PRAVILNIK

O ZATITI NA RADU PRI IZVOENJU GRAEVINSKIH RADOVA

("Sl. glasnik RS", br. 53/97)

I OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim pravilnikom propisuju se posebne mere i normativi zatite na radu koji se primenjuju pri izvoenju graevinskih radova.

Graevinski radovi koji se izvode na gradilitu, u smislu ovog pravilnika, jesu: izgradnja novog objekta, rekonstrukcija, dogradnja, popravka ili ruenje postojeeg objekta, zatim radovi na odravanju objekta sa pripadajuim instalacijama, opremom i ureajima, kao i pripremni radovi za izvoenje radova na objektu, zavrni radovi na ureenju prostora oko objekta i radovi na likvidaciji gradilita.

Pri obavljanju poslova drugih delatnosti, koji se za potrebe graevinskih radova izvode u pogonima, radionicama, proizvodnim i drugim placevima, energetskim objektima i instalacijama, koji se nalaze na gradilitu ili organizaciono pripadaju gradilitu, primenjuju se mere zatite na radu utvrene propisima zatite na radu za te delatnosti, kao i mere propisane ovim pravilnikom, tehnikim propisima i jugoslovenskim standardima koji ureuju materiju zatite na radu u tim delatnostima.

lan 2

Mere i normativi iz ovog pravilnika primenjuju se na gradilitu.

Gradilite, u smislu ovog pravilnika, jeste posebno obeleen radni prostor, po mogunosti ograen, u kome se izvode graevinski radovi.

lan 3

Graevinski radovi izvode se kao radni procesi i radne operacije, u skladu sa zakonom, drugim propisima, jugoslovenskim standardima, tehnikom dokumentacijom i ugovorom.

Tehnika dokumentacija izrauje se u skladu sa zakonom, drugim propisima i jugoslovenskim standardima.

Radni procesi kod kojih postoji poveana opasnost od povreivanja ili pojave profesionalnih oboljenja radnika, procesi pri kojima se koriste elektrini, mehaniki i drugi ureaji sa pripadajuim instalacijama (ako instalacija postoji) i procesi koji se izvode uz upotrebu konstrukcija i objekata kolektivne zatite, pomonih konstrukcija i objekata koji se privremeno koriste za rad i kretanje radnika, mogu da budu zapoeti tek poto izvoa na gradilitu obezbedi dodatnu dokumentaciju sa opisom (po potrebi i emom ili tehnikim prikazom) radnog procesa i mera zatite na radu.

Kod radnih procesa koji se izvode uz upotrebu konstrukcija i objekata kolektivne zatite ili pomonih konstrukcija i objekata za rad i kretanje radnika, dokumentacija iz stava 3 ovog lana sadri i projekat sa dokazom utvrenim proraunima stabilnosti konstrukcije (noseih delova i konstrukcije u celini), odnosno objekta (svake konstrukcije posebno i objekta u celini), za svaku pojedinu fazu radnog procesa.

Kod radnih procesa iz stava 4 ovog lana, pored projekta za izvoenje sa dokazom stabilnosti, dokumentacija sadri i deo o merama zatite na radu pri postavljanju (montaa), korienju, odravanju i uklanjanju (demontaa) konstrukcije ili objekta.

Kad se u radnom procesu koriste ureaji, dokumentacija iz stava 3 ovog lana, osim dela o merama zatite na radu pri izvoenju radnog procesa, sadri i deo o merama zatite pri ukljuivanju, upotrebi i rukovanju, odravanju i prestanku upotrebe ureaja i, ako postoje, pripadajuih instalacija.

Dokumentacija iz st. 3 do 6 ovog lana, potpisana od strunog lica koje je izradilo dokumentaciju, moe da bude odvojena ili da bude u sastavu posebnog dela propisanog elaborata o ureenju gradilita.

Radnici koji uestvuju u radnim procesima iz st. 3 do 6 ovog lana, upoznaju se pre poetka radnog procesa sa merama zatite na radu.

lan 4

Ako naruilac i izvoa nisu meusobno uredili nain obezbeenja mera zatite na radu pri postavljanju, korienju, odravanju i uklanjanju radnih i pomonih prostorija, proizvodnih i drugih placeva i objekata, prilaza i prolaza za radnike, saobraajnica za vozila, opreme, orua za rad i ureaja, sredstava i opreme line zatite, konstrukcija i objekata kolektivne zatite, pomonih konstrukcija, kao i obezbeenje nadzora nad sprovoenjem mera zatite na radu u procesu proizvodnje i pri radu radnika, smatra se da zatita na radu pri izvoenju graevinskih radova nije utvrena u smislu odredaba ovog pravilnika.

II MERE I NORMATIVI ZATITE NA RADU

1. Ureenje gradilita

lan 5

Gradilite se ureuje tako da se na njemu moe bezbedno obavljati rad i kretanje radnika, orua i ureaja za rad i transportnih sredstava.

Gradilite se obezbeuje od pristupa besposlenih lica i od prilaza vozila koja ne vre prevoz za potrebe gradilita.

Za radnike i druga lica, dok rade ili se kreu po gradilitu, korienje propisanog zatitnog lema, obavezno je.

Graevinski radovi obavljaju se tako da se njihovim izvoenjem ne zagauje okolina, a u sluaju buke, vibracija, izvoenja radova pod nonim osvetljenjem, raskopavanja, kaljanja, pojava praine, podzemne i povrinske vode i ostalih prateih pojava koje mogu ugroziti okolne objekte i stanovnitvo, preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje ili dovoenje u dozvoljene granice.

lan 6

Peaki prolazi i staze za kretanje radnika u krugu gradilita ureuju se i odravaju na sledei nain:

1) podloga je ravna, tvrda, u poprenom padu radi odvodnjavanja, prohodna i po mogunosti sa horizontalnom niveletom, posuta ljunkom, kamenom ili ciglarskom sitnei, ljakom ili nekim slinim materijalom;

2) posle jakih kia i drugih nepogoda, kao i posle otapanja snega pregledaju se sa okolinom i dovode u ispravno stanje;

3) blato i masne mrlje odmah se uklanjaju, a na poetku staze postavljaju se otirai za blato;

4) u zimsko vreme posipaju se da ne budu klizave;

5) za vreme nonog rada osvetljavaju se;

6) na podlozi i stranama ne sme da se nalazi odbaeni materijal, graa sa ekserima, komadi sa otrim ivicama i drugi graevinski otpad;

7) u neposrednoj blizini prolaza i staza ne smeju da se skladite sloajevi grae, delovi oplate, oprema, gotovi graevinski elementi i drugi predmeti, ako nisu obezbeeni od pomeranja, preturanja i ruenja, naroito pod udarom vetra;

8) ne smeju se postavljati u nivou aktivne javne saobraajnice, ukoliko nisu obeleene znacima i obezbeene u skladu sa saobraajnim propisima;

9) iznad mesta kretanja i rada radnika zabranjen je prenos tereta, rad i kretanje drugih radnika, ako nisu preduzete mera za zatitu od padajuih predmeta;

10) ureaji za prenos graevinskih materijala i opreme ne smeju da se postavljaju iznad ulaza u objekat, niti iznad prilaza za radnike, a ukoliko se ovo ne moe izbei postavljaju se zatitne konstrukcije od padajuih predmeta, shodno odredbama lana 84 ovog pravilnika;

11) ne postavljaju se po dnu privremeno ili mestimino isuenih vodotoka ili stajae vode, niti tako da presecaju vododerine ili korita padinskih brzaka;

12) mogu se usecati u padine brda ili kosinu nasipa ili useka, samo ako su obezbeeni od odrona sa donje i obruavanja sa gornje strane, i ako je postavljena zatitna ograda na ivici kosine;

13) kada se postavljaju u blizini ivica kosina, jama i otvora, ivice se obezbeuju vrstom zatitnom ogradom za spreavanje pada preko ivice, a kad su postavljene du noica nasipa, podnoja kosina ili padina brda postavlja se zatita od obruavanja;

14) kada se postavljaju po terenu najmanja irina iznosi 1,0 m za sporedne, a 1,5 m za glavne i prolaze i prilaze pri posebnim uslovima (u skladitu grae, tesarskom placu i sl.);

15) ista visina prolaza, koja se oznaava sa svake strane vidljivom oznakom, ne sme biti manja od 2,0 m, izuzetno, kad se iznad prolaza ne moe izbei pojedinana smetnja ija irina ne prelazi 2,0 m, visina prolaza moe biti i manja, ali ne manja od 1,6 m;

16) najvei dozvoljeni nagib peakih prolaza i staza na gradilitu je 57% ili ugao podloge staze prema horizontali 30o, a vei nagibi savlauju se stepenicama;

17) visina od podloge prolaza ili staze do elektrinog kabla, koji mora da bude izolovan, ne sme da bude manja od 3,5 m.

lan 7

Neravnine ili rupe koje se nau na trasi peakog prolaza ili staze duboke do 1,0 m zatrpavaju se.

Rovovi, kanali, jame i drugi otvori u zemljitu dubine preko 1,0 m od nivelete staze, premoavaju se posebnim konstrukcijama - prelazom.

Prelaz mora biti stabilan, oslonjen na vrste oslonce i osiguran od pomeranja, a oslonci od sleganja.

Prelazi raspona 1,5 m i veih, moraju da imaju proraun stabilnosti za konstrukciju, oslonce koji nee da se deformiu ili sleu, zatim crtee podunog i poprenog preseka i detalja veza meusobnih elemenata konstrukcije i veza konstrukcije za oslonce.

Na svakom kraju prelaza mora biti istaknuta tabla sa natpisom o najveem dozvoljenom optereenju.

Najmanja irina prelaza iznosi 80 cm, a niveleta u nagibu do 20%, za vee nagibe postavljaju se stepenita.

Prelaz se patoe tako da elementi poda u potpunosti ispunjavaju povrinu prelaza.

Kada prelaz nije horizontalan, po gornjoj povrini patosa popreno se nakivaju daice radi spreavanja klizanja.

Kad je prelaz u nagibu, ili kad je rov ili otvor dublji od 1,0 m, postavlja se zatitna ograda du ivica sa obe strane, a kod horizontalnih prelaza, rovova i otvora dubine do 1,0 m zatitna ograda postavlja se samo sa jedne strane.

lan 8

Gradilini putevi po vrstoi i ostalim putnim elementima moraju biti prilagoeni voznim i ostalim karakteristikama sredstava koja se po njima kreu.

irina kolovoza gradilinog puta u pravoj ne sme da bude manja od 2,75 m, a najmanja slobodna visina 4,5 m mereno od najvie take kolovoza.

Brzina kretanja vozila u krugu gradilita ne sme da prelazi 20 km/as.

Nagib puteva u krugu gradilita ne sme da bude vei od 40%, odnosno niveleta puta sa horizontalom ne sme da zaklapa ugao vei od 21o i 50 min, s tim to se vei nagib moe predvideti samo uz pisano uputstvo kojim se utvruju uslovi pod kojima odreene vrste vozila i orua mogu koristiti put sa poveanim nagibom.

Visina od najvie take kolovoza do elektrinog kabla, koji mora da bude izolo