PREDAVANJE 5 RACIONALNI IZBOR POTROSACA I TEORIJA · PDF fileRacionalni izbor tj. teorija racinalnog izbora potroša ča prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 2 – Ova teorija podrazumeva

RACIONALNI IZBOR POTROŠA ČAI TEORIJA KORISNOSTI

PREDAVANJE 5

Prof. dr Jovo Jednak

Budžetska ograničenja u funkciji racionalnog izbora potrošača

� Potrošači imaju ograničen dohodak i susreću sesa budžetskim ograničenjima.

� Racionalni izbor tj. teorija racinalnog izborapotrošača

prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 2

potrošača

– Ova teorija podrazumeva da potrošači ulazena tržište sa već definisanim preferencijama ocenama koje zatiču, tako da svoje dohotke(prihode) troše prema svojim preferencama, zaovu ili onu robu ili uslugu.


� Kupovina roba ili usluga zavisi od nivoa dohotka kojim raspolažemo i od nivoa zatečenih cena roba i usluga.

� Da bismo stvari pojednostavili:– pretpostavimo da raspolažemo ograničenim dohotkom i – da postoje samo dve robe koje možemo kupiti i


– da postoje samo dve robe koje možemo kupiti i zadovoljiti svoje potrebe (a ne postoji mogućnost štednje).

• To su: platno za modnu odeću i prehrambena roba.

– Kupovina platna za odeću (u m) i hrane (u kg) podrazumeva odreñenu srazmeru, ukoliko, na primer, raspolažete sa dohotkom od 100 €.

Pano a. Pano b.


Slika 5.1. Ograničenje budžeta ili linija budžeta

Pano a: tri srazmere (A, B, C) predstavljaju mogućnosti kupovine 7 m platna i 6 kg hrane, ili 5 m platna i 7 kg hrane i 3 m platna i 8 kg hrane, ali nijedna ne obezbeñuje najpoželjniju kombinaciju dobara. Pano b: ograničenje budžeta ili linija budžeta opisuje set svih mogućih srazmera kupovine

platna i hrane za date vrednosti dohotka i cene. Ali samo tačka F obezbeñuje optimum upotrebe budžeta. Njen nagib je minus količina cene platna podeljena cenom hrane. U apsolutnoj vrednosti, ovaj nagib je oportunitetni trošak dodatne jedinice platna - broj kg hrane koji se mora žrtvovati da bi se nabavila jedna dodatna jedinica platna za odeću (u m). Nagib budžetske linije (izmeñu tačaka

G i A) jednak je relativnoj ceni dva dobra, odnosno: - Ppl /Phr = -1/2.


� Ograničenje budžeta mora zadovoljiti sledeću jednakost:Ppl x Qpl + Phr x Qhr = M.Ova jednakost znači da


� Ova jednakost znači da – potrošački nedeljni izdatak za platno (Ppl x Qpl)

• plus

– njegov nedeljni izdatak za hranu (Phr x Qhr), – mora biti jednak nedeljnom dohotku (M).

� Zaključak : rashodi jednaki prihodima.

Izmene budžeta uslovljene promenom cene i dohotka

� Cene i dohoci često menjanju.

� Promene utiču na budžetsku liniju:– Promena cene.


– Promena cene.

– Promena dohotka.


� 1. Promena cene.Nagib i položaj linije ograničenja budžeta su potpuno odreñeni potrošačkim dohotkom i cenama odnosne robe.

� Promena bilo kog od ovih faktora dovodi do novog


� Promena bilo kog od ovih faktora dovodi do novog ograničenja budžeta. – Na primer, poveća se cena platna sa 5 € na 10 € po

metru. Pošto su cena kg hrane i dohodak nepromenjeni, vertikalni presek ograničenja potrošačkog budžeta ostaje isti, ali porast cene platna za odeću pomera ograničenje budžeta prema unutra oko ovog preseka.


� Iako se cena hrane po kg nije promenila, novo ograničenje budžeta B1 smanjuje ne samo količinu platna koju potrošač može da kupi, nego i količinu hrane.


hrane.� Obrnuto je kada doñe do sniženja cene platna sa, na

primer, 5 € na 4 €, kada vertikalni presek ograničenja ostaje isti, ali se ograničenje budžeta rotira prema spolja.

� To omogućava da potrošač kupi više ne samo platna nego i više hrane, a linija ograničenja budžeta B2 se rotira prema spolja.



Slika 5.2. Efekat povećanja cene na budžetsku liniju

Kada platno poskupi, vertikalni presek budžetskog ograničenja ostaje isti. Prvobitno ograničenje budžeta se rotira prema unutra (B1) oko svog preseka (tačka L). Ako padne cena platna,

budžetska linija se pomera prema spolja (B2).


� Kupovna moć zavisi od dohotka i od cena.

� Kupovna moć potrošača može se


� Kupovna moć potrošača može se udvostučiti, – ako se njegov dohodak udvostruči ili

– ako se cene svih dobara i usluga prepolove.


� Promena dohotkamenja vertikalni presek budžetske linije, ali nemenja nagib (jer nije došlo do promene cena ni platna, ni hrane).Pretpostavimo, da je nedeljni dohodak srozan sa100€ na50€.

� Sada horizontalni presek ograničenja budžeta opada sa20 m platnana10 mplatna za odeću, a vertikalni presek opada sa10 kg hrane na5 kg hranenedeljno.


5 kg hranenedeljno.� Nova linija ograničenja budžeta B1 je paralelna sa linijom B,

svaka sa nagibom -1/2, što nas upućuje na zaključak da sesrozavanje dohotka za 1/2 ni u čemu ne razlikuje odudvostručenja cene svake robe ponaosob. Obe promenerezultiraju isto ograni čenje budžeta.



Slika 5.3. Efekti srozavanja ili rasta dohotka za polovinu vrednosti na budžetsku liniju

I horizontalni i vertikalni preseci opadaju za polovinu vrednosti pri srozavanju dohotka. Novo ograničenje budžeta (B1) ima isti nagib kao i staro, ali je bliže ishodištu. Pri rastu dohotka,

budžetska linija bi se pomerila prema spolja, ali bi ostala paralelna sa B.

Racionalan izbor i granična korisnost

� Potrošač prilikom izbora koliko jedinica nekog proizvoda konzumirati suočava se sa jednim ograničenjem, a to je njegov


jednim ograničenjem, a to je njegov dohodak.

� CILJ POTROŠAČA: – Pronaći korpu proizvoda i količinu potrošnje

koja će mu dati maksimalno zadovoljstvo uz dani dohodak.

Izbor potrošača� Racionalni potrošač želi što je moguće veće

zadovoljstvo konzumacijom dobara iz raspoloživog dohotka.

Princip racionalnog izbora potrošača


� U skladu saosnovnim principom racionalnog izborapotrošač troši svoj novac na one proizvode koji mu daju najvišu graničnu korisnost (MU) po novčanoj jedinici.

Preferenijece (sklonosti) potrošača -ukusi kao preduslov za izbor potrošača� Korisnost je osećanje zadovoljstva zbog podmirivanja

potreba. Svaka moguća srazmera ili kombinacija roba se razlikuje i potrošač ih rangira u skladu sa svojim željama.

� Na primer, potrošač više preferira robu A nego B; B


� Na primer, potrošač više preferira robu A nego B; Bviše preferira nego A; A i B su jednako privlačne robe. Ovo ne znači da roba A pruža veću korist nego druga roba, na primer B. Reč je o tome da potrošač odlučuje da je jedna roba bolja, lošija ili podjednako dobra, kao i druga roba.

Preference (sklonosti) potrošača -ukusi kao preduslov za izbor potrošača

� Po ekonomistima, uzimaju se četiri prosta svoj-stva poreñenja preferenci, koja nam omogućavaju podelu budžeta. To su:

� a) kompletnostomogućava potrošaču da rangira sve


� a) kompletnostomogućava potrošaču da rangira sve moguće kombinacije roba i usluga.

� b) „što više, to bolje“pretpostavlja da su dobra poželjna, i da su u pitanju dve robe ili usluge iste, bolja je ona koje ima više. Dakle, potrošači uvek imaju više sklonosti prema većem broju dobara nego prema manjem.


� c) tranzisivnostpodrazumeva preferirati A u odnosu na C. da ako više volite odrezak nego hamburger, a hambruger više nego hot dog, onda verovatno više volite odrezak nego hot dog.


verovatno više volite odrezak nego hot dog. – U našoj analizi, potrošačevo poreñenje preferenci je

tranzitivno, ako imamo tri kombinacije A, B, C, i ako preferira A od B, B od C, onda će uvek preferirati A u odnosu na C


� d) konveksnost podrazumeva mešavine roba koje se više preferiraju od ekstrema.– Konveksnostznači da nagib krive raste (tj.


– Konveksnostznači da nagib krive raste (tj. postaje manje negativan) kako se pomeramo niz krivu prema dole.

– Drugim rečima, kriva indiferentnostije konveksna ako se MRS smanjuje niz krivu.


Slika 5.4. Opis individualnih sklonosti ili preferencija Budući da se svakog dobra preferira više nego manje, možemo uporediti kombinacije dobara u

zatamnjenim područjima. Y prednjači u odnosu na A, zato što ima više od svakog dobra nego što ima A. lz istog razloga, A preferira u odnosu na W. Sledi da na liniji koja spaja W i Y, mora

postojati kombinacija A. U istom trendu možemo naći kombinaciju C, koja je jednako privlačna kao B, ali to zavisi od ukusa potrošača.

Potrošačeve preferencije

A 20 30

B 10 50

Korpa proizvoda Jedinice hrane Jedinice odeće


D 40 20

E 30 40

G 10 20

H 10 40

PITANJE!Koje tačke potrošač najviše preferirajau plavom odnosno

u rozem polju?


40

Odeća(jedinice u nedelji)

50

A

EH

B


Hrana(jedinica u nedelji)

10

20

30

10 20 30 40

G

A

D

Krive i mape indiferentnosti

� 1. Kriva indiferentnosti.Ona pokazuje sve moguće grupe (kombinacije)roba i usluga koje pružaju isti nivo korisnosti.

� Kada spojimo mnoštvo tih tačaka koje


� Kada spojimo mnoštvo tih tačaka koje predstavljaju podjednako privlačne kombinacije za potrošače, dobićemokrivu indiferentnosti.

Kriva indiferentnosti

� Kriva indiferentnosti je opadajuća nanižeudesno.

� Nagib krive indiferentnosti jednak je odnosu graničnih korisnosti dvaju proizvoda.


proizvoda.

Kombinacije B, A i D pružaju Potrošaču isti nivo

zadovoljstva

Preferencije potrošača

40

Knjige (kom)

50

EH

B


U1

CD (kom)

10

20

30

10 20 30 40

G

D

A



Slika 5.5. Krive indiferencijeKriva indiferencije je skup kombinacija koje potrošač smatra jednako privlačnim (A, B, C, D).Drugim rečima, potrošač je potpuno indiferentan izmeñu svih kombinacija A, B, C, D. Potrošačpreferira bilo koju kombinaciju kao što je L, koja leži iznad krive indiferencije (In0), više nego A,ali A preferira više nego K, koja leži ispod krive indiferencije (In0).

U1U2


Odeća

Potrošač treba biti Indiferentan izmeñu

A, B and D. Meñutim,

Krive indiferencije se ne mogu seći


Hrana

A

D

B

A, B and D. Meñutim,B sadrži više oba dobra

nego D.

Mapa indiferentnosti

Knjiga (kom)

D

Korpa proizvodana krivi indiferentnostiU3 je poželjnija od Korpe B, odnosno B je poželjnija od korpeD.


U2

U3

CD (kom)

U1

ABD.

Krive i mape indiferentnosti� 2. Mape indiferentnosti.Sve kombinacije platna i hrane

daju istu korisnost potrošaču, tj. ako se smanji količina platna - povećava se količina hrane, i obrnuto.

� Ako je, pak, nivo korisnosti viši od prethodnog, onda se formira nova kriva indifernosti In1, In2, In3 koje su udesno i naviše, što stvara "mapu krivih indiferencije", na kojoj svaka kriva za sebe podrazumeva odgovarajući nivo korisnosti.


korisnosti. � Na primer, na krivoj indiferentnosti In1, to je tačka E = 16

m platna i 11,5 kghrane; na krivojIn2 to je tačka F = 27 m platna i 9 kghrane i na krivoj In3, to je tačka G = 21,5m platna i 13 kghrane.

� Što su krive dalje od ishodišta koordinatnog sistema, to je njihova korisnost viša.

� Istovremeno, ne mogu se meñusobno ukrštati, jer tada ne bi ispoljavale različite nivoe korisnosti.



Slika 5.6. Preferencije potrošača sa različitim ukusimaPreferencije potrošača su predstavljene krivama indiferencije koje pokazuju različite kombinacije

dobara (platna i hrane) koje potrošače čine podjednako zadovoljnim.Na panou a, potrošač više preferira hranu, tačke A, B i C, dok na panou b potrošač više preferiramodne odevne predmete, tačke D, F i G.

Marginalna - granična stopa supstitucije

� MRS ili granična stopa supstitucije platna za hranu jeste količina hrane koju je pojedinac voljan žrtovovati da bi dobio


pojedinac voljan žrtovovati da bi dobio jednu dodatnu jedinicu platana, bez promene korisnosti.


� Važna osobina potrošačevih sklonosti je cena na osnovu koje je on voljan da menja ili ne menja jedno dobro za drugo.

Taj iznos je predstavljen na svakoj tački krive


� Taj iznos je predstavljen na svakoj tački krive indiferentnosti, preko tzv. "granične (marginalne) stope supstitucije", koja je definisana kao apsolutna vrednost nagiba krive indiferentnosti u toj tački.


Marginalna - granična stopa supstitucije (MRS)MRS u svakoj tački krive indiferencije je definisana kao apsolutna vrednost nagiba (kosine) krive indiferencije u toj tački. To je iznos hrane (kg) koji se potrošaču mora dati kao kompenzacija za gubitak jedne jedinice (m) platna. Budući da se MRS smanjuje niz krivu indiferenstonsti, kriva je konveksna.


� Generalno govoreći marginalna stopa supstitucije u svakoj tački na krivoj indiferentnosti je srazmera po kojoj je potrošač spreman da razmeni dobro ili


potrošač spreman da razmeni dobro ili uslugu, i to kao: – izmerena duž vertikalne ose (apcise), za dobro

izmereno duž horizontalne ose (ordinate) i jednaka je apsolutnoj vrednosti nagiba krive indiferentnosti.


� Granična stopa supstitucije ima opadajući (silazni) trend, kako se pomera nadole i desno duž krive indiferentnosti.

� Može se zapaziti da u tački A hrane ima u izobilju


� Može se zapaziti da u tački A hrane ima u izobilju i potrošač će biti voljan da žrtvuje 2 kg hrane za dodatnu jedinicu platna (u m).

� U tački C marginalna stopa supstitucije je 1, ista srazmera, dok se u tački D potrošač odriče 1/4 kg hrane sa 1 m platna. To znači da je marginalna stopa supstitucije 1/4.

Potrošačev izbor i maksimiranje korisnosti -najbolja moguća kombinacija izbora dobara

� Mapa indiferentnostinam govori kako su različite kombinacije dobara rangirane u redosledu sklonosti.

� Budžetsko ograničenjenam govori koje su kombinacije pristupačne (dostupne).


� Budžetsko ograničenjenam govori koje su kombinacije pristupačne (dostupne).– Zadatak potrošača je da uporedi dva dobra i da izabere

ono kojem je najskloniji, – ili da se odluči za najpristupačniju kombinaciju dobara,

odnosno da biraju dobra s ciljem maksimilizacije svog zadovoljstva, uz ograničen budžet koji im je na raspolaganju.



Slika 5.7. Najpristupačnija kombinacija dobara - maksimilizacija zadovoljstva potrošačaNajbolje što potrošač može da učini je da izabere kombinaciju na budžetskom ograničenju koja

leži na najostvarljivijoj krivoj indiferencije. Na ovoj slici, to je kombinacija F koja leži na tangenti izmeñu krive indiferencije i budžetskog ograničenja - maksimilizacija zadvoljstva. U tački

maksimilizacije F, MRS dvaju dobara jednaka je odnosu njihovih cena.

Maksimizacija zadovoljstva potrošača

U tački F budžetski pravac tangetira najudaljenijukrivu indiferentnosti

Knjige (kom)

30

40


U2

Budžetski pravac

FU tački F :MRS =PCD/PK = 0.5

CD (kom)80 16040

20

30

0

Potrošačev izbor i maksimiranje korisnosti -najbolja moguća kombinacija izbora dobara� Za mape indiferencije, za koje postoje tačke

tangencije, kao na najdostupnija kombinacija će uvek ležati u tački tangencije (dodira), – u našem primeru to je tačka F, koja izjednačava

korisnost poslednjeg evra potrošenog na platno sa korisnošću poslednjeg evra potrošenog na hranu.


korisnost poslednjeg evra potrošenog na platno sa korisnošću poslednjeg evra potrošenog na hranu.

– Drugim rečima, u tački F nagib linije budžetskog ograničenja (L, K) mora biti jednak nagibu krive indiferentnosti (In2).

� Zbog toga je: -nagib budžetske prave (L, K) = -nagibu krive indiferantnosti (In2).


� Iz ovog proističe uslov koji mora biti zadovoljen, a to je: pl

hr

PMRS =

P


hr

pl

hr

P∆hr= ,

∆pl P pl hr

∆pl ∆hr= ,

P Podnosno: odnosno:

MRS - marginalna stopa supstitucije, Ppl - cena platna; Phr - cena hrane.

U ekonomiji se to nazivamarginalno načelo potrošačke ravnoteže.

Teorija korisnosti, granična funkcija korisnosti i marginalna korisnost

� Teorija korisnosti.– korisnost označava zadovoljenje potreba

� Funkcija korisnosti.


� Funkcija korisnosti.– Funkcija korisnostije obrazac koji svakoj

tržišnoj korpi predodreñuje odreñeni nivo korisnosti.

• Tržišna korpaje popis odreñenih količina različitih životnih namirnica, odeće, stanova koje potrošač kupuje svaki mesec

Ukupna i granična korisnost� Važno je razlikovati ukupnu i graničnu

korisnost.

� Ukupna korisnost (TU) -Total utility– predstavlja celokupno zadovoljstvo koje

potrošač ostvari konzumiranjem odreñene


potrošač ostvari konzumiranjem odreñene količine nekog dobra ili usluge

� Granična korisnost (MU) - Marginal utility– promena ukupne korisnosti koja nastaje zbog

konzumiranja dodatne jedinice nekog dobra ili usluge.

Ukupna korisnost

Granična korisnost70605040

16141210

8

Ukupna i granična korisnost

TUMU


Količina proizvoda (Q)

403020100

1 2 3 4 5 6 7 8 9Količina proizvoda (Q)

86420

-2 1 2 3 4 5 6 7 8 9



Slika 5.8. Funkcija korisnosti i kriva indifrentnostiFunkcija korisnosti može se prikazati mapom krivih indifrentnosti, od kojih svaka ima

brojčani pokazatelj. Na slici su prikazane tri krive indifrentnosti, čiji nivoi korisnosti (25, 50 i 100) proizilaze iz funkcije korisnosti plhr.

2.5

2.5


� Granična korisnost i zakon opadajuće granične korisnosti– Primer:Čokolada– - granična ili marginalna korisnost (MU). Dakle, kad

pojedete drugu čokoladu (sami ili sa drugim), vi dolazite do dodatnog zadovoljstva ili koristi.

– Porast vaše koristi ekonomisti nazivaju


– Porast vaše koristi ekonomisti nazivaju granična korisnost. Dakle, ona odražava dodatno zadovoljstvo ostvareno potrošnjom jedne dodatne jedinice dobra.

– Izraz granični je ključni pojam ekonomije i uvek se koristi u smislu dodatni.

– Opadajuća granična korisnost -proizilazi iz činjenice da se naše ukupno uživanje u potrošnji nekog dobra smanjuje u meri u kojoj ga sve više konzumiramo.



Slika 5.9. Marginalna korisnost(MU)MU prikazuje marginalnu korisnost, iznos kojim se ukupna količina korisnosti

zadovoljstva povećava kada se konzumira još jedna dodatna čokolada. Opadajuća marginalna korisnost znači da MU opada kako količina konzumirane čokolade raste.

� Maksimalnu korisnost potrošač postiže ukoliko ceo dohodak potroši "na liniji budžeta"(ne ispod linije budžeta), dok ne



budžeta"(ne ispod linije budžeta), dok ne podesi svoju potrošnju izmeñu hrane i platna, u odnosu:

MUhr / Phr = MUpl / Ppl.

� Kada se ovaj uslov ostvari, potrošač ne može da vrši preraspodelu svoje ukupne potrošnje, da bi povećao korisnost.



potrošnje, da bi povećao korisnost.

� Potrošač maksimira korisnost birajući potrošački paket dobara ili dobro, na liniji budžeta, pri kome je odnos granične korisnosti (MU) i cene (P) jednak za sva dobra i usluge.

Kardinalna i ordinalna korisnost� Da li se korisnost može ili ne može meriti,

marginalna teorija ima "kardinalni" i "ordinalni" pristup merenju korisnosti.

� Teorija kardinalne korisnosti. – Funkcija korisnosti je obrazac po kome se


– Funkcija korisnosti je obrazac po kome se izračunava broj koji predstavlja količinu zadovoljstva izazvanog upotrebom neke robe ili usluge, odnosno mešovitom robom.

– Takva funkcija korisnosti koja opisuje za koliko je neka roba ili tržišna korpa privlačnija (poželjnija) od druge naziva se kardinalna funkcija korisnosti.

Kardinalna i ordinalna korisnost� Teorija kardinalne korisnostipolazi od pretpostavke

da se korisnost i može meriti izabranom jedinicom.

� To znači da se mogu porediti različiti intenzitetikorisnosti i utvrñivati odnosi korisnosti izmeñupojedinca, sa stanovišta koliko je neko dobro ilitržišna korpa poželjnija od drugog dobra ili druge


tržišne korpe.

� Teorija ordinalne korisnosti,nasuprot kardinalne korisnosti, objektivizira korisnost koja rangira dobra (tržišne korpe) od napoželjnijeg do najmanje poželjnog, ali bez korišćenja bilo kakvog analitičkog

aparata za njeno merenje.

Kardinalna i ordinalna korisnost

� U ordinalnoj teoriji se korisnost ne meri u apsolutnom izrazu, već preko poreñenja zadovoljstva koje pojedinci imaju iz


zadovoljstva koje pojedinci imaju iz posedovanja odreñene robe (subjektivno vrednovanje) preferencije prema odreñenoj robi (skala preferencija).

Kardinalna i ordinalna korisnost


Slika 5.10. Tri dimenzije površinske korisnostiKrive označene sa A, B i C, D predstavljaju korisnost. Sve kombinacije dobara koje se nalaze na krivima A, B i C, D omogućavaju nivo korisnosti U0 i U1 projektujući

krive indiferentnosti, pano b.

Intertemporalni izbor potrošača

� Izbori potrošnje u vremenu poznati su akointertemporalni izbori.

� Intertemporalno (meñuvremensko) trošenje dobara i interporalni budžet.


i interporalni budžet. – Većina ljudi svoje prihode može da potroši sada, ili da

deo sačuva - racionalno za budućnost.

– Za našu analizu je bitno saznati kako će potrošač rasporediti svoju potrošnju tokom vremena.



Slika 5.11. Ograničenje budžetaSlika ilustruje ograničenje budžeta kada je kamatna stopa mala i kada pozajmljivanje nije moguće.

Znači, ako potrošač manje troši u periodu 1, utoliko može više potrošiti u periodu 2.



Slika 5.12. Intertemporalno(meñuvremensko)trošenjeAlternativne kombinacije tekuće potrošnje - horizontalna osa C1 i buduće potrošnje -

vertikalna osa C2, predstavljaju intertemporalno trošenje, pano a. Intertemporalni budžet pokazuje smanjenje tekuće potrošnje radi povećanja buduće potrošnje, pano b.

Intertemporalni izbor potrošača� Da bismo regulisali svoj meñuvremenski ograničeni

budžet, moramo znati:� a) da uvek možemo trošiti približno našim primanjima u

svakom periodu, tj. C1 = 50.000 € i C2 = 60.000 € moraju biti tačke na našem meñuvremenski ograni-čenom budžetu;

� da možemo deponovati (štedeti) svih 50.000 €(maksimalna štednja) i onda dobijemo 1,2 od 50.000 =


(maksimalna štednja) i onda dobijemo 1,2 od 50.000 = 60.000 €, i uz dodatak naših 60.000 €, čine buduće prihode za C2 = 120.000 €. To je buduća potrošnja, bez tekuće potrošnje (Cl = 0);

� da možemo pozajmiti od banke ili nekog drugog60.000 / 1,2 = 50.000 € (maksimalna pozajmica) i uz dodatak naših 50.000 €, tekući prihod iznosi 100.000 €. To je tekuća potrošnja, bez buduće potrošnje (C2 = 0).


� Maksimalnu buduću potrošnju dobijamo kada saberemo sve buduće prihode, tj. M1 u tekućem periodu po kamatnoj stopi r .

� Ovo znači da će naš depozit biti uvećan za M1(1 + r) u budućem periodu, plus budući prihodi ili M2.


� Tako dobijamo iznos koji možemo trošiti u budućnosti: M1(1+r)+M2.

Intertemporalni izbor potrošača� sadašnju vrednost PV(M2) dobijamo rešavajući relaciju:

PV(M2) (1+r) = M2, za PV(M2), Na primer, ako je M2 = 110.000 € (60.000 € + 50.000 €) i kamatna stopa 10% (r = 0,10), sadašnja vrednost M2 bi bila: 110.000 / 1,1 = 100.000 €.

� Proističe da je sadašnja vrednost ekvivalentni odnos sume novca koja se koristi za plaćanja u različitim periodima


novca koja se koristi za plaćanja u različitim periodima vremena.

� Na primer, ako je r = 0,10, onda će 100.000 € danas, imati vrednost od 110.000 € u budućnosti. Ili, u trenutku dok govorimo, 110.000 € u budućnosti ima vrednost od 100.000 € u sadašnjo-sti, ako je r = 0,10.


Slika 5.13. Intertemporalni budžet sa dohotkom u oba perioda -

pozajmljivanje i deponovanje novca po kamatinoj stopi (r)

Oportunitetni trošak od 1 € sadašnje potrošnje je (1+r) € buduće potrošnje,

odnosno M (1+r) + M . Horizontalna osa


M1 (1+r) + M2. Horizontalna osa intertemporalno ograničenog budžeta je sadašnja vrednost ukupnog dohotka

-M1 + M2 / (1+r).


� Intertemporalne (meñuvremenske)indiferentne krive (mape)i intertemporalni budžet.


budžet.– Koja će dobra potrošač izabrati i trošiti, zavisi

od potrošačkih sklonosti ka tekućoj i budućoj potrošnji.



Slika 5.14. Intertemporalna mapa krivih indiferentnostiKretanje krivih prema severoistoku pokazuje povećanje zadovoljstva. Apsolutna vrednost

nagiba krivih u tački A naziva se marginalna stopa vremena sklonosti -MRTP. MRTP u A je:In∆∆∆∆C2 / ∆∆∆∆C1In1


� Analogno ovome, MRTP u tački A može biti:� veća od jedan, odnosno In∆∆∆∆C2 / ∆∆∆∆C2In > 1

(pozitivno vreme sklonosti), kada potrošač zahteva više od 1 jedinice buduće potrošnje, koju želi da kompenzuje zbog gubitka jedinice tekuće potrošnje;

� ako je In∆∆∆∆C2 / ∆∆∆∆C2In < 1, (negativno vreme sklonosti), kada potrošač zahteva više od 1 jedinice


� ako je In∆∆∆∆C2 / ∆∆∆∆C2In < 1, (negativno vreme sklonosti), kada potrošač zahteva više od 1 jedinice sadašnje potrošnje koju želi da kompenzuje zbog gubitka jedinice buduće potrošnje;

� c) ako je In∆∆∆∆C2 / ∆∆∆∆C2In = 1 (neutralno vreme sklonosti), kada sadašnja i buduća potrošnja trguju jedna protiv druge po stopi 1:1.


� Faktori preferencija sadašnje naspram buduće potrošnje.– Nesigurnost budućnosti je jedan od razloga što

više preferiramo sadašnju nego buduću potrošnju.

– Setimo se samo naših problema iz prošlih 10-12


– Setimo se samo naših problema iz prošlih 10-12 godina, pa ćemo zaključiti da su ljudi živeli od danas do sutra, kao da to sutra ne postoji.


� Intertemporalna mapa indiferentnosti, kao i promena vremena, menja se u skladu sa karakteristikama pojedinaca.

� Neko ima snažno pozitivno vreme sklo-nosti, tako da je njegova kriva pristrasnosti veoma strma u odnosu na tekuće troškove.


– Na primer, neko je od malih nogu najpre konzumirao omiljeni deo obroka, a tek pod pritiskom roditelja bi jeo i povrće, ali poslednje.

– Neko, pak, započinje sa hranom koju najmanje voli, ostavljajući svoj omiljeni deo obroka za kraj. Ove suprotnosti ispunjavaju svaki drugi aspekt života.



Slika 5.15. Optimalna intertemporalna alokacijaOptimalno meñuvremensko trošenje dobara (tačka A) leži na najvećoj mogućoj krivoj

indiferentnosti koja tangentno dodiruje liniju ograničenog budžeta. Preferiranje buduće potrošnje dato je krivom InB, a sadašnje potrošnje krivom InD (isprekidane linije).

Potrošač ima ista primanja u svakom vremenskom periodu, ali neznatno više troši u drugom periodu.

HVALA NA PAŽNJI

Documents

PREDAVANJE 5 RACIONALNI IZBOR POTROSACA I TEORIJA · PDF fileRacionalni izbor tj. teorija racinalnog izbora potroša ča prof.dr Jovo Jednak Ekonomija 2 – Ova teorija podrazumeva