Pravni odnosElementi pravnog odnosa Pojam pravnog odnosa On je spona nuna stepenica izmeu normativnog i realnog elementa osnovna specifinost pravnog odnosa prema drugim drutv. odnosima je da se u njega moe umeati drava Nastanak i prestanak pravnih odnosa (uloga pravnih injenica...) Dva osnovna elementa pravnog odnosa su dva tipizirana ponaanja (dve strane u odnosu) koja su u korelativna to su pravo i obaveza Dve osnovne vrste pravnih ovlaenja: subjektivno pravo i nadlenost Subjektivno pravo strukturni element Terminoloka nedoumica: da bi se podvukla razlika izmeu prava u smislu skupa pravnih normi i "prava" kao nae line slobode ili ovlaenja da inimo neto to nam pravni poredak doputa ili omoguava, na jezik mora da pridoda terminu "pravo" prideve "objektivno" i "subjektivno". Objektivno pravo je pretpostavka subjektivnog prava. Sudbina subjektivnog prava poloena je u pravilima objektivnog prava - nastanak, nain prenoenja, nestanak i dejstva subjektivnog prava, sve je to propisano normama objektivnog prava Subjektivno pravo je objektivnim pravom priznata ili data vlast (ovlaenje) da se neto ini ili ne ini to je PRAVNA vlast. To je osnovni strukturalni elemenat subjektivnog prava: mogunost odreenog ponaanja koje subjekt moe vriti tako da to ponaanje titi pravni poredak.Objekt subjektivnog prava- interes (funkcionalni elemenat)

Pravni poredak dodeljujui subjektivna prava, titi ostvarivanje kakvog materijalnog ili moralnog interesa onoga kojem se konkretno subjektivno pravo dodeljuje. Interes je sve ono to zadovoljava kakve ovekove potrebe, to je cilj koji subjekt tei da postigne. Nije svaki interes u isto vreme pravno zatien niti je povreda bilo kojeg interesa pravno zabranjena. Da bi interes postao objekt subjektivnog prava, pored toga to je pravno priznat (time to postoji pravna obaveza drugih da ga ne ugroavaju), on mora biti i pravno zatien (time to se nosiocu subjektivnog prava priznaju ovlaenja da ga aktivno brani). Teorija volje i teorija interesa. Konana definicija subj. prava: pravno ovlaenje subjekta prava radi zatite njegovog interesa. Drugi bitan element u strukturi subjektivnog prava je ZAHTEV on biva aktiviran povredom ili ugroavanjem ovlaenja manifestuje se kroz procesno pravo na tubu dr. organu dve posledice : 1. obaveza organa da razmotri i ako postoje uslovi prihvati tubu i zatiti nosioca subj. prava; 2. druga strana bez svoje volje postaje tueni Tuba se podie protiv onoga ko ima obavezu S obzirom na prirodu, uestalost i odreenost ove obaveze, tj. na prirodu i obim korelacije subjek. pravo/dunost postoje dve osnovne vrste subj. prava apsolutna (stvarna) prava relativna (obligaciona) prava Subjektivno pravo i nadlenost Pojam nadlenosti: kada se pravno ovlaenje vri u javnom, a ne u privatnom interesu, tj. kada nosilac ovlaenja dela u tuem, a ne u svom interesu, tada se kae da je on nadlean (a ne samo ovlaen) da donosi odluke koje kreiraju prava i obaveze drugih pravnih subjekata. Razlike izmeu nadlenosti i subjektivnog prava1. nosilac nadlenosti uvek mora delati racionalno, mora imati racionalnu volju, dok nosilac ovlaenja to ne mora; 2. nadlenost je u isto vreme i ovlaenje i obaveza, ovlaenje prema onima koji su podloni odlukama nadlenog subjekta, a obaveza prema onome subjektu u ijem interesu vre nadlenost a to je drava ili javni interes; 3. ukoliko subjekt nadlenosti ne vri svoju nadlenost uopte ili je ne vri na racionalan nain, tad on ini prekraj prava, jer kri jednu pravnu obavezu; to nije sluaj sa subjektom pravnog ovlaenja, kojem je ostavljeno na volju da li e svoja pravna ovlaenja vriti ili ne. 4. titular subjektivnog prava to pravo po pravilu moe da prenese, a nosilac nadlenosti to u principu ne moe. zloupotreba prava Zloupotreba prava bi se u najkraem mogla odrediti kao svojevrsno posezanje u pravo drugoga vrenjem svog sopstvenog prava. Posledica konstatacije da je zloupotreba prava izvrena jeste po pravilu obaveza da se naknadi teta priinjena subjektu koji je u vrenju svog subjektivnog prava ometen ili spreen. Sudska praksa, pre svega u Nemakoj i Francuskoj, krajem XIX veka poinje da vodi rauna o zloupotrebi prava. Ta okrenutost ovog instituta ka sudskoj praksi, a ne ka zakonskim normama je bitna karakteristika zloupotrebe prava. Ta karakteristika je razumljiva, ako se zna da je zloupotreba prava i nastala kao reakcija sudske prakse na zatvorenost i krutost pisanog prava a da bi se popunile izvesne pravne praznine. Kada bi je bilo mogue zakonom definisati, onda bi ideja zloupotrebe prava postala suvina poto bi ve zakonodavac obavio sav posao oko meusobnog razgranienja razliitih subjektivnih prava. Kada postoji zloupotreba pravaDve osnovne teorijePrema tzv. subjektivnoj teoriji o zloupotrebi prava, radi se o takvom vrenju svog prava kojim se sa namerom onemoguava ili oteava vrenje tueg subjektivnog prava. Subjektivna teorija, dakle, u prvi plan izvodi subjektivni odnos nosioca prava prema vrenju prava i njegovim posledicama. Prema tzv. objektivnoj teoriji, zloupotreba prava postoji, ako se subjektivno pravo vri protivno cilju zbog kojeg je ono ustanovljeno ili priznato. Dopunski kriterijumi: nepostojanje interesa kod vrenja prava izbor onog naina vrenja subjektivnog prava, meu vie moguih naina, koji je najtetniji za drugog preterana ili nenormalna teta koju drugi trpi nain vrenja prava suprotan naelu meusobnog poverenja i saradnje ....