UNIVERZITET U BEOGRADU MEDICINSKI FAKULTET PETA GODINA
STUDIJA
SOCIJALNA MEDICINA Jednosemestralni predmet Ukupan fond asova =
45
NASTAVNICI I SARADNICI U NASTAVIProfesorka dr Sneana Simi
Profesorka dr Vesna Bjegovi-Mikanovi Profesorka dr Dejana Vukovi
Profesor dr Momilo Babi Docentkinja dr Bojana Mateji Docentkinja dr
Milena antri-Milievi Docentkinja dr Zorica Terzi-upi Docentkinja dr
Aleksandra Jovi-Vrane Asistentkinja dr Bosiljka ikanovi Asistent dr
Janko Jankovi Asistentkinja dr eljka Nikoli
2
KATEDRA I UDBENIKef katedre:Profesorka dr Dejana Vukovi
Sekretar katedre:Asistentkinja dr Bosiljka ikanovi
Udbenik:Viktorija Cuci, urednik Socijalna medicinaBeograd:
Savremena administracija, 2000.
3
RAZVOJ SOCIJALNE MEDICINE I JAVNOG ZDRAVLJAKao nauna i struna
medicinska disciplina,
socijalna medicina je kritina:prema biolokom shvatanju bolesti i
teoriji specifine etiologije bolesti, te dolazi sa tezom o:
specifinosti biloke strukture i funkcije ljudi, multiploj uzronosti
bolesti, i potrebi kolektivnih i socijalnih mera u zdravstvenoj
zatiti, posebno preventivnih mera i aktivnosti. 4
TERMIN SOCIJALNA MEDICINAUveo ga je il Rene Gerin 1848 godine
poznati hirurg ortoped, zainteresovan da u medicinu uvede neke od
progresivnih tokova Francuske revolucije
U asopisu Medicinske novine iji je urednik bio pokree rubriku
SOCIJALNA MEDIICNA u kojoj Shvata je kao disciplinu koja se
razmatra pitanja angaovano bavi svim povezanosti zdravlja
problemima odnosa medicine i drutva stanovnitva sa
socijalnoekonomskim faktorima. Deli je na:socijalnu fiziologiju,
socijalnu patologiju, socijalnu higijenu i socijalnu terapiju
Poinje da publikuje radove iz ove oblasti.
5
RAZVOJ SOCIJALNE MEDICINE U NASRastko Nemanji Sveti Sava Osniva
i organizator prvih bolnica (Studenica), kao i pisac dokumenata o
njihovom organizovanju i ureenju6
Dr Vladan orevi (1847-1930)Najznaajniji reformator u istoriji
srpskog zdravstva i utemeljiva njegovih zakonskih i organizacionih
postavki. Tvorac je prvog godinjeg izvetaja Sanitarni odnoaji u
dravi i prvog zdravstvenog zakonodavstva u Srbiji: Zakona o
samostalnom fondu za uvanje zdravlja ljudi (1879), i Zakona o
ureenju sanitetske struke i uvanju zdravlja ljudi (1881).7
Milan Jovanovi - Batut (1847 1940)Najznaajnija aktivnost kojoj
je ostao veran celog ivota je irenje zdravstvene kulture.
Predsednik drutva za uvanje narodnog zdravlja Osniva i urednik
asopisa Zdravlje Osniva, profesor i prvi Dekan Medicinskog
fakulteta u Beogradu 8
ASOPIS
ZDRAVLJEDr Milan JovanoviBatut je osniva i urednik asopisa
Zdravlje koji prvi put izlazi u Somboru januara 1880 godine Prva
knjiga Zdravlje i
napredak nae dece,Matica Srpska, 1877 godine 9
Dr Andrija tampar (1888 1958)Jedan od najznaajnijih
socijalnomedicinskih umova u Evropi koji stvara autentini koncept
socijalne medicine. Osnivao je higijenske ustanove i zavode
Osmislio i realizovao ideju o domovima (narodnog) zdravlja Za
njegovo ime se vezuje uvena definicija zdravlja koja se nalazi u
ustavu SZO Zajedno sa Batutom i drugim strunjacima okupljenim oko
Ministarstva zdravlja osniva 1923 Institut za socijalnu medicinu
koji kasnije ulazi u sastav Centralnog higijenskog zavoda.
10
SOCIJALNA MEDICINA Definicije stranih autoraSocijalna medicina
je primena epidemiologije i socijalnih nauka na istraivanje, kao i
na zatitu zdravlja pacijenata i to kako pojedinaca, tako i
celokupnog stanovnitva.(M Susser, 1966)
Socijalna medicina je oblast medicine koja prouava uticaj
kolektivnog ponaanja organizovanog drutva na pojedince koji
pripadaju razliitim, esto depriviranim grupama.(McGraw Hill Concise
Dictionarz of Modern Medicine, 2002)
11
SOCIJALNA MEDICINA Definicije domaih autoraSocijalna medicina je
nauka koja se bavi ispitivanjem meusobnog uticaja socijalnih odnosa
i patolokih pojava u narodu i pronalaenjem mera socijalnog
karaktera za unapreenje narodnog zdravlja.
Socijalna medicina znai organizovanu brigu zajednice, drave i
drutva kao celine za zdravlje i dobrobit itavog naroda.Radomir
Geri, 1962.12
Andrija tampar, 1923.
13
Naziv socijalna medicina dugujemo jednom od navedenih
lekara:
A. Robertu Kohu C. il Rene Gerenu
B. Andriji tamparu D. Milanu Jovanoviu Batutu
. : 1. , , e ; 2. , () .
15
ja 16
, , , . , , . 17
(), , , , ; , (), ( 4000); , . 18
, .( , 1948. )
19
; . ; , (!); ; .
20
() , , , , .(World Health Organization WHO)
21
1990. , , .
22
Poznata definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizaicje
(SZO) usvojena je:
A. 1945. godine C. 1978. godine
B. 1948. godine D. 1986. godine
OSNOVNE ODREDNICE ZDRAVLJASTALNE SOCIJALNO EKONOMSKE Siromatvo
Zaposlenost Socijalna iskljuenost Socijalno okruenje IVOTNA SREDINA
Kvalitet vazduha Stanovanje Kvalitet vode Dispozicija otpadnih
materija IVOTNI STILOVI Ishrana Puenje Fizika aktivnost Seksulano
ponaanje Alkohol DrogeIzvor: Our Healthier Nation- A contract for
health, Department of Helath, London,1998.
DOSTUPNOST ZDRASTVENE ZATITE
Genetski kod Pol Starost
Zdravstvena zatita Socijalne usluge Transport
24
ODREDNICE ZDRAVLJAPrema SZO podela na: socijalno-ekonomske
fizike karakteristike i ivotni stilovi pojedinacaCentar za kontrolu
bolesti u Atlanti (CDC) navodi da se osnovni faktori stanja
zdravlja nisu promenili poslednjih dvadeset godina zasluge za
zdravstveno stanje se pripisuju
25
PREIVLJAVANJE DOBITNIKA OSKARAD. Redelmeier, kanadski
epidemiolog sa Univerziteta u Torontu je pokazao da dobitnici
Oskara ive due gotovo etiri godine od onih koji su nominovani, a
nisu ga dobili! To je pokrenulo raspravu o tome ta odreuje duinu
ivota i nain na koji drutveni poloaj, ekonomski status i uspeh
odreuju kada e ljudi umreti?
26
Definicija socijalno- ekonomskih odrednica zdravljaSocijalne
karakteristike od posebnog znaaja za ivot ljudi (Tarlov, 1996);
Odreuju stepen do kojeg osoba poseduje fizike, socijalne i line
resurse za identifikaciju i postizanje linih aspiracija,
zadovoljavanje potreba i suoavanje sa sredinom (Rafael, 2004);
Predstavljalju socijalno-ekonomsko stanje u kojem ljudi ive i rade
(Komisija za socijalne odrednice zdravlja, 2005). 27
SocijalnoSocijalno -ekonomske odrednice zdravlja...ine ekonomski
i socijlani uslovi koji utiu na zdravlje; Predstavljalju
socijalnoekonomsko okruenje u kome ljudi ive i rade i osnovni su
uzronici nejednakosti u zdravlju
28
ZNAAJNE PUBLIKACIJE/IZVETAJI U KOJIMA JE ISTAKNUT ZNAAJ
SOCIJALNO EKONOMSKIH ODREDNICA ZDRAVLJAedvikov i atukov izvetaj
(1840 1850) po prvi put se napominje da socijalno-ekonomske
odrednice imaju poseban znaaj na zdravlje ljudi ; Lalonde - ov
izvezaj 1974 - Novi pogled na zdravlje Kanaana se po prviput
razmatraju odrednice zdravlja van zdravstvene slube; Blekov
izvetaj, 1980 istie da pripadnost socijalnoj klasi jeste znaajna za
zdravlje i smrtnost od odreenih bolesti Aisonov izvetaj, 1998
navodi da u Velikoj Britaniji postoje nejednakosti u zdravlju i da
je siromatvo znaajna socijalno -ekonomska odrednica zdravlja
29
JEDNAKOST I PRAVEDNOST U ZDRAVLJUJednakost (equality)Pravednost
(equity)vrednosno i etiki vrednosno i moralno neutralan pojam koji
aktivan pojam koji oznaava istost: izraava vrednosnu i moralnu
procenu a) ista prava, privilegije, poloaj, mogunosti, rang,
pojedinca, grupe, drutva, zajednice status; b) istu koliinu,
vrednost, broj.30
SMRTNOST NA TITANIKUPrema putnikim klasama za ene i decu (Izvor:
Broom L. and Selznick P, 1968)Smrtnost u %
80 70 60 50 40 30 20 10 0Putnike klase
ene
Deca
Prva klasa
Druga klasa
Trea klasa
Prva i druga klasa
Trea klasa
31
SOLIDNE INJENICEDeset poruka o socijalnim determinantama
zdravljaZato to uzroci uzroka nisu toliko oigledni, SZO je zamolila
grupu eksperata da sumira dokaze o socijalnim determinantama
zdravlja:1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.
Socijalna klasa (gradijent) Stres Detinjstvo rani period ivota
Socijalna iskljuenost Radno mesto i okruenje Nezaposlenost
Socijalna podrka Zavisnost Ishrana Transport
32
JAVNOZDRAVSTVENI PARADOKS Public Health Paradox Nejednakosti u
zdravlju i dalje rastu unutar zemalja,ak i kada je vie resursa na
raspolaganju i uprkos primeni najboljih interevcija zasnovanih na
dokazima; Drugim reima, dolazi do smanjenja, ali nejednakosti jo
uvek postoje.33
