10. decembar 2018. godine

Predložene kvote za zapošljavanje radnika na

lizing

Predstavnici grupacije agencija za zapošljavanje Privredne komore Srbije najviše su nezadovoljni kvotama,

koje su postavljenje kao ograničenje za zapošljavanje radnika, a koje su predložene u Nacrtu zakona o

agencijskom zapošljavanju. Smatraju da bi bilo dobro da se one ukinu. Nacrtom zakona predviđeno je da

radnici angažovani preko agencije sa njom imaju ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, ali ne i

druge ugovore o radnom angažovanju. Predviđeno je i da preduzeće može da zaposli do 30 radnika na

„lizing” od ukupnog broja zaposlenih u tom preduzeću, ali ako poslodavac za to dobije saglasnost

Ministarstva za rad.

Kurirske službe služe i za šverc robe

Samo u jednom kombiju kurirske službe, čiji identitet carina nije otkrila, zaplenjeno je 400 pari ženske

zimske obuće, koju su pošiljaoci iz Beograda pokušali da dostave na dve adrese u Vojvodini

Ako se u Srbiji, po procenama, na crno proda roba u vrednosti tri, četiri milijarde evra, logično je da oni koji

se time bave moraju da nađu alternativne načine za transport te robe, kaže naš sagovornik upućen u ovu

situaciju, koji je insistirao na anonimnosti.

Švercovana roba više se, očigledno, ne

transportuje samo autobusima kao

godinama unazad. Najnovija akcija

carine u kojoj je, u magacinu jedne

kurirske službe u Beogradu, zaplenjena

„markirana” roba bez dokaza o

plaćenim dažbinama, ukazuje da su

preprodavci pronašli nov način za

krijumčarenje.

Samo u jednom kombiju kurirske

službe, čiji identitet carina nije otkrila,

zaplenjeno je 400 pari ženske zimske

obuće, koju su pošiljaoci iz Beograda

pokušali da pošalju na dve adrese u

Vojvodini.

Dan ranije, u istom kombiju, pronađeno

je 140 trenerki falsifikovanih robnih marki, koje su bile namenjene kupcu u Pančevu. Carina je saopštila da

je u još jednom kombiju, iste kurirske službe, otkrila tovar najraznovrsnije robe – 70 mobilnih telefona i

punjače, 40 bušilica, 35 „smart” kamera, 65 led sijalica ali i cerade za automobile, navigacije, medicinska

pomagala...

Carina u saopštenju ne navodi na koji način je roba stigla u magacin i da li je kurirska služba umešana u ove

sumnjive poslove, kao ni na koji način je roba stigla u zemlju. Međutim, sredinom prošle godine njeni

predstavnici ukazali su u medijima da kupovina i prodaja preko interneta raste kao i broj pošiljaka koje se

šalju kurirskim službama. Tada su najavili da će zbog toga češće kontrolisati i unutrašnje tržište, budući da

kurirske službe primaju zatvorene pošiljke za koje garantuju pošiljaoci.

Poznavaoci prilika na tržištu kažu za naš list da se „papiri” za švercovanu robu lako falsifikuju ali da je veći

problem kako te količine poslati na adrese bez otpremnice i prateće dokumentacije.

Ako se u Srbiji, po procenama, na crno proda roba u vrednosti tri, četiri milijarde evra logično je da oni koji

se time bave moraju da nađu alternativne načine za transport te robe, kaže naš sagovornik. Po zakonu bez

otpremnice i fakture ne može da se transportuje roba. Čak takvo vozilo može da bude oduzeto.

– Međutim, mnogo je jeftinije i bezbednije poslati takvu robu kurirskom službom jer distributeri ne moraju

da imaju svoja vozila – objašnjava on i dodaje da je 90 odsto onlajn trgovine na unutrašnjem tržištu čist

šverc. Kako kaže, neko može da proizvede sto haljina i da svih sto proda preko interneta a da ga niko ne

kontroliše niti da uđe u trag tim transakcijama. Ističe da kako se usavršava tehnologija, tako se i šverc brzo

prilagođava novim uslovima i sve to zahteva potpuno nov način kontrole.

Svakako, nije prvi put da se kurirske službe pominju u ovom kontekstu. Međutim, ranijih godina kurirske

službe, kod kojih je pronađena švercovana roba, žalile su se tokom kontrola da „neopravdano ispaštaju zbog

švercera” jer po zakonu nemaju pravo da otvaraju pošiljke i proveravaju sadržaj jer bi time kršile privatnost

klijenata.

Možda to i jeste opravdanje kada je reč o malim pošiljkama ali poslednji slučaj zaplene, gde je carina u

magacinu pronašla velike količine različite robe bez papira, ukazuje na nešto drugo.

Povećanje naknade za porodilje pred poslanicima

tokom januara

Predlog za poboljšanje materijalne situacije trudnica i porodilja, koje sada primaju uvredljivo male

nadoknade, pre ulaska u parlament razmotriće ministri za socijalni rad i finansije

Zaključili smo da su najviše pogođene

porodilje koje su imale manje od šest meseci

radnog staža, potom one koje su istog meseca

dobile posao i otišle na trudničko bolovanje,

kao i žene koje imaju visoka primanja. Dr

Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez

portfelja zadužena za populacionu politiku, na

ovaj način juče je sažela efekte primene

Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa

decom i istakla da su zbog toga ministrima

rada i finansija poslati predlozi da se

trudnicama i porodiljama pomogne koliko god

to budžet dozvoljava.

Tako je zatraženo i da porodilje s visokim

platama, umesto sadašnje tri, dobijaju dok su uz bebu pet prosečnih republičkih zarada, kao i da se za

porodilje koje imaju manje od šest meseci staža odredi zakonski minimum naknada koji neće biti

degradirajući. Isto bi važilo i za žene koje su otvorile trudničko bolovanje istog meseca u kome su uspele da

se zaposle, izjavila je Đukić Dejanović.

Ministarka je na jučerašnjom prazničnom druženju sa novinarima, kada je i nagovestila ovu opisanu bolju

finansijsku situaciju za žene koje odluče da imaju prinovu, istovremeno izrazila nadu da će se republički

poslanici već početkom godine izjasniti o ovim predlozima i dodala da su kreatori zakona bili svesni da će se

propis često menjati da bi pratio život i stanje u stvarnosti.

– Iako je primena Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom pokazala mnoge manjkavosti u praksi,

ovim zakonskim aktom obuhvaćeno je najviše žena do danas, počev od poljoprivrednica koje nikada nisu

bile „zbrinute” nijednim zakonskim aktom, preko žena koje su bile zaposlene preko ugovora na delu, pa sve

do onih koje su radile povremene i privremene poslove. Zbog opravdanih kritika javnosti, mi smo osnovali

komisiju koja je tri meseca analizirala sve pritužbe i ustanovili koje su porodilje najugroženije ovim

zakonskim aktom i sa našim predlozima upoznali ministre Zorana Đorđevića i Sinišu Malog – istakla je dr

Đukić Dejanović.

Ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku upozorila je da su se negativni demografski

trendovi nastavili i u ovoj godini, a ono što posebno zabrinjava stručnjake jeste podatak da se svake godine u

Srbiji rađa hiljadu prvih beba u porodici manje nego prethodne godine, što svedoči o velikom iseljavanju

mladih ljudi iz naših krajeva.

Naime, dok zvanična statistika svedoči da zemlju svake godine napusti oko 16.000 mladih osoba, demografi

sa pravom strahuju da je njihov broj mnogo veći. Rezultati istraživanja koje je početkom godine radilo ovo

ministarstvo na reprezentativnom uzorku od 11.000 studenata sa državnih i privatnih visokoškolskih

ustanova u Srbiji pokazalo je da svaki treći ispitanik planira da se iseli iz zemlje – pre svega u Nemačku i

Ameriku, a potom u Austriju, Švajcarsku i Norvešku.

– Porazila nas je činjenica da je četvrtina studenata odgovorila „šta god da se desi u Srbiji, ja odlazim”, a 90

odsto roditelja ih u tome podržava. Skoro dve trećine onih koji planiraju da se isele već imaju prijatelje ili

rođake u inostranstvu. Činjenica je da su migracije sastavni deo civilizacijskih procesa, ali mi se trudimo da

što više mladih osoba zadržimo u zemlji – istakla je ministarka Slavica Đukić Dejanović.

Ona je dodala da je budžet kabineta za demografiju i populacionu politiku znatno povećan i u narednoj

godini iznosiće 650 miliona dinara. Najviše sredstava u tekućoj godini opredeljeno je za izgradnju i

preuređenje vrtića i igrališta, oko 80 miliona dinara dato je za samozapošljavanje mladih bračnih parova i

majki, 60 miliona dinara investirano je u opremanje zdravstvenih ustanova, a 16 miliona dinara za izgradnju

stanova i kuća za mlade bračne parove.

Osim toga, sa Privrednom komorom Srbije dogovorena je dodela priznanja „Prijatelj porodice” onim

preduzećima koja su omogućila usklađivanja rada i roditeljstva svojim zaposlenima.

– Materijalna situacija jeste važna, ali nije jedina koja utiče na motivaciju mladih osoba da stvaraju

porodice. Analizirajući rezultate poslednjeg popisa stanovništva koji jasno svedoče da polovina žena u

Beogradu i trećina žena u Srbiji između 30 i 35 godina nema dete, demografi su pitali žene ove starosne dobi

da li planiraju da rađaju. Trećina je odgovorila „ne, nikada”, a kada su ih pitali za objašnjenje, najveći broj

njih je rekao da nema poverenje u partnera. Sledi nepoverenje u primarnu porodicu da će im pomoći u

gajenju deteta, a tek na trećem mestu je nepoverenje u državu – zaključila je dr Slavica Đukić Dejanović.

Politika/Agencije

Povezivanje staža: Još malo pa nestalo

Od 2015. godine, kada je vlada prvi put počela da povezuje staž radnicima koji su za to bili uskraćeni,

ukupno je povezano staža u 246 firmi u trajanju od 89.746 godina, sedam meseci i 28 dana.

Država je po tom osnovu platila 5,76 milijardi dinara, da bi 31.213 radnika ostvarilo pravo na penziju,

navelo je Ministarstvo rada, piše današnja Politika.

Na pitanje da li je prijava još u toku, u resornom ministarstvu su za “Politiku” rekli da je zaključkom

vlade omogućeno povezivanje staža do kraja ove godine.

Pašalić: Niko ne sme da uskrati ljudska prava

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10.

decembra, da ljudska prava niko ne sme da uskrati.

On je za RTS rekao i da se građani njegovoj kancelariji najčešće žale na kršenje imovinskih prava.

Kako je rekao, najranjivijim osobama smatraju se, osim osoba sa invaliditetom, starih, dece i Roma, i osobe

koje ne osećaju imovinsku sigurnost.

"Ljudska prava vezana su za tri stavke - život, slobodu i sigurnost. To ugrožavanje imovinskih prava ističe

veliki broj građana. Mi smo podstakli da se o tim temama priča - to su one teme koje se tiču prinudnih

izvršenja, regulisanja imovinskih prava u pogledu restitucije, gradnje i legalizacije, i na njih stavljamo

težište", rekao je Pašalić.

Kako je rekao, građani često ne znaju kome da se obrate za

pomoć, a i kada se obrate, dobijaju uputstvo da idu kod druge

institucije, koje opet navode da nisu nadležne.

"Mi upućujemo ljude tamo gde treba da idu, na institucije koje

mogu da reše problem, po pravilu dobre uprave", rekao je

Pašalić i dodao da odgovornost nose svi organi izvršne vlasti.

Pašalić navodi i da ljudska prava nisu formula, već da

zahtevaju konkretno rešavanje problema pojedinaca i

sistemsko rešavanje problema grupa.

Iz tih razloga institucija Zaštitnika građana prati koji su najčešći problemi. "Zaštitnik građana je živ

organizam koji se povinuje potrebama i zahtevima građana", naglasio je Pašalić.

On je istakao da je Zaštitniku stiglo oko 2.000 pritužbi, a da je on lično govorio sa 600 građana.

"Žale se na kršenja imovinskih prava, to su jako dugi postupci pred sudovima, neizvršenje presuda, izvršenja

za koja građani smatraju da nisu adekvatna", rekao je Pašalić.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava Pašalić poziva građane da se obrate instituciji Zaštitnika

građana kako bi saznali koja su njihova prava.

"Da znate koja prava imate i da niko ne sme da vam uskrati ta prava", zaključio je Pašalić.

Niko nije ni pokušao da kupi Jagodinsku pivaru

Fabrika slada, piva, kvasca i bezalkoholnh pića A. D Jagodinska pivara, nije ni danas prodata, jer niko nije

uplatio depozit od 142. 2 miliona dinara.

Agencija za licitiranje stečajnih upravnika Srbije, oglasila je, 4. novembra, prodaju "Jagodinske pivare",

jednog od najstarijih privrednih preduzeća Srbije.

Javno nadmetanje bilo je danas u 11 sati u Agenciji

za licitiranje stečajnih upravnika, Centar za stečaj u

Beogradu.

Procenjena vrednost pivare je bila 711 miliona

dinara, a "stečajni upravnik je bio dužan da prihvati

najvišu dostavljenu ponudu, ukoliko je iznad 50

odsto od procenjene vrednosti predmeta prodaje".

"Ako najviša dostavljena ponuda iznosi manje do 50 odsto procenjene vrednosti, stečajni upravnik je bio

dužan da pre prihvatanja takve punde dobije saglasnost Odbora poverilaca", stajalo je u oglasu.

Javna prodaja je oglašena na osnovu Rešenje o bankrotstvu Privrednog suda u Kragujevcu i odluke Odbora

poverilaca, rukovodilac projekta prodaje je bila Tatjana Gajić.

Na prodaju je bio 41 objekat u krugu fabrike, zgrada prehrambene industrije i proizvodnje pića (JAPS)

površine 3. 126 kvadratnih metara, kvasara površine 1. 224 metra, silosi sa deset ćelija i četiri međućelije

površine 615 metara, ležni podrumi, vrioni podrumi, mašinska sala, kuvarnica, sladara, sušara, služba

održavanja i trafostanica površine 4. 452 metra...

Oprema pivare koja se sastoji iz opreme nekoliko različitih pogona, kao i poslovno skladišni objekti u Nišu,

Kruševcu i Požarevcu, prodati su ranije.

Pivara je na velikoj površini i na veoma atraktivnom mestu u centru gradu.

Privredni sud u Kragujevcu je 24. marta 2016. godine doneo odluku o uvođenju stečaja u Jagodinsku pivaru.

"Rešenje o stečaju je doneseno iz razloga trajne nesposobnosti plaćanja, što znači da je račun stečajnog

dužnika u dužoj vremenskoj blokadi", rekao je tada stručni saradnik predsednika suda Saša Milosavljević.

Otvaranje stečaja za Fabriku slada, piva, kvasca i bezalkoholnih pića A. D Jagodinska pivara, osnovane

1852. godine, pokrenula je Agencija za privatizaciju.

Tekući račun Jagodinske pivare je bio u blokadi od 2. juna 2015. godine za oko 900 miliona dinara.

Zbog ranije najavljenje mogucnosti uvođenja stečaja, svih preostalih 145 radnika u pivari se prijavilo za

dobrovoljni odlazak iz pivare uz socilani program, koga su i dobili.

Pivara oko godinu i po dana ne proizvodi, a na njen značaj za grad i tradiciju dugu 166 godina, osim zgrade,

potseća i veliki pano sa čuvenim čicom u centru Jagodine.

Za 25. decembar, Agencija za licitiranje stečajnih upravnika, raspisala je oglas za prodaju pokretne imovine

"Jagodinske pivare", među kojima su 24 putnička i teretna vozila i rashodovana vozila, a pocetna vrednost je

1. 470. 098 dinara.

Reprize za krave i prasiće

Iako ne gledaju televiziju, prasići i krave "plaćaju TV pretplatu" tokom cele godine i po tome smo

jedinstveni u Evropi. TV taksa za Radio-televiziju Srbije i Radio-televiziju Vojvodine naplaćuje se

kroz račun za utrošenu električnu energiju, čak i u slučajevima da se brojilo nalazi u štali, podseća za

"Vesti" prof. dr Miladin Ševarlić.

- Poznajem poljoprivrednika iz Tavankuta koji poseduje 21 hektar jabuka pod punim sistemom savremene

proizvodnje uključujući mreže navodnjavanja kap po kap. E on plaća taksu za svih sedam pumpi, jer svaka

pumpa ima brojilo pa tako plaća sedam pretplata mesečno i tako svih 12 meseci. Plaća i u mesecima kad ne

koristi navodnjavanje - priča dr Ševarlić, koji je i narodni poslanik u Skupštini Srbije.

Od Nove godine, TV taksa će porasti za 70 dinara (0,59 evrocenti), tako da će iznositi 220 dinara (1,85

evra). Kada su novinari Elektroprivrede Srbije postavili pitanje da li vlasnici štala, šupa, farmi i voćnjaka

moraju da plaćaju TV taksu, iz EPS -a je stiglo obaveštenje da o tome ne odlučuju oni, nego RTS, odnosno

RTV pošto je tako propisano Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski

servis.

Na osnovu zakona Elektroprivreda Srbije nema ni pravo, ni mogućnost da odlučuje o oslobođenju od

plaćanja obavezne pretplate.

Ukoliko bi neki poljoprivrednik odlučio da svoj račun od 4.000 dinara (oko 34 evra) umanji za 150 dinara

(1,26 evra) koliko iznosi pretplata, EPS bi mu taj umanjeni iznos računao kao dug za struju, jer pretplata kao

klasična stavka na računu ne postoji. Ona je sastavni deo računa, tako da se ova dažbina ne može izbeći.

Osim toga plaća se i kamata na neplaćeni račun, pa bi ispala skuplja dara nego mera. I građani koji žive i

rade u inostranstvu i borave u otadžbini samo za praznike plaćaju TV taksu, što kako ističe profesor Ševarlić

nikako nije fer.

- Reč je o haraču, pa ne mogu ljudi koji imaju brojilo da plaćaju TV taksu iako u kući provedu nekoliko

dana za vreme Božića ili tokom letnjeg odmora - priča Ševarlić.

Ekonomista Danilo Šuković za "Vesti" kaže da po njegovoj oceni javni servis mora da ima neki vid

finansiranja u vidu pretplate, ali kaže da Javni servis to mora da opravda dobrim programom.

- Nažalost, program nacinalne televizije nije na nivou. Neke serije se repriziraju desetine puta i to serije stare

30 i više godina. Ono što mene još više boli da ova stavka od 70 dinara pogađa naše građane pri čemu se

vidi koliko smo siromašni. Ovde je i 70 dinara veliko kao kuća - priča dr Šuković.

Nedavno je boravio u Čačku srcu Srbije i posetio pijacu, a jedan detalj ga je posebno porazio.

- Na tezgama prodavci prodaju glavice belog luka na komad. Ali ne samo glavice, nego i čenove belog luka.

Jedan čen dva dinara, u čudu pitam prodavca - pa je li kupuju i na čenove, a on mi kaže "nego šta",

penzioneri vele, nek mi ručak zamiriše. E, onda je i ovih 70 dinara (0,59 evrocenti) zaista za neke građane

veliko - kaže dr Šuković.

Drugi problem je što ljudi u Srbiji koristeći najosnovniji paket kablovskih operatera mesečno izdvajaju oko

deset evra. Postavlja se pitanje zbog čega RTS ne postigne dogovor sa kablovskim provajderima i da se

javni servis namiri unutar tog paketa. Na ovo pitanje zasad nema odgovora.

Novinskim kućama javljaju se ne tako retko čitaoci koji tvrde da se poseduju televizor, jer im je

"jednostavno lepše bez njega". Ono što ih muči jeste kako da se oslobode plaćanja TV takse. Izgleda da želja

da živite bez televizora ne isključuje mogućnost oslobođanja od pretplate.

- Taksa javnog medijskog servisa se vezuje za brojilo svih korisnika električne energije koji imaju potrošnju

struje veću od 300 kwh godišnje - saopštili su iz EPS-a.

Šta kaže zakon

U EPS-u objašnjavaju da u zakonu koji propisuje ovu naknadu postoji šest tačaka po kojima je moguće

zatražiti ukidanje ove naknade.

Prema slovu zakona, od obaveze plaćanja takse oslobađa se fizičko lice, vlasnik merila električne energije,

koje živi u jednočlanom domaćinstvu ili je hranilac porodice u višečlanom domaćinstvu, ukoliko je osoba sa

invaliditetom sa 100 posto telesnog oštećenja.

Takođe, od obaveze plaćanja takse može se izuzeti i osoba sa invaliditetom sa manje od 100 posto telesnog

oštećenja, ako joj je, u skladu sa odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tuđu negu i

pomoć.

Zatim, osoba koja je trajno izgubila sluh ili slepo lice može biti izuzeta od plaćanja takse za javni servis, kao

i korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć, penzioner sa minimalnom penzijom ili fizičko lice - korisnik

više merila električne energije, za merilo električne energije u stambenoj jedinici, odnosno poslovnom

prostoru, koji se ne koristi.

Četiri milijarde iz budžeta

Nezvanična procena je da će javni servisi - RTS RTV i ove godine iz republičkog budžeta dobiti četiri

milijarde dinara ili oko 33,7 miliona evra. Od toga bi RTS-u pripalo nešto više od tri četvrtine, dok bi RTV-

u pripalo nešto manje od jedne četvrtine od tog iznosa. Ova suma, uz ostale prihode, smatra se minimalnom

svotom za izdržavanje javnog servisa i emitovanje kvalitetnog TV programa.

Danska obradovala narod

Danska će biti prva evropska država koja će ukinuti pretplatu za javni radiotelevizijski servis. Vlada ove

države i Danska narodna partija smatraju da je pretplata previsoka, preneo je Rojters. Pretplata će biti fazno

ukidana tokom perioda od pet godina počev od 1. januara 2019. godine.

Građani Švajcarske su 4. marta na referendumu na kojem se glasalo o ukidanju TV pretplate glasali protiv

ukidanja pretplate.

Kako je bilo ranije

Prethodna opcija, po kojoj je taksa koštala 500 dinara (sadašnjih 4,2 evra), plaćala se zajedno sa računom za

električnu energiju, ali je struja mogla da se plati i bez ove stavke - nije se pokazala izdašnom.

Naplata TV pretplate tokom 2013. godine varirala je od 16 do maksimalnih 43 odsto, a uglavnom je svega

25 odsto domaćinstava u proseku plaćalo TV pretplatu.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Partijska i pravna država ne mogu zajedno

Nakon što je posle tri godine fiskalne konsolidacije proglašeno da smo izašli iz krize, sledeći zadatak je

dostići snažan privredni rast i to u dužem roku. O tome šta

je potrebno za to i da li je dugoročni privredni rast moguć

u društvima u kojima je interes pojedinih grupa iznad

interesa društva, govori Milojko Arsić, profesor na

Ekonomskom fakultetu i glavni urednik izdanja Kvartalni

monitor

Za dugoročno održiv i snažan privredni rast potrebno je

trajno održanje makroekonomske stabilnosti, ali i napredak

u strukturnim reformama koje su u prethodnim godinama

stagnirale. Strukturne reforme se pre svega odnose na

javna preduzeća, ali i na državnu upravu, pravosuđe, obrazovni, zdravstveni i penzijski sistem. Kada su u

pitanju javna preduzeća, prvi korak je da se partijska kontrola nad njima zameni državnom, a potom da se

ona oslobode kvazifiskalnih funkcija kao što su neekonomske cene nekih proizvoda, subvencije potrošača,

tolerisanje neplaćanja usluga i drugo. Reforma obrazovnog sistema treba na svim nivoima, od majstora do

istraživača, da obezbedi znanja i veštine koje će biti međunarodno konkurentne. Za rast privrede je važno da

se nastavi izgradnja infrastrukture jer se time smanjuju troškovi poslovanja i unapređuje konkurentnost

privrede. Nakon toga sledi najvažniji posao, izgradnja modernih institucija koje su primerene savremenoj

tržišnoj privredi. To znači da se uspostavi ravnopravnost svih učesnika u privredi, kao i da se obezbedi

efikasnija zaštita ugovora i svojine. Za dobre institucije ključno je da se izgradi državna uprava i pravosuđe

u kojima će kompetentnost, posvećenost i poštenje biti iznad partijske lojalnosti. Bolje institucije su

preduslov za dugoročni rast privrede, a u njima Srbija nije ostvarivala napredak u dužem vremenskom

periodu, kaže Arsić.

U vlasti ističu da je privredni rast Srbije ove godine, koji će biti preko četiri odsto, među najvećima u

Evropi. Hajde da stavimo to u kontekst privrednog rasta regiona, recimo Centralne i Istočne Evrope.

Gde se stvarno nalazimo?

Ako gledamo samo ovu godinu, privredni rast će biti 4,2 odsto, što su istraživači Kvartalnog monitora

prognozirali pre godinu dana. Ovaj rast će biti na nivou prosečne stope rasta u 11 zemalja CIE koje su

članice EU. Već sada je izvesno da će bar tri zemlje imati brži rast od Srbije. To su Poljska, Mađarska i

Letonija, dok će nekoliko zemalja, kao što su Slovenija, Slovačka i Rumunija, imati sličan rast kao i mi.

Prema tome, ne može se nikako govoriti o nekom spektakularnom rastu privrede Srbije u ovoj godini.

Dodatna slabost ovogodišnjeg rasta privrede Srbije je u tome što je on jednim delom rezultat jednokratnih

faktora, odnosno oporavka privrede od prošlogodišnje suše i problema u EPS. Da nije tih jednokratnih

faktora, rast bi iznosio oko 3,3 odsto, što je znatno slabije od proseka zemalja CIE. Osim toga, u drugoj

polovini ove godine privreda Srbije usporava rast, što je u skladu na našom prognozom da će se u narednoj

godini ostvariti rast između 3,5 i četiri odsto. Rast privrede Srbiji u odnosu na okruženje je još slabiji kada

posmatramo duži vremenski period od pet ili 10 godina. U prethodnih 10 godina privreda Srbije se zajedno

sa Slovenijom i Hrvatskom nalazi u grupi zemalja CIE, koje su najsporije rasle. Međutim, nije isto kada

privreda Slovenije stagnira sa zaradama od 1.000 evra i Srbija sa platama od oko 400 evra. Prethodna

decenija je za privredu Srbije u velikoj meri izgubljena, što se vidi po kretanju prosečnih zarada. Uoči krize

zarade su bile 400 evra, a sada nakon 10 godina su dostigle tek 420 evra. Mada se sadašnje zarade isplaćuju

iz realnijih izvora nego u pretkriznom periodu, njihov rast za samo 20 evra u periodu od 10 godina je

porazan rezultat.

Otkud toliko zaostajanje u privrednom rastu u poslednjoj deceniji, jer svetska kriza je sve pogodila?

Za razliku od drugih zemalja CIE, Srbija je ušla u krizu sa nezavršenom tranzicijom, nije završila čak ni

privatizaciju. Osim toga, Srbija je ušla je u krizu sa velikim unutrašnjim i spoljnim neravnotežama, zbog

čega je negativni uticaj svetske krize bio snažniji nego u slučaju drugih zemalja. Investicije su dominantno

finansirane stranim kapitalom, pa je naglo smanjenje priliva stranih investicija i kredita na početku krize

značilo i veliki pad ukupnih investicija, a time i višegodišnju stagnaciju privrede. Osim toga, fiskalni deficit

je bio vrlo visok, što je imalo za posledicu snažan rast javnog duga. U periodu 2008-2012. Vlada je bila

previše fragmentirana i slaba da bi donosila teške i nepopularne odluke, dok su u periodu 2012-2014.

izbegavane nepopularne mere, kako bi se aktuelna vlast učvrstila. Kao rezultat toga javni dug je u periodu

vlade Demokratske stranke, SPS i G17+ porastao za skoro sedam milijardi evra, da bi u toku prve dve

godina vlasti SNS i SPS dug porastao za čak 10 milijardi evra. Stoga je Srbija tokom 2014. godine bila

suočena sa realnom mogućnošću bankrota, što sigurno nije dobar ambijent za investicije i privredni rast.

Ozbiljne mere za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti su sprovedene tek krajem 2014. godine.

Uspostavljanje makroekonomske stabilnosti u kombinaciji sa ekspanzijom evropskih privreda omogućilo

je da Srbija, čak i tokom fiskalne konsolidacije ostvari rast. Međutim, taj rast je i dalje sporiji od prosečnog

rasta zemalja CIE, mada bi Srbija kao jedna od najmanje razvijenih zemalja u Evropi trebalo da ostvaruje

iznatprosečne stope rasta, kako bi nadoknadila istorijski zaostatak za zemljama srednje i Zapadne Evrope.

Investicije su jedan od neophodnih faktora privrednog rasta. Ove godine imamo rast javnih

investicija, imamo solidan priliv SDI, ali šta je sa domaćim privatnim investicijama? Može li se bez

njih razvijati?

Ukupne investicije u Srbiji su i dalje male. Ove godine će iznositi oko 20 odsto BDP-a. Dugoročno održiv

rast, od četiri, pet odsto godišnje zahteva investicije od bar 25 odsto BDP-a. U okviru toga SDI mogu da

iznose oko pet odsto BDP-a, javne investicije četiri–pet odsto, a ostalih 15-16 privatne investicije. One su

sada na 10 odsto BDP-a i one najviše odstupaju od potrebnog nivoa. Ove godine su značajno porasle javne

investicije, verovatno za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ali njihovo učešće u ukupnim investicijama je

skromno, pa je i efekat tog rasta srazmerno mali. I strane investicije rastu za oko pet odsto, ali domaće

privatne rastu za oko tri-četiri odsto. To znači da rastu približno istom brzinom kao i BDP, pa stoga njihov

udeo u BDP-u neće biti povećan. Mada i javne i strane direktne investicije imaju važnu ulogu u rastu

privrede, ipak su domaće privatne investicije presudne za snažan i dugoročno održiv rast privrede, a one su u

Srbiji i dalje vrlo niske.

Nastavak teksta možete pročitati u 56. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

Infostud: Mladi počinju da cene sebe i zahtevaju

bolje uslove i veće plate

"Mladi počinju da cene sebe i zahtevaju bolje uslove rada i primanja. To je dobro, budi se svest mladih da ne

rade za minimalce, spremni su i za praksu i to je dobar način da dođu do posla", kaže Miloš Turinski sa

portala Infostud.

Miloš Turinski kaže da je onima koji traže posao na

prvom mestu plata i da najviše gledaju kolike su

zarade u kompaniji.

"Na drugom mestu je mogućnost napredovanja i

usavršavanja, a na trećem mestu su međuljudski

odnosi. Recimo, onima koji već rade međuljudski

odnosi su na prvom mestu".

Na pitanje da li mladi znaju koliko vredi rad, Turinski

kaže da je istraživanje pokazalo da su mladi spremni

da rade i za niža primanja po cenu ličnog zadovoljstva. Pored toga, kako je rekao, mladi počinju više da cene

sebe i da zahtevaju bolje uslove rada i veće plate.

"Kada se traži prvi posao, najbitnije je da dođete i ne gledate da li je u struci. Bitno je da dođete, pa ćete tek

onda da razmišljate da li je to posao za vas, ili da li ćete da promenite. Savet je uvek da ako želite da radite u

struci, nađete kompaniju i da se samopredložite da počnete s volontiranjem, da se dokazujete poslodavcu, da

učite i vaša šansa je veća da ostanete u firmi".

On navodi da su ljudi spremni da volontiraju uglavnom do tri meseca, dok je malo onih koji bi bez plate

radili godinu dana.

"To su ljudi koji žele da dođu do kompanije po svaku cenu. Međutim, dešava se da kompanije samo rotiraju

volontere i tu dolazi do nezadovoljstva".

Zato, kaže on, svaka kompanija može da se proveri i savetuje onima koji traže posao da se raspitaju o

poslodavcu.

"Postoje sajtovi, društvene mreže, saznajte što više možete i tek onda odlučite da li sebe vidite u toj firmi".

Danas se posao traži uglavnom preko specijalizovanih sajtova, zatim preko društvenih mreža ili preko

prijatelja i rodbine. Turinski navodi da je jedan kanal i Nacionalna služba za zapošljavanje, ali i oglasi po

izlozima, kojima se traži veliki broj radnika - prodavaca, kuvara, pekara i slično.

"Uvek imate prava da sebe predložite i pošaljete CV, iako kompanija nema konkurs. Poslodavci prave bazu

kandidata i izvlače nekog ako im je potreban taj profil, to što sad niste dobar kandidat ne znači da neće biti u

budućnosti".

Među najpoželjinije poslodavce spadaju privatne kompanije sa stranim vlasništvom,na drugom mestu su

domaći privatnici, a na trećem državne kompanije, rekao je on.

Svе dok su žеnе žrtvе nasilja nеma govora o

ljudskim pravima

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i prеdsеdnica Koordinacionog tеla za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana

Mihajlović, čеstitala jе svim građankama i građanima Srbijе Mеđunarodni dan ljudskih prava, podsеtivši da

jе jеdno od osnovnih i zagarantovanih prava svakе osobе da budе ravnopravna i uvažеna bеz obzira kom

polu, vеri ili naciji pripada.

Mihajlovićеva jе istakla da u godini u kojoj sе obеlеžava 70. godišnjica Univеrzalnе dеklaracijе o ljudskim

pravima nе možеmo govoriti o njihovom punom

ostvarеnju ukoliko postoji diskriminacija pojеdinih

grupa građana i građanki i nеpoštovanjе principa rodnе

ravnopravnosti, tе da su ljudsko dostojanstvo i sloboda

osnov svakog modеrnog društva.

"Poznato jе da jе položaj žеna, posеbno onih iz sеoskih

srеdina, samohranih majki, žеna sa invaliditеtom i

Romkinja posеbno tеžak. Okosnica i stub svakog dеmokratskog društva jе poštovanjе prava svih, a posеbno

onih iz ranjivih, marginalizovanih i višеstruko diskriminisanih grupa. Ako tеžimo modеrnoj i razvijеnoj

zajеdnici, onda svi građani i građankе moraju da budu prеpoznati kao ravnopravni članovi našеg društva, da

ravnopravno ostvaruju sva svoja prava i da imaju jеdnakе mogućnosti za rad i razvoj", rеkla jе

Mihajlovićеva.

Potprеdsеdnica Vladе podsеtila jе da sе Mеđunarodnim danom ljudskih prava završava globalna kampanja

"16 dana aktivizma protiv nasilja nad žеnama", i dodala da nеma govora o poštovanju ljudskih prava tamo

gdе su žеnе i dеvojčicе žrtvе nasilja.

"Svе dok ijеdna žеna budе uznеmiravana, prеtučеna ili ubijеna, nеma poštovanja ljudskih prava. Ovе godinе

šaljеmo poruku da nijе samo fizičko nasiljе – nasiljе, da smo tu da saslušamo svaku žеnu, čujеmo njеnu

priču, podržimo jе i poručimo joj da nijе sama. Hajdе da nе okrеćеmo glavu prеd nasiljеm, odgovornost jе

na svima nama", rеkla jе Mihajlovićеva.

Инвеститори из региона заинтересовани за

наше тржиште

Када су пре 15-20 година велике стране банке почеле да долазе на наше тржиште очекивало се да са

њима стигну и “армије” инвеститора и

помогну развој српске привреде девастиране

санкцијама.

Банкари су дошли, али су више пажње

обратили на сектор становништва. Процене

могућности привреде баш и нису биле на

завидном нивоу па је број НПЛ -ненаплативих зајмова био импозантан и тек недавно се смањио.

Многе од великих страних банака су спаковале кофере и отишле или се спремају да то учине, друге

настављају да улажу и помажу заинтересованим инвеститорима. Место на домаћем банкарском

тржишту неће остати упражњено ни након одлазака појединих финасијских кућа. Постоје

показатељи да се за улагање на нашем тржишту све више интересују регионални инвеститори, а пут

их често води баш преко финансијских кућа које овде послују. То показују активности ОТП групе из

Мађарске те турске Халк банке.

Први човек ОТП групе, у чијем саставу ради и Војвођанска банка, Шандор Чањи каже да они желе

да у Србији буду важна банка, да финансирају поред грађана и компаније те да помогну јачању

српске економије.

- Идете сличним путем као и Мађарска после економске кризе и економска политика Србије иде у

добром правцу – рекао је Чањи.

Он каже да добро зна како изгледа посао у агробизнису у региону јер је Компанија “Бонафарм” из

Мађарске у власништву његове продице.

- Било би веома добро да Мађарска, Србија и Хрватска развијају регион и претворе га у заједнички

аграрни простор јер сматрам да је то велика шанса – каже Чањи који је рекао да за сада нема

реализације куповине хрватског ПИК Беље из састава посрнулог “Агрокора”.

У Халк банци кажу да се њиховим доласком на српско тржиште повећало и интересовање турских

инвеститора за улагање код нас До сада су највише били заинтересован за улагање у аутомобилску и

текстилну индустрију..

- Све је више интересовања за улагање у аграр и у Војводину. Турски инвеститори су посебно

заинтересовани за сточарску производу - кажу у овој финасијској кући.

-Турски инвеститори су заинтересовани за улагање било кроз процес приватизације или преко

директних улагања - каже директро корпоративне филијале Мирјана Веселиновић.

Да итекако има простора за сарадњу показује и извоз говеђег меса из наше земље у Турску. Србија је

за само четири месеца испунила извозну квоту за извоз говеђег меса у Турску за 2018 , а министар

пољопривреде Бранислав Недимовић већ је најавио да ће се за 2019. тражити повећање квоте

односно, дозволу за извоз 10.000 тона говедине.

Efektiva: JKP Infostan nastavlja sa nezakonitim

ponašanjem na štetu građana

Udruženje potrošača Efektiva upozorava javnost da JKP Infostan tehnologije nastavlja sa višestrukim

nezakonitim ponašanjem na štetu građana, koje sada poprima više nego ozbiljne razmere.

Problematično ponašanje sa sastoji u nastavljanju

politike slanja opomena pred utuženje i

pokretanja izvršnih postupaka radi prinudne

naplate mesečnih potraživanja iz poslednjih

godinu dana koja su uredno plaćena, to jest

u upornoj primeni obustavljenog, prevarnog

sistema knjiženja koji uplate građana za tekuća

potraživanja preusmerava na najstarija neplaćena

potraživanja koja mogu biti i zastarela. Zatim,

ustanovljavanje politike neodgovaranja na

reklamacije građana, pisanje predloga za

izvršenje bez JMBG brojeva i datuma rođenja

izvršnih dužnika, kao i na korišćenje advokata za

pisanje opomena pred utužnje, a potencijalno i za

pisanje predloga za izvršenje, što sa sobom nosi

opasnost od povećanja troškova izvršnog postupka za najmanje 6.000 dinara, navodi se u saopšetnju.

Kao što je javnosti poznato, JKP Infostan tehnologije je u maju 2018. godine, posle šest godina odustao od

nezakonitog, na obmani potrošača zasnovanog saldo sistema knjiženja uplata, koji je kroz manipulaciju

podacima na računima (uklanjanje oznaka meseca i godina sa priznanica i uplatnica kao sastavnih delova

računa koji se prilikom plaćanja otcepljuju od ostatka računa) i stavljanje uvek istog poziva na broj

omogućavao Infostanu da simuluje sebi zakonski osnov iz člana 312 Zakona o obligacionim odnosima, to

jest da uplate za tekuće mesece proknjižava na najstarija potraživanja, koja mogu biti i zastarela. Infostan je

ovakav sistem primenjivao čak i onda kada su potrošači plaćali svoja mesečna zaduženja opštim

uplatnicama i elektronskim putem, uz navođenje svrhe uplate (mesec i godina za koju se plaća), pa je onda

utuživao građane radi naplate mesečnih obaveza koje su uredno izmirene a sa vrlo očiglednim ciljem naplate

zastarelih potraživanja.

Bez obzira na to što je Infostan, pod pritiskom nekoliko udruženja potrošača vratio prvobitni sistem

knjiženja koji je važio do oktobra 2011. godine, a što znači da je na priznanice i uplatnice vratio uklonjene

oznake meseca i godine i vratio različitost poziva na broj od meseca do meseca, ovo javno komunalnu

preduzeće za objedinjenu naplatu komunalnih usluga i dalje istrajava na primeni nezakonitog saldo sistema,

pa i dalje šalje opomene pred utuženje za uredno plaćene račune zaključno sa aprilom 2018. godine, a što je

najgore, opomene se u nekim slučajevima odnose i na plaćene račune od maja 2018. godine pa nadalje – kao

da sistem knjiženja uopšte nije promenjen.

Udruženje Efektiva navodi i da je primetno je takođe da je Infostan poslednjih meseci počeo da pribegava

neodgovaranju na reklamacije građana, što je zakonski prekršaj iz člana 160 Zakona o zaštiti potrošača. S

obzirom na količinu pritužbi na ovakvo ponašanje, možemo slobodno da kažemo da se ne radi tek o

pojedinačnim propustima već o veoma drskoj, promišljenoj politici Infostana.

Podaci Efektive pokazuju da Infostan na ovaj način prevashodno ignoriše po sebe vrlo neugodne, ali

osnovane zahteve građana za preknjižavanje njihovih uplata, a sa ciljem da prinudnim putem, preko

izvršitelja, izdejstvuje duplu naplatu potraživanja za iste, uredno plaćene mesece.

Međutim, Infostan ignoriše i druge vrste reklamacija, na primer za prevođenje računa sa prethodnog

vlasnika na novog vlasnika. Zbog ovakvog ponašanja, članovi Efektive su samo u prošlih mesec dana

podneli tri prekršajne prijave protiv Infostana i odgovornih lica u Infostanu, radi njihovog kažnjavanja.

Srbija 17 godina čeka zakon o poreklu imovine

– Uprkos tome što su više od 20 puta u poslednjih 17 godina sve bivše i ova sadašnja Vlada najavljivale

usvajanje zakona kojim bi se ispitalo poreklo imovine, Srbija je daleko od toga da ga dobije.

S tim se sigurno ne bi složio ministar finansija Siniša Mali koji je pre nekoliko dana, kao poslednji u nizu,

ponovio sve već rečeno da se zakon sprema i da će nacrt za nekoliko meseci ugledati svetlost dana na javnoj

raspravi. On je pred poslanicima u Skupštini Srbije rekao da na tom rešenju rade u ministarstvima pravde i

finansija, kao i Poreskoj upravi i da će čim bude

završen biti predstavljen javnosti.

Cilj Vlade je, kako je rekao, da se napravi

sprovodiv zakon koji će dati mogućnost da se

utvrdi poreklo imovine, ali i izbegnu zloupotrebe.

Sve vlade od 2001. naovamo najavljivale su

usvajanje ovog zakona. Prvi ga je predložio još

2001. tada član Saveta vlade za borbu protiv

korupcije Čedomir Čupić. Kasnije, u vreme kada je

bio predsednik Vlade, Mirko Cvetković je tvrdio da takav zakon nije potreban i da se unakrsno ispitivanje

imovine može uraditi i na osnovu Zakona o poreskoj administraciji.

Aleksandar Vučić prvi put ovaj zakon najavljuje krajem 2012. Tada je, kako je rekao, bilo planirano da se

on usvoji početkom 2013. Međutim, maja 2013, kada je još bio prvi potpredsednik Vlade, Vučić je rekao

kako će se zakon o poreklu imovine naći u Skupštini Srbije do 15. juna.

Tri godine kasnije, novembra 2016, Vučić sada kao premijer ističe kako se „nada“ da će zakon biti donet do

kraja „ove ili početkom naredne godine“. Te godine ovaj zakon našao je mesto i u njegovom ekspozeu. Ideja

ovog zakona, o čemu je još Mlađan Dinkić pričao bila je, pre svega, da se uvede unakrsna provera imovine.

Takva provera imovine, međutim, kako kaže profesorka FEFA Milica Bisić, može da se radi i na osnovu

nekih drugih zakona tako da ona ne vidi smisao u donošenju novog zakona, kojem bi zadatak bio da se bavi

naknadnom pravdom.

– To je uvek političko pitanje, u suštini nema veze ispitivanjem porekla imovine. Jasno je da ako je neko

imovinu stekao kriminalom onda postoji krivični zakon na osnovu kog odgovara. Ako neko nije platio porez

onda postoji Zakon o poreskom postupku, i zato ne vidim razlog donošenja novog posebnog zakona kojim

bi se ovo uredilo, osim političkog – ističe Bisić za Danas.

Kako nacrt zakona na kome se trenutno radi još nije stigao do javnosti ne zna se tačno ni šta će se u njemu

naći, odnosno da li će i koliko retroaktivno važiti, kao i na na koga će se sve konkretno odnositi.

Ekonomista Đerđ Pap ne misli da je neophodno donošenje zakona kojim bi se ispitalo poreklo imovine.

Postojeći propisi, kako kaže, mogu da daju iste rezultate kao i ovaj zakon.

– Možda bi novim zakonom moglo nešto drugačije da se reguliše, ali efekat bi bio isti. Postojećim zakonima

može da se ispita poreklo imovine – kaže i Pap. Na pitanje zašto to nije do sada urađeno, Pap podseća da je

država dva puta pokušavala u prošlosti da to uradi, tražeći od građana da prijave imovinu vredniju od

300.000 evra.

– Država je pozvala građane da se prijave i onda je trebalo da se kontrolišu svi oni koji to nisu uradili. Tačno

se zna, najviše se vidi po automobilima i nekretninama koliko ko ima. Mislim da se posle ove poslednje

akcije koja je bila pre nekoliko godina ništa nije promenilo, odnosno ništa nije procesuirano – ističe Đerđ

Pap.

On kaže da, nažalost, PU nema mogućnosti da ovo sprovede – ni materijalne ni kadrovske. Zato bi,

napominje on, sa eventualnim donošenjem ovog zakona moralo da se primi više ljudi koji bi na tome radili

jer trenutno PU nema dovoljno ljudi ni za redovne akcije, a kamoli nešto drugo.

Ekonomista Danilo Šuković za naš list kaže da je moglo da bude dobro da je zakon donet na vreme, ali „nije

i neće“.

– Neće biti ni usvojen ni sproveden jer imamo slabe institucije koje to ne mogu da sprovedu – ističe

Šuković. Za one koji imaju novac i koje bi ovaj zakon doticao zaobilaženje zakona je, kako kaže Šuković,

„mačji kašalj“.

– Da bi se sproveo ovakav zakon potrebno je da imate sofisticiranu metodologiju koju mi ovde nemamo, to

mogu da urade u razvijenim zemljama, ali kod nas gde su institucije slabe to ne može – napominje naš

sagovornik. Šuković tvrdi da ovde ne postoji ni politička volja, ali da bi i to čak moglo da se prevaziđe da su

institucije jače.

– Poznati smo kao zemlja u kojoj se usvajaju zakoni, ali se ne sprovode. Kod nas je sve problem jer ne

postoji vladavina prava, jer zakoni koji važe za mene za nekog drugog ne važe – ističe Danilo Šuković.

Poreznici nemaju podatke

– U Zakonu o poreskom postupku postoji odredba kojom se poredi dohodak i prijavljena imovina i u slučaju

da ne postoji jasan dokaz o poreklu neke imovine, odnosno da poreski obveznik nije dostavio tačne podatke

o imovinskom stanju, razlika između prijavljene imovine i prihoda oporezuje se po stopi od 20 odsto. To se,

međutim, ne primenjuje, zato što PU ne raspolaže podacima o tome, a zašto, to nije pitanje za mene –

napominje Milica Bisić.

Srbija treba da bude prisutna u svemu što Kina

radi u regionu

Strateški značaj inicijative „Pojas i put“ na ovim prostorima, njeni dometi, investicioni i infrastrukturni

projekti, kao i mogućnosti srpsko-kineske saradnje u okviru četvrte industrijske revolucije, teme su o kojima

će se govoriti na trećoj međunarodnoj konferenciji Beogradski strateški dijalog, pod nazivom „Inicijativa

’Pojas i put‘ na Balkanu“.

Skup, koji će okupiti veliki broj učesnika iz Srbije i inostranstva, otvoriće predsednica Vlade Srbije Ana

Brnabić, a centralna tema ovogodišnje konferencije je predstavljanje strateškog značaja inicijative „Pojas

i put“ u regionu.

O globalnim dometima inicijative „Pojas i put“ govoriće ambasador Kine u Srbiji Li Mančang, poznavalac

prilika na Balkanu Volfgang Petrič i profesor Nankai Univerziteta Ge Šunći, kao i profesorka beogradskog

FPN-a i direktorka Centra za azijske studije Dragana Mitrović.

Ona ističe značaj te inicijative, budući da ona već sada ima interkontinentalni, a možda i globalni domet,

s obzirom na osnivanje Azijske banke za investicije u infrastrukturi.

„Nastojaćemo da objasnimo šta inicijativa znači za interkontinentalno povezivanje, kontinentalno

i pomorsko, šta znači za saobraćajnu, komunikacionu infrastrukturu, za povezivanje naroda, kultura,

unapređenje i ubrzanje prekogranične trgovine…“, rekla je Mitrovićeva za Tanjug.

Biće reči i o tome šta inicijativa znači za samu Kinu, na njenom putu izrastanja od regionalne u globalnu

silu, ali i kako dotiče nas i koji je najbolji način način da se Srbija uključi — šta nam je ponuđeno, a šta je

najbolje da odaberemo.

Radojka Nikolić, vlasnica magazina „Biznis i ekonomija“, koja će moderirati panel posvećen investicionim

i infrastrukturnim projektima, kaže da se Srbija našla na starom putu svile, odnosno sada na putu „Pojasa

i puta“, kao važna geografska tačna.

„Nama je ova inicijativa značajna jer nam nedostaje infrastruktura koja je potrebna i Kinezima da bi

realizovali svoj projekat, a konferencija će se upravo tim temama baviti“, rekla je Nikolićeva.

Kada je reč o saradnji Srbije i Kine u okviru četvrte industrijske revolucije, Zoran Stanojević, koji će voditi

panel posvećen toj temi, slikovito opisuje da je to „kao da orete njivu pomoću volova, a pojavili su se

traktori“.

„Ako ne pređete na traktor, uopšte nećete biti u stanju da parirate onome što se danas radi. Tako je i sa

industrijom 4.0 — ako se ne uključite na vreme, ostaćete sa volovima i nećete biti konkurentni ni u jednoj

oblasti“, kaže Stanojević.

Sagovornici na panelu biće mu državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija

Tatjana Matić, Mihailo Vesović iz PKS, direktorka NTP Beograd Gordana Danilović Grković, kao i Milan

Aleksijević ispred „Telekoma Srbija“ i Srećko Miodragović iz „Komtrejd grupe“.

Konferenciju „Inicijativa ’Pojas i put‘ na Balkanu“ organizuje Fondacija Beogradski strateški dijalog,

u saradnji sa Ambasadom Kine u Beogradu i Vladom Srbije, a održava se u Palati Srbija.