PRAVNA ETIKA - PRIRUCNIK Kosovo Legal Ethics Handbook 2008 Serbian

8/8/2019 PRAVNA ETIKA - PRIRUCNIK Kosovo Legal Ethics Handbook 2008 Serbian

http://slidepdf.com/reader/full/pravna-etika-prirucnik-kosovo-legal-ethics-handbook-2008-serbian 1/98



ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo

Priručnik o pravnoj etici

2

Profesori prava i asistentiPravni fakultetUniverzitet u PrištiniPriština, Kosovo

Aprilt 2008.

Predmet: Priručnik o pravnoj etici & Profesionalnoj odgovornosti

Poštovani Rektore, Dekan i Profesori:

U ime Američke advokatske asocijacije, Inicijative za vladavinu prava (ABA) na Kosovu,imam čast da vam predstavim priloženi Priručnik o pravnoj etici & profesionalnoj odgovornosti, koji je napisala radna grupa pravnih eksperata sa Kosova.

Priloženi Priručnik , i naša dalja saradnja sa Pravnim fakultetom na razvoju savremenog i

kompetentnog nastavnog plana, deo su naših tekućih nastojanja da se poboljša pravnoobrazovanje na Kosovu, uključujući tu uvoñenje Pravne klinike za krivične i grañanskepredmete, kurseve pravne metodologije i zastupanje klijenata na suñenju, kao i pravneklinike sa pravim klijentima.

Verujemo da će se uvoñenjem kursa pravne etike i profesionalne odgovornosti dopunitiopsežan program pravne teorije, kurseva materijalnog prava i pravne klinike koji se obrañujuna Pravnom fakultetu. Uvoñenjem visokog nivoa etike i pojačanom svešću i usaglašenošćusa kodeksom etike i časti, vi ćete biti spremniji da pomognete Univerzitetu da se usaglasi saBolonjskim procesom u oblasti visokog obrazovanja u Evropi. Studenti prava biće boljepripremljeni da na Kosovu ustanove pravnu profesiju visokog moralnog integriteta, i bićespremniji da poštuju i promovišu relevantne profesionalne kodekse ponašanja i etike.

Priručnik je predviñen da ga u početku koriste profesori i studenti pravnog fakulteta, kao ieksperti koji rade na Pravnoj klinici. Tokom vremena, nadamo se da ćemo moći daiskoristimo ove materijale da razvijemo potpuno verodostojan, obavezni kurs Pravne etike i

profesionalne odgovornosti. Nadamo se da će predloženi nacrt Kodeksa ponašanja bitiproširen tako da tu budu obuhvaćeni svi studenti i profesori pravnog fakulteta.

Priručnik sadrži : Etički pregled pravne profesije; Hipotetičke pravne etičke dileme; i Slučaj insceniranog suñenja koji obrañuje pravnu etiku i etičke dileme. Priručnik takoñe sadržinajnovije važeće kodekse ponašanja koje je izdala Advokatska komora Kosova; Sudskisavet Kosova, Etički kodeksi za sudije i tužioce; i Kosovska komisija za pravnu pomoć, nacrt

Kodeksa ponašanja i etike. Konačno, Priručnik sadrži radni nacrt Kodeksa ponašanja naPravnoj klinici Univerziteta u Prištini koji će koristiti studenti, profesori, i eksperti koji vodekurseve na Klinici.

Izuzetno nam je drago što možemo sarañivati sa vama, i očekujemo uspešnu saradnju ubudućnosti. Ukoliko možemo da odgovorimo na bilo koja pitanja ili komentare, molimo vasda ne oklevate već nam se odmah obratite.

S poštovanjem,

David Sip, direktor,ABA Inicijativa za vladavinu prava – Kosovo





3

ZAHVALNOST

Radna grupa sastavljena od predstavnika Univerziteta iz Prištine i Inicijative zavladavinu prava Američke advokatske asocijacije (ROLI) sastavila je ovaj priručnikkoji treba da služi kao osnova za obuku i nastavu na Pravnom fakultetu Univerziteta

u Prištini. Priručnik je namenjen studentima koji učestvuju u radu Pravne klinike,osoblju i nadzornicima klinike, kao i ekspertima Klinike.

Posebne zahvale Eric Sutton-a, Univerzitet u Pittsburgh Pravni Fakultet, zaistraživanje i prikupljanje materiala.

Američka Advokatska Asocijacija/ Inicijativa za Vladavinu Prava Kosovo 2007

Legal Ethics & Professional Responsibility Handbook for Legal Clinics,Courses and Seminars (Serbian version)10 Digit ISBN Number: 1-60442-082-013 Digit ISBN Number: 978-1-60442-082-1Copytight © 2008 by the American Bar Association Rule of Law IniciativePashko Vasa 7, Prishtina 10000, Kosova







5

spornim okolnostima, pravni stručnjak se mora osloniti na svoju moralnu savest.

Ova moralna savest je shvatanje samog pojedinca o tome kakvo bi ponašanje

društvo očekivalo u odreñenim društvenim situacijama. Ovo bi se, u izvesnom

smislu, moglo uporediti sa osećajem dužnosti. Ono se razlikuje od moralnosti kao

opšteg koncepta zbog toga što je to subjektivna ideologija i stav, dok se moralnost

sastoji od objektivnih društvenih normi koje ureñuju uzajamne odnose meñu ljudima.

Dakle, pravna etika je stav pravnih stručnjaka o vrednostima zakona i zakonodavnih

normi, i o njihovom ostvarenju tog stava u profesionalnom radu.

Ovakav stav ne može biti unet u zakon, jer se moralnost ne može sprovesti u

okviru formalizovane vladavine prava. Meñutim, ovo ne znači da ne postoje

mehanizmi za formalizovano sprovoñenje koji dozvoljavaju pravnoj profesiji da urediponašanje svojih članova preko etičkih kodeksa. Ovo samo znači da se subjektivni

osećaj dužnosti ne može formalno uneti u zakon. Prema tome, središte pažnje

pravne etike usmereno je na samog pravnog stručnjaka i na to kako on/ona tumači i

primenjuje svoje shvatanje moralnosti i zakona, i na uzajamne veze izmeñu pravnih i

moralnih principa i normi.

Advokati

Advokati pružaju usluge pravnih saveta i pomoći grañanima. Najosobeniji

aspekt advokatske profesije je odnos koji oni uspostavljaju sa njihovim klijentima. Za

razliku od sudije ili tužioca, advokat nije državni službenik i on ne treba kao takav da

se ponaša. Njihov pristup zakonskom procesu je u svojstvu grañana koji ima

dodatno znanje i iskustvo u primeni zakona. Moralnost njihovog ponašanja

uglavnom se zasniva na uspostavljenim odnosima sa njihovim klijentima i na

dužnosti revnosnog zastupanja interesa njihovih klijenata.Paradoksalno je da javni karakter pravnog sistema znači da se poverljivosti

posvećuje izuzetno visoka pažnja upravo u aktivnostima advokata. Kao zastupnici

klijenta, odnos izmeñu advokata i klijenta neminovno je blizak, i klijent je prinuñen da

se oslanja na advokata da će on očuvati isti nivo poverljivosti klijentovog privatnog

života kao što bi to i sam klijent činio. Advokat takoñe mora da ima adekvatan odnos

i sa suprotnom stranom, i da se ponaša u skladu sa idealima pravičnosti i

poštovanja, tako što će poštovati poverljivost druge strane.





6

Advokati nisu predstavnici države, i njihov odnos sa grañanima uglavnom je

poslovni odnos. Klijenti angažuju advokate zbog toga što oni imaju relativno veće

poznavanje pravnih stvari i problema. Zbog toga, njihovo ponašanje je ograničeno

očekivanjima društva da izbegne da koristi njihovo poznavaje zakona na način kojim

bi se iskoristilo nepoznavanje zakona od strane klijenata, kao što se to čini preko

lažnog ili nelojalnog reklamiranja.

Advokat je dužan da održava nivo svog stručnog znanja. Grañani očekuju od

advokata sa kojim stupaju u poslovni odnos da se ponaša na kompetentan način.

Prema tome, advokat je dužan da nastavi da se dodatno obrazuje i posle završetka

fakulteta kako bi ispunio ovakva očekivanja grañana. Ovo očekivanje kompetencije

ima ključni značaj za koncept pravičnosti u pravnom sistemu; stranka kojanedovoljno poznaje proceduru i zakon vrlo verovatno da neće imati prilike da

njegova žalba ili odbrana budu pravično i potpuno razmotreni.

Advokati takoñe moraju da osiguraju da njihov odnos sa odreñenim klijentom

ne dovede do profesionalnog sukoba u odnosima sa ranijim ili trenutnim klijentom.

Na primer, advokat ne treba da prihvati da zastupa ili daje pravne savete klijentu

ukoliko je advokat prethodno zastupao suprotnu stranu. Grañani očekuju da advokat

bude pravi zastupnik klijenta i da se stekne utisak da on ima isti interes kao i klijent.Sukob interesa dovodi do shvatanja da advokat ne postupa u najboljem interesu

klijenta već u najboljem sopstvenom interesu.

Sudije

Moralni zahtevi za postupanje sudija dobili su posebno značenje sa

stupanjem na snagu Kodeksa profesionalnog ponašanja. I u krivičnim i u

grañanskim predmetima ovaj normativni dokument jača smisao uvoñenja moralnih

normi i pravnog statusa tokom implementacije zakona. Kodeks profesionalne etike

daje moralne smernice o postupanju sudija prilikom donošenja pravičnih odluka;

ravnoravnosti stranaka, objektivnosti i sveobuhvatnog razmatranja osnovanosti

predmeta, odgovornosti države, nacije i njegove/njene savesti, i subordinacije

isključivo po zakonu. Prema tome, profesionalna etika sudija je profesionalno





7

postupanje sudija u sudskom postupku na bazi pravičnosti, jednakosti, objektivnosti,

odgovornosti i nepristrasnosti.

Postupci sudije imaju suštinski uticaj na prava i interese grañana. U njihovim

zvaničnim ulogama, oni postupaju sa grañanima u odnosu grañanin-država. Njihovipostupci su indikatori karaktera države i kako ona postupa sa svojim grañanima.

Izvršavanje ovih državnih dužnosti zahteva veći osećaj dužnosti od strane

predstavnika vlasti, zato što grañani očekuju više standarde ponašanja od lica koja su

na vlasti. Zbog toga njihovo ponašanje treba da bude što više u skladu sa principima

i normama moralnosti koji održavaju pozitivno shvatanje o samoj državi i njenim

predstavnicima.

Važni zahtevi moralnog karaktera sudija proističu iz principa nezavisnosti ipodreñenosti samo zakonu. Sudija nema prava da povlañuje lokalnim uticajima, niti

da se upravlja po instrukcijama i zahtevima bilo kojih lica sa strane, bez obzira na

njihov položaj u društvu. Umesto toga, oni moraju da obavljaju njihove funkcije u

interesu svih ljudi i u ime izvršenja volje grañana izražene u zakonu. Ako ovako

postupaju, znači da se rukovode svojom moralnom savešću.

Na kraju, kao predstavnik države sudija takoñe mora da ograniči svoje

ponašanje i izvan sudnice. Grañani očekuju da državni službenici izbegavaju sukobe

interesa i da odbiju da iskoriste svoje položaje na vlasti za lične koristi. Kada se

sudija na takav način ponaša i onda kada nije u svojstvu sudije, grañani će ipak

izgubiti veru i poverenje u pravosudni sistem kao nepristrasno telo. Da bi sačuvali

dostojanstvo njihove funkcije, sudije se moraju ponašati na način koji najbolje

odgovara njihovom statusu, i moraju preduzeti racionalne mere da osiguraju da tako

postupaju i njihova porodica i kolege.

Tužioci

Kao i sudije i tužioci postupaju uz strogo poštovanje zakona, i oni stiču svoj

moralni autoritet upravo preko javne primene zakona. Tužioci vrše nadzor primene

zakona i pružaju podršku u procesu gonjenja krivičnih dela od strane države pred

sudom. Oni zastupaju predmete u javnim sudskim postupcima, čime pružaju

grañanima priliku da izvrše moralnu ocenu njihovih stavova i ponašanja. Kao





8

predstavnik države, tužilac ima moralnu obavezu da se odupire spoljnim uticajima.

Oni su moralno odgovorni za tri uloge: istražitelja, državnog službenika i pravnog

savetnika.

U njihovoj ulozi kao istražitelji i u njihovoj ulozi kao nadzornici istrage, tužiocisu u proceduralnim odnosima sa optuženim. Ali istovremeno tužilac kao istražitelj

ima i moralnu odgovornost kojoj odgovaraju moralna prava optuženog. Verovatno

najvažnija od ovih odgovornosti je pretpostavka o nevinosti.

Moralni aspekt pretpostavke o nevinosti sastoji se u činjenici da je čak i u

preliminarnim istražnim radnjama tužilac kao istražitelj dužan da potpuno isključi

optužujuće predrasude i da uzme u obzir sve relevantne činjenice koje mogu ublažiti

odgovornost optuženog ili osumnjičenog. On ne može da traži i koristi samo onedokaze i informacije koje idu njemu u korist; pravičnost prema okrivljeniku zahteva

da on uzme u obzir sve raspoložive dokaze. Tužilac kao istražitelj ima zakonsku i

moralnu dužnost da osigura da u istrazi budu uzeti u obzir svi relevantni dokazi da bi

se izbegla mogućnost predrasude.

Tužilac u ulozi predstavnika države u sudskim postupcima obavezan je da

usmeri optužujuće tvrdnje protiv okrivljenika. Meñutim, tužilac je zatim zakonski i

moralno obavezan da dokaže te tvrdnje. Prilikom odbrane interesa društva tužilac je

istovremeno dužan da zaštiti zakonske interese optuženog. Prilikom okarakterisanja

optuženog tužilac je dužan da uzme u obzir pretpostavku o nevinosti koja važi za

optuženog. Ukoliko tužilac nema dovoljno dokaza o krivici optuženog onda je to

nemoralno utuženje.

Tužilac je dužan da sledi norme moralnosti koje su napred pomenute i da

ostane objektivan. Govor tužioca ne bi trebalo da bude ispolitizovan. Optužujući

govor tužioca ne sme da sadrži podsmehe na račun optuženog, vulgarne, uvredljive

karakteristike ili tvrdnje vezano za izgled optuženog, niti vezano za njegovu

nacionalnost, veru, niti pak za fizičke nedostatke. Tužilac nema moralno pravo da

neopravdano ponižava i ruši dostojanstvo okrivljenika.

Kao predstavnici države, tužioci (i porodica i bliski kolege tužioca) ne smeju

da koriste njihovu funkciju radi sticanja lične koristi. Isto tako, mora se izbegavati





9

svako ponašanje koje kod grañana ostavlja utisak da istražne radnje nisu

sprovedene na pravi način.

Tužioci kao istražitelji takoñe su odgovorni za nadzor istražnog procesa.

Suština ovog nadzora je da se osigura da istražni organi obavljaju njihove zadatke ida poštuju proceduru utvrñenu po zakonu. Tužioci kada postupaju kao nadzornici

istrage treba uvek da imaju na umu da čak i mala povreda ili odstupanje od zakona

mogu da dovedu do znatnog ograničenja prava i sloboda optuženog. U slučaju kada

je povreñena procedura, preduzimaju se mere da se povrati zakonitost i da se

odgovornost svali na lice koje je povredilo zakon. Prema tome, tužilac mora da

osigura da istražitelji postupaju sa pozicija humanizma i pravičnosti prilikom

obavljanja njihovih dužnosti. Zakon daje tužiocu diskreciono pravo da izabere kojeće proceduralne mere primeniti u istrazi, ali prilikom donošenja odluke o tome tužilac

treba da ima u vidu ne samo zakonske već i moralne obzire. Prema tome, tužilaštvo

je dužno da štiti zakon i da u tom smislu sprovodi državnu funkciju, čiji je glavni i

neposredni nosilac tužilaštvo.

Konačno, tužioci isto tako imaju i ulogu pravnog savetnika. Kao i advokat, i

savetnik je moralno dužan da poštuje poverljivost, naročito u njihovim odnosima sa

svedocima. Pored toga, isti obziri poštovanja i uvažavanja protivničke stranke važe iza odnose izmeñu tužioca i okrivljenika. Konačno, tužilac treba da poštuje branioce

suprotne strane kao kolege, i da izbegava da koristi njihove greške i da omalovažava

njihov položaj.

Adaptirano iz “Profesionalna etika advokata,” ABA/CEELI Kyrgyzstan, 2005.





10

HIPOTETIČKI PROBLEMI





11

HIPOTETIČKI PROBLEMI

ADVOKATI

1) Advokati A i B zastupaju suprotstavljene stranke u parničnom postupku.

Partner advokata A (advokat C) iz dvočlane pravne kancelarije obučavao je

pripravnika X u početnoj fazi ove parnice. Osoba X završila je program za

pripravnike pre nego što je okončana parnica. Osoba B kasnije otvara dvočlanu

pravnu kancelariju sa osobom X pre okončanja parnice.

a) Da li postoji sukob interesa koji zahteva od osobe B da se povuče iz parnice?

b) Da li advokat B treba da se povuče imajući u vidu da je parnica sasvim blizu

okončanja?

2) Vama je predstavljena hipotetička situacija u kojoj advokat A zastupa osobu B

u parnici protiv osobe Y, koju zastupa advokat X. Advokat X šalje osobi Y poverljive

informacije u kojima se pominju poverljive stvari koje je osoba Y obelodanila

advokatu X i takoñe opisuje strategija u postupku i ocena rada i rezultata advokata

X. Ove informacije poslate su preko telefaksa osobi Y. Usled greške sekretarice u

kancelariji advokata X, ove informacije su takoñe poslate telefaksom advokatu A.

Advokat A je iz samog prvog stava mogao da zaključi da je ovaj telefaks greškom

poslat njemu i da sadrži poverljive informacije i radne aktivnosti advokata X.

a) Da li je advokat X odgovoran za grešku koju je učinila sekretarica iz njegove

kancelarije?

b) Da li dužnost revnosnog zastupanja klijenta zahteva od advokata A da on

pročita i iskoristi informacije koje su mu poslate greškom iz advokatske kancelarije

suprotne strane?

3) Advokatska kancelarija od petoro advokata postavila je tablu ispred njihove

kancelarije na kojoj su navedena imena svih advokata. Tabla je mala, slova





12

standardna, i nijedno ime nije odštampano krupnije od drugih. Ispod dva imena na

tabli piše da je svaki od ovih advokata stručnjak za privredno pravo. Jedan od ovih

advokata nije registrovan kao stručnjak za privredno pravo kod Advokatske komore

Kosova, ali je kvalifikovan da obavlja navedene stručne poslove.

a) Da li je etički da advokatska firma navede koji su advokati pogodni za

obavljanje specijalizovanih pravnih usluga ako oni nisu registrovali svoju specijalnost

kod Advokatske komore?

b) Šta bi bilo da je na tabli pisalo da je advokatska kancelarija specijalizovana za

privredno pravo umesto što je navedena specijalizacija pojedinih advokata?

SUDIJE

4) Sudija shvata da poznaje stranku ili svedoka koji je umešan u slučaj koji ima

pred sobom. Sudija nema poslovne odnose sa strankom ili svedokom, niti postoje

bliske društvene ili lične veze izmeñu njih. Mora li sudija da se povuče iz slučaja

samo zato što je stranka, advokat, ili svedok poznanik sudije?

5) U jednoj situaciji, od sudije je zatraženo da održi predavanje u policijskoj

akademiji sa ciljem da objasni šta se očekuje od policajaca u sudnici. Predviñeno je

da policajci budu obavešteni o raznim temama koje sudije mogu predavati

advokatima ili porotnicima u raznim obrazovnim situacijama, naime o uticaju

pojedinih oblika nepropisnog ponašanja, potrebi za poštenim postupanjem, vrednosti

slušanja pitanja, značaju davanja sažetih odgovora, itd. U drugom slučaju , sudija se

raspitivao da li je ispravno da sudija podučava policajce u obrazovnom forumu onedavnim razvojima zakona.

a) Može li sudija da predaje na policijskoj akademiji vezano za ono šta se

očekuje od policajaca u sudnici?

b) Može li sudija da predaje o nedavnim razvojima zakona u programu za

policajce?





13

6) Nacionalna televizijska mreža je zamolila sudiju da učestvuje u nedeljnoj

emisiji koja ide uživo i u kojoj bi odgovarao na pitanja iz oblasti prava. Sudija ne bi

učestvovao u intervjuima i ne bi mu bilo plaćeno za ove usluge. Ne bi bilo komentara

o osnovanosti još neokončanih predmeta, nezavršenih istraga, niti o političkim

pitanjima. Komentari sudije bili bi fokusirani na pitanja koja se odnose na praksu i

proceduru rada suda. Može li sudija da se redovno pojavljuje u emisijama na radiju

ili televiziji ili u emisijama uživo i da govori o pravnim pitanjima koja nemaju veze sa

osnovanošću nerešenog predmeta ili istrage i da se identifikuje kao sudija?

TUŽIOCI

7) Tužilac X je bi na ručku jednog radnog poslepodneva sa prijateljem iz

detinjstva koji je nedavno bio izabran za poslanika u Skupštini. Tokom tog vremena

Skupština je zamolila ovog tužioca da da mišljenje o uticaju koji bi predloženi zakon

za restrukturiranje odreñenih odseka u ministarstvu imao na tužilaštvo. Poslanik

Skupštine je platio ručak. Ubrzo posle toga, pokrenuta je istraga da se utvrdi da li je

poslanik Skupštine na nepropisan način iskoristio svoj uticaj. Predsednik tužilaštva

je odredio tužioca X za ovaj predmet.

a) Da li je tužilac X dužan da odbije istragu ove stvari?

b) Da li je tužilac povredio Kodeks time što je razgovarao o zakonu sa politički

istaknutim licem?

8) Dve žene su opljačkale kuću. Pošto su završile provalu, provalnica A nožem

ubode provalnicu B i pobegne sa ukradenim stvarima. Obe su uhapšene i optužene

za provalu, a provalnica A je optužena i za napad. Provalnica B je sada okrivljena isvedok po optužbi za napad. Može li tužilac nastaviti utuženje i u situaciji kada je

žrtva/svedok isto tako i okrivljeni koga treba utužiti?

9) Tužilac X je odreñen da pokrene optužnicu protiv okrivljenika za silovanje.

Usled prevelikog broja predmeta Smith nije imao vremena da pregleda sve dokaze

pre početka sudskog postupka. Ključni deo dokaza, pištolj koji je koristio navodni

silovatelj, brzo je utvrñeno da je bio vlasništvo drugog čoveka, uprkos tvrdnjama





14

tužioca da je taj pištolj bio vlasništvo okrivljenika. Pretresni sudija je ukorio tužioca

zbog neadekvatne pripreme dokaza. Da li je tužilac izvršio moralnu povredu time što

je prihvatio dodatni predmet od svoje šefice uprkos tome što je već bio prenatrpan

predmetima?





15

PROBLEMI SA INSCENIRANIM SUðENJEM

Predmet Nauma Sama

Nauma Sama, grañanina Mokova, uhvatila je vojna patrola KMOR-a na granici

izmeñu Mokova i Kamedonije sa torbom punom pušaka i eksploziva, koja je bila

natovarena na magarcu. Naum Sam je zatim izveden pred tužioca, gde je optužen

za krijumčarenje oružja. U optužbi je istaknuto da se Naum Sam uključio u ovu

nezakonitu aktivnost iz poslovnih pobuda.

Porodica Nauma Sama videla je veliki oglas u glavnom dnevnom listu Mokova u

kome se reklamira advokat koji se bavi krivičnim predmetima. U oglasu su bili

navedeni ime i prezime advokata, adresa i broj telefona. Takoñe je navedeno da je

advokat imao više iskustva u predmetima iz krivičnog prava od bilo kog drugog

advokata u zemlji. Zaintrigiran ovim oglasom otac Nauma Sama je otišao kod ovog

advokata tražeći da on brani Nauma Sama. Advokat je rekao ocu Nauma Sama da

ne brine pošto je on proslavljeni advokat, i da su ovakvi predmeti mačji kašalj za

njega i da on uvek dobija takve predmete.

Otac Nauma Sama je angažovao ovog advokata. Advokat je pokazao ocu

pripremljeni pisani ugovor gde su bili sadržani predviñeni troškovi predmeta. Ukupni

troškovi bili su veći od maksimuma po tarifniku. Advokat je objasnio da je to zbog

toga što je on veliki advokat, i da su njegove usluge skuplje od onog što je propisano

u tarifniku za iste usluge. I otac i advokat su potpisali ugovor.

Advokat je obavestio svog klijenta da je sudija koji je odreñen da razmatra ovajpredmet bio njegov školski drug. Pored toga, advokat je stupio u kontakt sa sudijom

i temeljno razmotrio predmet sa njim. Posle razgovora sa sudijom, advokat je rekao

Naumu Samu da je sudija obećao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da donese

pravednu odluku u ovom slučaju. Meñutim, prema rečima advokata, jedina preostala

smetnja za donošenje ovakve pravedne odluke bio je tužilac, za koga su i advokat i

sudija kazali da je idiot i korumpiran.





16

Naum Sam je lagao advokata i rekao mu je da nije krijumčario puške i eksploziv na

sopstvenu inicijativu, već je bio prinuñen na to od strane političke militantne grupe

koji su mu pretili i dali izvesnu sumu novca za to. Lice za kontakt iz ove grupe

upozorilo je Nauma Sama da će puške i eksploziv biti upotrebljeni da se digne u

vazduh glavni policijski štab u Tripsini, glavnom gradu Mokova, tako da je bolje da

bude pažljiv. Advokat je dozvolio da njegov klijent iznese svoje svedočenje na

glavnom pretresu.





17

REFERENTNI MATERIJALI





18

REFERENTNI MATERIJALI

UVOD

A. Advokatska komora Kosova, Kodeks profesionalne etike advokata

Na predstavničkoj Skupštini Advokatske komore Kosova od 7. jula 2007.

usvojeno je da se unesu velike izmene u Kodeks profesionalne etike advokata.

Kaže se da je svrha Kodeksa da “štiti integritet, dostojanstvo i ugled

advokature”, time što propisuje pravila ponašanja. Osnovni principi zahtevaju da

advokati daju zavet da će, u svim aspektima života, postupati na način kojim će

dosledno štititi integritet profesije i biti potpuno nezavisni od sukobljenih ličnih

interesa ili spoljnih pritisaka. Na primer, advokat ne može istovremeno raditi u drugoj

advokatskoj kancelariji ili poslovnoj firmi, niti se baviti drugim aktivnostima koje bi

nepovoljno uticale na “nezavisnost i dostojanstvo” advokata ili na “ugled Advokatske

komore.”

Advokat mora nastojati da izbegava sukobe interesa koji bi uticali na njegovu

sposobnost da u potpunosti izvrši uputstva klijenta. Prilikom rada sa klijentom,

advokati moraju da rade na tome da zaštite poverljivost klijentove dokumentacije i

ličnih informacija. Oni takoñe moraju nastojati da stvore atmosferu uzajamnog

poverenja sa klijentom tako što će redovno obaveštavati klijenta o planiranim i

tekućim aktivnostima, i tako što će revnosno izvršavati uputstva klijenta.

Od advokata se očekuje da nastave da se redovno pravno obrazuju i da učestvuju u

radu Advokatske komore. Advokati se moraju ophoditi sa poštovanjem sa drugim

članovima Advokatske komore, pravosuña i protivničkih strana. Advokati ne mogu

odbiti predmete koje im je dodelila Advokatska komora bez odgovarajućegopravdanja, i ne mogu da primaju dodatne honorare kao nadoknadu, osim u

slučajevima kada je to izričito dozvoljeno. Ostale aktivnosti koje su protivne etičkom

kodeksu su “iskazi nelojalnosti” kao što su usluge reklamiranja, vreñanje drugih

advokata, “oslanjanje na bliska prijateljstva i odnose,” podmićivanje drugih ljudi da bi

privukli klijente, i nuñenje jeftinijih usluga od kolega advokata.







20

prima i proverava pritužbe vezano za neetičko i nemoralno ponašanje sudija i

tužilaca.

Svaki čovek može da podnese pritužbu Sudskoj inspekcijskoj jedinici. SIJ

onda istražuje pritužbe da bi utvrdila da li postoje dokazi za ponašanje kojim su

povreñene norme Etičkog kodeksa i profesionalnog ponašanja. Ukoliko SIJ prikupi

dovoljno dokaza koji potkrepljuju pritužbu o nepropisnom ponašanju, ona onda

prosleñuje pritužbu Sudskom savetu Kosova radi utvrñivanja disciplinskih sankcija.





21

ADVOKATSKA KOMORA KOSOVA

KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA

Priština, Kosovo07.07.2007





22

I. OSNOVNA NAĆELA

Član 1.

Kodeks profesionalne etike advokata/u daljem tekstu/,odreñuje načela i pravila

ponašanja, kojima se zbog čuvanja dostojanjstva, časti i reputacije advokature,advokati koji deluju na Kosovu moraju neprekidno pridržavati u toku njihovograda.

Član 2.

Osnovna načela sadrži izjava o svečanoj zakletvi, koju svaki advokat polaže preotpočinjanja advokatske delatnosti, kojom prilikom je obavezan da se upoznasa sadržajem Kodeksa Etike i Statutom AKK.Ova načela trebaju biti sastvanideo savesti i ubeñenja svakog advokata.

Nepoznavanje Statuta i Kodeksa Etike AAK ne opravdava advokata za bilokakvu povredu njihovih odredbi.

Član 3.

Advokat je obavezan da neprestano produbluje svoja znanja, da prati leiteraturukoja se tiče njegove profesije i svaki aktuelni dogañaj, naučne i kulturneprincipe, politička dogañanja i dr. U okfiru njegovih mogučnosti i njegoveprofesionalne nadležnosti, advokat treba učestvovati i pružiti njegovu saradnju,Advokatskoj Komori i drugim udruženjima.

Član 4.

Advokat u svojstvu veštaka, može se angažovati kao savetnik, saradnik, člannekog zakondavnog organa, stručnih tela, radnih grupa sa vladinim i nevladinimkarakterom, u humanitarnim organizacijama, organizacijama za zaštitu prava isloboda čoveka, izdavačkim savetima, član ili savetnik neke organizacije zapružanje profesionalnih znanja, pod uslovom da to ne bude radni odnos kojinije u skladu sa advokatskom profesiojom.

Član 5.

Odnos advokata prema svojoj stranci, suprotnoj stranci i njenih zastupnika, uodnosu na druge advokate, sudove, javne pravobranioce, državnih institucija idrugih autoriteta, kod kojih advokat pomaže klientima ili ih zastupa, treba seodrediti, na način kako bi delovao i tražio poštovanje njihovih osnovnih prava isloboda.

Član 6.

U njegovom prestavljanju, u njegovim dopisima, govoru, drugim službenimpostupcima, i u opšte u njegovim javnim i privatnim nastupima, advokat je





23

obavezan da vodi računa o njegovim profeisonalnim zahtevima i da dokažesvoju pravnu i opštu kulturu.

Član 7.

U toku vršenja advokatske profesioje, svojim ponašanjem,treba pridobiti iojačati poverenje klienata, pravosudnih organa, i drugih organa pred kojimnastupa. U prirodi je njegove misije, da ne može imati poverljive odnose,ukoliko se sumnja u iskrenost, pravednost, i ugled advokata.Advokat ne treba favorizovati, politička viñenja ili partisko članstvo u tokuvršenja njegove profesije

Član 8.

Advokat je obavezan, da savesno ispunjava obaveze, koje proizilaze izprofesije i da čuva ugled, poštovanje i dostojanstvo advokature u toku vršenja

svoje profesije i u privatnom životu.Advokat treba da štiti interese svog klijenta samo sa sredstvima koja su uskladu sa zakonom i dostojanstvom advokatske profesije.

Član 9.

U toku zastupanja, advokat je obavezan da sačuva svoju punu nezavisnost,osloboñen od svakog pritiska, posebno od onih koji proizilaze od njegovih ličnihinteresa ili od uticaja sa strane. On mora izbeći svaku povredu njegovenezavisnosti kako bi poštovao njegovu profesionalnu etiku.

Član 10.

Advokat ne treba prihvatiti poslove koje nisu u skladu sa njegovim zvanjem akoje bi štetile nezavisnosti, reputaciji i ugledu advokature.Intersi i zahtevi klienata nisu obrazloženje za povredu zakona, statuta ikodeksa. Advokat se može služiti samo sa dozvoljenim i iskrenim sredstvima.

Član 11.

Advokat ne treba da bez razloga odbije pravni slučaj koji mu je dodeljen po

službenoj dužnosti, od strane Suda ili Komore.Član 12.

Advokat je dužan da redovno produbljuje svoja znanja, on mora iz bliza da pratisve aktualne dogadjaje, naučna i kulturna unapredjenja.Na osnovu njegovihmogučnosti, on treba da učestvuje i pruža njegovu saradnju sa svojimUdruženjem ili sa drugim udruženjima.





24

Član 13.

U suprotnosti je sa iskrenošču, ugledu i prestižu advokature, svaka nelojalnostu poslovanju, a posebno;-pridobijanje klienata posredstvom ponuda, posrednika i reklama,

-davanje blanko ovlaščenja ili reklamnog matriala,-saradnja sa laicima ili sumljivim licima koja vrše poslove advokature;-obečavanje provizije ili nagrdae drugim licima za privlačenje klienata,-nepoštovanje i omalovažavanje drugih advokata,-pozivanje na uske drugarske veze i dr.-pružanje jeftinijih usluga za zastupanje.

Član 14.

Kodeks sadrži i takva profesionalna pravila, čije nepoštovanje je istovremeno ipovreda dužnosti i ugleda advokature.

Član 15.

Profesia advokature se ne može vršiti istovremeno sa:

-profesijom efektivnog sudije, stručnog saradnika ili službenika u državnomorganu;-rad u fabrici i trgovini;-poslovi i javna ili privatna delovanja koja se plačaju, izuzev ukoliko ti poslovene ugrožavaju nezavisnost i savest advokata, kao i ugled Advokatske Komore.

II. Profesinalna tajna.

Član 16.

Advokat je dužan da poštuje tajnost njegovog klienta, koji mu daje poverljivasaznanja. Advokat je dužan da sam proceni šta želi stranka da se sačuva kaotajna. Advokat je obavezan da se stara, da tajnu stranke čuva i njegovoosoblje i svako ko sa njim saradjuje u njegovom radu.

Član 17.Tajnost advokata, prestavljaju sve poverljive informacije, sa kojim se upoznaje uokviru njegove delatnosti, svi spisi, tonski zapisi, računi, slike i slični zapisi kojise nalaze u njegovojkancelariji.

Član 18.

Za zaštitu profesinalne tajnosti, advokat ne sme davati nikakve podatke, zapredmet koji su mu povereni kao advokat, i nakon prestanka zastupanja

stranke.





25

Član 19.

(a) Advokat ne treba da otkrije zaštičenu informaciju po osnovu profesionalnetajnosti, i nakon završetka zastupanja stranke, izuzev ukoliko se:i. Klient saglasi sa otkrivanjem;

ii. Otkrivanje je dozvoleno na osnovu paragrafa (b).

(b)Advokat može otkriti zaštičenu informaciju po osnovu profesionalne tajnostikada;i. Otkrivanje prestavlja državni interes ili je neophodno, zbog ugrožavanjateritorijalnog integriteta Kosovaii. Otkrivanje je neophodan razlog radi sprečavanja od sigurne smrti ili tešketelesne povrede.iii. Da bi se zaštito od podnete optužbe klienta protiv advokata;iv. Da obezbedi zakonski savet, koji dokazuje da advokat nije povredio odredbeKodeksa Etike.

v. Da se zaštiti od mogučnosti njegove upotrebe, kao sredstvo za izvršenjezločina ili prevare ilivi. Da ne bi povredio pravila suda ili drugog zakona

Član 20.

Advokat se mora pridržavati istih pravila i kada se radi o tajnosti pravnih lica ilinekog drugog organa.

III. ODNOSI SA KLIENTOM

Član 21.

Advokat može odbiti pružanje pravne pomoći u sledečim slučajevima:

• Ukoliko klient nije spreman da ispuni obavez prema advokatu u vezi sapravnom pomoču koju klient zahteva.

• Ukoliko advokat smatra da če rezultat zahteva klienata za pravnu pomoč bitineuspešan.

Član 22.

Preporučuje se da se pismeni ugovor sa klientom sklopi po dogovoru, dokobavezno kada to klient zahteva.

Član 23.

Advokat koji lično poznaje suprotnu stranku u postupku, može odbiti zastupanjedruge stranke.Ukoliko odluči da prihavti zastupanje, dužan je da strankuunapred upozna.





26

Član 24.

Advokatu, kome je Komora dozvolila pružanje specializirane pravne pomoči,može odbiti pružanje svih vidova pravne pomoči, koje nepripadaju njegovojspecijalizaciji.

Član 25.

Advokat treba da odbije pružanje pravne pomoči:

- ukoliko on ili drugi advokat koji je radio ili radi u istoj kancelariji, isti slučaj ilislučaj koji je pravno povezan sa njim, ranije zastupao ili davao pravne savete ipravna upustva za isti.- ukoliko je po istom pitanju ili po pitanju koje je pravno povezano, radio kaoadvokat pripravnik kod advokata koji je zastupao suprotnu stranku,- ukoliko je po istom pitanju ili pitanju koje je pravno povezano sa tim radio kao

sudija, tužioc, javni pravobranioc ili službeno lice u administrativnom postupkuili nekom drugom postupku,- u drugim slučajevima predvidjenim Zakonom i Kodeksom

Član 26.

Advokat ne treba povlaćiti ovlaščenje za zastupanje, izuzev iz razlogapredvidjenih ovim Kodeksom, na osnovu kojih je prinudjen ili ovlaščen da odbijepružanje pravne pomoči.

Član 27.

Advokat koji je povuko ovlaščenje dužan je da i dalje zastupa stranku, dokstranka ne obezbedi drugog advokata, ali najviše do 30 dana od danapovlačenja ovlaščenja.

Član 28.

Advokat ne treba davati lažnu nadu stranci koju brani- zastupa, i ukoliko jeranije imao mnogo uspeha.

Član 29.Odnosi advokat-klient, koji prevazilaze službene odnose, su zabranjeni, ukolikotaj odnos ugrožava profesionalnu nezavisnost advokata.

Član 30.

Advokat ne treba stvarati stranci nepotrebne troškove. On je dužan da svogklinta savesno i odgovorno posavetuje i brani. On je obavezan da redovnoobaveštava svog klienta sa tokom i fazama njegovog predmeta.





27

Član 31.

Ukoliko je u interesu stranke koju zastupa, advokat pre početka postupka ili utoku postupka treba insistirati da se spor izmedju njih reši dogovoromprethodno upoznavajuči stranku sa prednostima sporazumnog reševanja spora.

Član 32.

Ukoliko je advokat član ili radi u zajedničkoj kancelariji advokata, ne možepružiti pravnu pomuč suprotnoj stranci.Suprotna stranka je svaka stranka, koja je u sporu sa strankom svakog advokata u zajedničkoj advokatskoj kancelariji.

IV. ODBRANA I ZASTUPANJE PO KRIVIČNIM PITANJIMA.

Član 33.

Advokat je dužan da prihvati pruženu odbranu okrivljenog, nezavisno od teličnosti okrivljenog i vrsti dela, kao i da zastupa oštečenu stranku u krivičnompostupku .

Član 34.

Advokat netreba da odbije zastupanje po krivičnim pitanjima zbog toga što jeodbrana teška, zbog toga što postoje nepobitni dokazi o izvršenom delu, što jestranka priznala izvršenje dela, zbog težeine učinjenog dela i reakcije javnogmnjenja.

Član 35.

Advokat je dužan da nakon okončanja predmeta, na zahtev stranke ,vrati svuorginalnu dokumentaciju koju je stranka predala.

V. ODNOSI SA KOMOROM

Član 36.

Advokat je dužan da ispuni sve njegove obaveze prema Komori, da poštuje,čuva i unapredjuje njen autoritet i ugled.

Član 37.

Advokat je dužan da aktivno učestvuje u organima Komore, i da dporinosi unjihovom uspešnom radu.





28

Član 38

Izbor u bilo kom organu Komore, je čast svakog advokata i izbor može odbitisamo iz opravdanih razloga.

Član 39.

Advokat je dužan da se stara da se kolegijalni odnosi razvijaju što uspešnije.Eventualni nesporazumi rešavaju se posredstvom razgovora ili od arbitražeimenovane od Komore.Član 40.

Posebno teška povreda dužnosti advokata, smatra se;

-nesprovodjenje Odluke Komore i njenog izvršnog Veča,-davanje lažnih podataka ovim organima,

-svako nepristojno ponašanje prilikom pismenog dopisivnja ili usmenogkomuniciranja sa ovim organima.-neizvršenje matrialnih obaveza prema Komori.

Član 41.

Ove obaveze imaju i u odnosima sa Regionalnim Skupštinama.

VI. ODNOSI SA SUDOVIMA, UPRAVNIM ORGANIMA I DRUGIMDRŽAVNIM AUTORITETIMA.

Član 42.

Advokat u vršenju svoje profesije, dužan je da čuva autoritet sudova, upravnihorgana i drugih autoriteta, pred kojima pruža pravnu promoč i da izrazi potrebnopoštovanje prema njima.

Član 43.

Njegovim nastupanjem u sudovima, advokat treba da opravda i potvrdi

opredlejenje i ubedjenje, da je saradnik u sprovodjenju zakona i zaštiti osnovnihprava gradjana i njihovih interesa.

Član 44.

Nastupanje advokata pred sudovima, upravnim organima i drugim autoritetimakao dopisima tako i usmeno, treba biti što realnije, sažeto i u meri u kojoj ne idena štetu zaštite intrese klienta.





29

Član 45.

Advokat je obavezan da se suprostavi, ukoliko se sudija prema advokatu,pripravniku, ili njegovom klientu odnosi kao prema potčinjenim licima. Advokatsvojim ponašanjem i stavom treba da ubedi sudiju da je on u biti saradnik u

donošenju pravednih odluka

Član 46.

U toku pružanja odbrane ili zastupanja stranke, prijateljski odnosi advokata sasudijom nemogu se koristiti u korist klienta.

Član 47.

Advokat, pred sudom, ne treba davati omalovažavajuče izjave ili potcenjivačkamišljenja za njihove odluke, ili da bez razloga zahteva izuzeče sudija, da iste

napada i dr.

Član 48.

Advokat je dužan da poasvetuje svoju stranku, kako bi isti izrazio potrebnopoštovanje sudijama.

Član 49.

Advokat je obavezan da se stara , da stranci pruži potrebnu pravnu zaštitu što je moguče brže kao i da onemoguči svako odugovlačenje i zloupotrebu njegovihprava pred sudovima i drugim organima.

Član 50.

Advokat treba da brani klienta u skladu sa pravnim pravilima.Nikako ne treba dasudiji svesno da neku lažnu informciju ili informaciju takve prirode koja binavela sudiju da pogreši.

VII. OBAVEZA INFORMISANJA O NAKNADI

Član 51.

Advokat je dužan da obavesti stranku sa njegovim zahtevima za sve ono štotraži kao naknadu za obavljeni rad i za sve troškove vezane za taj predmet.On, takodje treba, da obavesti stranku o troškovima, za koje je sud odlučio akoji padaju na teret druge stranke.

Član 52.

Advokat ima pravo da na poćetku zahteva naknadu od stranke.





30

Član 53.

Ukoliko zainteresovana stranka odbija da plati advokata bez nekog razloga, onmože obustaviti rad po njegovom slučaju, nakon što je upoziro stranku. Advokatima pravo naknada za poslove koje je do tada obavio.

Advokat, pre nego što otpoćne postupak, treba da opomene suprotnu strankudajuči joj jedan razuman rok za dopunu spornog zahteva.

VIII. ODNOSI ADVOKATA SA SUPROTNOM STRANKOM

Član 54.

Advokat se mora s poštovanjem i dostojanstveno ponašati i prema suprotnojstranci, zalažuči se da stvori uslove, da se spor reši što pre i u interesu obejustranaka.

Član 55.

Advokat ne sme koristiti neznaje, zabludu, ili strah suprotne stranke, posebnoukoliko ona nema pravnog zastupnika, da bi postigo neopravdani uspeh zasvoju stranku.

Član 56.

Advokat ne može kontaktirati sa suprotnom strankom, bez prethodnogupoznavanja njegovog zastupnika i svoje stranke.

Član 57.

Advokat kome prilazi stranka za zastupanje u gradjanskom postupku, protivstranke sa kojom advokat ima uske lične odnose, dužan je da za ovu okolnostobavesti sranku koja traži pomoč.

Član 58.

Advokat treba da se zalaže da ubedi stranku, da nepreduzima krivično gonjenje

za suprotnu stranu, zbog neodmerenih izjava koje su stvorile napeto stanje upostupku, ukoliko jedno takvo gonjenje nije potrebno da bi obezbedio inter stranke. Advokat treba da izbegava krivično gonjenje suprotne stranke, ukoliko je ona u uznemirnom stanju dala nedolične i neprhvatljive izjave.

Član 59.

U svim okolnostima, advokat mora da ima u obzir kontradiktorne karakter rasprava-dabat. On recimo, nemože da kontaktira sa sudijom u vezi sapredmetom,bez upoznavanja suprotne stranke ili njenog advokata.On nemožeda preda sudiji dokumente, podatke ili druge dokaze, pre nego što se iste u

potrebnom vremenu saopšte suprotnoj stranci ili njenom advokatu, izuzev u





31

slučajevima gde su ovakvi postupci dozvoljeni po pravilima postupka koji sesprovodi.

IX. MEDJUSOBNI ODNOSI ADVOKATA

Član 60.

Poštovanju kojem podleže advokatska profesija, obavezuje njega da imakolegijalne i lojalne odnose sa advokatima, kao i da ima profesionalnusolidarnost. Ovi odnosi ne trabaju negativno uticati u savesnost i upornostadvokat u zastupanju svojih stranaka

Član 61.

Advokat se treba uzdržati od svakog posrednog ili neposrednog zalaganja sa

ciljem privlačenja za sebe klienta drugog advokata.

Ćlan 62.

Advokatu kome se za pružanje pravne pomoči obrača advokat strane zemlje,treba permanentno biti savestan, da je taj advokat u velikoj meri zavisan odnjegove pomoči i u ovom slučaju, odgovornost advokata je velika. Ovi slučajevise trebaju prihvatiti samo ukoliko se mogu profesionalno i bezodugovlačenjaobraditi.

Član 63.

Ukoliko se advokatu obrati stranka koju zastupa drugi advokat, on je dužan daobavesti kolegu.

Član 64.

Advokat je dužan,da se prema advokatu druge stranke, ponaša s posebnimpoštovanjem i da na bilo koji način izbegne ponižavanje, napad ili da ga odvlačiu nepotrebnom sporu.

Član 65.Kada advokat zahteva da ga neko od kolega zameni u nekom predmetu, onmora da mu odmah preda dosje, sa svim potrebnim elementima, kako binastavio sa radom.

Član 66.

Kada se troškovi i naknada prethodnog advokata, ne osporava ili nisu objekatspora, advokat koji ga zamenjuje, može prihvatiti taj predmet ili da uzmeproviziju bez saglasnosti prethodnog kolege.





32

Član 67.

U slučaju osporavanja honorarnih troškova izmedju advokata i klienta, advokatkoji ga zamenjuje, ne može prihvatiti taj predmet ili primiti proviziju, pre pravnograzrešenja ovog pitanja pred nadležnim organom, u vezi sa troškovima

prethodnog advokata.Ova zabrana važi do okončanja spora ili dok se izvršiuplata ili preda tražena suma.Naredni advokat koji nastupa posle uzdržava seod bilo kakvog uplitanja u sporu.

Član 68.

Advokat koji dolazi posle, ipak, može završiti sve hitne radnje-poslove, kojezahteva odbrana interesa klienta, pod uslovom da se za ovaj rad, odmahobavesti prethodni advokat. On nemože uzeti nagradu za ovaj rad-odnosno zaovo uključivanje.

Član 69.

Advokat koji je odredjen da zastupa predmet siromašnog lica, može i treba daizvrši sve dužnosti, kao i one koje nisu hitne prirode.

Član 70.

Zbog kolegijalne saradnje, advokat treba obavestiti i posavetovati drugogadvokata kad on to zahteva,osim u slučajevima kada se radi o advokatusuprotne stranke.

Član 71.

Advokat treba da zameni drugog advokata, koji traži zamenu,osim uslučajevima kada je preopterečen drugim slučajevima. Ako advokat ne može daga zameni,on o tome mora da obavesti advokata koji je tražio zamenu.

Član 72.

Ukoliko dva advokata dveju država rade zajedno, oboje su dužni da imaju uobzir moguče razlike izmedju njihovih Zakonskih sistema, njihovih Advokatskih

Komora, nadležnostima i njihovim profesionalnim obavezama.Član 73.

Prepiske izmedju advokata se odvijaju poverljivo. Da bi se kao takve tretirale,treba da se jasno izrazi volja od pošaljioca.Ona gubi svojstvo poverljivog dokumenta i može biti dostupna:

1. kad je reč o proceduralnom dopisu,2. kada je naglašeno da prepiska nije poverljiva i kada druga stranka prihvati to.3.Kada isključivo jedan dopis sadrži precizne činjenice ili odgovor ovog

podneska.





33

X. ODNOSI SA PRIPRAVNICIMA ADVOKATURE

Član 74.

Advokati , da bi stvorili sposobne i profesionalne kadrove u advokatskoj

profesiji,trebali bi primiti u svojim kancelarijama,na praksi mlade diplomirane ivredne studente prava.

Advokat treba da pripremi advokata pripravnika svoje kancelarije, da nanezavistan način obavlja profesiju, da prenosi svoja profesionalna znanja ipruži mogučnost pripravniku da stekne i usavrši advokatsku praksu i stekneznanje iz te obalsti.

Član 75.

Advokat treba da naući advokata pripravnika njegove kancelarije,načela i

pravila ponašanja, na način kako bi on poštovao ljudsko dostojanstvo, iskrenosti da ima dobro ponašanje,dostojno za vršenje advokatske profesije.

Član 76.

Advokat treba biti primer za advokata pripravnika i treba njega smatrati kaostvarnog saradnika, kako bi izmedju njih vladalo povrenje i medjusobnouvažavanje.

Član 77.

Advokat je dužan da sačini izveštaj o radu i ponašanju advokata pripravnika kojiradi u njegovoj kancelariji.Vršenje prakse treba da bude sa punim radnimvremenom, a ne povremeno. Advokat ne treba da sačini izveštaj o fiktivnomstažu advokata pripravnika, koji nikada nije radio u njegovoj kancelariji.

Član 78.

Advokat je dužan da advokatu pripravniku stvori potrebne uslove za njegovefikasan rad.On treba istog nagraditi kako su se od početka dogovorili,treba postupiti na

način kako bi advokat pripravnik imao vremena i uslova za pripremanjeadvokatskog ispita.

Član 79.

Advokat treba pažljivo da prati rad pripravnika kojem nije dozvoljeno danezavisno završava pravne polsove.

Član 80.

Ukoliko dodje do nesporazuma izmedju advokata i pripravnika oni se moraju

zalagati da taj spor reše dogovorom ili posredstvom organa Komore.





34

XI. PRAVNA POMOĆ SIROMAŠNIM LICIMA.

Član 81.

Pružanje pravne pomoči korisnicima sistema besplatne pravne pomoči, koji

ispunjavaju odredjene kriterijume sa važečim zakonodavstvom obaveza je i častadvokata, koju trebaju pružiti jednako marljivo i pažljivo kao i kod rada sadrugim strankama.

Član 82.

Svaki advokat dužan je da bude oprezan kako bi obezbedio dobrofunkcionisanje redosleda rada advokata u sistemu pružanja pravne pomoči.

Član 83.

Ukoliko ima uspeha u besplatnom zastupanju, advokat može zahtevati odzastupljenih lica nagradu, za pružene usluge, u meri u kojoj one ne gubesocialni i humani karakter. Advokat svakako može zatražiti onu nagradu, koju je zastupljeno lice , ostvarilo na osnovu njegovog zastupanja, koja mu senaknadjuje od suprotne stranke.

Član 84.

Advokat koji kao zastupnik zahteva nagradu od korisnika pravne pomoči, ili odtrečeg lica, u vezi sa zastupanjem pre završetka zastupanja, čini tešku povredudužnosti i prestiža advokata.

Član 85.

Advokat nema pravo zahtevati od klienta nepotrebne troškove.Ukoliko klientzatraži besplatnu pravnu pomoč, advokat ga treba obavestiti o ovoj mogučnosti.Ukoliko nije predvidena besplatna pravna pomoč i klient nema mogučnostiplačanja advokata, pravna pomoč se može pružiti besplatno, je se za klientekoji uživaju socialnu pomoč, pružanje besplatne pravne pomoči je deotradicionalnih obaveza i iskrenosti advokata.Advokat treba da pruži besplatnu pravnu pomoč/pro bono/ukoliko se za to

obavezuje od AKK.

XII. ORGANIZOVANJE ADVOKATSKE KANCELARIJE

Član 86.

Advokat je obavezan da njegova kancelarija i način rada u njoj odgovrajudostojanstvu i ugledu advokatske profesije.





35

Član 87.

Advokat je dužan da blagovremeno i uredno formira predmete, da arhiviraspise, redovno prati rokove sudjenja kako bi on i njegove stranke mogle daprate faze predmeta, odnonsno kako bi advokat bez odlaganja mogao da pruži

informacije organima dvokatske komore u skladu sa Statutom o njegovom radu.

Član 88.

Advokat je odgovoran za rad kancelarije u zajedničkoj kancelariji, svi advokatisnose odgovornost za rad u kancelariji

Član 89.

Advokat posebno mora biti precizan i savestan u radu sa novcem.Novac klienta ne sme mešati sa svojim novcem i u svako doba mora biti

spreman da istiplati. Novac koji je advokat uzeo naime klienta, dužan je da bezodlaganja preda klientu.

Član 90.

Nije dozvoljeno:

-da zadrži ili upotrebi novac koji je advokatu dat sa odredjenom destinacijom.-da advokat proširi retenciono pravo i da zbog ponovljenih zahteva za pružanjeusluga za koje on treba kasnije da plati.

Član 91.

Advokat je obavezan da ispuni sve obaveze prema zapošljenima,u skladu sazakonom i ugovorima o radu.

Član 92.

Advokat je dužan da postavi firmu u zgradi u kojoj se nalazi kancelarija, koja nipo sadržaju ni po obliku ne treba da služi reklamnim i komercialnim svrhama.

Član 93.Advokat je dužan da vodi računa da kontaki i konsultacije sa strankom obavljau svojoj kancelariji, izuzetno advokat može kontaktirati i konsultovati stranku i udrugim prikladnim mestima, pod uslovom da ne šteti prestižu i autoritetuadvokata.

Član 94.

Advokat se može javno prestaviti, na televiziji,na radiu ili novinskim glasilima,zbog naučnih ili pitanja od opšteg interesa, ili isključivo za odredjena





36

pitanja.Prilikom ovog prestavljanja , advokat po pravilu, može upotrebiti njegovadvokatsku titulu.

Član 95.

Advokat treba da izbegava upoznavanje javnosti o bilo kakvoj delatnosti, kojase tiče njegovog rada ili njegovog privatnog života, a koja bi mogla da štetinjegovom ugledu kao advokatu ili uopšteno ugledu advokature.

XIII. Reklamiranje i traženje Klienata.

A. Firma i reklamacija.

Član 96.

(a) Advokatu je dozvoljeno da oabevsti u javni glasilima otvaranje ilipromenu kancelarije, kojom prilikom treba izbeči svaki utisak, da se čini zareklamiranje, kao i da objavi obavešetenje o otvranju ili promeni kancelarije,posredstvom dopisa, koja se može dostaviti samo advokatima, organimapravosudja i klientima.

(b)Firma i reklamacija mogu sadržati:

(1) Ime advokata;(2) Kontaktirajuča informacije;(3) Predhodno obrazovanje;(4) Članstvo u nekoj profesionalnoj organizaciji i(5) bilo koju drugu informaciju odobrenu od AKK.

(b) Advokatu je dozvoljeno da se informcaije iz tačke b.objave i na internetstranici.

(c) Advokatu nije dozvoljeno:

(1) postavljanje oznake i sadržine u preteranoj veličini ili postavljanje sličneploče na drugim mestima van zgrade gde se nalazi kancelarija advokata.

(2) da postavi u uveličanoj formi naziv specializacije i upotreba uveličanogčetvrtastog pečata ili okruglog pečata,(3) javno pojavljivanje, obaveštenja u glasilima, internetu i slično sapretereanim naglaskom osobina advokata, koje bi mogle da se shavte kaonametanje javnošču.

(4) Na ulazu kancelarije ne sme biti postavljena informacija čiji je ciljreklamiranje ili napisano njegovo prethodno zanimanje sa ciljem privlačenjaklienata, niti reklamirati kancelariju za poslove koji nisu u vezi sa advokatskomprofesiojom kao što su; fotokopiranje, prevod, posredovanje itd.





37

Član 97.

Advokat se može poajviti u javnost u odredjenoj meri.On mora da pažljivoposveti pažnju čuvanju profesionalne poverljivosti i obavezi da bude uzdržan idiskretan. On treba da izbegava izvrgnute izjave, tražeči profesionalni

publicitet.

Član 98.

Advokat može da govori samo u svoje ime i na svoju odgovornost. AdvokatskaKomora na preuzima nikakvu odgovornost za njegove nastupe.

B.Traženje Klienata

Član 99.

Traženje klienata je zabranjeno.

XV. TROŠKOVI ZASTUPANJA

Član 100.

Advokat ima pravo na nagradu, po Tarifi o nagradama i naknadama troškova zarad advokata.Advokat sa njegovim klientom može ugovoriti njegovu nagradu za svoj rad poslobodnom dogovoru.

Član 101.

Advokat, ima pravo da pre otpočinjanja sa zastupanjem, da svom klientu zatražiplačanje potrebnih troškova.Ukoliko mu stranka ne da avans za pokrivanjetroškova, advokat može odbiti zastupanje ili dalje nastvaljanje zastupanja.

Član 102.

Advokat može ugovoriti njegovu nagradu sa klientom, i pre definitivnog

okončanja pitanja po kojem klient preuzima plačanje advokata za jedanuspešan deo pitanja, u skladu sa tarifom i AKK.i ovim Kodeksom.

Član 103.

Advokatu, kome stranka nije platila nagradu, nema pravo da stranci zadrživračanje originalnig spisa, nakon završenog zastupanja. Obavezan je dastranci na njegov zahtev izkpoira o svom trošku, prepis svih spisa koje je jenapisao za njega.





38

Član 104.

Advokat je dužan, da stranci omoguči uvidu u Tarifu i na njegov zahtev daspecifirani obračun troškova, osim kada je za nagradu za njegov rad utvrdjenougovorom.

Član 105.

Advokat ne treba ugovarati, kao nagradu, objekat ili deo objekta, iz kontesta kojimu je poveren za zastupanje, izuzev kada je to dozvoljeno Tarifom ili drugimodredbama.

XV. STUPANJE NA SNAGU

Član 106.

Kodeks stupa na snagu danom usvajanja od Skupštine Advokatske KomoreKosova,Dana 07.07.2007

Predsednik KomoreRame Gashi





39

ADVOKATSKA KOMORA KOSOVA

STATUTADVOKATSKE KOMORE KOSOVA

Priština, Kosovo

2007





40

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim Statutom se uredjuje:

1. Organizacija Advokatske Komore Kosova (u daljem tekstu:Komora)2. Ovlaščenja i način formiranja i rada organa Komore.3. Oblici udruženja i saradnje advokata,4. Uslovi za rad advokatskih kancelarija, zajedničkih kancelarija advokata imedjusobna povezanost kancelarija.5. Prava i obaveze advokata i advokata pripravnika,6. Disciplinski postupak za utvrdjivanje odgovornosti u vezi sa povredomobaveza i povredom autoriteta advokature,7. Organi za pokretanje i vodjenje disciplinskog postupka i8. Druga važna pitanja za advokaturu.

Član 2.

Komora je nezavisna organizacija advokata osnovana zakonom.Komora prestavlja advokaturu Kosova.Sedište Komore je u Prištini.Komora ima svoj četvrtasti i okrugili pečat i svoj znak.

Član 3.

Komora u skladu sa Zakonom o advokaturi i pravnoj pomoči, ovim Statutom,Kodeksom Profesionalne Etike Advokta i drugim opštim aktima unapredjujeadvokaturu kao autonomnu i nezavisnu službu, pružajući pravnu pomoćgradjanima, pravnim i fizičkim licima na ostvarivanju njihovih prava i interesa.

Član 4.

Zadaci od posebne važnosti Komore su:

1.Da sačuva autoritet i nezavisnost advokature i osigura uslove za redovnoobavljanje advokatskih poslova.

2.Da nadgleda advokate, uduržene advokatske kancelarije, kao i druge vrsteodnosa izmedju advokata u interesu zaštite prava i interesa stranaka.3.Da stalno izgradjuje profesionalni nivo advokata i advokatskih pripravnikai utom smislu da ustanovi različite vidove saradnje sa sudovima, administrativnimorganima, naučnim institucijama, pravnim fakultetima, sličnim medjunarodnimorganizacijama, i drugim organizacijama i institucijama od značaja zaispunjenje ovih zadataka.4.da razvija i unapredjuje etiku advokature,5.da analizira i prouči pojave od važnosti za unapredjenje i zaštitu pravagradjana i pravnih lica,





41

6.da upozna nadležne mesne organe raznih nivo o stanju i merama koje trebapreduzeti za unapredjenje advokature i unapredjenje prava gradjana i pravnihlica.7.da se stara za matrialne uslove i druge interese advokature.8.da se stara za status i prava penzionisanih advokta i zapošljenih u

kancelarijama advokature, i da9.uspostavi kontake za saradnju i razvoj sa drugim advokatskim komorama,mesnim i medjunarodnim naučnim institucijaima i asocijacijama.

Član 5

U postupku za registraciju u registar advokata i advokata pripravnika, zaobnovu postupka registracije kao i u drugim slučajevima kada se odlučuje opravima i obavezama advokata,advokata pripravnika i advokatskih udruženja,ukoliko Zakonom, Statutom ili nekim drugim aktom Komore nije drugačijeodredjeno, sprovode se odredbe Zakona o Administraivnom Postupku.

II. DOBIJANJE DOZVOLE ZA VRŠENJE ADVOKATURE

Član 6.

Svojstvo advokata stiče se registracijom u registar advokata i polaganjemzakletve.Advokat je lice koje je registrovano u registar advokata i koje jepoložilo zakletvu.

Prilikom registrovanja, advokatu se izdaje rešenje i advokatska knjižica.

Član 7.

Knjižica advokata, na Albanskom, Engleskom i Srpskom jeziku sadrži:1.natpis» Advokatska Komora Kosova2.naziv» Advoktska Knjižica»3.broj knjižice, koji odgovara rednom broju registracije u imeničnoj knjizi,4.naziv» advokat5.ime prezime, datum i mesto rodjenja, sedisšte advokatske kancelarije,

6.fotografiju advokata i datum izdavanja knjižice,7.Pečat Komore koji treba biti utisnut u donjem desnom delu fotografije i8.potpis predsednika Komore.

Član 8

Odluku o veličini i obliku advokatske knjižice donosi Izvršno Veče Komore.





42

Član 9

Ukoliko iz bilo kojih razloga dodje do izmena ili oštečenja nekog podatkaadvokatske knjižice, advokat je dužan da odmah zatraži novu knjižicu.

Član 10

Ukoliko prestane sa radom, advokat je obavezan da u roku od 30(trideset)dana obavesti Advokatsku Komoru, i vrati knjižicu.

Član 11.

Zahtev za registraciju u registar advokata podnosi se Komori.

Član 12

Zahtevu treba priložiti dokaze o ispunjenju uslova predvidjenih Zakonom oregistraciji u registar advokata.

Član 13.

O zahtevu za registraciju odlučuje Izvršno Veče Komore.

Postupak do donošenja odluke vodi sekretar Komore.

Član 14

Protiv rešenja Izvršnog Veča o odbijanju zahteva za upis u registar, može seuložiti žalba u roku od 15 (petnajest) dana, od dana prijema rešenja.

Žalba se dostavlja Komisiji za razmatranje žalbi, koja je imenovana odSkupštine Komore, koja po žalbu odlučuje u roku od 60 dana, od dana prijemažalbe.

Član 15

U sastavu Komisije iz prethodnog člana, neučestvuje nijedan član IzvšnogVeča.

Postupak po žalbi, pred Komisijom za razmatranje žalbi, vodi najstariji članKomore, koji i potpisuje doneto rešenje.

Član 16

Postupak registracije u registar advokata započet po zahtevu, če se prekinutiukoliko se utvrdi da se prema podnosiocu zahteva,vodi istražni postupak za







44

IV. REGISTAR KOMORE

Član 23

Komora vodi ove registre:

1.Registar advokata,2.Registar advokata pripravnika,3.Registar zajedničkih kancelarija advokature,4.Registar udruženja dvokata,5.Registar ugovora o vezama izmedju advokatskih kancelarija.

Član 24

Registri iz prethodno člana su povezane knjige.

Stranice ovih knjiga upisane su rednim brojevima, dok su njeni listovi povezanitrakom na kojoj je utisnut pečat Komore sa osnovom voska.

Član 25

Svaki registar overava Predsednik Komore, koji u gornjem delu prve stranice,upisuje ukupan broj stranica i datum overe, njegov potpis i pećat Komore.

Član 26

Način vodjenja i popunjavanja registara odredjue posebnim ršenjem Izvršnoveče.

Registar se može voditi i elektronskim sredstvima.

Član 27

U registar advokata upisuje se:

1.ime i prezime advokata,

2.njegov lični broj,3.datum i mesto rodjenja,4.datum registracije,5.broj i datum rešenja o registraciji u Komori,6.datum polaganja svečane obaveze,7.sedište kancelarije,8.status advokata u udruženju advokata9.članstvo u zajedničkoj kancelariji,10.brojevi i datumi odluka kojima su konstituisane izmene u radu advokata.





45

11.datum i razlog brisanja imena advokata iz registra zajedno sa brojem idatumom rešenja.

12.ime i prezime advokata, broj i datum rešenja,

13.zapisi o pokretanju disciplinskog postupka zajedno sa datumom i datumomrešenja.

14.zapisi o pokretanju disciplinskog postupka zajedno sa svim elementimapostupka, i

15.zapisi o učlanjenu u organima Komore kao i njihovo trajanje.

Član 28

U registar advokata pripravnika upisuje se:

1.ime i prezime advokata pripravnika,2.njegov lični broj,3.datum i mesto rodjenja,4.datum registracije kao broj i datum rešenja,5.podaci o kancelariji advokata gde radi advokat pripravnik,6.trajanje pripravničko staža,7.podaci o izmenama u radu advokata pripravnika,8.datum i razlog brisanja advokata pripravnika iz registra zajedno sa brojem idatumom rešenja i

9.podatke o pokretanju postupka za ponovnu registraciju, o pokretanjudisciplinskog postupka zajedno sa brojevima i datumima rešenja.

Član 29

U registar dva ili više advokata koji rade u istoj kancelariji upisuje se:

1.ime i prezime svakog advokata,2.broj sa kojim je evidentiran svaki advokat u registar advokata,3.broj kojim je upisana zajednička kancelarija u registar zajedničkih kancelarijaadvokature, i

4.datum registracije i datum i broj rešenja o registraciji.

Član 30

Način vodjenja i popunjavanja registra udruženja advokata i registar zajedničkihkancelarija, posebnim rešenjem odredjuje Izvršni Savet Komore.

Član 31

Registar o saradnji advokatskih kancelarija sadrži:

1.podatke o advokatskim kancelarijama koje su sklopile ugovor,





46

2.mesto i datum sklapanja ugovora zajedno sa podacima o popunjavanju ikasnijim izmenama,3.kratak opis o sadržaju i obliku saradnje i4.datum registracije, datum i broj rešenja.

V. PRAVA I OBAVEZE ADVOKATA I ADVOKATA PRIPRAVNIKA.

Član 32

Advokat ima pravo da bira i bude izabran u organima Komore.Advokati izabrani u organima Komore, dužni su da učestvuju na sastancimaovih organa.Advokati su dužni da postupaju u skladu sa odlukama Komore.

Član 33

Na zahtev organa Komore, advokat je dužan da prezentira sve podatke vezaneza njegov profesionalni rad.

Član 34

Ukoliko, zbog bolesti ili otsustva, advokat nije u stanju da duže vreme vršifunkciju, dužan je da odredi njegovu zamenu iz redova advokata.

Medjusobni odnosi, uredjuju se posebnim ugovorom.

Član 35

Za odredjivanje zamene iz prethodnog člana, advokat obaveštava Komoru.

Ukoliko advokat neodredi zamenu, onda Komora odredjuje privremenogzamenika u njegovoj kancelariji.

Član 36

U advokatskim udruženjima i u zajedničkim advokatskim kancelarijama,

advokata koji je otsutan, zamenjuju drugi advokati iz udruženja ili kancelarije,na način utvrdjen ugovorom o osnivanju udruženja ili zajedničkih kancelarija.

Član 37

U toku vršenja advokatske profesije, advokat može sklopiti ugovor sa nekomstrankom za pružnje pravne pomoči za duži vremenski period sa odrejenomperiodičnom, kompenzacijom.Ovaj sporazum se sklapa pismeno.





47

Član 38

Advokat je dužan da plati Komori članstvo i druge obaveze odredjene od njenihorgana.

Član 39

Svaki advokat treba da ima pečat kancelarije u kojoj radi. Na pečatu se upisuje:

1.oznaka»advokat»2.ime i przime advokata,3.eventualna akademska titula i4.adresa kancelarije.

Ukoliko advokat radi u udruženju ili zajedničkoj kancelariji, pečat treba dasadrži i službenu skračenicu tog udruženja ili oznaku zajedničke kancelarije.

Pečat može imati i brojeve telefona, telefaksa, teleksa, poštanskog faksa, iadresu u internetu.

Član 40

Tekst pečata advokatske kancelarije može se napisati na svim službenim jezicima koji su u upotrebi na Kosovu.

Član 41

Ploču sa natpisom advokatske kancelarije treba postaviti na ulazu kancelarije.Ploča treba da sadrži sadržaj sa oznakom »Advokat» ime i prezime advokatakao i službenu skračenicu udruženja ili oznaku zajedničke kancelarije.

Član 42

Ploča iz čl.41.ovog Statuta, po izgledu,veličini i obliku nesme imati reklamnekarakteristike.

Član 43

Za promenu sedišta kancelarije ili otvaranje nove kancelarije, advokat je dužanda pismeno obavesti Komoru, najkasnije u roku od 15.dana, pre promenenapisavši novu adresu.U istom roku advokat je dužan da pismeno obavesti Komoru, za svakueventualnu promenu u imenu kancelarije.

Član 44

Advokat je dužan da vodi advokata pripravnika na profesionalnomosposobljavanju u svim oblastima pravosudja.





48

Član 45

Odredbe ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata koja se referišupravima i obavezama advokata, sprovode se i za advokate pripravnike.

Član 46

Advokat pripravnik može promeniti advokatsku kancelariju u kojoj radi.

Za ovu promenu, advokat pripravnik je obavezan da upozna Komoru u roku od8 dana.

Obaveštenju treba priložiti potvrdu advokata kod kojeg je radio o prekidu radakao i potvrdu od advokata kod kojeg nastavlja rad.

Član 47

Advokat pripravnik kome je prekinut rad zbog zakonskih izmena, možeotpočeti sa novim postupkom registracije nakon prestanka razloga prekidarada.

Član 48

Rešenje o prekidu rada pripravnika u advoktskoj kancelariji donosi PredsednikKomore. Protiv ovog rešenja može se uložiti žalba, Izvršnom Veču Komore uroku od 8. dana od dana donošenja ovog rešenja.

Član 49

Predsednik Komore obustvalja rad advokata pripravnika, posebnim rešenjem,dok se isti nalazi u pritvoru.

Predsednik Komore može zabraniti rad advokatu pripravniku posebnimrešenjem, ukoliko je pokrenut prekršajni postupak protiv njega za dela koja gačine nedostojnim za vršenje delatnosti advokata pripravnika.

VI. PRIVREMENI ZAMENIK ADVOKATA I OVLAŠČENI ZASTUPNIKADVOKATSKE KANCELARIJE.

Član 50

Ukoliko se advokatu zabrani vršenje delatnosti na osnovu Zakona o advokaturii zabranu pružanja pravne pomoči na osnovu ovog Statuta, Komora koja jedonela odluku o zabrani vršenja delatnosti odrediče privremenu zamenu izredova advokata, po mogučnosti od onih gde je sedište kancelarije.

Imenovanje privremenog zamenika vrši se istom odlukom kojom se zabranjuje

vršenje delatnosti.













53

Članovi Izvršnog Veča mogu se imenovati ne više od 3 (tri) lica, istaknutihprofesionalaca i naučnika pravne struke, koji nisu članovi Komore, več kaopočasni članovi.

Član 75

Izvršno Veče:

1. sprovodi odluke Skupštine,1. odredjuje predlog statuta, kodeksa profesionalne etike advokata i drugaopšta akta komore vazano za registraciju u registre advokata Komore,3. odlučuje o registraciji advokata pripravnika i njihovom brisanju iz registra,4. odlučuje za izmeštanje sedišta i kancelarije advokata.5. odlučuje za visinu sume za registraciju,visinu članarine i visinu iznosa unovcu za druge obaveze advokata,6. odlučuje za visnu iznosa novca kojom može raspolagati Izvršno veče i

predsednik Komore,7. odlučuje za programe i preporuke usavršavanja advokata i advokatapripravnika,8. odlučuje i daje preporuke i predloge opšteg interesa za vršenje advokature,9. odredjuje predlog predračuna,računa i bilansa Komore, i dostvalja Skupštiniza usvajanje,10. rukovodi sa finansiskim poslovanje Komore,11. odredjuje predlog izveštaja Saveta i predsednika Komore,12. usvaja Pravilnik Regionslnih skupova,13. pripreme izveštaje za učlanjenje Komore u medjunarodnim udruženjimaadvokata i drugim organizacijama i odredjuje prestavnike Komore u timasocijacijama.14. stara se za unapredjenje saradnje Komore sa drugim mestima i sa drugimprofesionalnim asocijacijama;15. prati rad advokata pripravnika,udruženja advokata i drugih ujedinjenjaadvokata, i preduzima radnje na unapredjenju njihovog rada;16. završava poslove od opšte važnosti za Komoru,17.izvršava sve poslove odredjene zakonom,ovim statutom i drugim opštimaktima;18. priprema vrstu javnih zahvalnica i predlaže Skupštini njihovu dodleu;19. organizuje savetovanja,seminare i okrugle stolove i dr.

20. objavljuje bilten Komore.Član 76

Izvršnim večem rukovodi Predsednik koji saziva sastanke veča.

Izvršno veče odlučuje večinom glasova članova.U otsustvu predsednika,sastancima rukovodi jedan od potpredsednika, kojegodredi predsednik.







55

5.razamatra problematiku vezanu za vršenje advokatske profesije u svomregionu,6.u saradnji sa sudovima i drugim državnim organima organizuje i sprovodirazne vidove profesionalnog osposobljavanja advokata i advokata pripravnika,7.priprema predloge za sednice Izvršnog veča,

8.prezentira periodične izveštaje o radu Izvršnog veča,9.priprema i ostvaruje planove saradnje sa drugim pravosudnim organima idrugim oragnizacijama na svom regionu,i10.razmatra i druga važna pitanja za rad advokata u tom regionu.

Član 83

Teritorija koja je obuhvačena u Regionalni skup, je identična sa geografskimprostiranjem administrativnih jedinica-kojim se mogu pripojiti i teritorijeopština,koje ispunjavaju uslove za osnivanje samostalnih Regionalnih skupova.

Regionalni skupovi u ovim opštinama su nezavisni u ne ulaza u sastavOkružnih regionalnih skupova, u kojim se nalaze i teritorije njihovih opština.

4) Predsednik Komore

Član 84

Predsednik Komore:

1.zastupa i prezentira Komoru,2.saziva i vodi sednice Skupštine i Izvršnog saveta Komore,3.donosi odluke o registraciji advokata pripravnika,4.rukovodi postupkom polaganja zakletve,5.odobrava isplate iz blagajne Komore,do limita odredjenog od Izvršnog savetai odlučuje o njihovim troškovima,6.vrši i druge poslove odredjene ovim Statutom i sprovodi odluke organaKomore,7.stara se o zakonitosti rada organa Komore,8.za svoj rad odgovara Skupštini.

Član 85

Mandat Predsednika Komore traje 1/jednu/godinu sa pravom reizbora za još jedan mandat.

Član 86

Predsednik,koji iz objektivnih razloga nemože izvesno vreme da vršidužnost,zamenjuje ga jedan od potpredsednika kojeg odredi predsednik.

Član 87

Mandat potpredsednika traje 3/tri/godine bez prava reizbora.





56

5) Nadzorni savet Komore.

Član 88

Nadzorni savet Komore, je sastavljen od 3/tri/člana koje imenuje Skupština.

Predsednika biraju sami članovi izmedju sebe.Članovi Saveta imaju svojezamenike.

Član 89

Mandat članova Nadzornog saveta Komore traje 3/tri/godine.Isto lice može se imenovati samo jednom na mestu člana Nadzornog organaKomore.

Član 90

Skupština ima pravo razrešenja svakog člana Nadzornog saveta, i pre istekamandata, ukoliko utvrdi da nije izvršio zadatke na korektan i profesionalannačin.

Član 91

Nadzorni savet je obavezan da najmanje 2/dva/puta u godini kontrolišefinansisko poslovanje Komore,O obavljenom poslu,sastavlja izveštaj koji dostavlja Skupštini na usvajanje.

Član 92

Organi Komore koji vode finansisko poslovanje Komore/Izvršno veče ipredsednik Komore/obavezni su da przentiraju sve podatke Nadzornom savetu,koje oni traže.

6.Skupštinska komisija za žalbe

Član 93

Članove komisije za žalbe/u daljem tekstu Komisia/imenuje Skupština.

Komisiju čine 7 članova.

Rad komisije vodi najstariji član komisije, koji i potpisuje odluke Komisije.

Član 94

Komisija, u svojstvu drugostepenog organa,odlučuje po žalbama koje se ulažuprotiv odluka Izvršnog veča.





57

Član 95

Komisija je obavezna da po žalbama odlučuje u roku od 6o/šezdeset/dana oddana uložene žalbe.Protiv odluke Komisije može se pokrenuti upravni spor.

Član 96

Komisija radi i donosi pravosnažne odluke,kada sednici prisustvuje večinačlanova.

7. Komitet za Odnose sa Klientom

Član 97

Disciplinsku kancelariju Komore,čine Komitet za odnose sa klientom.

Disciplinski komitet i Komitet za žalbe, čije članove bira Skupština AKK,napredlog Itvršnog veča AAK.

Mandat članova Disciplinske kancelarije traje 3 godine, sa pravom reizbora.

Članovi iz redova gradjana koji se biraju u komitetu disciplinskekancelarije,trebaju ispunjavati iste kriterijume koji su predvidjeni za sudijeporotnike u redovnim sudovima Kosova.Članovima disciplinske kancelarije,prpada nakanada za njihov rad iz budjetaAKK.na osnovu odluke Izvršnog veča AKK.

Član 98

Komitet za odnose sa klientom ima 5 članova.

Član 99

Komitet za odnose sa klientom,odluke donosi na sednicama Saveta kojeg čine3 člana koje imenuje Preddsednika komitet iz redova članova Komiteta, iodlučuje:

-Za predmete koji trebaju preči u nadležnost i odučivanje Disciplinskomkomitetu.

Disciplinski predmet na sednici Disciplinskog komiteta, zastupa se od članaKomiteta za odnose sa klientom,kojeg imenuje predsednik.

8) Disciplinski Komitet.

Član 100

Discipilinski komite je prvostepeni disciplinski organ i odlučuje za odgovrnosti

vezane sa povredom zadataka i autoriteta advokata i advokata pripravnika





58

odrejeni Zakonom advokature Kosova,Statutom Komore I Kodeksomprofesionalne etike advokata.

Čan 101

Disciplinski komitet čine:9/devet/članova.Predsednik,jedan potpredsednik i 4/četiri/članova koji trebaju biti advokati,dok3/tri/člana iz redova gradjana.

Disciplinski komitet,odlučuje u veču satsvaljenom od predsednika,koji je uvekiz redova advokata i 2/dva/člana,od kojih jedan iz redova gradjana.Predsednika i članove veča odredjuje Predsednik disciplinskog komiteta.

Član 102

U toku rada,članovi Disciplinskog Komiteta,su nezavisni i odlučuju po

Zakonu.Statutu Komore i Kodeksu profesionalne etike advokata.

Član 103

Svaki član Disciplinskog komiteta ,može biti razrešen i pre isteka mandata.Odredbe čl.9o.Statuta AKK.koje su predvidjene za postupak prevremenograzrešanja člana Nadzornog saveta,skladno če se sprovoditi i prilikomprevremenog razrešenja člana Disciplinskog Komiteta.

Član 104

Član Disciplinskog komiteta,za čije razrešenje se rešava na sedniciSkupštine,treba najmanje 8 (osam) danan pre sednice biti obavešten o sadržinizahteva za razrešenje i o prikupljenim dokazima.Njemu treba omogučiti, na sednici Skupštine, razjašnjeneje u vezi sa svimelementima zahteva za razrešenje.

Član 105

Sednice Disciplinskog komiteta nisu javne.

Član 106Disciplinski komitet:

1.Sudi za lake i teške povrede dužnosti advokature,2.Odlučuje o predlogu Komiteta za odnose sa klientom,za obusatvljanjedisciplinskog postupka,nakon prijema zahteva za pokretanje disciplinskogpostupka.





59

Član 107

1) U postupku pred Disciplinskim komitetom prijavljeni advokat, imapravo da angažuje advokata koji je član AAK.Odredjeni advokat nemože bitičlan disciplinske kancelarije i član Izvršnog veča Aak.

2) Disciplinski komitet odredjuje advokata za zastupanje prijavljenogadvokata u disciplinskom postupku kada;a) Prijavljeni advokat nema potrebna finanasiska sredstva,b) kada to zahteva interes pravade ,kao u slučajevima teških povreda.

3) Advokat koji je odredjen, za svoje usluge plača se od Komore, a naosnovu odluke Izvršnog veča AAK.

9) Disciplinski Komitet za Žalbe.

Član 108

Disciplinski komitet za žalbe,je drugostepeni disciplinski orga koji odlučuje požalabama uloženih protiv odluke Disciplinskog komiteta.

Član 109

Disciplinski Komitet za žalbe čine 9/devet/članova.Predsednik,jedan potpredsednik 4/čeiri/člana koji trebaju biti advokati,dok3/tri/član iz redova gradjana.

Disciplinski komitet za žalbe,odlučuje u Veču sastavljenom od:Predsednika,koji je uvek iz redova dvokata i 4/četiri/člana, od kojih 2/dva/iz redova gradjana.

Predsednika veča i članove imenuje Predsednik Disciplinskog komiteta zažalbe.

Član 110

Veča Disciplinskog komita za žalbe rade u zatvorenim sednicama, osim u

slučajevima,kada članovi Veča ili na zahtev stranaka u postupku,smatraju dazbog boljeg razjašnjenja potrebno je i prisustvo stranka.

VIII. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATAPRIPRAVNIKA.

1) Vrste povreda i disciplinske mere





60

Član 111

Za povredu dužnosti i autoriteta advokature,advoka i advokat pripravnikodgovaraju na osnovu zakonskih odredbi,odredbi ovog Statuta i Kodeksaprofesinalne etike advokata.

Član 112

Teška povreda dužnosti i autoriteta advokature postoji:

1. ukoliko se nakon registracije advokata,utvrdi da u momentu registracijenije ispunjavao zakonske uslove za registraciju,2. ukoliko postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo,koje delodovodi u smnji njegovo dostojanstvo zadalje vršenje advkatske delatnosti,3. ukoliko u suprotnosti sa zakonom i ovalščenjem kojim poseduje uzastupanju stranke, posreduje kod razna druga fizička i pravna lica, koje se

bave javnim poslovima,4. ukoliko na nesavestan način zastupa stranke i vrši poslove advokature5. ukoliko na nesavestan način vrši polsove prilikom ovlaščenogzastupanja kancelarije drugog advokata.6. ukoliko prekrši obavezu čuvanja tajne advokature ,osima slučajevapredvidjenih glavom II.Kodeksa proefesionalne etike advokata,7. ukoliko zahteva veču nagradu od nagrade predvidjene tarifom,osimakada postoji slobodan dogovor,8. unkoliko na nesavestan način vodi poslove stranke i pokuša da neplatiili mu neisplati novac koji je uzeo za njegov račun,9. ukoliko na javnoj licitaciji, u suprotnosti sa interesom stranke kojuzastupa,omoguči sebi,rodbini ili trečim licima kupovinu licitiranog predmeta.10. ukoliko izvrši tešku povredu obaveze prema dvokatu pripravniku kojiradi kod njega,11. ukoliko traži stranke na nedostojan način,preko trečeg lica ili na druginačin,12. ukoliko od stranke zahteva nagradu navodno za račun sudije ili licakoja rade u državnoj upravi,13. ukoliko u suprotnosti sa zakonskim odredbama ili ovog Statuta držikancelarij van sedišta njegove kancelarije,14. ukoliko na bilo koja način zloupotrebi poverenje i ovlaščenje stranke

koju zastupa,15. ukoliko neispunjava matrialne obaveze koje proizilaze iz članstva uAdvokatskoj komori,16. ukoliko na nesavstan način radi i krši obaveze u organima Komore,17. ukoliko,bez razloga nevrati spise predmeta stranci,18. ukoliko promeni sedište kiancelarije u suprotnosti sa zakonskimodredbama i ovim Statutom ili neupozna Komoru za promenu sedištakancelarije.





61

Član 113

Kao teška povreda dužnosti i autoriteta advokature smatra se i ponašanjeadvokata u radu i u privatnom životu,ukoliko se takvim radom i ponašanjemvredja autoritet advokature.

Član 114

Osim povreda iz čl.118.teška povreda dužnosti i autoriteta advokature, u raduadvokata pripravnika postoji:

1.ukoliko ne vrši praksu u kancelariji advokata,2.ukoliko vrši tešku povredu svojih zakonski obaveza prema advokatu kodkojeg je u radu-kod kojeg vrši pripravnički staž, i3.ukoliko poslove advokature obavlja na samostalan način i za svoj račun.

Član 116

Za izvršene povrede mogu se izreče ove disciplnske mere:

1.opomena.2.ukor,3.novčana kazna i4.Privrmena zabrana prava vršenja advokature, u trajanju od 6/šest/meseci do5 (pet) godina.

Član 117

Opomena se izriče za laku povredu dužnosti i autoriteta advokature.

Član 118

Novčana kazna se izriče za teže povrede ili za ponovljene lake povrede ,Visina kazne može biti od: 25oE do 2.5ooE.Kazna se uplačuje u korist Komore.

Član 119

Privremena zabrana prava vršenja advokature u trajanju od 6/šest/meseci do5/pet/godina,izirče se samo za teže povrede dužnosti i autoriteta advokature.

Član 120

Sve disciplinske sankcije objavljuju se u internoj formi unutar Komore kada sedonese pravosnažna odluka.





62

Član 121

Disciplinski postupak pokreče član/Izvršnog komiteta za odnose sa Klientomna osnovu zahteva za njeno pokretanje ,podnetog od strane bilo koggrdjanina,advokata,Izvršnog veča Komore,predsednika Komore, jednog od

predsednika Regionalnih skupova advokata,sudova,tužilaštva kao i prestavnikaMinistrastva pravde.

Član 122

Disciplinska postupak se pokreče dostavljanjem zahteva protiv advokata iliadvokata pripravnika, prema kojem se zahteva odredjivanje disciplinskeodgovornosti,sa zahtevom da se izjasni,pismeno u vezi tog zahteva u roku od15/petnajest/dana od dana prijema.

Član 123

Komitet za odnose sa klientom,može u toku predthodnog postupka,i lično dasasluša prijavljenog.

Za saslušanje prijavljenog,odlučuje sam Komitet za odnose sa klientom,ukolikoutvrdi, da je na osnovu podnetog zahteva neophodno direkno saslušanjeprijavljenog Advokata.

Član 124

Komitet za odnose sa klientom,može zahtevati od podnosioca zahteva zapokretanje disciplinskog postupka da dopuni zahtev ili da se pismeno izjasnivezano za druga relevantna pitanja, u roku koji nemože biti duži od 15.dana.

Na poziv prethodnog stava,podnosioc zahteva če se opomenuti da, ukoliko senepridržavaju zahteva Komiteta za odnose sa klientima u odredjenomroku,njegov zahtev če se odbaciti.

Član 125

Ukoliko,posle zvaršetka prethodnih radnji,Komitet za odnose sa klientom,

utvrdi postojanje sumnje za povrede, ovom prilikom predaje zahtev zapokretanje disciplinskog postupka u Disciplinskom komitetu.

Član 126

Ukoliko Komitet za odnose sa klientom,utvrdi da nema osnova za podnošenjezahteva isti če odbaciti.Za njegovu odluku,Komitet za odnose sa klientomupoznaje podnosioca zahteva i Disciplinski komitet.Podnosioc zahteva ima pravo da,u roku od 15.dana od dana prijemaobaveštenja, podnese žalbu Disciplinskom komitetu.





63

Disciplinski komitet može da podnese zahtev ukoliko utvrdi da postoji osnov zanjegovo podnošenje u roku od 3o dana od dana prijema obaveštenja.Odluka disciplinskog komiteta, koja se donosi u roku od ne dužem od 6o.dana je definitivna.

2) Postupak pred Disciplinskim komitetom.

Član 127

Predsednik Disciplinskog komiteta,po prijemu zahteva ,odredjuje Disciplinskoveče za delovanje.

Član 128

Disciplinsko veče;

1.obustavlja postupak,ukoliko utvrdi da delo koje jepredmetzahteva,neprestavlja kršenje, ili ukoliko utvrdi da postoje okolnosti kojeisključuju disciplinsku odgovornost ili ukoliko utvrdi da nema dovoljnih dokazada je prijavljeni izvršio povredu za koju je prijavljen.

2.vrača na dopunu optužnicu, zahtev Komitetu za odnose sa klientom,ukolikosmatra da se ista treba dopuniti, i

3.može odlučiti da se postupak privremeno ,prekine dok se neutvrdi krivičnaodgovornost prijavljenog pred redovnim sudom, ukoliko je takva odgovornostpokrenuta za isto delo.

Član 129

Odluke iz prethodnog člana, Disciplinsko veče, predaje prijavljenom,njegovomadvokatu i Komitetu za odnose sa klientom, koji imaju pravo žalbeDisciplinskom komitetu za žalbe u roku od 8/osam/dana od dana prijema.

Član 130

Ukoliko veče ne odluči po jednoj od tačaka člana (128) ovog Statuta, odredjuje

glavnu raspravu.Prijavljenom advokatu i njegovom advokatu dostavlja poziv za raspravu kao izahtev za pokretanje disciplinskog postupka.

Član 131

Rasprava se može održati i bez prisustva prijavljenog advokata,ukoliko je onna redovan način pozvan i primio poziv, a svoj izostanak nije opravdao.





64

Član 132

Glavne rasprave redovno se održavaju u sedištu Komore.

Član 133

U toku glavne rasprave, Veče če doneti jednu od odluka iz člana 128.ovogstatuta ukoliko utvrdi da su ispunjeni uslovi za to.

Član 134

Nakon glavne rasprave,Disciplinsko veče,donosi odluku kojom se prijavljeniadvokat:

1.oslobadja disciplinske odgovornosti ili se,2.oglasi odgovornim.

Disciplinsko veče, trab da odbije zahtev protiv prijavljenog advokata,ukolikodisciplinski savetnik utoku glavne rasprave odustane od zahteva,ukoliko utvrdida je zastareo rok za pokretanje disciplinskog postupka, kao i ako je podnosioczahteva koji je prijavio advokata, povuko njegov zahtev za pokretanjedisciplinskog postupka.

Član 135

Odluka kojom je advokat oglašen odgovornim,treba da sadrži;

1.uvod (preambula)2.dispozitiv gde se opisuju utvrdjene povrede od strane prijavljenog advokata.3.obrazloženje,4.poruku o pravnom leku i5.potpis predsednika Veča i pečat Komore,6.odluku o troškovima postupka.

Član 136

U disciplinskom postupku nemože se odlučiti za zahtev za naknadu štete

izazvane prilikon izvršenja povrede.Član 137

Kopija odluke dostavlja se prijavljenom advokatu,njegovom braniocu, Komitetuza odnose sa klientom i oštečenoj stranci.

Član 138

Protiv odluke Disciplinskog veča,nezadovoljna stranka ima pravo žalbeDisciplinskom komitetu za žalbe u roku od 8/osam/dana od dana prijema.

Žalba se dostavlja Disciplinskom veču za Disciplinski komitet za žalbe.





65

Jedan primerak rešenja dostvlja se suprotnoj strani, koja može odgovoriti uroku od 8 (osam) dana od dana prijema.

Član 139

Disciplinsko veče za žalbe može potvrditi,ili ukinuti odluku Disciplinskog veča.

Odluka Disciplinkog veča za žalbe dostavlja se prijavljenom advokatu,njegovom advokatu, Komitetu za odnose sa klientom i podnosiocu zahteva.Odluka je definitivna,osim u slučajevima predvidjenim članom 68.Zakona oadvokaturi.

4) Zastarevanje

Član 140

Pokretanje disciplinskog postupka za lakše povrede,zastareva 6./šest/mesecinakon saznaja za učinjenu povredu i za izvršioca,dok u svakom slučajuzastareva nakon isteka vremenskog roka od 1 (jedne) godine od dana izvršenepovrede.

Član 141

Pokretanje prekršajnog postupka za teže povrede, zastareva u roku od1./jedne/godine,nakon sasznaja za izvršenu povredu i za izvršioca,dok usvakom slučaju zastareva protekom vremenskog roka od 2/dve/godine odizvršenja povrede.

Član 142

Izvršenje izrečenih disciplinskih mera, izrečenih za lakše povrede, zastarevanakon isteka vremenskog roka od 3 (tri) meseca od dana pravosnažnostiodluke.

Član 143

Izvršenje disciplinskih mera ,izrečene za teže povrede,zastareva nakon isteka

vremenskog roka od 6/šest/meseci od dana pravosnažnosti odluke.Član 144

Ukoliko je prema prijavljenom advokatu pokrentu postupak za utvrdjivanjekrivične odgovornosti za isto delo za koje je pokrenut disciplinski postupak,rokzastarevanja se prekida do definitivnog okončanja krivičnog postupka predredovnim sudom.Nakon završetka krivičnog postupka,rok zastarevanja disciplinskog postupkateče.





66

IX. BIBLJOTEKA KOMORE

Član 145

Komora raspolaže svojom bibljotekom.

Pravo koriščenja bibljoteke imaju svi advokati i advokati pripravnici,registrovaniu odredjenom registru Komore.

Član 146

Izvršno veče odredjuje iznos plačanja naime članstva za dvokate ili advokatepripravnike koji žele da koriste bibljoteku.

Uplata je periodična,dok se visina odredjuje posebnom odlukom.

Sakupljeni iznos sredstava, če se upotrebiti za obogačenje fonda bibljoteke i

njeno odražavanje.

Član 147

Korisnici bibljoteke nemaju pravo iznošenja i koriščenja primeraka naslova vanprostorije bibljoteke.

Član 148

Za rad bibljoteke stara se bibljotekar, a ukoliko je on otsutan, Skretar Komorekoji vodi evidenciju naslova, i evidnciju korisnika i uplačuje članarinu iz člana15o.ovog Statuta.

Član 149

Pored članarine,finasiranje bogačenja fonda bibljoteke vrši se i na drugenačine.

Odluku donosi Predsednik Komore.

IX. SPECIALIZACIJA DVOKATA.Član 150

Advokat koji ispunjava zakonske uslove,uslove ovog Statuta i uslova iz opštihakata Komore,ima pravo podnošenja zahteva za priznanje titule specialista uodredjenoj pravnoj oblasti član 44 Zakona o advokaturi/.

Član 151

Titula advokata specialiste priznaje se za ove oblasti:





67

1. Ustavno Pravo,2. Krivično Pravo3. Gradjansko pravo,4. Upravno Pravo,5. Radno Pravo,

6. Privredno Pravo,7. Bankarsko Pravo,8. Autorsko Pravo,9. Medjunarodno Javno Pravo10. Medjunarodno Privatno Pravo

Član 152

Zahtev za priznaje titule specialista dostavlja se Izvršnom savetu Komore.

Član 153

Uslove za specializaciju odredjuje Komora u saradnji sa Departmentompravosudja.

Odluku o priznanju titule specialista donosi Izvršno veče Komore.pošto dobijemišljenje i izveštaj posebne Komisije koju on imenuje.

Član 154

Komisiju čine 9 (devet) članova.

Članovi komisije mogu se birati i iz drugih naučnih institucija,admnistrativnih i javnih institucija kao i iz redova advokata.

Na čelu Komisije je Predsednik Komore,koji rukovodi radom Komisije.

Član 155

Protiv odluke o nepriznanju titule specialista,advokat-podnosioc zahteva,imapravo žalbe Skupštinskoj komisiji za žalbe,koji treba odlučivati u roku od6o/šezdeset/dana od dana podnošenja žalbe.

Odluka Skupštinske komisije je definitivna.

Član 156

Način rada komisije, uslovi za dobijanje titule specialista idr.uredjuju sePravilnikom o postupku za priznavanje titule specialista.





68

X. OBJAVLJIVANJE BILTENA

Član 157

Advokatska komora izdaje bilten.

Bilten se objavljuje svakih 6/šest/meseci, i svi advokati i stručni saradnici iadvokati pripravnici Komore dobijaju po jedan primerak.

Član 158

Članove redakcije,uredjivače i glavne redaktore Biltena imenuje Izvršno večeKomore.

Mandat članova redakcije traje 3/tri/godine.

Isto lice može biti imenovano samo dva puata za člana uredjivačke ekipe.

Član 159

Članovi redakcije za svoj rad odgovaraju Izvršnom savetu komre, koji imapravo razrešenja svakog člana i pre isteka mandata.

XI. FINANSISKO POSLO VANJE.

Član 160

Finansisko polsovanje Komore obavlja se u skladu sa godišnjim predračunomprihoda i rashoda,odobrenim od strane Skupštine.

Član 161

Redovni prihodi Komore su:

-prihodi od registracije advokata,-prihodi od članstva advokata i-ostali prihodi.

Član 162

Osim redovnih prihoda,Komora raspolaže i sa vanrednim prihodima kao što su:

-plačanje kazne kao disciplinska mera i-razni vanredni prihodi.

Član 163

Komora koristi finansiska sredstva za realizaciju svojih zadataka i objektiva

odredjenih Zakonom i Statutom.





69

Član 164

Predsednik Komore odobrava isplate iz finansiskih sredstva Komore dolimita odredjenog od strane Izvršnog veča.

O limitu iz prethodnog stava,plačanje finansiskih sredstava Komore odobravaPredsednik Komore nakon prethodne saglasnosti od Izvršnog veča.U posebnim slučajevima, predsednik Komore nakon dobijene saglasnosti,može ovlastiti potpredsednika Komore za odobrenje isplate sredstava izprethodnog stava.

Član 165

Bilanc o finansiskom poslovanuju usvaja Skupština Komore.Predsednik komore potpisuje bilans Komore.

XII. OZNAKA I PEČAT ADVOKATSKE KOMORE KOSOVA.

Član 166

Komora ima svoju oznaku koju odredjuje Skupština.

Član 167

Pečati komore su okrglog i četvrtastog oblika sa natpisom:

ODA E AVOKATËVE TË KOSOVËS-PRISHTINËADVOKATSKA KOMORA KOSOVA-PRISHTINAKOSOVO CHAMBER OF ADVOCATES - PRIŠTINA

Četvrtasti pečat sadrži i znak “Nr.No.Br.________________ ”I“Dt._________________ ”

Član 168

Službene boje na kojima se može utisnuti pečat su:1.crna i2.tamno plava

Član 169

Komora raspolaže i sa vodenim pečatom i znakom.





70

Član 170

Regionalni skupovi advokata rapolažu sa pečatom u skaldu sa opštim aktom,kojeg usvaja izvršno veće komore.

XIII. ADMINISTRACIJA ADVOKATSKE KOMORE

Član 171

Administraciju Komore ćine:

1) Sekretar 2) Administraor – Biblotekar 3) Vozač i

4) Ćistač

Član 172

Uslove koji se trebaju ispuniti za prijem u jedno od radnih mesta iz predhodnogčlana odredjuje Izvršni Savet.

Član 173

Ugovore o radu sa zapošljenima na radnim mestima iz člana 178 ovog statuta,u ime Komore potpisuje Predsednik Komore.

Član 174

Rad drugih članova organa komore je dobrovoljan.

XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 175Pokrenuti postupak pred organima Komore, prestupanja na snagu ovogStatuta, nastavičese i do okončanja na osnovu odredbi koje su bile na snagu uto vreme.

Član 176

Organi Komore, izabrani na osnovu statutarnih odredbi koje su bile na snagupre stupanja na snagu Ovog Statuta, nastavljaju sa radom sve do istekamandata.





71

Član 177

Ovaj Statut stupa na snagu osmog dana nakon usvajanja.

Priština, datum 07.07.2007

PredsedinkAdvokatske Komore Kosova

Ramë Gashi





72

KODEKS ETIKE I PONAŠANJE ZASUDIJE POROTNIKE





73

Kodeks etike i ponašanja za sudije porotnike

Pozivajući se na Administrativno nareñenje UNMIK-a br. 2006/8,

Podsećajući na meñunarodno priznate standarde ljudskih prava i osnovnih slobodakoji posebno garantuju svakome princip jednakosti pred zakonom, pretpostavkunevinosti i pravo na pravedno i javno suñenje u razumnom vremenskom roku odstrane nezavisnog i nepristrasnog suda ustanovljenog zakonom;

Poštujući Osnovne principe Ujedinjenih nacija o nezavisnosti pravosuña, koje jeusvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u novembru 1985. godine;

Pozivajući se na Preporuku br. R (94) 12 zemljama članicama Odbora ministaraSaveta Evrope o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija i pošto su usvojili ciljeve kojeona navodi;

Imajući u vidu Evropsku povelju o statutu za sudije i njen Memorandum objašnjenja,koje je pripremio Savet Evrope i usvojeni su u Strazburu u julu 1998. godine;

Uvažavajući da je nezavisno i časno pravosuñe neophodno kako bi se obezbedilapravda u demokratskom društvu, za jačanje prevlasti vladavine prava i za zaštituindividualnih sloboda;

Svesni potrebe da postojeće zakonodavne odredbe usmerene da osiguraju najvišegarantije stručnosti, nezavisnosti i nepristrasnosti sudija treba da budu dopunjene

kodeksom etike i profesionalnog ponašanja za sudije porotnike;

Ovaj kodeks definiše standarde etike i profesionalnog ponašanja koje treba dapoštuju sudije porotnici. Kršenje ovog Kodeksa predstavlja osnov za sankcije kako jepredviñeno i u skladu sa odredbom člana 7.5. Uredbe br. 2005/52 o uspostaviSudskog saveta Kosova i Administrativnog nareñenja br. 2006/8. Kao neophodnidodatak, usvojene su odreñene odredbe kako bi se zaštitila sudska nezavisnostsudija porotnika.

Konkretni primeri neprofesionalnog ponašanja opisani u ovom kodeksu nisu konačni.Svaki postupak od strane sudije porotnika, mada nije eksplicitno predviñen ovim

odredbama, a koji ima slično dejstvo, može se smatrati kršenjem ovog kodeksa istoga može biti sankcionisan.

Ovaj kodeks treba da se sastavi tako da bude u skladu sa zakonima i uredbamaKosova i meñunarodnim pravnim instrumentima i tako da ne narušava suštinskunezavisnost sudija porotnika u donošenju sudskih odluka;

Ovaj kodeks važi za sve sudije porotnike na Kosovu.





74

I. OPŠTI PRINCIP

Sudija porotnik uvek treba da postupa na način koji promoviše poverenje javnosti udostojanstvo, integritet i nezavisnost pravosuña. Sudija porotnik treba da:

a) Poštuje visoke standarde profesionalnog i ličnog ponašanja,b) Poštuje zakon i pridržava ga se,c) Izvršava dužnosti svog zvanja nepristrasno i marljivo,d) Izbegava svaki postupak ili situaciju koja može dovesti u pitanje njegov integritet,

nepristrasnost ili nezavisnost,e) Izvršava svoje dužnosti u skladu sa meñunarodno priznatim standardima ljudskih

prava.

Ovo se odnosi ne samo na profesionalni život sudije porotnika, već takoñe naprivatni život sudije porotnika, kada postupci sudije porotnika mogu negativno uticatina sliku o sudiji porotniku u očima javnosti i na taj način uticati na pravosuñe u celini.

II. POSEBNA ETIČKA PRAVILA

A. Sudska delatnost

1. U sudskim postupcima, sudije porotnici imaju dužnost da štite prava i slobodesvih lica.

2. U obavljanju svojih sudskih odgovornosti sudija porotnik ima dužnost daobezbedi da se zakon, uključujući meñunarodno priznate standarde, propisnoprimenjuje i da se u predmetima postupa pravedno izbegavanjem bilo kakvogdiskriminišućeg stava prema bilo kojem licu ili licima zasnovanog na bilo kojemosnovu, kao što su seksualne karakteristike, pol, dob, bračni status, jezik,mentalna ili fizička hendikepiranost, seksualna orijentacija, politička pripadnost iliubeñenja, nacionalno poreklo, nacionalnost, religija ili vera, rasa, socijalnoporeklo, imovina, poreklo ili bilo koji drugi status. Sudija porotnik treba da budeupoznat sa različitim kulturnim vrednostima kako bi bolje razumeo socijalne ilične probleme lica sa kojima je u kontaktu kada izvršava sudske funkcije.

3. Sudija porotnik posebno ima sledeće odgovornosti:

a) da postupa nepristrasno i nezavisno u svim predmetima i slobodno od svakoguticaja spolja, i da sudske dužnosti obavlja na osnovu činjenica i zakona u primeniu svakom pojedinačnom predmetu, bez ikakvih ograničenja, nepriličnog uticaja,nagovora, pritisaka, pretnji mešanjem, direktnih ili indirektnih, sa bilo koje strane;

b) da izbegava bilo kakve moguće sukobe interesa zasnovane na porodičnim ilidruštvenim vezama, kao i na finansijskim ili profesionalnim vezama;c) ukoliko iz bilo kojeg razloga sudija porotnik smatra da nije u mogućnosti da se

pridržava odredbi prethodnih stavova ovog člana, on/ona mora preduzetineodložne mere, uključujući izuzeće iz predmeta i zahtev predsedniku suda ukojem služi da bude izuzet/a iz predmeta. U svakom slučaju, ukoliko je sudija

porotnik u situaciji u kojoj može da se dovede u pitanje njegova/njena





75

nezavisnost, on/ona ima obavezu da o ovome obavesti zainteresovane strane ida ih obavesti o svom mogućem izuzeću.

d) U svakom slučaju, ukoliko sudija porotnik postane svestan bilo kojeg drugogsukoba interesa ili postoje bilo koje druge okolnosti koje bi mogle da uzrokujusumnju u pogledu njegove/njene nepristrasnosti, on/ona mora da obustavi sve

radnje u predmetu i da o tim osnovima obavesti predsednika suda ukoliko nijedrugačije propisano zakonom.

4. Sudija porotnik će:

a) Učestvovati u sudskim većima kada ga pozovu;b) Postupiti po svim sudskim pitanjima pravično i efikasno, obezbeñujućipravično suñenje svim strankama i poštovanje proceduralnih prava stranakatokom čitavog postupka, uključujući potpun pristup svim strankama i njihovorazumevanje sudskog postupka, posebno za ugrožene osobe i/ili stranke bezpravnog zastupnika, i izbegavajući nepotrebno kašnjenje, kao i sve oblike

odsustva i nemara na poslu;c) pri suñenju tražiti istinu;d) kada je potrebno, poštovati tajnost poverenih im podataka i/ili poverljivostprocesa. Ovo podrazumeva da dok je proces u toku na bilo kom sudu, sudijaporotnik neće davati bilo kakav javni komentar za koji se razumno možeočekivati da utiče na ishod ili povredi pravičnost procesa ili potkopavakredibilitet pravosuña;e) pokazivati dostupnost i poštovanje prema pojedincima, biti strpljiv,dostojanstven i uljudan prema okrivljenima, strankama, svedocima,advokatima, tužiocima, sudijama i drugim sudijama porotnicima i bilo kojojtrećoj strani s kojom dolazi u kontakt u svom zvaničnom svojstvu;f) kao preduslov za učestvovanje u donošenju odluka u pogledu maloletnika,imati relevantne profesionalne kvalifikacije i/ili iskustvo;g) davati jasne razloge za svoje odluke.

B. Vansudske delatnosti

1. Uopšte uzevši, sudija porotnik može slobodno obavljati delatnosti van sudskogmandata, uključujući one aktivnosti koje predstavljaju oličenje njegovih/njenihgrañanskih prava ili koje predstavljaju njegova/njena profesionalna interesovanja ilinezavisnost. Ova sloboda ograničena je samo u onoj meri u kojoj su takve spoljne

aktivnosti nespojive sa poverenjem u sudiju porotnika, ili sa nepristrasnošću ilinezavisnošću sudije porotnika, ili njegovom/njenom očekivanom dostupnošću da sebavi pitanjima koja se nalaze pred njim ili njom s pažnjom i u razumnomvremenskom roku.

2. Sudija porotnik posebno neće:

a) da učestvuje u bilo kojoj aktivnosti, uključujući političku, koja je nespojiva safunksijama sudije porotnika;

b) da iam funkciju u nekoj političkoj stranci ili da bude njen član;

ili







77

KODEKS ETIKE I PROFESIONALNOG PONAŠANJAZA TUŽIOCE





78

Kodeks etike i profesionalnog ponašanja za tužioce

Pozivajući se na Administrativno nareñenje br. 2006/8;

Podsećajući na meñunarodno priznate standarde ljudskih prava i osnovnih slobodakoji posebno garantuju svakome princip jednakosti pred zakonom, pretpostavkunevinosti i pravo na pravedno i javno suñenje u razumnom vremenskom roku odstrane nezavisnog i nepristrasnog suda ustanovljenog zakonom;

Poštujući Osnovne principe Ujedinjenih nacija o nezavisnosti pravosuña, koje jeusvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u novembru 1985. g, kao i smerniceo ulozi tužilaca koje je usvojio Osmi kongres Ujedinjenih nacija o prevenciji zločina itretmanu prestupnika;

Pozivajući se na Preporuku br. R (19) 00 zemljama članicama Odbora ministaraSaveta Evrope o ulozi javnog gonjenja u krivično-pravnom sistemu;

Uvažavajući da javni tužioci imaju ključnu ulogu i obavljaju značajne dužnosti uvršenju pravde i posebno su, u ime društva i u javnom interesu, zaduženi daobezbede primenu zakona gde kršenje zakona sa sobom nosi krivične sankcije,uzimajući u obzir prava pojedinca kao i neophodnu efikasnost krivičnopravnogsistema;

Svesni neophodnosti, posebno zbog prelaznog stanja na Kosovu, da se usvojezakonodavne odredbe usmerene da promovišu efikasnost, nepristrasnost i

pravičnost javnih tužilaca,

Ovaj kodeks definiše standard etike i profesionalnog ponašanja koji tužioci treba dapoštuju. Kršenje ovog Kodeksa predstavlja osnov za sankcije kako je predviñeno i uskladu sa odredbom člana 7.5. Uredbe br. 2005/52 o uspostavi Sudskog savetaKosova i Administrativnog nareñenja br. 2006/8. Kao neophodni dodatakpreduzimaju se efikasne mere kako bi se garantovalo da javni tužioci budu u stanjuda ispunjavaju svoje profesionalne dužnosti i odgovornosti u odgovarajućim pravnimi organizacionim uslovima i, posebno, kako bi se obezbedilo da se izbor,unapreñenje i transfer javnih tužilaca obavljaju prema pravičnoj i nepristrasnojproceduri koja daje garantije protiv bilo kojeg pristupa u korist interesa specifičnih

grupa i isključuje diskriminaciju po bilo kom osnovu.

Konkretni primeri neprofesionalnog ponašanja opisani u ovom kodeksu nisu konačni.Svaki postupak od strane tužioca, premda nije eksplicitno predviñen ovimodredbama ali ima slično dejstvo, može se smatrati kršenjem ovog Kodeksa i stogamože biti sankcionisan.

Ovaj kodeks važi za sve osobe koje obavljaju funkciju tužilaca na Kosovu, na svimstepenima.





79

I. OPŠTI PRINCIPI

1. Tužilac uvek treba da postupa na način koji promoviše poverenje javnosti udostojanstvo, integritet, efikasnost i nepristrasnost tužilaca. Tužilac treba da:

a) Poštuje visoke standarde profesionalnog i ličnog ponašanja,

b) Poštuje zakon i pridržava ga se,c) Izvršava dužnosti svog zvanja nepristrasno i marljivo, id) Izbegava svaki postupak ili situaciju koja može dovesti u pitanje njegov/njen

integritet ili nepristrasnost,e) Izvršava svoje dužnosti u skladu sa meñunarodno priznatim standardima ljudskihprava.

Ovo se odnosi ne samo na profesionalni život tužilaca, već takoñe na njihov privatniživot, kada postupci tužioca mogu negativno uticati na sliku o tužiocu u očima

javnosti i na taj način uticati na instituciju tužilaštva u celini.

2. Tužilac se neće baviti bilo kojom aktivnošću koja nije u skladu sa njegovim ilinjenim funkcijama, uključujući političku aktivnost.

3. Tužilac neće imati funkciju u nekoj političkoj stranci ili biti njen član.

4. Zadatak tužioca je da traga za istinom, a što uključuje uzimanje u obzir svihdokaza, bilo da su u prilog okrivljenog ili ne. Svi tužioci moraju izvršavati svojedužnosti i zadatke u dobroj veri i moraju sve vreme da uvažavajupretpostavku nevinosti.

II. POSEBNA PRAVILA ETIKE

A. Tužilačke aktivnosti

1. Tužioci treba da održavaju i usavršavaju najviše standarde profesionalizma ipravne stručnosti i u ovu svrhu treba da se angažuju na svom trajnom pravnomobrazovanju i obuci kada je dostupna.2. Tužioci treba posebno da poštuju i primenjuju:

a) principe i etičke obaveze svoje funkcije kako je predviñeno ovimkodeksom ponašanja;

b) pravnu zaštitu osumnjičenih, žrtava i svedoka;c) ljudska prava i slobode kako je predviñeno meñunarodnim instrumentima;d) principe i praksu organizacije rada, upravljanja i kadrovskih resursa u

pravosudnom kontekstu;

3. Ovo, pored ostalog, znači da tužioci moraju da budu svesni:a) mehanizama i materijala koji doprinose konsistentnosti u njihovim aktivnostima; ib) vrsta i razvoja kriminaliteta, kao i uslova i modaliteta meñunarodne saradnje ukrivičnoj materiji.





80

4. Tužioci imaju posebnu odgovornost da izbegavaju bilo kakav potencijalni sukobinteresa na osnovu porodičnih ili društvenih veza kao i finansijskih ili profesionalnihveza.

5. U svakom slučaju, ukoliko tužilac postane svestan bilo kojeg drugog sukoba

interesa ili postoje druge okolnosti koje mogu da dovedu u sumnju njegovu/njenunepristrasnost, on/ona mora da prekine sve aktivnosti u predmetu i o tim osnovamaobavesti glavnog javnog tužioca u tužilaštvu, ukoliko nije drugačije odreñenozakonom.

6. U odnosima sa organima nadležnim za nadzor nad njihovim radom, tužioci trebada:

a) u slučajevima gde zakon u primeni zahteva od tužilaca da sprovedupreliminarni krivični postupak ili im dopušta da traže od pravosudne policije dapreduzme odreñene korake, daju jasne upute o načinu sprovoñenjaodreñenih istražnih radnji, naročito u pogledu proceduralnih uslova koji treba

da se ispune. Kao minimum tužioci treba da utvrde pravac i obim istražnihradnji. U važnim slučajevima i/ili slučajevima komplikovanim u pogledučinjenica, tužioci će od samog početka sami preduzeti istražne radnje kao štasu uviñaj na mestu krivičnog dela i ispitivanje osumnjičenika i važnih svedoka.Uvek treba da se uzdrže od primene sile i treba da na pravosudnu policijuprebace sprovoñenje istražnih koraka koji mogu da zahtevaju upotrebu sile.Namena kontakata tužilaca sa pravosudnom policijom je da se obezbedi dapostoji razmena veština i iskustava u odnosima koji se zasnivaju na poverenjui otvorenosti. Tužioci treba da prihvataju i koriste praktično krivično iskustvopolicije. Oni treba da doprinesu svojim pravnim znanjem i proceduralnimiskustvom u pronalaženju relevantnih i prihvatljivih dokaza i, na samompočetku istrage, da izbegavaju nepotrebnu istragu nevažnih pitanja. Tužiocitreba da teže da im odluke budu transparentne za policiju i da budu spremnida ih njima objasne ukoliko bude potrebno. Naročito u slučajevima visokogprofila tužioci treba da blisko sarañuju sa pravosudnom policijom. Meñutim,tužioci ne bi trebali da dozvole da njihovi lični odnosi sa pojedinačnimpolicajcima imaju uticaja na njihove odluke i trebali bi da budu u mogućnostida svoje dužnosti nadzora vrše bez favorizovanja.

b) obavljaju svoje dužnosti i odgovornosti bez neopravdanog mešanja ilineopravdane izloženosti grañanskoj, krivičnoj ili drugoj odgovornosti;

c) poštuju pravna uputstva dobijena od organa kojima su podreñeni prema

hijerarhiji;d) imaju pravo da traže da im se uputstva dostave pismeno;e) periodički javno daju na uvid svoje ukupne aktivnosti, a posebno način na koji

se ostvaruju njihovi prioriteti.

7. U svojim odnosima sa sudijama, javni tužioci treba da:a) strogo poštuju nezavisnost i nepristrasnost sudija; posebno neće bacati sumnjuna sudske odluke niti će ometati njihovo izvršenje, osim kada koriste svoje pravo nažalbu ili kada se pozivaju na neku drugu proceduru u skladu sa zakonom;b) budu objektivni i pravični tokom sudskog postupka;c) se uzdrže od javnog kritikovanja sudija na neprikladan način.





81

8. U svojim odnosima sa policijom, tužioci treba da:a) U slučajevima kada zakon u primeni nalaže tužiocima da vode preliminarni krivičnipostupak ili im dozvoljava da traže od organa za sprovoñenje zakona da preduzmuodreñene mere, po potrebi daju jasna uputstva policiji u cilju efikasnog krivičnoggonjenja;

b) sankcionišu ili promovišu sankcionisanje, ukoliko je to prikladno, krivičnedelatnosti; ic) u svakom slučaju promovišu primerenu i funkcionalnu saradnju sa policijom irazličitim organima za sprovoñenje zakona.

9. U obavljanju svojih dužnosti prema pojedincima, tužioci posebno trebaju da:a) obavljaju svoju funkciju pravično, nepristrasno i objektivno;b) poštuju i teže da zaštite ljudska prava;c) teže da obezbede da krivičnopravni sistem radi šta je moguće efikasnije i

ekspeditivnije. Ovo podrazumeva da tužioci treba da izbegavaju bilo koji oblikodsustva, neefikasnosti i nemara na poslu, a takoñe treba da obezbede

propisnu koordinaciju sa organima za sprovoñenje zakona (kao i smernice zanjihov rad) kada je to propisano zakonom u primeni;

d) se uzdrže od diskriminacije na bilo kom osnovu izbegavanjem bilo kakvogdiskriminacionog stava protiv bilo kojeg lica ili grupe lica na bilo kom osnovu,kao što su seksualne karakteristike, pol, dob, bračno stanje, jezik, mentalni ilifizički hendikep, seksualna orijentacija, politička pripadnost ili ubeñenje,nacionalno poretklo, nacionalnost, religija ili vera, rasa, društveno poreklo,imovina, poreklo ili bilo koji drugi status;

e) obezbede jednakost pred zakonom, uzimajući u obzir sve relevantneokolnosti, uključujući one koje imaju uticaja na osumnjičenog, bez obzira da limu idu u prilog ili ne.

10. Tužioci:

a) neće započeti ili nastaviti gonjenje kada prema zakonu imaju obavezu da to neurade ili kad zakon ne pruža osnov za takav postupak.b) neće podneti bezvredne dokaze koji mogu uticati na validnost samog postupka.c) će težiti da očuvaju princip jednakosti obe strane, pogotovo tako što će datidrugim stranama – osim kada je zakonom drugačije predviñeno – svaku informacijukoju poseduju a koja može uticati na pravednost postupka.d) će držati u tajnosti informacije koje su dobili od trećih lica, pogotovo gde je

ugrožena pretpostavka o nevinosti, osim ako se otkrivanje ove informacije traži uinteresu pravde ili po zakonu.e) će uzeti u odgovarajući obzir interese svedoka, posebno preduzimati ilipromovisati mere za zaštitu njihovog života, bezbednosti i privatnosti, ili se postaratida se ovakve mere preduzmu.

a) će uzeti u odgovarajući obzir stavove i probleme žrtava kada su ugroženi ličniinteresi žrtava.

b) neće dozvoliti neprikladne uticaje za opstruiranje gonjenja javnih zvaničnikaza dela koja oni izvrše, posebno korupciju, nezakonitu upotrebu vlasti, teškokršenje ljudskih prava i druga krivična dela koja priznaje meñunarodnozakonodavstvo.





82

c) tužilac, ili njegova/njena porodica neće, ni pod kakvim okolnostima, prihvatatipoklone, usluge, privilegije ili obećanja o materijalnoj pomoći od bilo kojeosobe koja ima neposredan ili posredan interes u predmetu koji oni vode.

d) Prema odredbi člana 5 c) u gore pomenuom tekstu, tužioci će imati sloboduda podnesu sudu svaki pravni argumenat po svom izboru, čak i kada imaju

obavezu da pismeno izraze dobijena uputstva.

B. Vantužilačke aktivnosti:

1. U principu, tužilac može slobodno vršiti aktivnosti van obima tužilačkog mandata,uključujući one aktivnosti koje su oličenje njegovih/njenih prava koje ima kaograñanin, ili koji predstavljaju njegove/njene profesionalne interese i nezavisnost.Ova je sloboda ograničena samo utoliko ukoliko su te spoljne aktivnosti nespojive sapoverenjem profesije i javnosti u tužioce ili sa njihovom potrebnom sposobnošću dase s pažnjom i u razumnom roku bave pitanjima koja se nalaze pred njima. U skladusa ovim članom, tužilac može da se bavi sledećim aktivnostima:

(a) da govori, piše, drži predavanja, podučava i učestvuje u drugim aktivnostima kojese tiču zakona, pravnog sistema i administracije pravosuña, uključujući angažman utim aktivnostima preko organizacija ili vladinih organa koji su im posvećeni; i(b) da se bavi umetnošću, sportom i drugim društvenim i rekreacionim aktivnostimakao i da učestvuje u grañanskim i dobrotvornim aktivnostima.

2. Tužilac naročito ne sme:(a) da učestvuje u bilo kojoj aktivnosti, uključujući političku aktivnost, koja jenespojiva sa funkcijom tužioca;(b) da ima funkciju u nekoj političkoj stranci ili da bude njen član; ili(c) da učestvuje u bilo kojoj vantužilačkoj aktivnosti tokom radnog vremena bezprethodnog odobrenja Sudskog saveta Kosova, i ne sme da prihvati bilo kakvunaknadu za bilo koju spoljnu aktivnost u kojoj učestvuje tokom radnog vremena, bezodobrenja Sudskog saveta Kosova.

3. Pri odreñivanju da li tužilac sme da primi naknadu za učestvovanje uvantužilačkim aktivnostima tokom radnog vremena, Sudski savet Kosova treba daprimenjuje sledeće uslove ravnopravno za sve tužioce:

a) iznos naknade ne sme da preñe razuman iznos, ili ne sme da prelazi iznoskoji bi lice koje nije tužilac primilo za istu aktivnost;

b) iznos naknade ne sme da preñe 25 odsto od uobičajene plate tužioca; i

c) izvor plaćanja naknade ne sme da dovede do utiska nepriličnosti.4. Tužiocima je zabranjeno koristiti svoju funkciju ili informacije koje dobiju putemsvoje funkcije bilo za svoju ličnu korist, bilo za ličnu korist bilo koga drugoga.

5. Tužioci ne smeju lično da sakupljaju sredstva za neku organizaciju li telo, nesmeju da dozvole da se njihovo ime koristi u sakupljanju sredstava ili da dozvole dase prestiž tužilačke funkcije koristi u te svrhe.

6. Tužioci ne smeju da pripadaju organizacijama koje podržavaju ili promovišudiskriminaciju ili bilo kakvu vrstu aktivnosti koja je nespojiva sa položajem tužioca.





83

7. Tužioci treba da se uzdrže od finansijskih i poslovnih projekata koji imajutendenciju negativnog uticaja na njihovu nepristrasnost, ili uticaja na ispravnoizvršavanje tužilačkih dužnosti, eksploatisanja njihovog položaja ili ih uključuju utransakcije sa advokatima ili licima za koje je verovatno da će sa njima doći ukontakt tokom vršenja svojih profesionalnih dužnosti.

8. Svake godine tužilac mora Sudskom savetu Kosova da podnese podatke svojihfinansijskih resursa i finansijskih resursa bližih članova porodice, u skladu sazakonom. U svrhu ove odredbe, finansijski resursi uključuju ličnu imovinu, kao što subankovni računi, akcije, obveznice, kuće i motorna vozila. Tužilac podnosi izvode izbankovnih računa na zahtev Sudskog saveta Kosova. Izvodi iz bankovnih računapodnose se u roku od četrnaest (14) dana od zahteva.

C. Administrativne dužnosti

1. Tužilac treba da obavlja svoje administrativne dužnosti profesionalno i marljivo, itreba da sarañuje sa organima za sprovoñenje zakona, sudijama i drugim sudskimslužbenicima u upravljanju aktivnostima kancelarije tužioca.

2. Tužilac će posebno:a) da poštuje neophodne obaveze koje proizlaze iz ove funkcije u smislu nadzoraosoblja koje je pod njegovom/njenom kontrolom ili kojima je nadreñen/a;b) da organizuje svoje aktivnosti i poštuje posebne obaveze u pogledu vremena idužnosti neophodne za izvršenje takvih aktivnosti;c) da se pridržava administrativnih uputstava Odeljenja pravde u onoj meri u kojojtakva uputstva imaju za cilj da racionalizuju i poboljšaju konsistentno upravljanjeradom tužilaštava i pod uslovom da ne utiču na slobodno odlučivanje tužilaca upojedinačnom slučaju.

3. U vezi organizacije i internog rada tužilaštva, pogotovo u raspodeli i preraspodelipredmeta, javni tužilac će izbegavati sve neprimerene uticaje i maksimalizovatiispravno funkcionisanje sistema krivičnog pravosuña, naročito u vezi nivoa pravnestručnosti i specijalizacije koje treba posvetiti svakoj materiji.

Usvojio Sudski savet Kosova dana 9. maja 2006. godine.

Direktor Sekretarijat Sudskog saveta Kosova







85

KODEKS PONAŠANJA I PROFESIONALNE ETIKEPRUŽIOCA PRAVNE POMOČI.

Komisija pravne pomoči.

Shodno ovlaščenjima datim članom 4.15.p.(i) Pravilnika o pravnoj pomoči iAdministrativnim upustvom pravne pomoči br/2006 za sprovodjenje istog.

Posredstvom ovog, donosimo Kodeks ponašanje i etike za pravnu pomoč;

Član 1.Opšta načela

1.1.Kodeks ponašanja i etike komisije pravne pomoči odredjuje upučujuča načelaetike i pravila ponašanja, andna osnovu kojih se rukovode službenici Komisija za

pravnu pomoč i osoblje Koridincionih kancelarija za pravnu pomoč kao i službeniciOkružnih biroa za pravnu pomoč(Osoblje pravne pomoči).

1.2.Ovaj Kodeks dopunjuje opšte odgovornisti i obaveze civilinih službenika, nanačin odredjen Kodeksom ponašanja za civilnu službu,priložen kao prilogPravilniku UNMIK-br.2oo1/36.o civilnoj službi na Kosovu.

1.3.Ovaje če se Kodeks primenjivati za sve članove i radnike NVO.u partnerstvu,i ustudentskim programima ili kancelarija pravne pomoči.Za postizanje ovogobjektiva,ovaj Kodeks je bitan komponenat bilo kog ugovornog odnosa sapružiocima pravne pomoči.

1.4.Poštenje osoblja koji rade na pružanju pravne pomoči je neophodna zapravednost u vršenju odgvornosti Komisije za pravnu pomoč.Osoblje pravnepomoči treba učestvovati u odlučivanju,čuvanju i sprovodjenju visokih standardaponašanja,na način kako bi se sačuvalo poštenje,iekrenost, i pravednost, sistemapravne pomoči i ojačalo javno povernje u njemu.

1.5.Celokupno osoblje ,dužno je da legitimne interese Komisije za pravnu pomočunapredjuju, u svakom slučaju kada za to imaju priliku i mogu.

Član 2.Odnosi sa Zakonima, pravilnicima i standardima.

2.1. Od celokupnog osobljae pravne pomoči očekuje se da izvršavaju sve svojeaktivnosti u skladu sa Zakonima,pravilnicima i pravilima koja su na snazi naKosovu,sa uopšte prihvatljivim praksama poslovnih delatnosti, i sa najvišim etičkimstandardima.

2.2 U slučajavima kada se traže dopunska upustva radi razjašnjenja potrebnihetičkih zadataka i ponašanja,član osoblja konsultuje njegovogpretpostvaljenog.Ukoliko se takvo upustvo zahteva od službenika pravne pomoči,on

konsultuje drugog službenika komisije.





86

2.3.Zabranjuje se kršenje načela etike i pravila ponašanja predvidjenih ovimKodeksom.

Član 3.

Konflikti interesa

3.1 Nijedan radnik pravne pomoči nemože postupiti na takav način,da se sa razlogmož stvoriti utisak u narodu da on može biti obuhvačen u ponašanja koje se kosesa datim povernjem kao radniku pravne pomoči.

3.2.Nijedan radnik pravne pomoči, ne sme dozvoliti da porodični odnosi,prijateljski ilidrugi odnosi utiču na njegove profesionalne odluke.Radnik pravne pomoči ne smekoristiti ili preduzeti neku radnju koja ostavlja utisak koriščenja vlasti ili mogučnostikoje mu pruža njegovo mesto kako bi unapredio svoje privatne interese i interesedrugih,radnik pravne pomoči ne sme ostvaljati utiske niti dozvoliti drugima, da nose

utiske kji bi odrazili mogučnost potpadanja pod uticaj.

3.3 Radi izbegavnja konflikta interesa ,ovaj Kodeks predvidja sledče zabrane zaosoblje pravne pomoči:

a) Nijedan radnik pravne pomoči neče primati finansiska sredstva ili matrialnedobiti,posredno ili neposredno od strane podnosioca zahteva za pravnupomoč.Sredstva ili finansiska dobit obuhvataju:ali se ne ograničavaju samo na,gotovnovac,pozajmicu,kredit ili garnciju,nagrdu putovanje,stanovi ili profesionalne usluge;

b)Nijedan radnik pravne pomoči ,koji udlučuje za slučaj pružanja pravnepomoči,neče biti u porodičnim odnosima bliže od drugog stepene sa nijednimpodnosiocem zahteva za pravnu pomoč(ostaje da se razmatra sa komisijom zapravnu pomoč)

c) Nijedan radnik pravne pomoči, koji odlučuje za slučaj pružanja pravnepomoči,neče biti u odnosima ili imati finansiski interes ili neposredni komercialniinteres,sa nijednim podnosiocem zahteva za pravnu pomoč.

d) Nijedan radnik kordinacione kancelarije za pravnu pomoč ili radnik okružnih biroaza pravnu pomoč,neče biti zapošljen u nekoj instituciji ili drugoj kompaniji.

e) Druge prisutne ili moguče situacije koje mogu dovesti do konflikta interes.

3.4 Konflikt interese ne može uvek biti jasan i vidljiv.Kada član osoblja ima sumnjeu vezi sa tim,ukoliko neka odredjena aktivnost sadrži konflikt interesa za njega ili zadruge,on se treba konsultovati sa njegovim pretpostvaljeni.Član personala kojisazna za jedan moguči konflikt interesa ili konflikt više interesa,ili sazna zato,dužan je da se konsultuje sa drugim službenikom komisije.





87

Član 4.Tajne informacije

4.1 Osoblje pravne pomoči ne deli lične podatke,sakupljene od podnosioca zahtevasa nijednom drugom organizacijom ili drugim autoritetom,osim iz razloga provere

zahteva za pravnu pomoč,utvrdjivanju prava na pravnu pomoč ili otkrivanjuprevare,kako je predvidjeno u Pravilniku o pravnoj pomoči.

4.2 Svi pružioci pravne pomoči,dužni su da čuvaju u punoj tajnosti sve informacije isaznanja u vezi sa osobom koja je zahtevala pravnu pomoč, ,pomognutog ilizastuplenog od njih,koje su informacije dobili kao posledica njihovog profesionalnogodnosa,osim slučaja kada se njihovo otkrivanje vrši uz saglasnost korisnika ili se tozahteva Zakonom.

4.3.Koriščenje podataka za sticanje lične dobiti ili omogučavanje dobiti drugima, neda se smatra težom povredom ugovornih obaveza več može uslediti i pokretanje

krivičnog ili civilnog postupka.

Član 5.Odnosi sa podnosiocem zahteva za pravnu pomoč.

5.1 Osoblje pravne pomoči poštuje prava tražioca pravne pomoči i sa njima seponaše na korektan, profesionalan, i pravedan način u toku vršenja njihovihaktivnosti.

5.2 Osoblje pravne pomoči vrši svoje aktivnosti na unapredjenju,odlučivanju izaštiti objektivnih načela,korektnosti ,tranparentnosti i nediskriminaciji.

5.3 Nijedan radnik pravne pomoči,nezavisno od njegovog zvanja,netreba da nanepravedan način koristi nijedno lice posredstvom manipulacije,skrivanjem ilizloupotrebom privelegovanih ili tajnih informacija,iskrivljenjem matrialnih fakata ilipreko bilo kakvog nepravednog sporazuma.

Član 6Sredina,zdravlje i bezbednost

6.1 Komisija pravne pomoči,vrši svoju delatnost vezanu za sredinu,zdravlje i opštu

za bezbednost6.2 Komisija za pravnu pomoč uzima u obzir celokupno zakonodavstvo koje je nasnagu u vezi sa zaštitom sredine.

6.3 Komisija za pravnu pomoč obezbedjuje , da osoblje pravne pomoči ima jednuzdravu i bezbednu sredinu za rad, i obezbedjuje sprovodjenje celokupneogzakonodavstva koji je na snazi u vezi sa zdravstvom,zaštitom i bezbednošču.

6.4 Osoblje pravne pomoči je odgovorno za čuavnje sigurnog i zdravog mesta zarad svih zapošljenih,posredstvom sprovodjenja praksi i pravila zdravstva i





88

bezbednosti,izvešatavanjem o nesrečama,povredama,i nesigurnim opremama,raznih praksi i uslova.

Član 7.Kompatibilnost softeurika

7.1 Kompjuterski softveri ,priručnici i drugi zaštičeni matriali zaštičeni sa autorskimpravom i industriskim markama,su zaštičeni matriali i nemogu se proizvoditi za ličnokoriščenje.

7.2 Kupljeni souftver,kupljen od trgovca ili razvijen od komisije pravne pomočizaštičen je autorskim pravom i može se zaštiti takodje i sa tajnom otkriča-patenta iliprofesiom, ili se može smatrati kao tajna informacija.Ttakav Softeur obuhvatakompjuterske programe,baze podataka i sličnih dokumenata,uslove i pravilasporazuma o licenciranju,kao što su odredbe za nekopiranje i neraspodelivanjeprograma,koje se trabaju sprovoditi.

Član 8.Zaštita i koriščenje resursa

8.1 Sve prostorije ,aparature,sistemi,informacija i oprema su resursi koji pripadajuKomisiji za pravnu pomoč,od osoblja pravne pomoči,zahteva se da ove resuresečuvaju i štite na efikasan način.Ovo obuhvata koriščenje interneta,elektronske pošteili drugih resursa informativnih sistema,kradja,nepažnja i nepotrebno trošenje direknoutiču na budjet komisije pravne pomoči.

8.2 Za svaka sumnja prevareili kradju treba da se odmah obavesti, kao bisesprovela istraga.

8.3 osoblje pravne pomoči, nemože upotrebiti aparaturu za privatno poslovanje.

8.4 Obaveza za zaštitu resursa Komisije za pravnu pomoč ,obuhvata obavezuzaštite registrovanih informacija.Registrovane informacije obhvatajuintelektualno bogastvo,kao što su podaci ili informacije,profesionalnetajne,patenti,prepoznavajuče oznake i autorsko pravo kao i polsovnodelovanje,marketing i planovi službe,prevodi,dizajniranja,bazapodataka,zapisi,informacije o platama i podaci ili neobjavljeni finansiski

izveštaji.8.5 Koriščenje, i neovlaščeno raspodeljivanje ovih podataka ne smatra se samo

kršenje ovog Kodeksa, več može uslediti i pokretanje civilnog ili krivičnogpostupka.

8.6 Osoblje pravne pomoči,nemože kupovati ili prodavati imovinu vlasništvoKomisije za pravnu pomoč,bez prethodnog odobravanja,ukoliko komisija usvojinjihovu kupovinu ili prodaju,primenjuje se pravilo javne nabavke naKosovu.





89

Član 9.Nagrade i zabavljanje

9. Osoblje pravne pomoči ili član njihove porodice, nemože tražiti ili primati ustupkeili nagrade koje se mogu prceptirati kao zalaganje za uticaj na izvršenju njihovih

zadataka ili kao ustupci postoječih podnosioca zahteva ili mogučih podnosica zapravnu pomoč.

Član 10.Praksa vodjenja računovodstva/računa/

10.1 Politika je Komisije za pravnu pomoč da u celosti i na pravedan način otkrijesvoje finanasisko stanje u skladu sa standardima i medjunarodnim praksama, kojesu na snazi za finansije i Zakonom,pravilima i Pravilnicima na snazi na Kosovu.

10.2 Finanasiske knjige komisije pravne pomoči,podaci,obračuni,finansiski izveštajitrebaju se voditi na detaljan način u meri koja je razumna,trebaju da na adekfatannačin prestave transnakcije Komisije za pravnu pomoč i trebaju biti u saglasnošču sazakonskim zahtevima na snazi,i sa sistemom Komisije pravne pomoči za internukontrolu, kako je predvidjeno SMVSC.

10.3 Koridnator pravne pomoči i finanasiski asistent ili personal koji vrši sličnefunkcije,priprema izveštaje i pune finanasiske preglede,tačne i pravedne,blagovremeno i jasne za sve unutrašnje i vanske auditore,na osnovu pravilnika nasnazi,rada na osnovanim poslovnim praksama.

Član 11.Čuvanje podataka

11.1 Osoblje pravne pomoči u toku vršenja svoje aktivnosti,obezbedjuje sve podatkei transankcije vezan za dosjea i sitem Komisije pravne pomoči,obuhvatajučimanuelne ,elektronske,finansiske i nefinasiske, i svaku prateču informaciju upisujese i za njih se izveštava na potpun i pravedan način,tačan, u datom vremenu i na

jasan način, u skladu sa standardima,zakonima i pravilnicima koji su na snazi.

11.2 Svi podaci se skediraju i čuvaju u skladu sa upustvima SMVSC.

Član 12.Povrede

12.1 Kršenja standarda ovog Kodeksa mogu rezultirati sa disciplinskimpostupkom,obuhvatajuči i neograničavajuči se samo na ukidanju ugovora,obustavu,pismenom ili usmenom opomenom, u skladu sa postupcim predvidjenimZakonodavstvom koje je na snazi na Kosovu.

12.2 Prilikom donošenja odluke o Preduzimanju potrebnog delovanja,uzimaju se uobzir;

Ozbiljnost povrede,prethodno dosije lica kao i okolnosti slučaja.





90

12.3 Osoblje pravne pomoči koje sazna za kršenje ovog Kodeksa,ili za postupkekoji vode kršenju istog,odmah treba da obavesti njegovogpretpostavljenog.Službenik Komisije pravne pomoči kod ovakvog stanja,trebaodmah da obavesti drugog službenika Komisije.

Član 13.Osoblje pravne pomoči

13.1 Osoblje pravne pomoči ima glavnu odgovornost na čuvanju sredine sa etičkim izakonskim ponašanjem,posredstvom izraženog angažovanja za delovanje u skladusa ovim Kodeksom, kako bi se ispunuli svi relavantni zakonski zahtevi i zahtevidrugih regulativa u toku vršenja aktivnosti Komisije za pravnu pomoč,dabi uspešnosprovodio ove odgovornosti,osoblje pravne pomoči če:

a/Pročitati,shvatiti i postupiti u skladu sa ovim Kodeksom i sa svima Zakonima i

Pravilnicima na snazi,radi ispunjenja njihovih odgvornosti u radu.

b) Doprinosiče u radnim sredinama koja su prikladna i potsticače delovanje u skladusa ovim Kodeksom ,Zakonima i Pravilnicima na snazi.

13.2.Komisija pravne pomoči, odlučno je posvečena na obezbedjenju jednakihmogučnosti u svima vidovima zapošljavanja i neče dozvoliti nikakvu vrstudiskriminacije.Zabranjuje se svaka vrsta izazivanja, bilo seksualna ,etnička verska idr.

13.3 Ukoliko neko od radnika pravne pomoči,smatra da je bio žrtvadiskriminacije,izazivanja,ili bilo čega,traba da obavesti njegovogpretpostavljenog.Službenik komisije pravne pomoči ,treba da obavesti i drugeslužbenike Komisije za takvo izazivanje.

13.4 Osoblje pravne pomoči izvršava svoje zadatke bez uticaja nekog leka , /droge/ilialkohola.Zabranjuje se upotreba,raznošenje,posedovanje ili prodaja drogeupotreba alkohola od strane radnika pravne pomoči u prostirijama Komisije zapravnu pomoč.

13.5 Zabranjuje se prodaja,prevoz.posedovanje,i koriščenje vatrenog oružja –oružja

u prostrijama Komisije pravne pomoći.13.6 Osoblje pravne pomoči podstiče osoblje na razgovora sa pretpostavljenim,sakordinatorom pravne pomoči ili sa nekim službenikom Komisije za pravnu pomoč zauočena neetička i nezakonita ponašanja, ili kada sumnja u ispravnost najboljegvodjenja postupka u odredjenim situacijama.

13.7 Komisija pravne pomoči zabranjuje obeštečenje radnika koji sa poverenjemizveštavaju za loša ponašanja drugih.







92

KODEKS PONAŠANJA U PRAVNOJ KLINICI NAPRAVNOM FAKULTETU

UNIVERZITETA U PRIŠTINI





93

KODEKS PONAŠANJA U PRAVNOJ KLINICI NA PRAVNOMFAKULTETU UNIVERZITETA U PRIŠTINI

Saglasno osnovnom zadatku Klinike, uključujući tu simulacije/nezavisne stručnjake,

kao i situacije sa pravim klijentima, od studenata učesnika i nadzornika Klinike se

traži da poštuju sledeće odredbe tokom njihovog rada u Klinici. Nadzor poštovanja

Kodeksa vrši nadzornik Klinike i to važi za sve studente, profesore, i nezavisne

ekperte koji rade u Klinici. Kodeks osigurava da budu poštovana prava svih

studenata i da se promovišu najviši standardi moralnog integriteta.

Opšti principi

Čl. 1. Studenti i nadzornici klinike dužni su da štite interese klijenata smelo i časno,

i uvek na onakav način koji je u skladu sa dostojanstvom i ugledom pravne profesije.

Čl. 2. Ponašanje studenata i nadzornika Klinike mora se manifestovati u njihovim

namerama da pruže pomoć klijentima.

Čl. 3. Prilikom pružanja pravne pomoći, studenti i nadzornici Klinike dužni su daslede principe pouzdanosti, dužne marljivosti, i blagovremenog obavljanja svih

aktivnosti.

Čl. 4. Student ne može, bez opravdanog razloga, da odbije pravni slučaj ili predmet

koji mu dodeli nadzornik Klinike.

Čl. 5. Prilikom pružanja pravnih saveta, studenti i nadzornici Klinike dužni su daslede principe strogog poštovanja činjenica.

Čl 6. Nepoznavanje sadržaja Kodeksa ponašanja ne oslobaña studente, gostujuće

advokate predavače ili nadzornike Klinike, njihovih dužnosti da poštuju odredbe

Kodeksa.





94

Poverljivost

Čl. 7. Studenti i nadzornici Klinike dužni su da čuvaju poverljivost i da preduzmu sve

razumne mere da zaštite od obelodanjivanja i neovlašćenog korišćenja sve

informacije koje steknu vezano za njihovo učešće u radu Klinike.

Čl. 8. Studenti moraju da očuvaju poverljivost prilikom rada i komuniciranja sa

gostujućim pravnim stručnjacima.

Čl. 9. Posle završetka pružanja pravne pomoći, Klinika je dužna da, na njegov

pismeni zahtev, vrati sve dopise i kopije dokumenata koje je podneo.

Čl. 10. Obaveza poverljivosti ne prestaje ni posle završetka pružanja pravne pomoći

klijentu.

Odnosi sa klijentom

Čl. 11. Klinika ne sme da prihvata da radi na predmetima u kojima postoji sukob

interesa izmeñu klijenta i:

a) lica koje je trenutno ili je bilo klijent Klinike;

b) lica koje je bilo ili je trenutno klijent lica koje aktivno radi u Klinici kao student,

nadzornik ili službenik Klinike,

c) ili lica koje je trenutno ili je bilo klijent poslovne ili pravne firme sa kojom je

student, nadzornik ili službenik klinike pružao ili učestvovao u pružanju pravne

pomoći.

Čl. 12. Studenti i nadzornici Klinike ne smeju prihvatiti da pružaju pravnu pomoć u

slučajevima:

a) kada rezultat može imati uticaja na njega lično ili njegovu imovinu;

b) kada je pružao pravnu pomoć protivničkog strani u istom predmetu, u sličnom

predmetu, ili se u njima pojavio kao svedok;

c) kadsa se radi o licu koje je blisko njemu ili o licu sa kojim je u teškoj ličnoj

svañi,





95

d) kada se radi o klijentima čiji su interesi sukobljeni, čak i kada se klijenti slože

da ih Klinika istovremeno zastupa. U slučaju da se sukob otkrije tokom pružanja

pravne pomoći, student je dužan da obavesti klijente da ne može dalje da ih

zastupa.

e) kada klijenta već zastupa neki drugi advokat.

Čl. 13. Ukoliko tokom rada u Klinici student otkrije informacije koje mogu

predstavljati sukob interesa za njega ili nju, ili za Kliniku, oni su onda dužni da

odmah prenesu takve informacije nadzorniku Klinike.

Čl. 14. Student koji aktivno radi u nekoj drugoj organizaciji koja pruža pravnu pomoć

uz nadoknadu, ili koji učestvuje u programu za pripravnike, ne može učestvovati u

radu Klinike.

Čl. 15. Studenti su dužni da obaveste klijente da oni nisu advokati.

Čl. 16. Prilikom pružanja pravnih saveta, studenti i nadzornici Klinike dužni su da

razmotre pravne i nepravne aspekte utvrñenog problema iz perspektive klijenta, i da

uzmu u obzir njegov sistem vrednosti. Kada govori sa klijentom, student treba da

bude svestan potrebe da pruži moralnu podršku.

Čl. 17. Student treba aktivno da uključi klijenta u proces razmatranja potencijalnih

rešenja problema, dajući mu pouzdan prikaz pravnih opcija za zaštitu njegovih

interesa.

Čl. 18. Student je dužan da obavesti klijenta o svim aktivnostima koje su preduzetetokom pružanja pravne pomoći i o rezultatima, i da mu dosledno daje odgovore na

sva pitanja.

Čl. 19. Studenti treba preko svog ponašanja da nastoje da ojačaju poverenje

klijenata u njihov rad. Student treba da odbije da pruža pravnu pomoć klijentu koji

mu više ne veruje i da o takvom slučaju obavesti nadzornika Klinike.





96

Propisno zastupanje

Čl. 20. Student i nadzornik Klinike ne smeju da pružaju takvu pravnu pomoć koja bi

pomogla da se izvrši krivično delo niti da ukažu na mogućnost da se izbegne krivična

odgovornost za delo koje bi moglo biti izvršeno u budućnosti. Student mora odmah

da obavesti nadzornika Klinike ukoliko klijent zahteva pomoć za izvršenje

nezakonitih radnji.

Čl. 21. Student ne sme da daje pravne savete na zahtev neovlašćenog lica.

Čl. 22. Studenti i nadzornici Klinike ne smeju svesno da daju lažne informacije u

pripremljenim mišljenjima ili izjašnjavanjima o krivici, niti smeju svesno da dozvole

klijentima da iznesu lažno svedočenje.

Čl. 23. Studenti i nadzornici Pravne klinike ne smeju da prihvataju nikakvu

finansijsku niti ličnu dobit vezano za pružanje pravne pomoći.

Čl. 24. Studenti ne treba da upućuju klijente drugim pružaocima pravnih usluga.

Nadzornici Klinike mogu uputiti klijente drugim neprofitnim pružaocima pravnih

usluga ili privatnim advokatima, kada je to prikladno.

Čl. 25. Studenti i nadzornici Klinike ne mogu svaku povredu etičkih pravila da

pravdaju pozivajući se na sugestije koje je dao klijent.

Odnosi izmeñu studenata i nezavisnih eksperata

Čl. 26. Uzajamne odnose izmeñu studenata i nezavisnih eksperata treba da

karakteriše poštovanje i volja da se pruži pomoć.

Čl. 27. Nezavisni eksperti su dužni da obrazuju, vode i savetuju studente. Nezavisni

eksperti su dužni da nastoje da budu na raspolaganju studentima radi konsultacija

tokom onih časova za koje su se dogovorili da će učestvovati u radu Klinike.





97

Čl. 28. Nezavisni eksperti su tu samo u svojstvu savetodavca. Oni nisu aktivni

učesnici u pružanju pravne pomoći koju obezbeñuje Klinika. Zbog toga, studenti

treba da čuvaju poverljivost klijenata Klinike i da izbegavaju svaki sukob interesa u

njihovim odnosima sa nezavisnim ekspertima.

Odnosi izmeñu studenata i nadzornika Klinike

Čl. 29. Uzajamne odnose izmeñu studenata i nadzornika Klinike treba da

karakteriše poštovanje i volja da se pomogne.

Čl. 30. Nadzornici Klinike su dužni da obrazuju, vode i savetuju studente.

Nadzornici treba da nastoje da budu na raspolaganju studentima radi konsultacijatokom časova koji su predviñeni za rad u Klinici.

Čl. 31. Svaki pisani materijal koji šalju studenti pod okriljem Klinike mora da proveri i

odobri nadzornik Klinike.

Čl 32. Nadzornik Klinike mora da prati studenta na svakoj upravnoj raspravi ili

sudskom postupku.

Čl. 33. Kodeks ponašanja treba da proveravaju nadzornici Klinike. Svaku navodnu

povredu Kodeksa od strane studenata preispituju nadzornici Klinike. Nadzornici

Klinike imaju diskreciono pravo da preduzimaju odgovarajuće disciplinske mere, što

obuhvata, ali nije ograničeno na:

a) pismenu opomenu studentu

b) razrešenje studenta sa njegovog zadatkac) izbacivanje studenta sa Klinike

d) Obaveštavanje Univerziteta o delima studenta.

*Adaptirano iz “Primer Etičkog koda: Studentska pravna klinika u Poljskoj.”PILI/OSJI. 2002 Intenzivna obuka za nove instruktore na Pravnoj klinici. Bukurešt,Rumunija.



Documents

PRAVNA ETIKA - PRIRUCNIK Kosovo Legal Ethics Handbook 2008 Serbian