr0enje i izai iz vozila usluaju opasnosti.

=abina za vozaa na motornim vozilima mora ispunjavati sledee uslove

1* da u po$ledu dimenzija, vidljivosti, stepena vibraije, izolaije od buke, $rejanja,ventilaije i zaptivenosti ispunjava uslove koji obezbe/uju normalan rad vozau inje$ovim pomoniima

2* da je sedi0te vozaa 0iroko najmanje ',4) m i da po svojoj konstrukiji i materijaluod ko$ je izra/eno omo$uava vozau udobno sedenje za upravljaem

lan .

9re/aji za odmrzavanje i odma$ljivanje vetrobrana i ure/aji za $rejanje i provetravanjena motornom vozilu, osim na vozilima vrsta ; i @, moraju biti u$ra/eni i izvedeni tako dase njiovom upotrebom obezbedi i omo$ui potrebna vidljivost kroz vetrobran iunutra0nja za$rejanost i provetravanje prostora za vozaa i putnike.

-tvori za ulaz vazdua u kabinu za vozaa, koji su u sastavu ure/aja za $rejanje iprovetravanje, moraju biti izvedeni tako da se onemo$uuje za$a/ivanje vazduasa$orelim $asovima i pra0inom koje prouzrokuje samo vozilo.

lan &&.

Elatobrani na motornom i prikljunim vozilima koja mo$u razviti brzinu kretanja veu od3' km&, i na turistikom vozu, osim na terenskim i teretnim vozilima koja se automatskiistovaraju samoistovarivai*, moraju biti u$ra/eni i izvedeni iznad svi tokova.

;okovi skupa vozila na prvoj osovini prikljuno$ vozila ne moraju sa prednje strane bitipokriveni blatobranima. Mornja etvrtina prenika zadnji tokova te$ljaa sapoluprikoliom ne mora biti pokrivena blatobranima. Elatobrani vi0eosovinski vozilamo$u biti zajedniki za skup tokova na istoj strani vozila.

Elatobrani na motornim vozilima sa dva tra$a moraju biti postavljeni tako da pokrivaju0irinu toka vozila. Elatobrani ne smeju imati o0tre ivie. ?olo#aj i veliina blatobranamoraju biti takvi da spreavaju odbaivanje blata ka prednjoj $ornjoj strani, raunajuiod osovine tokova vozila. " prednje strane, u pravu kretanja vozila, blatobran mora saprednje strane pokrivati najmanje 3'P, a sa zadnje strane najmanje )'P $ledano odvertikalne ravni koja prolazi kroz osovinu toka optereeno$ vozila. ?ri tome se blatobran

na zadnjoj strane ne sme zavr0iti na vi0e od 1)' mm iznad orizontalne ravni koja prolazikroz osovinu toka niti ispred vertikalne ravni koja tan$ira toak na zadnjoj strani.


61/449

Na motornim vozilima koja ostavljaju jedan tra$ ukljuujui i asimetrini triikl, prednjiblatobran mora da pokriva toak u luku od najmanje 1)ispred vertikale povuene krozosovinu prednje$ toka.

lan 1''.

Eranii na vozilima vrste +1 i N1 moraju biti u$ra/eni i izvedeni na prednjoj i zadnjojstrani vozila, a na dru$im motornim vozilima na etiri ili vi0e tokova najmanje naprednjoj strani ti vozila.

Eranii ne smeju imati o0tre ivie i moraju biti postavljeni tako da predstavljajunajisturenije delove vozila.

%astojanje prednji i zadnji branika vozila, mereno od povr0ine puta, mora biti jednakona prednjoj i zadnjoj strani pri ravnomernoj optereenosti vozila u stanju mirovanja, stim 0to se dozvoljava odstupanje u $raniama dimenzije jedne 0irine prednje$ branika.

Za0titnik od podletanja sa zadnje strane, na motornim i prikljunim vozilima vrsta N2,N3, -3 i -4 koja na ravnom putu mo$u razviti brzinu kretanja veu od 3' km&, kodkoji je rastojanje od zadnje najisturenije take vozila do ose poslednje po redu osovinevozila, u neoptereenom stanju, vee od 1 m, kao i kod koji zadnji deo 0asije u svojojeloj 0irini ili $lavni delovi karoserije, u neoptereenom stanju, imaju slobodnu visinuveu od ',)) m iznad povr0ine kolovoza, mora ispunjavati osnovne uslove jednoobrazniteniki uslova, u$ra/en i izveden tako da onemo$ui podletanje dru$o$ vozila podvozilo na kome je izveden taj za0titnik. Za0titnik od podletanja ne sme prelaziti 0irinu

vozila niti biti u#i ni na jednoj strani vozila za vi0e od ',1 m. =rajevi za0titnika odpodletanja sa zadnje strane ne smeju biti povijeni unazad.

Na vozilima vrsta N2, N3, -3 i -4 koja su prvi put re$istrovana u %epublii "rbiji nakon1. jula 2'11. $odine, a ija najvea dozvoljena masa prelazi 3,) t, kod koji postojimo$unost bono$ podletanja, moraju biti u$ra/eni boni 0titnii protiv podletanjaomolo$ovani prema jednoobraznim tenikim uslovima.

-dredbe stava 4. ovo$ lana ne odnose se na vuna vozila namenjena za obavljanjetransporta u poljoprivredi i 0umarstvu, te$ljae sa sedlom i prikolie sa jednostrukomosovinom, odnosno jednoosovinske prikolie namenjene za prevoz du$aki tereta, kao ina vozila kod koji postavljanje za0titnika od podletanja sa zadnje strane pod vozilo

onemo$uava njiovu radnu unkiju.

lan 1'1.

"i$urnosni pojasevi i njiovi prikljui, odnosno vozila, sodno njiovim vrstama, morajuda budu omolo$ovano$ tipa.

5ozila vrsta + i N, koja su prvi put re$istrovana u %epublii "rbiji nakon 1. marta 2'12.$odine, moraju imati si$urnosne pojaseve za sva deklarisana sedi0ta, izuzev vozila vrsta

+2 i +3 klasa F, FF ili


62/449


63/449

"vetla na zapre#nom vozilu moraju biti izvedena tako da se svetlost koju ona daju, noupri dobroj vidljivosti, mo#e videti na udaljenosti od najmanje 1)' m.

lan 1'6.

=atadiopteri na zapre#nim vozilima moraju biti u$ra/eni i izvedeni kao dva katadiopterarvene boje, koja nisu trou$lasto$ oblika, simetrino postavljena na zadnjoj strani vozila,tako da su nou, pri dobroj vidljivosti, vidljiva sa udaljenosti od najmanje 1'' m kad suosvetljena velikim svetlom motorno$ vozila.

%elektujua povr0ina katadioptera ne sme biti manje od ',3 m ni vi0e od 1 m udaljenaod povr0ine puta. +e/usobno rastojanje relektujui povr0ina katadioptera ne sme bitimanje od ',) m. %elektujua povr0ina pojedini katadioptera mora iznositi najmanje 2'm2.

Na zadnjoj strani ovi vozila mora se nalaziti relektujua oznaka spori vozilaomolo$ovana prema jednoobraznim tenikim uslovima.

VI. R#*A'I NA $I1IKLI&A2 &!P#"I&A2 &!)!1IKLI&A2)RI1IKLI&A I +#)V!R!1IKLI&A

lan 1'!.

=onie na biiklima, mopedima, motoiklima, triiklima i etvoroiklima moraju biti

u$ra/ene i izvedene za svaki toak u skladu sa jednoobraznim tenikim uslovima.

lan 1'#.

"vetlosni i svetlosno si$nalni ure/aji moraju biti omolo$ovani prema jednoobraznimtenikim uslovima.

edno ili vi0e simetrino postavljeni svetala za osvetljavanje puta na biiklima imopedima moraju biti izvedena i privr0ena na prednjoj strani vozila. +otoikli s tritoka i etvoroikli koji su 0iri od 1.3 m moraju imati dva svetla za osvetljavanje putasimetrino raspore/ena prema uzdu#

Documents

Pravilnik o Podeli sMotornih i Prikljucnih Vozila i Tehnickim Uslovima Za Vozila u Saobracaju Na p