PRAVNI FAKULTET BANJA LUKA

UNIVERZITET U BANJOJ LUCIPRAVNI FAKULTET

MEUNARODNO PRAVNA ZATITA IVOTNE SREDINE

Seminarski rad

iz predmeta Pravni aspekti zatite ivotne sredine

MENTOR:

STUDENT:

BANJALUKA 2014

1. Uvod

Meunarodni i nacionalni pozitivno-pravni poreci sve intenzivnije prihvataju sasvim nov koncept zatite prava na ivotnu sredinu. Re je o formulisanju i ostvarenju ovog prava kao skupa procesnih prava, ime se ono usko povezuje sa korpusom osnovnih ljudskih prava, ili je ak, po nekim teoretiarima, ustanovljeno I zatieno kao jedno od ljudskih prava tree generacije. Ovakav trend regulisanja osnovnih prava u sklopu prava na zdravu ivotnu sredinu prihvaen je i kroz pravne okvire uoblien u modernim dravama Evropske unije, dok je u domaem zakonodavstvu jo uvek nedovoljno promovisan I zastupljen. Imajui u vidu injenicu da je harmonizacija nacionalnog pravnog okvira u oblasti ivotne sredine sa regulativom Evropske unije I standardima Aarhuske konvencije uvrena u listi acquis communautaire, dovoljno je jak razlog da nas podstakne u razmiljanjima koja slede.

2. Zatita ivotne sredine na meunarodnom nivou

Najvaniji globalni dokument o spreavanju zagrevanja planete je tzv. Kjoto protokol. Usvojen je u japanskom gradu Kjotu, 1997. godine, po emu je dobio i naziv. Predstavlja protokol uz Konvenciju o klimatskim promenama. U njemu su precizirane konkretne obaveze zemalja lanica u pogledu ograni- avanja emisija gasova staklene bate. Precizirano je da zemlje precizirane u Aneksu prihvate obaveze da u periodu od 20082012. smanje ukupne emisije gasova staklene bate za najmanje 5% u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Jedna grupa zemalja treba da smanji gasove staklene bate, druga grupa zemalja moe da povea svoje emisije, a trea grupa treba da zamrzne nivo svojih emisija na postojeem nivou. U prvu grupu spadaju zemlje Evropske Unije i SAD, u drugoj grupi se nalaze Australija i Norveka, a treoj grupi pripadaju Novi Zeland, Rusija i Ukrajina.

Najvei problem u vezi sa ovim protokolom odnosi se na SAD, koje odbijaju da realizuju ve ranije pri- hvaene obaveze, o tome se ve podue vodi javna polemika. Inae, SAD i Australija proizvode treinu ukupne svetske emisije.

Interesantan je podatak koji je objavila amerika svemirska organizacija NASA, a na osnovu sateli- tskih snimaka, da je zbog rasta globalne temperature, dva puta bre dolo zbog topljenja polarnog leda nego uobiajeno, zbog prisustva ugljen dioksida u atmosferi.

Protokol UN iz Kjota predstavlja prvi takav korak ka eliminisanju netoksinog ugljen-dioksida iz fosil- nih goriva, koji se inae tretira kao kljuni uzrok emisije staklene bate.

Smanjenje CO2 je ono to je poznato kao javno dobro, dobro koje je troi zajedniki, to znai da ako npr. SAD smanji CO2 emisiju za 15%, celo oveanstvo od toga ima koristi. Meutim, svakoj dravi bi vie odgovaralo da drugi oko nje smanjuju emisije a ona besplatno iskoristi uinke njihove aktivnosti.

Ono to je posebno alarmantno jeste da siromane zemlje u svetskoj emisiji CO2 trenutno uestvuju oko 30%, sa tendencijom da e visoke stope rasta stanovnitva, ubrzano smanjivanje umskih povrina i sve vea potronja energije po stanovniku, prouzrokovati njihov doprinos na 50% do 2025. godine.

3. Ekoloka politika Evropske unije

U novije vreme, zatita ivotne sredine dobija sve vei znaaj u politici Evropske unije. Ciljevi ekoloke politike u okviru Evropske unije jesu sledei: ouvanje ivotne sredine i poboljanje njenog kvaliteta; zatita ovekovog zdravlja; oprezna i racionalna upotreba prirodnih resursa i

unapreenje mera na meunarodnom nivou za prevladavanje regionalnih i globalnih problema ivotne sredine.

Poetkom 70-ih godina priznata je nunost zajednike ekoloke politike. Izdata je opsena regulativa EZ o ivotnoj sredini iju su sadrinu inili normativni nalazi i zabrane. Pored toga, u okviru EZ su sprovoeni akcioni ekoloki program. Striktnu nadlenost za ivotnu sredinu EZ je dobila tek revi- zijom ugovora kroz ABC Jedinstveni Evropski akt (JEA 1987). Tom prilikom su utvrene smernice koje su do tada ve dugo bile u praksi: principi prevencije i spreavanja i princip uzroka i porekla.

U ABC ugovor iz Amsterdama iz 1999. godine ukljuen je princip odrivog (postojanog) razvoja ve u preambuli Ugovora o EU. U tom smislu, Evropska zajednica je obavezna da fokusira svoje aktivnosti na visokoj meri zatite i poboljanju kvaliteta ivotne sredine. Meutim, iako ima deliminih pobolja- nja, realna ekoloka situacija u Evropi signalizira na upozoravajue trendove u raznim domenima: kva- litet vode i zemljita, kvalitet vazduha, eksploatacija resursa, upravljanje otpadom, turizam i drugo.

Od 1993. se proizvodima ispitanim na odgovarajui nain dodeljuje ABC Evropski ekoloki simbol, a od 1995. godine, nakon ekoloke kontrole, eko znak mogu da dobiju i preduzea.

4. Ostvareni rezultati u domenu pravne zatite ivotne sredine u zemljama okruenja

Zakon o zatiti ivotne sredine JP Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) ureuje integralni sistem zatite ivotne sredine kojim se obezbeuje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotne sredine u Republici. Sistem zatite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za: odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia; spreava- nje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine.

Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (JP Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) ureuje uslove, nain i postupak vrenja procene uticaja odreenih planova i programa na ivot- nu sredinu, radi obezbeivanja zatite ivotne sredine i unapreivanja odrivog razvoja integrisanjem osnovnih naela zatite ivotne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje buduih razvojnih projekata u sledeim oblastima: prostornog i urba- nistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, telekomunika- cija, turizma, ouvanja prirodnih stanita i divlje f lore i faune.

Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (JP Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) ure- uje postupak procene uticaja projekata koji mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu, sadraj studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, uee zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja, nadzor i druga pi- tanja od znaaja za procenu uticaja realizaciju projekta na ivotnu sredinu.

Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (JP Slubeni glasnik Repu- blike Srbije, broj 135/04) ureuje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, uee zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od znaaja za spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine.

5. Naela zatite ivotne sredine

To su: Naelo integralnosti; Naelo prevencije i predostronosti; Naelo ouvanja prirodnih vrednosti; Nae- lo odrivog razvoja; Naelo odgovornosti zagaivaa; Naelo zagaiva plaa; Naelo korisnik pla- a; Naelo informisanja i uea javnosti

5.1. Posebni zakoni

Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatiti ivotne sredine ureuju se i posebnim zakonima u sledeim domenima: 1. Procena uticaja na ivotnu sredinu;2. Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja;3. Zatita prirode;4. Zatita vazduha, voda, zemljita, uma i drugih resursa;5. Upravljanje otpadom;6. Jonizujua i nejonizujua zraenja;7.Zatita od buke i vibracija i dr.5.2. Upravljanje prirodnim vrednostima

Pravno i fiziko lice koje koristi prirodne resurse, odnosno dobra duno je da, u toku izvoenja radova i obavljanja aktivnosti, kao i po njihovom prestanku, planira i sprovodi mere kojima se spreava ugro- avanje ivotne sredine.

Ko degradira ivotnu sredinu duan je da vri rekultivaciju ili na drugi nain sanira degradiranu ivot- nu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.

6. Odgovornost za zagaivanje ivotne sredine6.1. Obaveze privatnih i fizikih lica

Pravno i fiziko lice duno je da u obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zatitu sredine, i to:

1. primenom i sprovoenjem propisa o zatiti ivotne sredine;2. odrivim korienjem prirodnih resursa, dobara i energije;3. uvoenjem energetski efikasnijih tehnologija i korienjem obnovljivih prirodnih resursa;4. upotrebom proizvodnih procesa, tehnologija i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu;5. preduzimanjem mera prevencije ili otklanjanje posledica ugroavanja i tete po ivotnu sredi- nu;6. voenjem evidencije na propisani nain o potronji sirovina i energije, isputanju zagaujuih materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i koliinama otpada, kao i o drugim podaci- ma i njihovo dostavljanje nadlenim organima;7.kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi;8. drugim merama u skladu sa zakonom.

Mere zatite ivotne sredine pravno i fiziko lice obavlja samostalno ili preko ovlaene organizacije.6.2. Obaveza zagaivaa

Zagaiva koji svojim injenjem ili neinjenjem prouzrokuje zagaivanje ivotne sredine duan je da, bez odlaganja, preduzme mere utvrene planom zatite od udesa i sanacionim planom, odnosno da pre- duzme neophodne mere radi smanjenja teta u ivotnoj sredini ili uklanjanja daljih rizika, opasnosti ili sanacije tete u ivotnoj sredini.

Ako teta naneta ivotnoj sredini ne moe da se sanira odgovarajuim merama, lice koje je prouzroko- valo tetu odgovorno je za naknadu u visini vrednosti unitenog dobra.6.3. Odgovornost za tetu

Zagaiva je odgovoran za nanetu tetu i snosi trokove procene tete i njenog uklanjanja, a naroito:1.

trokove hitnih intervencija preduzetih u vreme nastanka tete, a neophodnih za ograniava- nje i spreavanje efekata tete po ivotnu sredinu, prostor i zdravlje stanovnitva;2. direktne i indirektne trokove sanacije, ustanovljavanja novog stanja ili obnavljanja prethodnog stanja ivotne sredine i prostora, kao i monitoring efekata sanacije i efekata tete po ivotnu sre- dinu;3. trokove spreavanja nastanka iste ili sline tete po ivotnu sredinu i prostor;4. trokove naknade licima direktno ugroenim tetom po ivotnu sredinu i prostor.

Zagaiva je duan da prui finansijske ili druge vrste garancija za obezbeenje plaanja naknade tro- kova u toku i posle obavljanja aktivnosti.

6.4. Obaveze osiguranja

Zagaiva ije postrojenje ili aktivnosti predstavlja visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu mora se osigurati od odgovornosti za sluaj tete priinjene treim licima usled udesa.

U tzv. beloj knjizi nalaze se sledee preporuke: Dalje usaglaavanje sa propisima o zatiti ivotne sredine; Dopune Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o zatiti ivotne sredine, kako bi se usvojili ja- sni kriterijumi za odreivanje lokalne naknade na ime zatite ivotne sredine, kako bi se izbegla pravna nesigurnost; Redefinisanje saradnje javnog i privatnog sektora po pitanju problema zatite ivotne sredine na nain koji bi podrao uspostavljanje korektnog poslovnog okruenja; Razvijanje i primenu ekonomskih instrumenata koji predviaju olakice (stimulacije) za odgo- vorno ponaanje kada je u pitanju ivotna sredina, Nastavak jaanja institucija i izgradnje kapaciteta, kako bi se izbegla monopolizacija.

7. Zakljuak

Nakon viedecenijskih napora, zatita ivotne sredine je dosegla nivo pozitivno pravne zatite na svim nivoima dravne, regionalne, nadnacionalne i meunarodne organizacije. Konkretne formulacije samog prava variraju od shvatanja ivotne sredine kao posebne vrednosti koja se stavlja u direktnu funkciju zdravlja, preko zatite putem ogranienja eksploatacije prirodnih resursa, do formulacija posebnog prava na odreene kvalitete ivotne sredine kao jednog od osnovnih prava oveka.

Najvii standardi pravne regulative u oblasti ivotne sredine temelje se na inovativnom pristupu posredne zatite ivotne sredine i neposredne zatitie ljudskih prava. Teite je stavljeno na cilj da se obezbedi adekvatno stanje ivotnu sredinu a time, u stvari zdravlje i blagostanje ljudi. Dakle, kroz prizmu reavanja ekolokih pitanja I uspostavljanja standarda ojaane su garancije zatite osnovnih ljudskih prava.

8. Literatura1)Ekoloki bilten (juni 2004), Beograd, Skuptina grada Beograda, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, str. 10.

2)Weindenfeld W., Wessels W. (2003) Evropa od A do S / Europa Von A Bis Z /, Beograd, Savezna centrala za politiko obrazovanje, Fondacija Konrad Adenauer

Acquis Communautaire (skraeno "acquis" oznaava komunitarno pravo, ali oznaava i pravne tekovine EU) skup je prava i obaveza zemalja lanica EU

Weindenfeld, Wessels (2003: 61)

2