Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje, proizvodnju i izvođenje konstrukcija od prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog ćelijastog betona - Masterplan

Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, proizvodnju i izvoenje konstrukcija od prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog elijastog betona - Masterplan Prijavi se / registruj se

Strana Razgovor

itaj Vidi sors Vidi istoriju

Idi

Trai

Projektovanje Graevinarstvo Tehnologije Mrea Karijera Pomo

Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, proizvodnju i izvoenje konstrukcija od prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog elijastog betonaPravilnik je objavljen u "Slubenom listu SFRJ", br. 14/89 od 3.3.1989. godine. I. OPTE ODREDBE lan 1. Ovim pravilnikom odreuju se tehniki normativi za projektovanje, proizvodnju i izvoenje konstrukcija od prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog elijskog betona (u daljem tekstu: konstrukcija). lan 2. Pod elijastim betonom (gasbeton, odnosno penobeton), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se vrsta lakog betona koji se dobija ovravanjem smee silikatne i vezive komponente, sredstava za stvaranje elija, pomonih materija i vode. Pod prefabrikovanim elementima od nearmiranog i armiranog elijastog betona (u daljem tekstu: prefabrikati), u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se oblikovani proizvodi od elijastog betona izraeni na industrijski nain. Prefabrikovani elementi od nearmiranog i armiranog elijastog betona (gasbetona, odnosno penobetona) spadaju u grupu konstrukcionih i termoizolacionih graevinskih materijala. lan 3. Navedeni simboli, u smislu ovog pravilnika, imaju sledea znaenja: 1. Velika slova: A - povrina Aa - povrina preseka armature Aa - potrebna povrina zatezne armature Ab - povrina preseka elemenata od eliijastog betona Aa1 - povrina preseka jedne ipke glavne uzdune armature Alh - koeficijent upijanja vode B - elijasti beton - elik D - sila pritiska od ukupnog optereenja Ea - modul elastinosti elika Eb - modul elastinosti elijastog betona F - sila FIP - fasadna izolaciona ploa G - ukupna masa objekta s opremom GA - glatka armatura od mekog betonskog elika GB - gasbeton H - visina konstrukcije IP - izolaciona ploa K - ukupni seizmiki koeficijent za horizontalni smer KSP - armirana krovna i meuspratna ploa M - marka elijastog betona MA - zavarena armaturna mrea od hladnovuene ice

alati ta je povezano ovde Srodne promene Posebne stranice Verzija za tampu Permalink Pregledaj osobine

file:///C|/Users/Acer/DOWNLO~1/PRAVIL~2.HTM[12.10.2011 12:15:55]

Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, proizvodnju i izvoenje konstrukcija od prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog elijastog betona - Masterplan

Mg - momenat savijanja od stalnog i pokretnog optereenja Ns - nosivost za uticaje optereenja pri lomu Nu - granina nosivost preseka NZVP - nosive zidne vertikalne ploe P - greda od elijastog betona P - prizemlje PB - penobeton R - otpor toplotnom toku R - radijus S - ukupna horizontalna seizmika sila S - uticaji optereenja na konstrukciju Sg - uticaji vlastite mase i stalnog optereenja Sp - uticaji promenljivih optereenja S - uticaji naroitih optereenja Tu - poprena sila Tmu - merodavna poprena sila ZB - zidni blokovi Zu - sila zatezanja pri lomu ZHP - zidna horizontalna ploa ZPP - zidna pregradna ploa ZVP - zidna vertikalna ploa 2. Mala slova: a - zatitni sloj elijastog betona a - duina naleganja na konstrukciju a - odstojanje teita pritisnute armature od najjae pritisnute ivice preseka b - irina elemenata b - minimalna irina preseka bmin - najmanja irina elemenata c - specifina toplota d - debljina e - ekscentricitet normalne sile u odnosu na teite preseka e - baza prirodnog logaritma e - ekcentricitet f - vrstoa fa - vrstoa elika pri zatezanju fai - pojedinana vrednost rezultata ispitivanja elika fak - karakteristina vrednost rezultata ispitivanja vrstoe pri zatezanju elika fam - srednja aritmetika vrednost rezultata ispitivanja vrstoe pri zatezanju elika fb - raunska vrstoa elijastog betona fB - zatezna vrstoa elijastog betona fk - pritisna vrstoa elijastog betona fkm - srednja vrednost pritisne vrstoe elijastog betona fmin - najmanja pojedinana vrednost pritisne vrstoe fks - srednja vrednost vrstoe kocke h - statika visina h - ukupna visina nearmiranog elementa i - poluprenik inercije preseka elijastog elementa k - odstojanje take jezgra od sredita preseka k - koeficijent prolaza toplote k - konstanta kg - koeficijent u zavisnosti od vrste elementa l - statika duina elementa l - ukupna duina nearmiranog elementa lk - konzolni prepust elementa li - duina izvijanja



lo - duina otvora koji se prekriva lp - ukupna duina ploa n - odnos modula elastinosti elika i modula elastinosti elijastog betona n - broj rezultata ispitivanja u jednoj seriji np - potreban broj poprenih ipki za usidrenje p - dozvoljena sila nosivosti s - koeficijent poloaja neutralne ose t - vreme v - deformacija - ugib vg - granini ugib vmax - najvei ugib elementa z - krak unutranjih sila w - optereenje ploe vetrom 3. Grka slova: t - koeficijent temperaturnog linearnog irenja b - nazivna zapreminska masa bra - proraunska zapreminska masa elijastog betona bra - masa na m2 u - koeficijent sigurnosti pri lomu v - koeficijent varijacije - deformacija a - deformacija elika A - najvea deformacija elika b - deformacija elijastog betona B - najvea deformacija elijastog betona e - relativna elastina deformacija s - deformacija skupljanja elijastog betona p - relativna konana deformacija puzanja - vremenski pomak faze oscilacije temperature - koeficijent toplotne provodljivosti u suvom stanju i - vitkost ra - proraunska vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti - koeficijent armiranja - koeficijent otpora difuziji vodene pare - odnos poprenih i uzdunih deformacija - normalni napon a - doputeni napon u eliku ad - maksimalni napon u eliku od stalnog i promenljivog optereenja amax - granini napon u ipki glavne armature u asu loma b - doputeni napon u elijastom betonu bdop - doputeni napon na pritisak bz - napon zatezanja u elijastom betonu i - doputeni srednji normalni napon u elijastom betonu pri izvijanju n - glavni zatezni napon u zidnim elementima ndop - doputeni glavni zatezni napon nru - glavni zatezni napon u zidu pri ruenju 02 - granica razvlaenja za elik MAG 500/560 r - ivini napon, ekscentrino optereenje s - sredini napon, centrino optereenje vk - granica razvlaenja za elik O 300 zs - napon zatezanja od savijanja - smiui naponi n - raunski smiui napon o - srednji napon smicanja u zidnom elementu od seizmike sile - koeficijent puzanja



- konana vrednost koeficijenta puzanja 4. Indeksi: A - presek armature a - elik al - elik - ipka glavne armature ad - maksimalna vrednost za napon u eliku ai - pojedinana vrednost u eliku ak - karakteristina vrednost za elik am - srednja vrednost za elik a max - granina vrednost napona u ipki glavne armature B - elijasti beton b dop - doputena vrednost napona u elijastom betonu b ra - proraunska vrednost napona elijastog betona bz - zatezni napon u betonu dop - doputeno e - elastino g - sopstvena masa i stalno optereenje g - granino i - pojedinana vrednost i - izvijanje i - vitkost k - kocka k - konzola km - pojedinana vrednost k min - najmanja pojedinana vrednost maks - maksimalno (najvie) min - minimalno (najmanje) nu - merodavna sila n - glavni zatezni napon n - raunski smiui napon n dop - doputeni glavni zatezni napon n ru - glavni zatezni napon pri ruenju o - otvor koji se prekriva o - pojedinana vrednost smicanja 02 - granica razvlaenja p - promenljiva optereenja p - ukupna duina p - potrebno p - relativno konano r - ivino ra - raunsko s - sredinji s - skupljanje s - uticaj pri lomu t - vreme u - granino u - sila v - varijacija v - razvlaenje zs - zatezanje od savijanja q - stalna i pokretna optereenja 1 h - jedan sat - krajnja vrednost - naroita optereenja lan 4.



Projekat elijastog betona, koji se izrauje pre poetka proizvodnje, mora da sadri: 1) tehniki izvetaj; 2) statiki proraun; 3) plan armature; 4) uslove za proizvodnju prefabrikata (meavina, proces proizvodnje); 5) program kontrole elijastog betona; 6) plan uzimanja uzoraka. lan 5. Sastavni delovi za proizvodnju gotovih prefabrikata pri stavljanju u promet moraju biti snabdeveni izvetajem o ispitivanju kvaliteta tih delova. II. MATERIJAL lan 6. Za proizvodnju elijastog betona upotrebljavaju se: 1) silicijumska komponenta; 2) veziva komponenta; 3) sredstva za stvaranje elija; 4) pomoni materijali; 5) voda. 1. Silicijumska komponenta lan 7. Kao silicijumska komponenta u proizvodnji elijastog betona upotrebljava se: 1) kvarcni pesak; 2) letei pepeo; 3) bazina ili kisela ljaka visokih pei; 4) Martenova ljaka. lan 8. Silicijumska komponenta moe da sadri, u procentima mase: 1) gline do 5%; 2) humusa do 3%; 3) alkalija (K2O, Na2O) do 2%; 4) hlorida (Cl) do 0,02%. 2. Veziva komponenta lan 9. Kao veziva komponenta u proizvodnji elijastog betona upotrebljava se: 1) cement; 2) negaeni kre; 3) meavina cementa i negaenog krea, s pretenim udelom jedne ili druge vezive komponente. lan 10. Cement koji se koristi kao veziva komponenta u proizvodnji prefabrikata mora da ispunjava uslove kvaliteta prema jugoslovenskim standardima za cement od portlandcementnog klinkera JUS B.C1.009, JUS B.C1.011, JUS B.C1.013 i JUS B.C1.014. lan 11. Negaeni kre koji se koristi kao veziva komponenta u proizvodnji prefabrikata mora da ispunjava uslove kvaliteta prema jugoslovenskim standardima za kre JUS B.C1.020 i JUS B.C1.021. Negaeni kre za proizvodnju prefabrikata, pored uslova iz stava 1. ovog lana, mora ispunjavati i



sledee uslove: 1) sadraj "prepeenog dela" u kreu moe iznositi do 3%; 2) razlika sadraja CaO izmeu dve uzastopne isporuke moe iznositi do 4%. 3. Sredstva za stvaranje elija lan 12. Kao sredstva za stvaranje elija u proizvodnji elijastog betona upotrebljavaju se: 1) sredstva za nadimanje - razvijanje gasa; 2) sredstva za stvaranje pene. lan 13. Za proizvodnju elijastog betona - gasbetona, kao razvija gasa upotrebljava se aluminijumski prah koji potpuno disperguje u vodi i sadri najmanje 90% aktivnog elementnog aluminijuma ija specifina povrina po Blenu (Blaine) iznosi najmanje 7 000 cm2/g. Kao razvija gasa moe se upotrebiti i drugo sredstvo koje ne utie nepovoljno na svojstva elijastog betona - gasbetona. Aluminijumski prah koji se koristi u proizvodnji elijastog betona - gasbetona moe biti i u obliku paste ili granula. lan 14. Za proizvodnju elijastog betona - penobetona, kao sredstva za stvaranje pene upotrebljavaju se deterdenti i slina sredstva koja ne utiu nepovoljno na svojstva penobetona. 4. Pomoni materijali lan 15. Kao pomoni materijali u proizvodnji elijastog betona upotrebljavaju se: 1) regulatori vezivanja i stvrdnjavanja; 2) regulatori alkaliteta; 3) stabilizatori mase. lan 16. Pomoni materijali iz lana 15. ovog pravilnika dodaju se elijastom betonu u fazi proizvodnje, u vrlo malim koliinama, radi poboljanja njegovih svojstava u sveem ili vrstom stanju. lan 17. Pomoni materijali za proizvodnju elijastog betona moraju u prometu biti snabdeveni ispravom proizvoaa o kvalitetu tih materijala. lan 18. Pre poetka proizvodnje elijastog betona mora se odrediti najvei procent dodavanja pomonih materijala, s tim da se njihovom upotrebom ne oslabe propisana svojstva elijastog betona i armature, to se utvruje eksperimentalnim putem. 5. Voda lan 19. Za proizvodnju elijastog betona moe se upotrebljavati voda za pie iz vodovoda ili voda koja ispunjava tehnike uslove iz lana 20. ovog pravilnika. lan 20. Tehniki uslovi vode za proizvodnju elijastog betona dati su u tabeli 1 ovog pravilnika. Tabela 1 - Tehniki uslovi koje mora da ispunjava voda za proizvodnju elijastog betona Osobine vode Za elijasti beton sadraj mg/l pH-vrednost, iznad 7 sadraj hlora (Cl -7), najvie 200



sadraj sulfata (SO4), najvie 2700 sadraj nitrata (NO3), najvie 500 sadraj fosfata (P2O5), najvie 100 sadraj bikarbonata (alkalni) (NaHCO3), najvie 1000 potronja kalijum-permanganata (KmnO4), najvie 200 sadraj rastvorljivih materija, kao ostatak isparenja bistre ili proceene vode, najvie 5000 sadraj nerastvorljivih materija, kao razlika isparenja neproceene vode, najvie 2000 Kvalitet vode za proizvodnju elijastog betona proverava se na nain odreen u jugoslovenskom standardu JUS U.M1.058. III. ELIJASTI BETON 1. Klasifikacija elijastog betona lan 21. Kvalitet elijastog betona odreuje se projektom elijastog betona. elijasti beton mora u projektu da nosi oznaku marke (M) i vrste, i to GB za gasbeton i PB za penobeton. lan 22. Prefabrikovani elementi koji slue za izvoenje konstrukcija proizvode se od elijastog betona sledeih marki: M 1,5; M 2,0; M 2,2; M 2,5; M 3,0; M 3,5; M 4,0; M 4,5 i M 5,0. lan 23. Marka elijastog betona oznaava se slovom M i odgovarajuim brojem koji se dobije kao srednja vrednost pritisne vrstoe odreene na tri epruvete - kocke stranice 100 mm osuene do stalne mase, uz ispunjenje uslova iz tabele 2 ovog pravilnika. Za armirani elijasti beton ne smeju se upotrebiti marke nie od M 3,0, a za krovne i meuspratne ploe najnia marka ne sme biti nia od M 3,5. 2. Sastav elijastog betona lan 24. Prilikom projektovanja smee elijastog betona (silikatne i vezive komponente, sredstva za stvaranje elija, pomonih materijala i vode), koliine sastojaka iskazuju se masama i apsolutnim zapreminama. lan 25. Smeu elijastog betona projektuje proizvoa, zavisno od tehnolokih uslova za proizvodnju prefabrikata, s tim to moraju biti ispunjeni uslovi odreeni ovim pravilnikom. 3. Kontrola kvaliteta elijastog betona lan 26. Proizvodnju elijastog betona kontrolie proizvoa. lan 27. Kvalitet svake vrste elijastog betona treba oceniti odvojeno, pri emu treba uzeti u obzir sve rezultate ispitivanja. lan 28. Kontrola kvaliteta prefabrikata u toku proizvodnje obuhvata proveravanje: 1) mera, prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.300, jedanput nedeljno na svakoj vrsti



proizvedenog prefabrikata; 2) pritisne vrstoe, prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.300, na po jednoj epruveti od svake vrste prefabrikata proizvedenog u radnom danu; 3) zapreminske mase, prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.300, na po jednoj epruveti od svake vrste prefabrikata proizvedenog u radnom danu; 4) linearne deformacije, prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.300, najmanje jedanput u est meseci (skupljanje i bubrenje); 5) koeficijenta sigurnosti, za nosive armirane prefabrikate, prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.302 ili JUS U.N1.304, na po jednoj ploi od svake vrste proizvedenih ploa, najmanje jedanput u est meseci; 6) ugiba, za nosive armirane prefabrikate, prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.302, zajedno sa proveravanjem koeficijenta sigurnosti. lan 29. Kvalitet pritisne vrstoe elijastog betona smatra se ispunjenim ako srednja vrednost vrstoe jedne serije ispitivanja od tri kocke dostigne najmanju vrednost iz tabele 2 kolona 2 ovog pravilnika, a pojedinano ispitivanje dostigne pritisnu vrstou oznaenu u koloni 3. Kvalitet zapreminske mase svake epruvete elijastog betona mora biti ispod oznaene nazivne zapreminske mase iz tabele 2 kolona 4 ovog pravilnika. Tabela 2 - Marka, pritisna vrstoa i nazivna zapreminska masa elijastog betona Marka elijastog betona Pritisna vrstoa Nazivna zapreminska masa Srednja vrednost Najmanja pojedinana vrednost

fkm fkmin rb M (Mpa) (kg/m3)

1,5 1,5 1,0 350 2,0 2,0 1,5 400 2,2 2,2 1,7 450 2,5 2,5



2,0 500 3,0 3,0 2,5 550 3,5 3,5 3,0 600 4,0 4,0 3,5 650 4,5 4,5 4,0 700 5,0 5,0 4,5 700 lan 30. Pre putanja pogona za proizvodnju elijastog betona u redovnu proizvodnju, proizvoa mora imati dokaze o kvalitetu elijastog betona i prefabrikata prema uslovima utvrenim u jugoslovenskim standardima JUS U.N1.302, JUS U.N1.304, JUS U.N1.306, JUS U.N1.308 i JUS U.N1.309. 4. Deformacije pri kratkotrajnim delovanjima lan 31. Pri proraunu deformacija i uticaja usled kratkotrajnih optereenja za konstrukcije od prefabrikata primenjuju se: 1) modul elastinosti; 2) odnos poprenih i uzdunih deformacija; 3) koeficijent toplotnog linearnog irenja. lan 32. Za izraunavanje vrednosti modula elastinosti elijastog betona primenjuje se obrazac: Eb = 500 . fkm gde je: Eb - modul elastinosti elijastog betona fkm - srednja vrednost pritisne vrstoe elijastog betona. Vrednost modula elastinosti elijastog betona koristi se i pri proraunu zatezanja. Za proraunavanje armirano-betonskih preseka od elijastog betona uzima se odnos modula elastinosti elika i elijastog betona: n = Ea / Eb lan 33. Za odnos poprenih i uzdunih deformacija koristi se vrednost izmeu 0 i 0,2.



Kad je uticaj poprenih deformacija znatan, koristi se vrednost = 0,2. lan 34. Koeficijent toplotnog linearnog irenja elijastog betona izraunava se prema obrascu: t = 0,8 (mm/m/100oS) 5. Vremenske (spore) deformacije - skupljanje i puzanje lan 35. Veliina puzanja elijastog betona odreuje se prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.312, bez obzira na starost elijastog betona u trenutku ispitivanja. lan 36. Veliina i tok skupljanja elijastog betona utvruju se prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.300 i odreuju prema obrascu: s = (s . t) / (t + b') gde je: s - deformacija skupljanja elijastog betona, u % s - relativna konana deformacija skupljanja elijastog betona, u % t - vreme, u danima b - konstanta, b = 20 lan 37. Najvea linearna deformacija skupljanja elijastog betona ne sme prekoraiti vrednosti: 1) za elijasti beton ovrsnut u zasienoj vodenoj pari s = 0,5 mm/m; 2) za elijasti beton ovrsnut pri atmosferskom pritisku s = 1,0 mm/m. lan 38. Za deformacije puzanja elijastog betona pri naponima u konstrukcijama koje odgovaraju eksploatacionim optereenjima koristi se linearna teorija puzanja betona, s tim da se autoklavirani elijasti beton tretira kao visokoelastino vrsto telo za napon do 0,4 fk. lan 39. Koeficijent puzanja elijastog betona odreuje se prema obrascu: = (p / e), gde je: - konana vrednost koeficijenta puzanja p - relativna konana deformacija puzanja e - relativna elastina deformacija. lan 40. Ako konane vrednosti koeficijenta puzanja autoklaviranog elijastog betona nisu eksperimentalno odreene, kao srednja vrednost ovog koeficijenta koristi se: = 1,2 Krajnja vrednost puzanja elijastog betona mora biti u granicama od 0,8 do 1,5. 6. Toplotna svojstva elijastog betona lan 41. Za proraun koeficijenta toplotne provodljivosti elijastog betona primenjuju se vrednosti dobijene iz izvetaja o ispitivanju kvaliteta elijastog betona. Ako nema tih podataka, koeficijenti toplotne provodljivosti elijastog betona, zavisno od njegove marke, odnosno nazivne zapreminske mase, uzimaju se iz tabele 3 kolona 3 ovog pravilnika i najvee su vrednosti za materijal u suvom stanju. Proraunske vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti elijastog betona date u tabeli 3 kolona 4 ovog pravilnika predstavljaju vrednosti za materijal u stanju eksploatacije, sa sadrajem vlage koju elijasti beton prima iz vazduha (ravnotena vlaga) i na osnovu koje se izvode prorauni. Tabela 3 - Koeficijenti toplotne provodljivosti za elijasti beton Marka elijastog betona



Nazivna zapreminska masa Koeficijent toplotne provodljivosti U suvom stanju Raunski

M rb l10 lR (kg/m3) (W/m . K) 1,5 350 0,08 0,11 2,0 400 0,09 0,12 2,2 450 0,10 0,13 2,5 500 0,11 0,14 3,0 550 0,12 0,16 3,5 600 0,14 0,18 4,0 650 0,15 0,19 4,5 700 0,16



0,20 5,0 700 0,16 0,20 U sluaju dodatnog navlaenja elijastog betona (npr: od kondenzovane difuzijske vodene pare), proraunska vrednost koeficijenta vodljivosti navlaenog elijskog betona mora se proraunati zavisno od koliine vlage, i to tako da se vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti za suvi materijal iz tabele 3 kolona 3 ovog pravilnika poveavaju za 30% (dodatak za ravnotenu vlagu) i jo po 12% za svaki zapreminski procent sadraja vlage u materijalu, prema izrazu: R =10 . 1,3 10 + (0,12 . a) gde je: a - navlaenje elijastog betona u zapreminskim postocima. lan 42. Za jednoslojne konstrukcije od elijastog betona vremenski pomaci faze oscilacije temperature odreeni su u tabeli 4 ovog pravilnika. Tabela 4 - Vremenski pomaci faze oscilacije temperature za prefabrikate od elijastog betona M 3,0 Debljina prefabrikata od elijastog betona Vremenski pomak faze oscilacija temperature d h mm sati 75 1,10 100 2,05 125 3,07 150 4,07 175 5,02 200 6,02 225 7,04 250 7,99 275 8,99 300 9,96



7. Otpornost protiv poara lan 43. elijasti beton mora biti nesagoriv, prema jugoslovenskom standardu JUS U.J1.040. Najmanja potrebna otpornost konstrukcija od elijastog betona protiv poara zavisi od njihove namene i poloaja u objektu, kao i od uloge koja im je dodeljena u optoj koncepciji zatite objekta od poara. Minimalne debljine konstrukcija od elijastog betona i njihova otpornost protiv poara odreeni su u tabeli 5 ovog pravilnika. Otpornost konstrukcija od elijastog betona protiv poara ispituje se na nain utvren jugoslovenskim standardima JUS U.J1.090 i JUS U.J1.110. Tabela 5 - Otpornost protiv poara - minimalne debljine konstrukcija od elijastog betona, u cm Redni broj Vrsta konstrukcije Otpornost protiv poara (min) 30 60 90 120 180 I ZIDOVI

1 Zidni blokovi i zidne ploe koji zatvaraju prostor, nenosivi, neomalterisani 7,5 7,5 10,0 12,5 15,0 1a Zidni blokovi i zidne ploe koji zatvaraju prostor, nenosivi, obostrano omalterisani 7,5 7,5 10,0 10,0 12,5 2 Zidni blokovi pri centrinom naprezanju



2.1 0,3 MPa neomalterisani 12,5 12,5 15,0 15,0 15,0 2.1a 0,3 MPa obostrano omalterisani 12,5 12,5 12,5 12,5 12,5 2.2 1,2 MPa neomalterisani 15,0 15,0 15,0 17,5 20,0 2.2a 1,2 MPa obostrano omalterisani 12,5 12,5 12,5 15,0 17,5 3 Zidni blokovi pri ekscentrinom naprezanju koji zatvaraju prostor

3.1 R 0,6 MPa omalterisani 15,0



17,5 20,0 25,0 30,0 3.1a R 0,6 MPa obostrano omalterisani 12,5 15,0 17,5 20,0 25,0 3.2 R 1,2 MPa omalterisani 17,5 20,0 25,0 30,0 30,0 3.2a R 1,2 MPa obostrano omalterisani 15,0 17,5 20,0 25,0 25,0 4 Zidni blokovi pri centrinom naprezanju koji zatvaraju prostor

4.1 0,3 MPa neomalterisani 12,5 15,0 15,0 15,0 17,5 4.1a 0,3 MPa obostrano omalterisani 12,5



15,0 12,5 12,5 12,5 4.2 1,0 MPa neomalterisani 15,0 15,0 17,5 20,0 25,0 4.2a 1,0 MPa obostrano omalterisani 12,5 12,5 15,0 17,5 20,0 II KROVNE I MEUSPRATNE KONSTRUKCIJE

1 Krovne i meuspratne ploe

10,0 12,5 2 Krovne i meuspratne ploe na leb i pero

10,0 12,5 15,0 8. Zvuna izolacija lan 44. Kvalitet zvune izolacije konstrukcija od elijastog betona odreuje se prema jugoslovenskim



standardima iz oblasti akustike u graevinarstvu. Minimalne vrednosti indeksa zvune izolacije zavise od tipa konstrukcije i namene objekta, a utvruju se prema jugoslovenskom standardu JUS U.J6.201. IV. ELIK ZA ARMIRANjE lan 45. Za armiranje konstrukcija i prefabrikata koriste se ice ( 12 mm) od mekog glatkog elika i hladnovuene ice. lan 46. Za armirane prefabrikate koriste se sledee vrste elika: O 300 (GA 240/360) za glatku armaturu od mekog betonskog elika i MAG 500/560 za vuenu elinu icu, prema jugoslovenskom standardu JUS C.B6.013. lan 47. Glatka armatura se izrauje od elika O 300 (GA 240/360). Glatka armatura je krunog poprenog preseka i koristi se u veliinama od 5 do 10 mm, prema jugoslovenskom standardu JUS C.K6.020. Povrina nazivnog preseka moe da bude manja 5% od nominalne povrine poprenog preseka. lan 48. Hladnovuena ica kvaliteta MAG 500/560 koristi se u veliinama od 4 do 10 mm. Dozvoljeno odstupanje od povrine i mase odreuje se prema jugoslovenskom standardu JUS C.B6.011. lan 49. Mehanika svojstva elika za armaturu, odreene kao karakteristina vrednost sa fraktilom 5%, data su u tabeli 6 ovog pravilnika. elik koji se koristi za izradu armature pre stavljanja u promet mora da ispunjava sve utvrene uslove date u tabeli 6 ovog pravilnika a prema jugoslovenskim standardima za ispitivanje elika. Tabela 6 - Svojstva elika za armirani elijasti beton Karakteristika Oznaka Merna jedinica Oznaka materijala O 200 (GA 240/360) MAG 500/560 Glatka armatura od mekog betonskog elika O 200 Glatka hladnovuena ica Nazivni presek Karakteristina granica razvlaenja mm 5 do 10 4 do 10 - glatka armatura svk MPa 240 500 - vuena ica



s02

Karakteristina vrstoa pri zatezanju fak MPa 360 560 Modul elastinosti Ea GPa 200 do 210 190 do 200 lan 50. Karakteristina vrstoa pri zatezanju fak i granica razvlaenja vk elika za armiranje prefabrikata utvruju se ispitivanjem najmanje 30 uzoraka primenom teorije matematike statistike. Karakteristina vrednost rezultata ispitivanja vrstoe elika pri zatezanju i granice razvlaenja elika, ako je ispunjen uslov normalne raspodele, mora biti jednaka ili vea od odgovarajue vrednosti u tabeli 6 ovog pravilnika. Karakteristine vrednosti rezultata ispitivanja utvruju se pod pretpostavkom da je samo 5% vrednosti rezultata ispitivanja manje od karakteristine vrednosti. Karakteristina vrednost rezultata ispitivanja vrstoe elika pri zatezanju fak odreuje se prema obrascu: fak = fam - 1,64 . sa gde je: fam - aritmetika sredina rezultata ispitivanja vrstoe pri zatezanju na uzorcima n - broj rezultata ispitivanja u jednakoj partiji (skupini) sa - procenjena standardna devijacija vrstoe pri zatezanju od rezultata ispitivanja fai - pojedinana vrednost rezultata ispitivanja. Karakteristina vrednost rezultata ispitivanja granice razvlaenja vk odreuje se prema obrascu: vk = vm - 1,64 . sv gde je: vk - granica razlaenja elika za armiranje vm - aritmetika sredina n rezultata ispitivanja granice razvlaenja sa uzorcima sv - procenjena standardna devijacija granice razlaenja n rezultata ispitivanja vi - pojedinana vrednost rezultata ispitivanja granice razvlaenja. lan 51. Kontrolno ispitivanje elika za armiranje pre ugraivanja vri se utvrivanjem karakteristinih vrednosti rezultata ispitivanja vrstoe pri zatezanju elika - fak i granice razvlaenja - vk na najmanje 10 sluajno izabranih uzoraka iz svake partije elika za koliinu od 100 t. Za partije elika koliine vee od 100 t, za svaku koliinu od 10 t preko 100 t uzima se jo po jedan uzorak. elik za armiranje ispunjava uslove u pogledu utvrene vrstoe pri zatezanju i granice razvlaenja ako najmanja vrednost rezultata ispitivanja nije manja od vrednosti karakteristinih vrstoa pri zatezanju - fak i modula elastinosti - vk datih u tabeli 6 ovog pravilnika. Kad je broj uzoraka koji se ispituje vei od 10, a manji od 30, doputeno je da na svakih pet uzoraka iznad prvih 10 uzoraka po jedna vrednost rezultata ispitivanja bude nia od odgovarajue karakteristine vrednosti. Kad je broj uzoraka elika jednak ili vei od 30, vrstoa pri zatezanju i granica razvlaenja utvruju se prema lanu 50. ovog pravilnika.



Vrednost ostalih karakteristika elika za armiranje odreene u tabeli 6 ovog pravilnika utvruju se na najmanje est uzoraka. Smatra se da elik ispunjava uslove u pogledu tih karakteristika ako ni jedna vrednost rezultata ispitivanja nije nepovoljnija od vrednosti utvrenih ovim pravilnikom. Sledei deo V. DIMENZIONISANjE 1. Osnove prorauna lan 52. Uticaji u presecima i deformacije konstrukcionog sistema izraunavaju se po teoriji konstrukcija. lan 53. Konstrukcije i prefabrikati proraunavaju se na uticaje stalnih, promenljivih i naroitih optereenja, a prema odgovarajuim propisima o optereenju graevinskih objekata i konstrukcija. lan 54. Uticaji od seizmikih sila proraunavaju se prema propisu o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima, a nosivost preseka konstrukcija i prefabrikata odreuje se prema odredbama ovog pravilnika. lan 55. Prefabrikati koji se dimenzioniu prema graninom stanju loma i deformacije su: 1) armirane krovne i meuspratne ploe (KSP); 2) armirane zidne vertikalne ploe (ZVP); 3) armirane zidne horizontalne ploe (ZHP); 4) armirane nosive zidne vertikalne ploe (NZVP). Prefabrikati koji se dimenzioniu prema doputenim naponima su: 1) zidovi zidani zidnim blokovima ili izolacionim ploama od elijastog betona. 2. Statika sigurnost prilikom dimenzionisanja prema graninom stanju loma lan 56. Statika sigurnost je zadovoljena ako su statike veliine preseka koje odgovaraju graninom stanju loma najmanje jednake statikim veliinama kod upotrebnog optereenja pomnoenim koeficijentom sigurnosti datim u lanu 58. ovog pravilnika. 3. Dimenzionisanje prema graninoj nosivosti - lomu lan 57. Pri ispitivanju sigurnosti prema lomu preseka elementa od armiranog elijastog betona uzima se: 1) da je raspodela deformacija po preseku linearna; 2) da elijasti beton u zategnutoj zoni pri lomu ne preuzima sile zatezanja; 3) da se raspodela napona u elijastom betonu i eliku usvaja prema idealizovanim radnim dijagramima betona i elika odreenim u l. 59. i 60. ovog pravilnika. lan 58. Za proraun elemenata po graninoj nosivosti loma uzima se koeficijent g u prema tabeli 7 ovog pravilnika. Tabela 7 - Koeficijenti sigurnosti Vrsta ploa Oznaka Karakteristika loma Koeficijent sigurnosti gu min Krovne i meuspratne ploe KSP od savijanja 1,8



od smicanja 2,1 Zidne vertikalne i zidne horizontalne ploe ZVP ZHP od savijanja 1,8 Nosive zidne vertikalne ploe NZVP od savijanja sa normalnom silom 4,0 Sve ploe pri transportu i montai KSP ZVP ZHP od savijanja 1,3 NZVP od smicanja 1,5 Raunski - radni dijagram b/b elijastog betona lan 59. Za raunski - radni dijagram b/b elijastog betona uzima se za proraun preseka prema lomu dijagram prikazan na slici 1, pri emu je B odreeno sa graninom deformacijom B = 3% i raunskom vrstoom fB. Raunska vrstoa fb, zavisno od marke elijastog betona, data je u tabeli 8 ovog pravilnika, pri emu je uzet u obzir uticaj vlanosti na vrstou. Tabela 8 - Raunska vrstoa fb u zavisnosti od marke elijastog betona Marka elijastog betona Raunska vrstoa elijastog betona

fb M MPa 1,5 0,98 2,0 1,30 2,2 1,43



2,5 1,62 3,0 1,95 3,5 2,27 4,0 2,60 4,5 2,93 5,0 3,25 Za konstrukciju od prefabrikata ija je visina preseka manja od 12,5 cm, raunska vrstoa umanjuje se za 10% od vrednosti datih u tabeli 8. lan 60. Za raunske dijagrame elika uzimaju se bilinearni radni dijagrami sa graninom vrstoom elika jednakom granicama razvlaenja v, odnosno 02 i najveom deformacijom elika pri lomu od a = 4,0 za O 300 (GA 240/360), a A = 4,5 za MAG 500/560, prema slici 2. lan 61. Za prefabrikate napregnute na savijanje bez normalne sile, sa normalnom ekscentrinom silom i sa centrinom normalnom silom granine vrednosti deformacije elijastog betona - B i elika - A date su za odgovarajua naponska stanja preseka za podruja 1 do 5 u prikazu na slici 3. Slika 3 - Dijagram graninih vrednosti deformacija za odgovarajua naponska stanja preseka za podruja 1 do 5 i koeficijenti sigurnosti gasbetona Na slici je: - podruje 1 - centrina zatezna sila i zatezna sila male ekscentrinosti; - podruje 2 - savijanje bez uzdune sile i savijanje s uzdunom silom sa neiskorienim presekom betona (B = 3 ) i iskorienjem nosivosti elika pri granici razvlaenja od A = 4 (prema lanu 60 ovog pravilnika); - podruje 3 - savijanje i savijanje sa uzdunom silom pri punom iskorienju nosivosti preseka od elijastog betona (B = 3 ) i nosivosti elika pri granici razvlaenja za v a A (za A prema lanu 60. ovog pravilnika) gde je v = v/Ea; - podruje 4 - savijanje s uzdunom silom pritiska s iskorienjem raunske vrstoe elijastog betona (B = 3 ) i deformacijom elika 0 a v; - podruje 5 - centrina pritisna sila ili pritisna sila male ekscentrinosti (mali ekscentricitet) za ovo podruje je b1 = 3 - 0,36 b2, gde je 0 b2 2,2 Za centrinu pritisnu silu je b1 = b2 = 2,2 . Uee betonskog preseka pri zatezanju ne uzima se u obzir. Uzduna armatura koja se nalazi u pritisnutoj zoni greda sme se polovinom preseka uzeti u proraun. Prethodni deo Sledei deo lan 62. Kod dvostruko armiranih preseka prefabrikata, u proraun nosivosti preseka uzima se pritisnuta armatura ako je ispunjen uslov da je: s . h 2 a' gde je: s - koeficijent poloaja neutralne ose h - statika visina



a' - odstojanje teita pritisnute armature od najjae pritisnutog ruba preseka s tim da se kao maksimalan napon pritisnute armature (granica poputanja) koristi vrednost: f 'am = 0,75 . fam gde je: fam - srednja vrednost rezultata ispitivanja vrstoe elika f 'am - raunska vrednost vrstoe elika. lan 63. Pri dimenzionisanju prefabrikata moraju se uzeti u obzir sledei podaci: 1) debljina ploe; 2) potrebna armatura; 3) posmini naponi; 4) usidrenje armature; 5) vrednost koeficijenta prolaza toplote; 6) ugib. lan 64. Maksimalna duina ploa od elijastog betona lp sme iznositi 622 cm, i to: 1) do 33 h kod meuspratnih ploa; 2) do 40 h kod krovnih ploa; 3) do 40 h kod zidnih horizontalnih ploa; 4) do 4 m kod nosivih zidnih vertikalnih ploa. lan 65. Mere krovnih i meuspratnih ploa od elijastog betona odreuju se na osnovu statikog prorauna. Odreivanje statike duine 1 krovnih i meuspratnih ploa od elijastog betona prikazano je na slici 4. Slika 4 - Odreivanje statike duine a - duina naleganja ploe na konstrukciju l - statika duina ploe lo - duina otvora koji se pokriva lp - ukupna duina ploe. lan 66. Dimenzionisanje krovnih i meuspratnih ploa od elijastog betona vri se prema graninom stanju loma, pod uslovom da su zadovoljene ravnotea i stabilnost unutranjih sila korienjem radnih dijagrama iz l. 59. i 60. ovog pravilnika. lan 67. Nosa prefabrikata mora da ima dovoljnu nosivost prema graninom stanju loma od smicanja ako je ispunjen uslov: un = Tu / (b . h) u, gde je: un - nazivni smiui napon Tu - merodavna granina posmina sila Tu = T . u T - merodavna raunska sila (leajna reakcija) za ukupno raunsko optereenje (g + p) u - koeficijent sigurnosti prema tabeli 7 b - irina poprenog preseka h - statika visina preseka u - granini napon smicanja pri lomu, koji se izraunava prema obrascu: gde su: c1 . c2 i co - konstante date u tabeli 9 ovog pravilnika. Tabela 9 - Vrednosti konstante Konstanta



c1 c2 co 0,07 1,25 0,04 fk - pritisna vrstoa elijastog betona m - koeficijent armiranja = (100 . Aa) / (b . h); h - statika visina preseka a - udaljenost koncentrine sile od blieg leaja za deklarisano optereenje kao jednako rasporeeno, uzima se a = l/4 l - statiki raspon. lan 68. Potreban broj poprenih ipki za usidrenje armature u elijastom betonu odreuje se prema obrascu: gde je: d1 - presek jedne poprene ipke armature, u mm np - broj potrebnih ipki za usidrenje, u komadima Aal - povrina preseka jedne ipke glavne armature, u mm2 amax - granini napon u ipki glavne uzdune armature u asu loma ploe, u MPa, a iznosi v, odnosno 02 kod loma "preko armature", amax < v maksimalni raunski napon uzdune armature u asu loma, ako lom nastupi "preko elijastog betona" fk - pritisna vrstoa elijastog betona (M). lan 69. Za nosive zidne vertikalne ploe (NZVP) ija visina ne prelazi 300 cm dozvoljena normalna sila pritiska Ndoz data je u tabeli 10 ovog pravilnika. Tabela 10 - Dozvoljena normalna sila za nosive zidne vertikalne ploe irina ploe u cm Debljina ploe u cm Fdop u N 60 15 27 000 60 20 48 000 60 25 75 000 60 30 108 000 Za meudebljine nosivih zidnih vertikalnih ploa primenjuje se linearna interpolacija vrednosti za Ndoz. Za ploe ija visina prelazi 300 cm, dozvoljena normalna sila pritiska (Nldoz) iznosi 65% sile Fdop iz tabele 10 (za 300 1 400, Nldoz = 0,65 F).



Visina nosivih zidnih vertikalnih ploa moe iznositi najvie 400 cm. 4. Granino stanje deformacija lan 70. U proraunu graninog stanja deformacija kontroliu se deformacije prefabrikata na uticaje koji nastaju u eksploataciji, uzimajui u obzir puzanje i skupljanje elijastog betona. Ovakvim proraunom dobijene vrednosti ne smeju biti vee od doputenih. Najvei ugib elementa v max ne sme prekoraiti vrednost graninog ugiba, prema obrascu: vmax vg Granini ugib vg u pogledu funkcionalnosti prefabrikata zavisi od optereenja ispunom, oblogom, izolacijom i sl. koji se stavljaju radi izbegavanja mogunosti oteenja. Maksimalni granini ugibi v g odreeni su u funkciji raspona elementa vg = 1 / kg, gde je: vg - granini ugib l - raspon elementa kg - koeficijent koji zavisi od vrste elementa date u tabeli 11 ovog pravilnika. Tabela 11 - Vrednosti koeficijenta kg zavisno od vrste elementa Vrste elementa Koeficijent kg Krovne i meuspratne ploe l J 6 220 mm 200 Meuspratne ploe raspona l J 4 500 mm za kolske zgrade, vebaonice, izlobene prostorije, stepenita i sl. konstrukcije 200 Meuspratne ploe raspona 4 500 J 1 J 6 220 mm za kolske prostorije, vebaonice i izlobene prostorije, stepenita i sl. 300 Grede 500 5. Dimenzionisanje zidova zidanih zidnim blokovima ili ploama od elijastog betona prema doputenim vrednostima napona lan 71. Doputene vrednosti napona na pritisak u zidovima zidanim zidnim blokovima ili ploama od elijastog betona date su u tabeli 12 ovog pravilnika. Tabela 12 - Doputeni naponi na pritisak Marka elijastog betona Doputeni naponi na pritisak b dop za zidove zidane blokovima ili ploama debljine 20 do 30 cm Produnim krenocementnim malterom Graevinskim lepilom M MPa MPa 2,0 0,13 0,15



2,5 0,15 0,20 3,0 0,18 0,25 3,5 0,20 0,30 4,0 0,25 0,35 4,5 0,30 0,40 5,0 0,30 0,40 Prilikom dimenzionisanja prema doputenim vrednostima napona utvruje se da naponi u zidovima pod najnepovoljnijim uslovima (u toku graenja i eksploatacije) ne preu doputene vrednosti. Dozvoljeni ivini naponi u zidovima od elijastog betona (r) raunaju se prema obrascu: r = 1,5 . bdop, gde se za b dop uzima odgovarajua vrednost iz tabele 12. lan 72. U preseku prefabrikata, prema vrsti uticaja, moe nastupiti centrini pritisak ili savijanje sa normalnom silom. Ako normalna sila pritiska deluje van teita preseka prefabrikata u ravni jedne od glavnih osa, presek prefabrikata se proraunava kao homogen po fazi I uz sledee uslove: 1) u preseku prefabrikata odnos istovremenih najveih napona pritiska i zatezanja mora da zadovolji izraz |bz| b / 4; 2) veliina napona zatezanja ne sme da pree vrednost jedne desetine doputenog ivinog napona datog u lanu 71. ovog pravilnika, prema izrazu: |bz| 0,10 b lan 73. Doputeni naponi na pritisak zidova zidanih zidnim blokovima prema tabeli 12 ovog pravilnika primenjuju se pod sledeim uslovima: 1) produni krenocementni malter mora biti marke M 2,5 prema jugoslovenskom standardu JUS U.M2.010. Za zidanje zidova zidnim blokovima od elijastog betona dozvoljava se upotreba graevinskih lepila umesto krenocementnog maltera; 2) duina zida mora da iznosi najmanje 90 cm, a najvea spratna visina H = 300 cm za napone iz tabele 12; 3) za spratne visine izmeu 300 i 400 cm doputene su samo 2/3 od napona utvrenih u tabeli 12; 4) za duine zida koje iznose izmeu 60 i 90 cm doputene su samo 3/4 od napona utvrenih u tabeli 12; 5) pri lokalnom naprezanju doputeno je 100% poveanje vrednosti odreenih u tabeli 12. lan 74.



Za zidove napadnute - napregnute horizontalnom silom obavezna je kontrola glavnih napona zatezanja (n) prema obrascu: gde je: o - prosean normalni napon u zidu od vertikalnog optereenja; o - prosean napon smicanja u zidu od horizontalne sile. Dozvoljena vrednost glavnog napona zatezanja u zidu zidanom zidnim blokovima ili ploama od elijastog betona iznosi: n doz = 0,05 MPa Kontrola stabilnosti zgrada na seizmika optereenja lan 75. Za graenje objekata zidnim blokovima od elijastog betona u seizmikim podrujima primenjuju se odredbe propisa o tehnikim normativima za graenje objekata visokogradnje u seizmikim podrujima. lan 76. Napon u zidovima zidanim zidnim blokovima ili ploama od elijastog betona od horizontalne seizmike sile kontrolie se prema l. 74. i 77. ovog pravilnika. lan 77. Otpornost zidova zidanih zidnim blokovima ili ploama od elijastog betona na horizontalnu seizmiku silu (Hs) mora se proveriti obrascima: Hu u . Hs gde je: Hu = 0,9 . F . 'o gde je: Hu - otpornost zidnog elementa A - povrina horizontalnog poprenog preseka zida o - prosean normalni napon u zidu od horizontalne sile 'o - napon smicanja u zidu od horizontalne seizmike sile n ru - glavni napon zatezanja u zidu pri ruenju (n ru 0,10 MPa) u - koeficijent sigurnosti koji iznosi najmanje 1,5. lan 78. Doputeni broj spratova za pojedine sisteme zidnih konstrukcija zidanih zidnim blokovima od elijastog betona odreen je u tabeli 13 ovog pravilnika. Tabela 13 - Doputeni broj spratova Seizmiki stupanj Vrsta zidnih konstrukcija VII VIII IX Obine P+2 P+1 S vertikalnim serklaima P+2 P+2 P+1 lan 79.



Za zidanje u seizmikim podrujima doputena je upotreba samo produnog krenog cementnog maltera ili graevinskih lepila. U podrujima VII i VIII stepena intenziteta seizminosti upotrebljava se malter marke najmanje M 2,5. U podrujima IX stepena intenziteta seizminosti upotrebljava se malter marke M 5,0. Nije doputena upotreba istog cementnog matera. 7. Koeficijenti prolaza toplote lan 80. Vrednosti koeficijenata prolaza toplote za konstrukcije od prefabrikata izraunavaju se na osnovu vrednosti odreenih u tabeli 3 ovog pravilnika i vaeih propisa iz oblasti graevinske toplotne tehnike, a izraunate vrednosti toplotne stabilnosti moraju zadovoljiti vrednosti date u tabeli 4 ovog pravilnika. lan 81. Za najvee doputene vrednosti koeficijenata prolaza toplote za konstrukcije od prefabrikata primenjuju se vaei propisi iz oblasti graevinske toplotne tehnike. Izraunati koeficijenti iz lana 80. ovog pravilnika moraju biti jednaki ili manji od koeficijenata za najvee doputene vrednosti prolaza toplote. VI. KONSTRUKCIONI PODACI lan 82. Meusobni razmak ipki armature, kao i razmak ipki armature od ivice ploe mora biti takav da ugraivanje elijastog betona i oblikovanje elemenata bude lako i da ipke armature budu dobro obavijene i zatiene elijastim betonom. Ako se za armiranje jednog prefabrikata upotrebljavaju razliite vrste i tipovi elika, od kojih jedan za glavnu armaturu, a drugi za podeonu armaturu, svaki od te dve vrste elika uzima se u proraun sa svojim tehnikim karakteristikama. Ako se sa dve vrste elika prihvataju isti statiki uticaji, karakteristika elika se odreuje prema armaturi niih karakteristika. 1. Oblikovanje armature lan 83. Nosei prefabrikati su armirani zavarenim armaturama. Glavna - uzduna armatura je prava, bez kuka. Podeona - poprena armatura je prava ili povijena u obliku otvorenih uzengija. Postavljena je upravno ili koso na pravac glavne armature. Nastavljanje ipki armature u jednom prefabrikatu nije dozvoljeno. 2. Zavarivanje armature lan 84. Poprene i uzdune ipke armature se meusobno takasto elektroluno zavaruju. Zavarena mesta moraju pri ispitivanju izdrati najmanje sledeu silu: F = 0,35 Aal . vk gde je: F - sila, u N Aal - povrina preseka jedne uzdune ipke, u mm2 vk - karakteristina granica razvlaenja, u MPa 3. Zatita armature od korozije i zatitni slojevi elijastog betona lan 85. Pre ugraivanja armature u armirane prefabrikate, armatura se mora zatititi protiv korozije. Zatita od korozije vri se odreenim tehnolokim postupkom, na armaturi oienoj od neistoe, masnoe i korozije, a proverava se prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.31 0. lan 86. Najmanja debljina zatitnog sloja armature elijastog betona mora iznositi 10 mm za ploe ili 20 mm za grede.



Poveavanjem debljine zatitnog sloja elijastog betona ne moe se postii bolja zatita od korozije. Radi otpornosti konstrukcija protiv poara, zatitni sloj elijastog betona moe se poveati do odgovarajue debljine. 4. Pravila armiranja prefabrikata elemenata Sidrenje armature lan 87. Najmanje polovina od ukupnog broja poprenih ipki za usidrenje kod krovnih i meuspratnih ploa od elijastog betona izraunatih prema lanu 68. ovog pravilnika rasporeuje se uz oslonce, pri emu broj poprenih ipki ne sme biti manji od 3. Ostale poprene ipke (ako je np > 3) rasporeuju se na preostalom delu (polovini) raspona ploe, prema slici 5. Slika 5 - Raspored poprenih ipki za sidrenje podune, zategnute armature lan 88. Meusobni razmak za tri ipke uz oslonac ploe mora biti 5 do 10 cm, s tim to su sve tri ipke postavljene na rastojanju od 2 d (dvostruke debljine ploe) od ivice ploe. Prva poprena ipka za usidrenje moe biti udaljena od ivice ploe najvie 2 cm. Meusobni razmak druge polovine dobijenog broja poprenih ipki za usidrenje np ne sme biti vei od 25 cm i one se postavljaju u nastavku ipki za usidrenje. Na preostalom srednjem delu raspona, ako je potrebno, stavljaju se poprene ipke (koje ne ulaze u proraun za usidrenje armature), tako da njihov razmak nije vei od 50 cm, pri emu zadnja ipka (najblia sredini raspona) ne sme biti udaljena od sredine ploe vie od 50 cm. Presek poprene ipke za usidrenje ne sme biti manji od 70% niti vei od 150% preseka uzdune ipke. Armatura za krovne i meuspratne ploe lan 89. Krovna i meuspratna ploa moraju biti armirane sa dve armature, u zoni pritiska i zoni zatezanja (slika 6a) ili jednom armaturom ije su poprene ipke povijene u obliku otvorene uzengije tako da u zoni pritiska budu najmanje dve podune ipke (slika 6b). Slika 6 - Popreni preseci krovnih i meuspratnih ploa Na slici je: 1 - razdelne ipke armature 2 - poduna (transportna) armatura u zoni pritiska 3 - poduna armatura u zoni zatezanja 4 - spone. lan 90. Armatura u zoni zatezanja kod svih ploa standardne irine mora imati najmanji broj podunih ipki: 1) za raspone 2,0 m - 3 ipke; 2) za raspone 2,0 do 5,0 m - 4 ipke; 3) za raspone 5,0 m - 5 ipki. Prenik ipke ne moe biti vei od 10 mm. Kod ploa armiranih sa dve ravne armature, u zoni pritiska armatura mora imati najmanje dve podune ipke u uglovima preseka i najmanje tri poprene ipke, po jednu po krajevima i jednu u sredini raspona (slika 7b). lan 91. Kada se u krovne i meuspratne ploe od elijastog betona ugrauje glavna armatura i gornja armatura, prikazane na slici 7, pravilan razmak izmeu jedne i druge armature osigurava se sponama, kako je prikazano na slikama 6a. Spone su izraene od elika ili plastike, duine a = d - 2,5 cm. Spone se rasporeuju tako da se osigura ispravan poloaj armature u krovnoj i meuspratnoj ploi.



Armatura za zidne i vertikalne i zidne horizontalne ploe lan 92. U zidne vertikalne i zidne horizontalne ploe (sa oznakom i bez oznake "N") mora se ugraditi armatura, i to: 1) centralna armatura za ploe d 12,5 cm, a za ploe lp 3,0 m, prikazana na sl. 8 ili 10; 2) dvostruka armatura simetrino postavljena u ploe: - d 12,5 cm, za ploe lp 3,0 m - d > 15,0 cm, prikazana na sl. 9 ili 11; 3) armatura sa povijenim razdelnim ipkama prikazana na sl. 12 i 13. Kod zidnih vertikalnih i zidnih horizontalnih ploa od elijastog betona koje su dvostruko simetrino armirane, povrina preseka podune armature u obe zone mora biti jednaka. lan 93. Kada se u zidne vertikalne i zidne horizontalne ploe od elijastog betona ugrauje dvostruka simetrino postavljena armatura, kako je prikazano na sl. 9 i 11, pravilan razmak armature osigurava se sponama. Spone su izraene od elika ili plastike, irine b = d - 5 cm. Spone se rasporeuju tako da se osigura ispravan poloaj armature u gotovoj zidnoj vertikalnoj i zidnoj horizontalnoj ploi. Armatura za fasadne izolacione i zidne pregradne ploe lan 94. Fasadne izolacione i zidne pregradne ploe od elijastog betona su nenosive, ali moraju biti armirane da bi mogle preuzeti naprezanja koja nastaju pri transportu i rukovanju. Nain armiranja ovih ploa prikazan je na slici 14. lan 95. Za razdelne ipke kod zidnih pregradnih ploa od elijastog betona dozvoljeno je upotrebljavati drvene letvice radi lakeg uzdunog rezanja ploa na gradilitu. Spajanje uzdune armature sa poprenim drvenim letvicama vri se spajalicom. Prvi deo Prethodni deo Sledei deo Armatura za grede lan 96. U grede od elijastog betona armatura se mora ugraditi kako je prikazano na slici 15. Armatura za grede od elijastog betona sastoji se iz dva ili tri zavarene mree koje su paralelne s uzdunim stranicama grede. Svaka mrea ima dve uzdune ipke (donju i gornju) zavarene zajedno s poprenim ipkama (vertikalne ipke) koje su upravne na uzdune ipke. U svakoj mrei uzdune i kose ipke meusobno su povezane. Mree se meusobno spajaju pomou zavarenih poprenih ipki koje su paralelne s gornjom i donjom povrinom grede (horizontalne poprene ipke). Potrebna armatura greda odreuje se statikim proraunom. lan 97. Uzdune ipke moraju biti 5 cm krae od ukupne duine grede. Vertikalne ipke su 8 mm. Njihova duina mora biti za 5 cm kraa od ukupne visine grede, tako da zatitni sloj elijastog betona s obe strane iznosi po 2,5 cm. Kose ipke su 8 mm. Na dve spoljne mree, prva kosa ipka je postavljena na kraju uzdune gornje ipke. Na unutranjoj mrei (ako je potrebno), prva kosa ipka postavlja se na 5 cm od kraja gornje ipke. Horizontalne poprene ipke su 8 mm, osim donje ipke na svakom kraju, koja mora biti istog preseka kao i uzduna donja ipka. Duina horizontalnih poprenih ipki mora biti 5 cm kraa od irine grede, a ove ipke moraju biti



jednako rasporeene po celoj duini grede, sa maksimalnim razmakom od 50 cm. Presek armature grede prikazan je na slici 16. Na slici je: 1 - uzdune ipke 2 - horizontalne ipke 3 - vertikalne ipke Slika 16 - ema armature greda u preseku VII. PREFABRIKATI ELIJASTOG BETONA lan 98. Prefabrikati se proizvode kao: 1) armirani; 2) nearmirani. 1. Armirani prefabrikati lan 99. Armirani prefabrikati proizvode se kao: 1) nosivi; 2) nenosivi. lan 100. Nosivi armirani prefabrikati su termoizolacioni prefabrikati odreene marke elijastog betona, armirani za odreena statika optereenja, a proizvode se kao: 1) krovne i meuspratne ploe (KSP); 2) zidne vertikalne ploe (ZVP); 3) zidne horizontalne ploe (ZHP); 4) nosive zidne vertikalne ploe (NZVP); 5) grede (P). lan 101. Nenosivi armirani prefabrikati su termoizolacioni prefabrikati odreene marke elijastog betona, armirani samo za manipulaciju u transportu i prilikom uskladitenja, a proizvode se kao: 1) fasadne izolacione ploe (FIP); 2) zidne pregradne ploe (ZPP). lan 102. Krovne i meuspratne ploe od elijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.302. lan 103. Zidne vertikalne ploe od elijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.304. lan 104. Zidne horizontalne ploe od elijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.304. lan 105. Fasadne izolacione ploe od elijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.304. lan 106. Zidne pregradne ploe od elijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.304. 2. Nearmirani prefabrikati lan 107. Nearmirani prefabrikati su termoizolacioni prefabrikovani graevinski elementi odreene marke elijastog betona, namenjeni za toplotnu izolaciju graevinskih konstrukcija i zidanje zidova u



zgradama, a proizvode se kao: 1) izolacione ploe (IP); 2) specijalne izolacione ploe (SIP); 3) zidni blokovi (ZB); 4) izolacioni termo-blokovi (ITB). lan 108. Izolacione ploe od elijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.306. lan 109. Specijalne izolacione ploe od elijastog betona su pravouglog oblika, a namenjene su za zidanje izolacionih i nenosivih pregradnih zidova u zgradama, bez malterisanja. lan 110. Zidni blokovi od elijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.308, a izolacioni termo-blokovi - prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.309. VIII. UGRAIVANjE - MONTAA PREFABRIKATA 1. Krovne i meuspratne konstrukcije lan 111. Za izvoenje krovnih i meuspratnih konstrukcija u visokogradnji upotrebljavaju se krovne i meuspratne ploe od elijastog betona (KSP). Krovne i meuspratne ploe od elijastog betona proizvode se sa najmanjom markom elijastog betona M 3,5. Krovne i meuspratne ploe od elijastog betona ne smeju se upotrebljavati za dinamika optereenja. Gotove krovne i meuspratne ploe od elijastog betona ne smeju se skraivati. Krovne konstrukcije od krovnih ploa lan 112. Armirane krovne ploe su graevinski elementi postavljeni na noseu konstrukciju (zidove, nosae). Krovne konstrukcije od armiranih krovnih ploa iznad prostorija s visokom ili jako niskom vlanou i s agresivnim gasovima moraju se izvesti sa zaptivnom branom i na nain koji obezbeuje odvod vlage iz tih konstrukcija. Pri projektovanju krovnih konstrukcija s armiranim krovnim ploama moraju se uzeti u proraun relativna vlanost vazduha prostorije koja se prekriva, unutranja temperatura, toplotno-izolaciona mo, odnosi optereenja i nagib krova. Armirane krovne ploe uzimaju se u statikom proraunu kao slobodno naleue ploe. Armirane krovne ploe moraju se povezati tako da se ne mogu pomicati niti podizati. Prvi deo Prethodni deo Sledei deo lan 113. Naleganje krovnih i meuspratnih ploa na konstrukciju mora da iznosi a = 1/80, ali ne manje od 7 cm, kako je prikazano na slici 17. 17.1. Naleganje na zidove 17.2. Naleganje na nadtemelje, betonske zidove i armirane betonske nosae. 17.3. Naleganje na eline nosae Slika 17 - Naleganje krovnih i meuspratnih ploa na konstrukcije Krovne i meuspratne ploe moraju imati po uzdunoj gornjoj ivici leb za stavljanje armature, kako je to prikazano na slici 18.



Slika 18 - leb po uzdunoj gornjoj ivici krovne i meuspratne ploe za stavljanje dodatne armature lan 114. Sopstvena masa za nearmirane i armirane prefabrikate (proraunska zapreminska masa) utvruje se na osnovu vrednosti odreenih u tabeli 14 ovog pravilnika. Tabela 14 - Proraunska zapreminska masa prefabrikata Marka elijastog betona M Proraunska zapreminska masa Prefabrikati Nearmirani Armirani rb ra

(kg/m3) 1,5 420 2,0 480 520 2,2 540 570 2,5 600 620 3,0 650 670 3,5 700 720 4,0 750 800 4,5 800 850 5,0 800 850 lan 115.



Najmanji nagib krova odreuje se zavisno od vrste krovnog pokrivaa. lan 116. Krov od armiranih krovnih ploa mora se zatititi odgovarajuim pokrivnim materijalom Krovne konstrukcije s izolacionim ploama lan 117. Za izvoenje toplotne zatite krovova, terasa i sl. upotrebljavaju se izolacione ploe od elijastog betona (IP). lan 118. Izolacione ploe od elijastog betona polau se na odgovarajuu podlogu (beton i sl.). lan 119. Krovne konstrukcije s izolacionim ploama moraju se zatititi odgovarajuim pokrivnim materijalom. Meuspratne konstrukcije lan 120. Ploe od elijastog betona upotrebljene za izvoenje meuspratnih konstrukcija u visokogradnji polau se na nosivu konstrukciju na isti nain kao i krovne ploe od elijastog betona. lan 121. Svi prorauni toplotne stabilnosti krovnih i meuspratnih konstrukcija od elijastog betona vre se prema l. 41. i 42. ovog pravilnika, a otpornost konstrukcija protiv poara prema lanu 43. ovog pravilnika. 2. Zidovi lan 122. Za zidanje zidova na zgradama upotrebljavaju se sledei prefabrikati: 1) zidne vertikalne ploe; 2) zidne horizontalne ploe; 3) fasadne izolacione ploe; 4) zidne pregradne ploe; 5) izolacione ploe; 6) zidni blokovi. lan 123. Svi prorauni toplotne stabilnosti zidnih konstrukcija izraenih prefabrikatima vre se prema odredbama l. 41. i 42. ovog pravilnika, a otpornost konstrukcija protiv poara odreuje se prema lanu 43. ovog pravilnika. Zidne vertikalne ploe lan 124. Zidne vertikalne ploe od elijastog betona upotrebljavaju se za izvoenje nosivih i nenosivih zidova na zgradama. Armirane zidne vertikalne ploe proizvode se od elijastog betona marke najmanje M 2,0. Najmanja debljina zidnih vertikalnih ploa je 15 cm. lan 125. Zidne vertikalne ploe (ZVP) upotrebljavaju se za oblogu skeletnih konstrukcija, a mogu se upotrebljavati kao ispune. lan 126. Ako treba preuzeti vertikalna optereenja koja se prenose preko krova, odnosno preko meuspratne konstrukcije, upotrebljavaju se nosive zidne vertikalne ploe (NZVP) spratne visine, pri emu se stabilnost objekta mora dokazati statikim proraunom. lan 127. Duina nosivih zidnih vertikalnih ploa (NZVP) moe iznositi najvie 400 cm. Prvi deo Prethodni deo Sledei deo



lan 128. Zidne vertikalne ploe koje se proizvode sa bonim lebovima veliine 2 cm h 4 cm ine pri montai montanih preseka 4 cm h 4 cm, koji se ispunjava retkim cementnim malterom 1 : 3, kako je prikazano na slici 19. Slika 19 - Prikaz montae zidnih vertikalnih ploa i zalivanje modanika Zidne horizontalne ploe lan 129. Zidne horizontalne ploe (ZHP) od elijastog betona upotrebljavaju se, po pravilu, za izvoenje nenosivih zidova u zgradama. Armirane zidne horizontalne ploe proizvode se od elijastog betona marke najmanje M 2,0. lan 130. Zidne horizontalne ploe upotrebljavaju se kao fasadna obloga skeletnih i slinih konstrukcija na gredama. lan 131. Sve zidne vertikalne ploe, nosive zidne vertikalne ploe i zidne horizontalne ploe moraju biti proraunate na optereenje vetrom prema jugoslovenskom standardu JUS U.N1.304. Fasadne izolacione ploe lan 132. Fasadne izolacione ploe (FIP) od elijastog betona upotrebljavaju se za toplotnu izolaciju objekta. Fasadne izolacione ploe su nenosive, a moraju biti armirane samo da bi mogle preuzeti naprezanja koja nastaju pri transportu i rukovanju. Fasadne izolacione ploe mogu se upotrebljavati i kao oplata. Zidne pregradne ploe lan 133. Zidne pregradne ploe (ZPP) od elijastog betona upotrebljavaju se za izvoenje unutranjih nenosivih pregradnih zidova. lan 134. Nenosivi pregradni zidovi od zidnih pregradnih ploa spratne visine izvode se na nain koji obezbeuje njihovu stabilnost u objektu, pri emu sloj lepka u spojnici iznosi najvie 0,2 cm. Svaka trea spojnica nenosivom pregradnom zidu od zidnih pregradnih ploa mora biti suva (neslepljena). lan 135. Za nenosive pregradne zidove visine do H = 300 cm debljina zidnih pregradnih ploa mora da iznosi najmanje d = 7,5 cm, a visine iznad H = 300 cm - najmanje d = 10 cm. Pri ugraivanju zidnih pregradnih ploa odstupanje od ravni zida mora dve susedne ploe sme iznositi najvie 1,5 mm. lan 136. Zidne pregradne ploe ugrauju se tako da budu elastino povezane s meuspratnom konstrukcijom ili podom. U nenosivim pregradnim zidovima od zidnih pregradnih ploa vrata se izvode u celoj visini sprata. Izolacione ploe lan 137. Izolacione ploe (IP) od elijastog betona upotrebljavaju se za zidanje nenosivih unutranjih pregradnih zidova u objektima visokogradnje. Izolacione ploe upotrebljavaju se i za toplotnu izolaciju fasadnih zidova na zgradama. lan 138. Izolacione ploe (IP) proizvode se od elijastog betona marke najmanje M 2,0, a specijalne izolacione ploe (SIP) - od elijastog betona marke najmanje M 3,0. lan 139.



Specijalne izolacione ploe namenjene su, po pravilu, za zidanje nenosivih pregradnih zidova na zgradama bez malterisanja. lan 140. Za nenosive pregradne zidove visine do H = 300 cm debljina izolacionih ploa mora iznositi najmanje d = 7,5 cm, a za visine iznad H = 300 cm - najmanje d = 10 cm. lan 141. Nenosivi pregradni zidovi od izolacionih ploa od elijastog betona izvode se po sistemu "blokveze". Nenosivi pregradni zidovi moraju biti vezani za susedne zidove ili konstrukciju na nain koji obezbeuje stabilnost konstrukcije. Nenosivi pregradni zidovi visine iznad H = 350 cm moraju se pojaati horizontalnim serklaom na visini H = 350 cm. U nenosivim pregradnim zidovima od izolacionih ploa vrata se izvode u celoj visini sprata. Zidni blokovi lan 142. Zidni blokovi (ZB) od elijastog betona upotrebljavaju se za zidanje nosivih i nenosivih zidova u objektima visokogradnje. Zidni blokovi proizvode se od elijastog betona marke najmanje M 1,5 i debljine najmanje d = 20 cm. lan 143. Zidanje zidova zidnim blokovima izvodi se po sistemu "blok-veze", a vri se produnim cementnim malterom ili graevinskim lepilom. Zidovi zidani zidnim blokovima od elijastog betona, po pravilu, malteriu se u dva sloja (grubo i fino malterisanje). lan 144. Svi prorauni toplotne stabilnosti zidova zidanih blokovima od elijastog betona vre se prema odredbama l. 41. i 42. ovog pravilnika, a otpornost konstrukcija protiv poara odreuje se prema lanu 43. ovog pravilnika. IX. RUKOVANjE PREFABRIKATIMA 1. Isporuka i transport lan 145. Prefabrikati se isporuuju povezani vrpcom u paketima ili sloeni na palate. Krovne i meuspratne ploe od elijastog betona moraju se transportovati i skladititi tako da glavna armatura bude okrenuta nadole ili nasatice. Prefabrikati se moraju transportovati tako da se izbegne oteenje, naroito oteenje ivica i povrina koje naleu na konstrukciju. lan 146. Za utovar i istovar prefabrikata upotrebljavaju se dizalice sa specijalnim hvataljkama, a dozvoljava se i upotreba jednostavnih ureaja ili runi utovar, odnosno istovar. Pri transportu prefabrikat mora biti zatien od atmosferskih padavina. 2. Uskladitenje lan 147. Armirane ploe se skladite na gredice koje se postavljaju na odstojanju od 50 cm od ivice ploa. Krovne i meuspratne ploe od elijastog betona moraju se skladititi sa lebom okrenutim nagore ili nasatice. Nearmirani prefabrikati slau se odvojeno, po vrstama i markama, na ravnu i suvu podlogu. lan 148. Za vreme skladitenja na gradilitu i za vreme ugradnje, prefabrikati moraju biti zatieni od direktnog uticaja atmosferskih padavina i terenske vode, odnosno na gradilitu ih treba odgovarajue zatititi od naknadnog navlaivanja. 3. Transport na gradilitu



lan 149. Unutranji transport i montaa prefabrikata na gradilitu obavlja se specijalnim kolicima, viliastim runim kolicima, dizalicama s odgovarajuim hvataljkama i sl, prema uputstvu o rukovanju prefabrikatima koje daje proizvoa. 4. Obrada i ugradnja lan 150. Dozvoljena je obrada prefabrikata na gradilitu tesarskim alatom, builicama i glodalicama, i to samo prema uputstvu o rukovanju prefabrikatima koje daje proizvoa. Za obradu prefabrikata na gradilitu nije dozvoljena upotreba udarnog alata. lan 151. Prefabrikati se ugrauju odgovarajuim alatom i opremom, prema uputstvu o rukovanju koje daje proizvoa. lan 152. Konstrukcioni detalji za montau i ugradnju prefabrikata daju se u tehnikoj dokumentaciji objekta. lan 153. Nije dozvoljeno optereivati konstrukcije od prefabrikata i uvoditi u njih instalacije dok vezivo izmeu prefabrikata dovoljno ne ovrsne. X. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE lan 154. Odredbe ovog pravilnika primenjivae se na prefabrikate koji se ponu proizvoditi i na konstrukcije od prefabrikata koje se ponu izvoditi po isteku 90 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika. lan 155. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje konstrukcija od prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog elijastog betona ("Slubeni list SFRJ", br. 6/81). lan 156. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ". Br. 07-93/138 21. jula 1988. godine Beograd Direktor Saveznog zavoda za standardizaciju, Vukain Dragojevi, s.r. Prvi deo Prethodni deo Kategorija stranica: Pravilnici u graevinarstvu

Like

67 people like this.

Ova stranica je poslednji put izmenjena 03:02, 30. april 2011.. Ovoj stranici je pristupljeno 83 puta. Politika privatnosti O projektu Masterplan Odricanje odgovornosti


Documents

Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje, proizvodnju i izvođenje konstrukcija od prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog ćelijastog betona - Masterplan