Predlog praktične politike · sprovoenje NSM -a za period 2009-2014 utrt je put sistemskom razvoju omladinske politike u našoj zemlji, dok je usvajanjem Zakona o mladima 2011. godine

Predlog praktične politike

u oblasti participacije mladih

Krovna organizacija mladih Srbije

Mart, 2013. godine

Predlog praktične politike u oblasti participacije mladih


2

Autori

Jovan Karanović

Jelena Milutinović

Vladan Đukanović

Bojana Jevtović

Marija Pantelić

Vladimir Novaković

Sanda Radan

Tamara Marković

Specifičan doprinos

Milica Milić

Predrag Simić

Petar Stupar

Milena Stošić

Vasilija Bojić

Oliver Aleksić

Đurica Stankov

Koordinatorka projekta i urednica

Tamara Marković

Članovi Radne grupe za participaciju mladih

Oliver Aleksić, Omladinski kreativni centar iz Jagodine

Jelena Milutinović, OKO

Vladimir Mihajlović, Centar E8

Bojana Jevtović, GraĎanske inicijative

Đurica Stankov, AS - Centar za osnaţivanje mladih PLHIV

Ana Jovanović, OSMEH

Ksenija Joksimovic, ALTERO

Martina Milutinović, ALTERO

Marija Pantelić, Svetski omladinski talas

Vladan Đukanović, Zelena omladina Srbije

Vasilija Bojić, Sekcije mladih Veća SSS Vojvodine

Predrag Simić, CIVILNET

Stanislava Puač, Volonterski centar Niš

Stefan Mrvaljević, Mladi LDP

Ivan Stefanović, Industrijski sindikat

Sanda Radan, ELSA

Jovan Karanović, ELSA

Nemanja Joksimović, SNS

Vladimir Novaković, Krovna organizacija mladih Srbije

SrĎan Mitrović, “Grupa Hajde da…”, Savetnik za monitoring

Smiljka Ţivanović, Ministarstvo omladine i sporta

Facilitatorka radne grupe za participaciju mladih – Milica Milić



3

Apstrakt

U ovoj praktičnoj politici Radna grupa Krovne organizacije mladih Srbije razmatra stanje u

oblasti participacije mladih, posebno uključivanja mladih u procese donošenja odluka od

lokalnog, preko regionalnog/pokrajinskog do nacionalnog nivoa, u svim oblastima - sektorskim

politikama od značaja za mlade. Posebno se osvrćemo na probleme nepostojanja sistemskog i

kontinuiranog obrazovanja mladih o participaciji kroz predmet GraĎanskog vaspitanja,

nedovoljnog informisanja i uključivanja mladih prilikom kreiranja politika i donošenja odluka,

nedovoljno funkcionalnih institucija u koje su direktno uključeni mladi, kao i na nizak stepen

umreţenosti udruţenja mladih i za mlade na lokalnom i regionalnom nivou, nudeći preporuke za

rešavanje istih.

KLJUČNE REČI: mladi, participacija, sektorske politike, informisanost, donošenje odluka,

umreţavanje



4

O omladinskoj politici

Sve do osnivanja Ministarstva omladine i sporta 2007. godine, pitanjima mladih na nacionalnom

nivou nijedna institucija se nije sistemski bavila dugi niz godina.

Usvajanjem Nacionalne strategije za mlade (NSM) 2008. godine i Akcionog plana za

sprovoĎenje NSM-a za period 2009-2014 utrt je put sistemskom razvoju omladinske politike u

našoj zemlji, dok je usvajanjem Zakona o mladima 2011. godine načinjen veliki korak u

stvaranju uslova za podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i

ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit.

Omladinska politika obuhvata i podrazumeva sve mere i aktivnosti državnih organa, ustanova,

udruženja i drugih subjekata koje su usmerene na poboljšanje i unapređivanje položaja mladih.1

U skladu sa standardima Sveta Evrope politike za mlade treba da budu zasnovane, izmeĎu

ostalog i na: univerzalnim vrednostima pluralističke demokratije i ljudskih prava;

meĎusektorskoj saradnji koja se sprovodi na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou i

podsticanju mladih da budu nezavisni, da neguju osećaj za odgovornost i posvećenost

volonterskom radu, kao i da se aktivno uključe u društveni život, tako što će učestvovati

procesima donošenja odluka koje ih se tiču.

Omladinska politika ne bi trebalo da bude samo sredstvo za rešavanje problema već i vaţan

prostor u kome mladi mogu da deluju kao aktivni graĎani. Istovremeno, omladinska politika bi

trebalo da predstavlja izraz nadstranačkog, društvenog, strateškog razmišljanja o potrebama i

pravima mladih.

Krovna organizacije mladih Srbije i razvijanje politika za mlade

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) je savez udruţenja koji trenutno okuplja 68

organizacija članica (udruţenja mladih i za mlade) sa čitave teritorije Republike Srbije. KOMS je

najviše nezavisno predstavničko telo mladih u Srbiji čija je misija da zastupa interese mladih

razvijajući partnerski odnos sa drţavom, meĎusektorsku i meĎunarodnu saradnju, podstičući

aktivno učešće mladih i organizacijski razvoj svojih članica.

Krovna organizacija mladih Srbije je za kratko vreme prepoznata kao jedan od najznačajnijih

nosilaca omladinske politike u Srbiji, kako od strane drţavnih institucija tako i od strane drugih

organizacija civilnog društva i fondacija, medija i javnosti uopšte.

1 Zakon o mladima, član 2, "Sl. glasnik RS", br. 50/2011



5

U cilju razvoja politika za mlade uloge KOMS-a su da:

· Učestvuje u institucionalnim procesima donošenja odluka koje su od značaja za mlade, po

principu ko-manadţmenta

· Analizira javne politike (zakone, strategije, budţete...) i daje amandmane na njih

· SaraĎuje sa srodnim inostranim organizacijama i zastupa mlade ljude u Srbiji na polju

meĎunarodne saradnje

· Podstiče saradnju javnih institucija sa mladima po principu ko-manadţmenta

· Bavi se javnim zagovaranjem na nacionalnom nivou

Predlozi praktičnih politika

Praktična politika podrazumeva „upotrebu vlasti ili političke moći u voĎenju javne politike, tj.

aktivnosti usmerenih ka rešavanju konkretnih problema ili unapreĎenju stanja u zajednici“ (Jang,

Kvin, 2002). Kada govorimo o omladinskoj politici, pored ove praktične dimenzije od suštinske

je vaţnosti i dimenzija osnaţivanja i pune participacije mladih u ovom procesu, što je jedan od

osnovnih ciljeva KOMS-a.

Pisanje predloga praktičnih politika (policy papers) jeste segment obrazovanja o demokratiji, koji

osnaţuje mlade da se izbore za bolji poloţaj, koji će im omogućiti da aktivno doprinesu

promenama u društvenim zajednicama u kojima ţive.

Predlozi praktičnih politika u praksi drţava članica EU predstavljaju ključni metod i oruĎe u cilju

promocije otvorenijeg i transparentnijeg procesa donošenja odluka – dakle, namenjeni su

donosiocima odluka. Veća upotreba predloga praktičnih politika u komunikaciji izmeĎu

organizacija civilnog društva i drţavnih organa u procesu evropskih integracija moţe značajno

doprineti stvaranju predispozicija za kreiranje odrţivog institucionalnog okvira kojim se stvara

prostor za dijalog koji uključuje široku paletu mišljenja - što uz transparentost rada predstavlja

ključni element procesa donošenja odluka.

U cilju doprinošenja društvenim promenama čije će posledice biti poboljšanje sveukupnog

poloţaja mladih, KOMS je u okviru razvojnog projekta „Program izrade i promocije predloga

praktičnih politika i standardizacija brošura prioritetnih oblasti Nacionalne strategije za mlade”,

koji podrţava Ministarstvo omladine i sporta, oformio tri radne grupe, koje su činili predstavnici

organizacija članica KOMS-a, predstavnici Saveta podmladaka političkih partija i Sveta mladih

članova sindikata u okviru KOMS-a, predstavnici Kancelarija za mlade, kao i predstavnici

Ministarstva omladine i sporta i drugih relevantnih institucija, sa ciljem da izrade tri predloga

praktične politike namenjene donosiocima odluka, u sledećim oblastima:

participacija mladih

zdravlje mladih

obrazovanje i zapošljavanje mladih.



6

Krovna organizacija mladih Srbije se bavi navedenim oblastima kao strateškim prioritetima,

kojima i Nacionalna strategija za mlade daje istu vaţnost. Stvaranje uslova za aktivnu

participaciju mladih predstavlja vaţan izazov posebno u društvima koja su na početku

uspostavljanja konsolidovane demokratije. Zdravlje mladih predstavlja višestruku vrednost i

osnovu za odrţivi razvoj svakog društva, koje zavisi od napora koji se ulaţe da se ono očuva i

unapredi. Obrazovanje i zapošljavanje primarni su fokus svih inicijativa za proširenje

ostvarivosti ljudskih prava.

Pisanjem preporuka i zagovaranjem za njihovu implementaciju, mladi će postati samosvesni,

razviti sposobnost kritičkog razmišljanja i osećaj lične i društvene odgovornosti. Sa druge strane,

predlozi praktičnih politika su namenjeni donosiocima odluka od lokalnog, preko regionalnog do

nacionalnog nivoa, u čijoj su nadleţnosti ove oblasti, a sa ciljem da se u budućnosti zagovara za

implementaciju najrelevantnijih preporuka iz predloga praktičnih politika.



7

Participacija mladih - učešće mladih u procesima

donošenja odluka

Stvaranje uslova za aktivnu participaciju mladih predstavlja vaţan izazov posebno u društvima

koja su na početku uspostavljanja konsolidovane demokratije.

S obzirom da participacija podrazumeva učešće u raznim oblastima, institucijama i politikama,

participacija mladih ne moţe biti regulisana na jednom mestu. Reč je o principima

funkcionisanja društva i njegovih institucija, koje se teško mogu menjati. Stoga je prvi korak

podizanje svesti relevantnih aktera na svim nivoima (od lokalnog, preko pokrajinskog do

nacionalnog) i u svim sektorskim politikama.

Cilj ovog predloga praktične politike je da definiše probleme koji umanjuju mogućnosti za

participaciju organizovanih2 mladih specifično u procesima donošenja odluka u svim oblastima –

sektorskim politikama koje ih se tiču i na svim nivoima (lokalnom, regionalnom - pokrajinskom i

nacionalnom), da utvrdi njihovo značenje i da predloţi mere i uslove koji će poboljšati nivo

participacije mladih.

Definicija i objašnjenje

Participacija mladih se u ovoj praktičnoj politici shvata kao aktivno učešće mladih u procesima

donošenja odluka po bilo kom pitanju, na svim nivoima i u svim sektorskim politikama. Učešće

mladih u procesima donošenja odluka odvija se kroz programe i aktivnosti udruţenja mladih i za

mlade, kao i neformalnih grupa. Vaţan oblik učešća mladih svakako je učešće u radu institucija i

tela u koje se oni sami udruţuju.

Ko-menadžment shvatamo kao ravnopravno učešće relevantnih zainteresovanih aktera u

odreĎenoj oblasti, koje podrazumeva kontinuirano učešće u planiranju, voĎenju, monitoringu i

evaluaciji procesa i rezultata. U njega su uključeni predstavnici sva tri sektora, a za cilj ima

suočavanje sa aktuelnim izazovima i rešavanje konkretnih problema u datoj zajednici.

2 Mladi mogu da iskaţu svoje mišljenje na svim nivoima kroz različite forme organizovanja i odlučivanja: kroz

mesne zajednice, izbore i referendume, javne rasprave i graĎanske inicijative. KOMS se u ovoj praktičnoj politici

ipak ograničava na organizovane mlade, kako u neformalnim grupama, tako i u registrovanim udruţenjima. Razlog

za to je daleko lakše praćenje rezultata koje takve grupe/udruţenja postiţu. Ipak, KOMS prepoznaje i vaţnu ulogu

pojedinaca koji svojim učešćem mogu da doprinesu razvoju društva.



8

češ e mladih proce ima donošenja odl ka 3

Ova oblast je jako široka i obuhvata učešće na izborima (aktivno i pasivno), učešće mladih u

pripremi i sprovoĎenju javnih politika na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, kao i

učešće mladih u procesima donošenja odluka u organizacijama civilnog društva i u okviru škola i

univerziteta. Svaki od ovih tipova participacije moţe biti direktan - kada mladi pojedinačno

učestvuju ili indirektan - kroz udruţenja mladih i za mlade i druge strukture.

U ovom dokumentu bavićemo se izazovima neučestvovanja mladih u procesima donošenja

odluka na lokalnom, regionalnom (pokrajinskom) i nacionalnom nivou u svim oblastima -

sektorskim politikama od značaja za mlade. Izlistaćemo trenutna zakonska rešenja i mogućnosti,

kao i konkretne mere koje ista predlaţu. Bavićemo se uzrocima i posledicama nesprovoĎenja

ponuĎenih/postojećih rešenja, kao i mogućim preporukama za njihovo poboljšanje i davanjem

predloga za nova. TakoĎe, bavićemo se i načinima i mehanizmima saradnje i ostvarivanja

partnerstava u cilju povećanja nivoa participacije mladih u procesima donošenja odluka.

mi ao rha češ a mladih

1. Mladi ljudi imaju pravo da učestvuju

2. Učešće mladih povećava nivo uspeha u dostizanju autonomije i kvaliteta ţivota u društvu i

upravljanja njime

3. Mladi ljudi stiču kompetencije kroz učešće

4. Učešće mladih jača demokratiju u društvu

Mladi ljudi moraju imati pravo da se njihov glas čuje. Učešće mladih u institucijama i procesima

pomaţe mladima da preuzmu odgovornost za sopstvenu budućnost i budućnost društva, koja

takoĎe pomaţe da postignu autonomiju.

3 Strategija za mlade Evropske unije – Ulaganje i osnaţivanje: Obnovljen otvoren metod koordinacije za pristupanje

omladinskim izazovima i prilikama "Oblast delovanja 5 – Učešće

Puno učešće mladih u graĎanskom i političkom ţivotu je sve veći izazov, u svetlu jaza izmeĎu mladih i institucija.

Primena trenutnih zajedničkih ciljeva za učešće i informisanje pokazuje da još uvek ima prostora za poboljšanje,

naročito po pitanju podrške omladinskim organizacijama, učešća u predstavničkoj demokratiji ili „učenja učešću“.

Donosioci politika moraju se prilagoditi komuniciranju na načine koji su prijemčivi mladima – uključujući

komunikaciju o graĎanskim i evropskim pitanjima – naročito kako bi privukli neorganizovane ili ugroţene mlade.

Cilj: Osigurati puno učešće mladih u društvu, povećavajući učešće mladih u graĎanskom ţivotu lokalnih zajednica i

u predstavničkoj demokratiji, podrţavajući omladinske organizacije kao i različite oblike „učenja učešću“,

podstičući učešće neorganizovanih mladih i pruţajući kvalitetne usluge informisanja.",

http://www.mos.gov.rs/srl/preuzmi/strategija_za_mlade_evropske_unije



9

OPIS PROBLEMA

Prema podacima popisa iz 2011. godine, udeo mladih od 15–29 godina meĎu 7.186.862

stanovnika Srbije je 18,4%. Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je meĎu mladima uzrasta

25–29 godina, manje od polovine zaposlenih (48,1%), trećina je nezaposlenih (35,6%), a

četvrtina neaktivnih (25,3%). Period adolescencije je produţen, zadrţavanje u obrazovnom

sistemu je duţe, a osposobljavanje i ulazak na trţište rada sve kasnije.

Poslednja decenija 20. veka u Srbiji je bila obeleţena ekonomskom krizom, ratovima i potpunom

izolacijom društva. To je sve doprinelo dramatičnom osiromašenju stanovništva, velikim

migracijama, posebno mladih, i potpunim razorom institucionalnog i zakonodavnog okvira.

UN i Savet Evrope ,,razdoblje mladosti” definišu kao uzrast od 15. do 24. godine. MeĎutim, kod

nas je ta granica pomerena od 15. do 30. godine. Evidentno je da se produţio prosek školovanja,

odnosno studiranja, te mladi ljudi kasnije stiču socijalnu nezavisnost. Problem nezaposlenosti je

prevelik, što onemogućava odvajanje mladih od svojih roditelja i odlaganje odluke o formiranju

sopstvenih porodica.

Naţalost, i dalje najmanji procenat izlaznosti na izbore se beleţi meĎu mladima. Jedan od

ključnih razloga je nepoverenje da svojim glasom mogu da doprinesu poboljšanju svog poloţaja.

TakoĎe, veliki je procenat mladih koji ţele da napuste zemlju i nemaju motiva da aktivno

učestvuju u društvenim promenama. Sa druge strane, formalno obrazovanje nije dovoljno

otvoreno i podsticajno kako bi se mladi osnaţili da budu društveno aktivni. Izostalo je

priznavanje volonterskog rada i saradnja sa udruţenjima mladih i za mlade. Ova činjenica

doprinela je tome da političke partije nisu zainteresovane da promovišu i zalaţu se za rešavanje

pitanja koja su vezana za mlade, s obzirom da je glasačka moć mladih mala.

Republika Srbija nema definisane regione. Ustavom su definisani upravni okruzi, kao

administrativni centri, lokalna samoupava - grad/opština i mesna zajednica, a posebno

autonomna pokrajina, s tim što po Ustavu od dve pokrajine jedna ima suštinsku autonomiju.

Navedeno dovodi do organizacionih problema i u oblasti omladinske politike, jer ne postoje

odgovarajući institucionalni okviri koji bi zadovoljili potrebe mladih na sub-nacionalnom nivou.

Ne postoje adekvatna i kontinuirana istraţavanja o poloţaju mladih i stanju u oblastima od

značaja za mlade. Postojeća istraţivanja su zastarela ili nisu dovoljno relevantna. Istraţivanja se



10

ne obavljaju se u kontinuitetu u adekvatnim vremenskim intervalima koji bi omogućili poreĎenje

stanja i stepen ostvarenosti rezultata aktuelnim mera.4

Uzroka za neučestvovanje mladih u procesima donošenja odluka je mnogo, posebno uzimajući u

obzir specifičnosti na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou.

Radna grupa za participaciju mladih je targetirala je četiri ključna problema:

1. Nepostojanje sistemskog i kontinuiranog obrazovanja mladih o participaciji kroz

predmet GraĎansko vaspitanje

2. Nedovoljno informisanje i uključivanje mladih prilikom kreiranja politika i donošenja

odluka

3. Nefunkcionalnost institucija u koje su direktno uključeni mladi

4. Nizak stepen umreženosti udruženja mladih i za mlade na lokalnom i regionalnom nivou

1. Nepostojanje sistemskog i kontinuiranog obrazovanja mladih o participaciji kroz predmet

GraĎansko vaspitanje

U cilju realizacije vizije Nacionalne strategije za mlade Republike Srbije, prema kojoj su mladi u

XXI veku aktivni i ravnopravni učesnici u svim oblastima društvenog ţivota i imaju jednaka

prava i mogućnosti za puni razvoj svojih potencijala, predmet GraĎansko vaspitanje kroz

formalno obrazovanje mladih igra značajnu ulogu. Mladi u Republici Srbiji nisu dovoljno

informisani o mogućnostima i vaţnosti aktivnog učešća u društvu, posebno po pitanju donošenja

odluka.

Postojeći model participacije mladih, koji učenici imaju za primer u školama nije dovoljno

funkcionalan, što se odraţava na njihovo opšte shvatanje mogućnosti i vaţnosti uzimanja

aktivnog učešća u društvenim tokovima, te ih demotiviše da uzmu aktivnu ulogu u svim

procesima donošenja odluka od značaja za njih same. Naime, neophodno je stvoriti uslove za

realizaciju onih aktivnosti u kojima je neposredno oličena aktivna participacija mladih (u onim

školama u kojima sprovoĎenje tih aktivnosti nije na zadovoljavajućem nivou). Reč je o davanju

4 Rezultati istraţivanja koje je sprovela Mreţa organizacija civilnog društva za decu Srbije (MODS), u koordinaciji

Društva za razvoj dece i mladih - Otvoreni klub iz Niša u partnerstvu sa UNICEF-om - „Učešće dece i mladih u

donošenju odluka u lokalnim samoupravama u Srbiji" pokazuju sledeće:

- 78,8% trvrdi da nisu nikada prisustvovali sastanku sa predstavnicima opštine

- 85,6% nije bilo nikad uključeno u ravnopravno donošenje odluka sa predstavnicima vlasti

- 67,8% nije prisustvovalo konsultacijama sa donosiocima odluka

- 53,1% nije nikad prisustvovalo sastanku sa predstavnicima škole

http://www.unicef.org/serbia/Participacija.pdf

http://www.unicef.org/serbia/Participacija.pdf



11

mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o:

pravilima ponašanja u školi, merama bezbednosti učenika, godišnjem planu rada, školskom

razvojnom planu, školskom programu, načinu ureĎivanja školskog prostora, izboru udţbenika,

slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i

organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo

obrazovanje; razmatranju odnosa i saradnje učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika

i atmosfere u školi; obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo

školovanje i o aktivnostima učeničkog parlamenta; aktivnog učešća u procesu planiranja razvoja

škole i u samovrednovanju škole; predlaganju članova stručnog aktiva za razvojno planiranje iz

reda učenika; pravo učeničkog parlamenta da bira dva predstavnika učenika koji će učestvovati u

radu školskog odbora.5

Školskim planom i programom predviĎeni su časovi GraĎanskog vaspitanja koji pruţaju

potencijal za dalji razvoj, tako što se isti mogu iskoristiti da se mladi kroz sistem formalnog

obrazovanja edukuju o značenju i značaju participacije mladih i mehanizmima putem kojih mladi

mogu da postanu aktivni graĎani/ke. GraĎansko vaspitanje kao nastavni predmet, obrazovnim

programom i nastavnim planom nije imperativno definisan kao obavezan predmet, te stoga neće

svi učenici biti u mogućnosti da budu edukovani o pojmu i značaju društvenog angaţovanja i

participacije mladih. TakoĎe, plan i program predmeta GraĎansko vaspitanje nije adekvatno

uobličen i sistematizovan (nedostatak implementacije osavremenjenih podataka u nastavni plan i

program), jer se iznova pojavljuju novi izazovi u društvu o kojima bi trebalo da učenici budu

obavešteni, a u cilju razvoja jednog otvorenog, delotvornog i efikasnog dela sistema formalnog

obrazovanja u Republici Srbiji, oličenog u predmetu GraĎansko vaspitanje.

2. Nedovoljno informisanje i uključivanje mladih prilikom kreiranja politika i donošenja odluka

Nedostatak participacije mladih prilikom kreiranja politika i donošenja odluka ima nekoliko

uzroka, a pre svega neusklaĎenost definicije mladih u različitim pravnim aktima, nedovoljna

informisanost o akutelnim procesima donošenja odluka, kao i nepostojanje pravnih akata koji

obavezuju institucije da prilikom donošenja odluka uključe javnost na struktuiran način.

Nacionalna strategija za mlade prepoznaje ovaj problem i navodi da ,,u Republici Srbiji još uvek

ne postoje mehanizmi za učešće mladih u donošenju odluka u organima jedinica lokalne

samouprave i državne uprave, iako su standardi omladinskog učešća utvrđeni brojnim

dokumentima na nivou Saveta Evrope i Evropske unije”6.

5 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, član 105., "Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i

52/2011 6 Nacionalna strategija za mlade, str. 9, „Sluţbeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka i 101/07



12

Jedan od uzroka nedovoljnong učešća madih u procesima donošenja odluka je nepostojanje

jasnog prepoznavanja kategorije mladih od strane različitih institucija institucija i zakona.

Zakon o mladima u članu 3. prepoznaje mlade kao lica starosti od 15 do 30 godina, dok neki

drugi zakoni drugačije definišu mlade, poput Zakona o socijalnoj zaštiti, koji u članu 41. definiše

mlade kao lica od 18 do 26 godina.

Sledeći problem koji uzrokuje nedovoljno uključivanje mladih u procese donošenje odluka je

nepostojanje razvijenih mehanizama za informisanje o aktuelnim procesima kreiranja

politika i donošenja odluka. Donosioci odluka ne obaveštavaju javnost o toku razvoja

odreĎenih politika, predloga zakonskih regulativa, kao i porcesu donošenja odluka uopšte, što u

velikoj meri sprečava adekvatno i blagovremeno reagovanje i uključivanje civilnog sektora, u

ovom slučaju mladih, u oblikovanje politika, predloga zakona i odluka.

Većina nadleţnih institucija ne prepoznaje mlade kao ravnopravnog partnera prilikom izrade

programa koji su upravo njima namenjeni, pa samim time ih ni ne konsultuje. U tom slučaju,

donosioci odluka sami donose pretpostavke o potrebama mladih, a pritom nemaju povratnu

informaciju od strane samih mladih o releventnosti tih pretpostavki i adekvatnosti ponuĎenih

rešenja. Ukoliko donosioci odluka i konsultuju mlade prilikom donošenja odluka, to je u većini

slučajeva bez unapred odreĎenih okvira i mehanizama, najčešće zasnovano na neformalim

kontaktima.

Iz takvog stanja proističe da je stepen direktnog učešća mladih u donošenju zakonskih rešenja,

strateških dokumenata i kreiranju mera koje ih se tiču, a koja donese resorna ministarstva,

izuzetno nizak. Izrada i proces usvajanja Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine,

gde je nakon izrade Strategije period prikupljanja komentara iznosio svega mesec dana, jedan je

od negativnih primera koji potvrĎuje ovu tvrdnju. Strategija razvoja obrazovanja sadrţi ključna

pitanja koja su od značaja za mlade, dok je sam način izrade i usvajanja pokazao nedovoljno

razumevanje za uključivanje samih mladih u taj proces. TakoĎe, još jedan značajan dokument

koji je zahtevao veće učešće mladih jeste i Zakon o obrazovanju odraslih7, koji prvi put reguliše

priznavanje stečenih veština kroz neformalno obrazovanja i priznavanje tih kompetencija na

trţištu rada, budući da veliki broj korisnika neformalnog obrazovanja čine upravo mladi. Koliko

nam je poznato, na usvojanje Zakona o obrazovanju odraslih se još čeka meĎutim nije poznato u

kojoj meri su usvojeni komentari udruţenja mladih i za mlade.

7 Saţetak praktične politike o zakonskom regulisanju obrazovanja odraslih moţete pogledati na sajtu

http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/Policy%20brief%20-

Regulisanje%20obrazovanja%20odraslih.pdf?id=1078

http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/Policy%20brief%20-Regulisanje%20obrazovanja%20odraslih.pdf?id=1078




13

Jedan od pomaka u pogledu participacije mladih u donošenju politika i odluka je donošenje

Nacionalne strategija za mlade i Zakona o mladima. Tom prilikom Ministarstvo omladine i

sporta je iniciralo i sprovelo širok konsultativni proces, te su mišljenja velikog broja organizacija

civilnog društva i pojedinaca ugraĎena u dokumente, što ocenjujemo vrlo pozitivno.

Osim na nacionalnom nivou, mehanizmi za uključivanje mladih u procese donošenja odluka ne

postoje ni na regionalnom, odnosno lokalnom nivou. Trenutni nedostatak meĎusektorske

saradnje na svim nivoima dodatno oteţava uključivanje mladih u procese donošenja odluka.

3. Nefunkcionalnost institucija u koje su direktno uključeni mladi

Saveti za mlade (na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou) predstavljaju direktnu

mogućnost za ostvarivanje participacije mladih u procesu donošenja odluka od značaja za mlade.

Pored njih, od izrazite vaţnosti su i funkcionalne Kancelarije za mlade, kao i Lokalni akcioni

planovi. Na ovom mestu ćemo se konkretno baviti problemom nefunkcionalnosti Saveta za

mlade.

Jedan od prvenstvenih problema koji ovde pronalazimo jeste da organi vlasti na lokalnom i

pokrajinskom nivou nisu u obavezi da osnivaju Savete za mlade. Proizvoljnost ovakve odluke

dokazuje činjenicu nedovoljno dobre definisanosti ovog tela u samom Zakonu o mladima.

Shodno tome, problem koji sledi javlja se u vidu neprepoznavanja vaţnosti formiranja, kao ni

uočavanja potrebe za solidnom funkcionalnošću Saveta za mlade.

Primeri negativne prakse jesu dve najveće beogradske opštine Novi Beograd i Palilula, koje u

svojim relevantnim dokumentima ne definišu postojanje Saveta za mlade.8

Nefunkcionalnost Saveta za mlade izraţena je u nepostojećem delovanju članova, kao i kada su u

pitanju neostvareni efekti na poljima od interesa za mlade. Ovakva praksa posledica je

zatvorenog i politizovanog sistema institucija koji predstavlja značajne barijere aktivnom učešću

mladih.

Zbog slabe saradnje različitih političkih opcija, politizacija tela u kojima se nalaze mladi dodatno

oteţava ujednačeno delovanje, a nedovoljna kompetentnost sluţbenika koji se bave pitanjima od

značaja za mlade onemogućava jasno artikulisanje njihovih potreba i efikasno rešavanje

problema.

8 16. broj Informatora o radu opštine Novi Beograd, januar 2013. godine, i Informator o radu opštine Palilula,

decembar 2011. godine



14

Zanemarivanje i ignorisanje pokretanja pitanja o formiranju i funkcionalnosti Saveta za mlade

jedan je od direktnih uzroka postojećih prepreka koje se tiču punog aktivnog učešća mladih u

procesima donošenja odluka, te i jedinstvena vrsta problema usmerena ka mogućnosti

ostvarivanja saradnje izmeĎu organa vlasti i mladih.

Još jedan od uočenih problema jeste nepostojojanje predviĎene strukture koja bi predstavljala

okvir i u čijem bi direktnom sastavu bili mladi, čiji kapaciteti bi umnogome doprineli organima

vlasti u procesu donošenja odluka na poljima od značaja za mlade.

Rezultat ovakve prakse je i nizak stepen razmene iskustava meĎu subjektima omladinske politike

i nedovoljno razvijena kultura aktivnog učešća mladih u kreiranju politika i donošenju odluka

koje ih se tiču, posebno na lokalnom i regionalnom nivou.

Ukupan problem predstavlja činjenica da različiti organi vlasti ne poseduju stalne mehanizme za

uključivanje mladih u rad svojih sastavnih tela ni u jednom od mogućih oblika na nacionalnom,

pokrajinskom i lokalnom nivou, niti je do sada primenjivana praksa pokazala postojanje

različitih konkretnih formi i kanala pomoću kojih mišljenje mladih moţe da se uzme u obzir.

4. Nizak stepen umreţenosti udruţenja mladih i za mlade na lokalnom i regionalnom nivou

Mreţe/savezi udruţenja mladih i za mlade, kao i neformalnih grupa nastaju kada ista rade u

srodnim oblastima i kada zaključe da njihovi istovetni programi rada imaju više šanse da budu

izvedeni ukoliko oni govore i rade zajedno. Uspešan savez poboljšava poloţaj svojih članica

time što jača kapacitete objedinjujući informacije, stručnost, jača programe, ali i povećava njihov

zagovarački kapacitet i učešće u procesima donošenja odluka na lokalnom, regionalnom i

nacionalnom nivou.

,,Potreba organizacija za umreţavanjem proističe pre svega iz potrebe rešavanja nekog problema.

Nedovoljna aktivnost organizacija mladih i za mlade, kao i njihovo gotovo neprimetno učešće u

procesima donošenja odluka i na lokalnom i nacionalnom nivou mogu da smanje kvalitet ţivota

mladih u njihovim sredinama”.9

Prema podacima ,,Vodiča za umrežavanje mladih na regionalnom nivou i uključivanje u

procese donošenja odluka”, sami predstavnici udruţenja mladih i za mlade iz 30 jedinica

lokalnih samouprava ocenili su umreţenost kao izuzetno nisku i saglasili se da postoji mnogo

9 Grupa autora, “Vodič za umreţavanje mladih na lokalnom i regionalnom nivou i uključivanje u procese donošenja

odluka”, str. 9., KOMS, USAID Srbija, Beograd 2012. godine



15

prostora za unapreĎenje saradnje i umreţavanja, ali ne i mehanizama i praktičnih znanja kako tu

saradnju uvećati i obezbediti njenu efikasnost.

Nepostojanje sub-nacionalnih institucionalnih okvira koji bi podsticali umreţavanje i nedostatak

odgovarajućih mehanizama za koordinisano delovanje, doveli su do izraţenog nedostatka

saradnje na lokalu, ali i na nivou regiona.

Saradnja koja postoji, uglavnom se svodi na ad hoc projekte i kampanje u okviru specifičnih

oblasti delovanja organizacija civilnog sektora, a indikativno je i da se saradnja uspostavlja i

odrţava izmeĎu nekoliko istih udruţenja u odreĎenoj sredini i da je mala verovatnoća da će biti

uspostavljana saradnja izmeĎu udruţenja čiji se rukovodioci ne poznaju, s obzirom na to da nije

institucionalizovan sistem koji bi ih podstakao i motivisao da se umreţe.

Kao najveći izazovi u uspostavljanju saradnje i umreţavanja udruţenja navode nedovoljnu

informisanost, nedostatak adekvatne inicijative i nepostojanje okvira koji bi podstakao na

umreţavanje, kao i nedovoljno razvijenu svest o potrebama koordinisanog delovanja.

Svakako, nepostojanja dovoljno jakih saveza onemogućava pristup donosiocima odluka, kako na

lokalnom, tako i na regionalnom/pokrajinskom nivou. Donosioci odluka ozbiljnije percipiraju

mlade udruţene u saveze i mnogo češće ih prihvataju i priznaju za relevantne partnere.

Postojeći mehanizmi za ostvarivanje učešća mladih, kao i mehanizmi za jasno artikulisanje

potreba mladih na lokalnom i regionalnom nivou, još uvek nisu dovoljno dobro razraĎeni i

primenjivi. Postoji jasna potreba za boljom umreţenošću svih subjekata omladinske politike koje

će dovesti do poboljšanja kvaliteta usluga za mlade i programa za mlade. Nepostojanje jasno

definisanih regiona u Srbiji, osim autonomnih pokrajina i eventualno okruga, oteţava

organizovanje mladih.

Pomenuto istraţivanje pokazuje da je svest razvijena, a da je neophodno pokrenuti inicijativu

i ponuditi prave mehanizme za umrežavanje.

Primeri dobre prakse na nacionalnom nivou su KOMS i NAPOR10

.

10

KOMS je najviše nezavisno predstavničko telo mladih i kao takvo ono predstavlja interese mladih na

nacionalnom nivou. Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR) je savez udruţenja osnovan sa

ciljem profesionalizacije omladinskog rada i uvoĎenje standarda u oblast omladinskog rada. Mada su ciljevi KOMS-

a i NAPOR-a različiti, oba saveza su čvrsto povezana i postoji zajedničko razumevanje o neophodnosti koordinacije

jednog dela aktivnosti, pogotovo zagovaranja.



16

KOMS je u okviru procesa regionalizacije, koji podrazumeva podsticanje udruţenja mladih i za

mlade za umreţavanje na lokalnom i regionalnom nivou, a samim tim jačanje njihovih kapaciteta

i intenziviranje saradnje sa jedinicama lokalne samouprave i lokalnim kancelarijama za mlade,

inicirao formiranje regionalnih krovnih organizacija mladih Vojvodine, Juţne i Zapadne Srbije,

gde su osnovani i inicijativni odbori koji će raditi na osnivanju regionalnih krovnih organizacija

mladih.

KRITIKA OPCIJA



Odlukom Ministarstva prosvete GraĎansko vaspitanje ili vaspitanje za demokratiju i graĎansko

društvo u sistem obrazovanja Republike Srbije uvedeno je školske 2001/2002. godine za prvi

razred osnovne i prvi razred srednje škole. Nakon toga Ministarstvo prosvete preduzelo je niz

sistemskih rešenja i aktivnosti, koje su dovele do toga da se GraĎansko vaspitanje školske

2006/2007. godine uključi u nastavni plan i program linearno u sve razrede osnovne i srednje

škole, kao obavezan izborni predmet. Cilj predmeta je da omogući da učenici steknu znanja,

razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavka za celovit razvoj ličnosti i za

kompetentan, odgovoran i angaţovan ţivot u savremenom graĎanskom društvu.11

Nastavu iz predmeta GraĎansko vaspitanje pohaĎaju učenici čiji roditelji imaju obrazovni nivo

koji je u proseku nešto viši nego u opštoj populaciji. Naime, oko 30% roditelja učenika koji

pohaĎaju GraĎansko vaspitanje ima obrazovni nivo iznad srednjeg obrazovanja dok je taj

procenat u opštoj populaciji oko tri puta niţi (oko 11%). Na osnovu informacija dobijenih u tri

studije slučaja, mogao se steći utisak da se za GraĎansko vaspitanje u većoj meri opredeljuju

sledeće grupe dece: deca roditelja koji nisu tradicionalni i patrijarhalni, deca čiji su roditelji

ateisti, deca čiji su roditelji vernici, ali ne smatraju da zbog toga deca moraju da pohaĎaju Versku

nastavu, i deca čiji roditelji nisu pravoslavne veroispovesti.

Studije slučajeva sugerišu da su GraĎansko vaspitanje i Verska nastava u izvesnom smislu razvili

konkurentski odnos i da to moţe da bude povezano i s odreĎenim tenzijama. U takvim

okolnostima jedan od ova dva predmeta moţe da bude marginalizovan, što utiče na status

predmeta u školi. Stavljanje ova dva predmeta u konkurentski status dovodi do podela meĎu

11

http://www.gradjanske.org/page/civicEducationProgram/sr.html




17

učenicima, nastavnicima, a i izvan škole. Iz tog razloga potrebno je da se razvije drugačiji način

opredeljivanja učenika za GraĎansko vaspitanje koji neće implicirati konkurentni odnos s

Verskom nastavom. Vaţno je imati na umu uticaj, kojim je status obaveznog izbornog predmeta

dodeljen GraĎanskom i Verskom vaspitanju, imao na produbljivanje društvene podeljenosti u

kojoj tradicionalne porodice šalju decu veroučiteljima i veroučiteljkama, a graĎanske

nastavnicima/cama GraĎanskog vaspitanja. Status ovih predmeta kao da je utemeljio ideju o

tome da graĎanin/ka nije vernik/ca, a da verujućem ne mogu biti imanentne graĎanske vrline i

veštine.

Ne čini se dovoljno ni na samoj promociji predmeta i pruţanju sistemske podrške. Mnogi akteri,

a naročito oni koji su izvan škole (roditelji i lokalna zajednica) nemaju dovoljno informacija o

predmetu, zašto je on vaţan i šta deca dobijaju ovakvim predmetom. Zabrinjava i činjenica da ne

postoji specijalizovana obrazovna institucija koja obrazuje nastavni kadar za ovaj predmet. U

srednjim školama nastavu GraĎanskog vaspitanja izvodi 30% stručnih saradnika i oko 70%

profesora sociologije, filozofije i ostalih predmeta.

Uvidom u postojeće programe GraĎanskog vaspitanja uočava se potreba za adekvatnom

revizijom istih. Nezadovoljstvo temama koje se obraĎuju u okviru GraĎanskog vaspitanja

iskazali su i učenici, budući da je svega 27,8% učenika srednjih škola zadovoljno temama koje se

izučavaju u okviru ovog predmeta. Ovaj podatak ukazuje na potrebu revidiranja nekih delova

nastavnog plana za srednje škole. U okviru promena programa trebalo bi, izmeĎu ostalog, dati

više mesta onim temama za koje su učenici pokazali najveće interesovanje (da bi se pojačala

povezanost predmeta s interesovanjima učenika). U tu grupu tema spadaju, pre svega, teme koje

se tiču poznavanja sebe, zatim komunikacija i saradnja sa drugima, aktivno učestvovanje u

porodičnom, školskom kontekstu i u lokalnoj zajednici, kao i sve teme koje se odnose na

nastavak školovanja ili prelazak iz škole u „svet rada”. TakoĎe, više mesta treba da zauzimaju

teme koje se odnose na razumevanje i učestvovanje u širim društvenim i političkim procesima da

bi mladi u većoj meri videli smisao u aktivnom uključivanju u ţivot zajednice i razvili

odgovarajuća znanja, veštine i vrednosti.12


Zakon o Slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sluţbeni glasnik RS”, broj 120

od 5. HI 2004.) jedini je pravni akt koji obavezuje sve organe vlasti na svim nivoima da

traţiocima informacija istu dostave u skladu sa procedurama i rokovima. TakoĎe, zakon

12





18

propisuje i mere za unapreĎenje javnosti rada organa vlasti u okviru kojih je i obaveza

objavljivanja informatora o radu.13

Nedostatak pomenutog zakona je što se odnosi pre svega na obavezu da organ vlasti dostavi

informaciju na zahtev, ali ne i obavezu da kontinuirano i aktuelno informiše o svom radu. Kako

gaĎani često nisu upoznati sa svim aktuelnostima u radu organa vlasti, oni nemaju svest da

odreĎena informacija postoji, te ne mogu ni blagovremeno doći do nje.

U Republici Srbiji trenutno ne postoji jedinstveni pravni akt koji obavezuje organe vlasti da u

procese donošenja odluka uključe i OCD, graĎane i druge zainteresovane strane. Zakoni u

odreĎenim oblastima, poput Zakona o planiranju i izgradnji, predviĎa takvu praksu prilikom

donošenja odreĎenih odluka, a u oblasti ţivotne sredine organi vlasti su na to obavezani i

Arhurskom konvencijom.

Pojedini organi vlasti konsultuju OCD i pojedince prilikom donošenja odluka ili pravnih akata,

meĎutim, kako ne postoje jasne smernice i mehanizmi te konsultacije mogu biti neformalne i ne

garantuju uključivanje svih zainteresovanih strana.

Nacionalna strategija za mlade usvojena, 2008. godine, i Akcioni plan za sprovoĎenje

Nacionalne strategije, usvojen godinu dana kasnije, odnose se na period do 2014. godine i u

svom sadrţaju definišu je veliki broj specifičnih ciljeva. Jedan od opštih ciljeva je i razvijati

saradnju mladih i obezbeđivati uslove za učešće u donošenju odluka kroz održiv institucionalni

okvir, a na osnovu potreba mladih i u partnerstvu sa mladima. U skladu sa tim su i formulisane

aktivnosti, koje treba da obezbede:

- povećanu uključenost mladih u društvo kroz unapreĎeno i zakonski definisano omladinsko

organizovanje i delovanje;

- povećanje broja organizacija mladih sa značajno unapreĎenim organizacionim kapacitetima i

mogućnostima, kao i povećanje broja i kvaliteta programa dostupnih i namenjenih mladima;

- motivisanost i pripremu mladih za saradnju i aktivno učešće u zajedničkim telima i

organima koji odlučuju o omladinskim pitanjima na svim nivoima kroz ko-menadžment;

- ustanovljavanje krovnih organizacija mladih, čime se obezbeĎuje reprezentativnost mladih za

učešće u odlučivanju na različitim nivoima.14

Iako Nacionalna strategija za mlade predstavlja značajan pomak po pitanju participacije mladih

veliki broj ciljeva iz ove oblasti još uvek nije ostvaren.

13

http://www.mup.gov.rs/domino/mup.nsf/javniznacaj.pdf 14

Akcioni plan za sprovoĎenje Nacionalne strategije za mlade 2009 – 2014. godina, strana 4.

http://www.mup.gov.rs/domino/mup.nsf/javniznacaj.pdf



19

3. Nefunkcionalnost institucija u koje su direktno uključeni mladih

Nacionalna Strategija za mlade (NSM), kao sredstvo za sistemsko rešavanje problema

nepovoljnog poloţaja mladih u društvu, navodi da je potrebno ‚‚usvojiti koncept zajedničkog

upravljanja procesima i odlukama kao osnove za saradnju lokalnih i nacionalnih organa vlasti sa

mladima” (Specifičan cilj 4.2.3.) U ovom delu izrazito je dato na značaju primeni i poštovanju

principa ko-menadţenta, odnosno podrţavanju pokretanja inicijative za kreiranje stvarnog

sistema zajedničkog upravljanja procesima i odlukama od značaja za mlade na svim nivoima.

Trenutnom zakonskom regulativom, konkretno prema Zakonu o mladima, u članu 16 navodi se

da ‚‚Vlada, na predlog Ministarstva, u skladu sa propisima koji ureĎuju rad Vlade, obrazuje

Savet za mlade kao savetodavno telo koje podstiče i usklaĎuje aktivnosti u vezi sa razvojem,

ostvarivanjem i sprovoĎenjem omladinske politike i predlaţe mere za njeno unapreĎivanje”.15

Ovako koncipirana regulativa nije svrsishodna, naročito u pogledu strukture i načina

funkcionisanja, što rezultira proizvoljnim izborom od strane organa vlasti kada je u pitanju

formiranje Saveta za mlade.

Članovi Saveta, po citiranom zakonu treba da budu predstavnici organa drţavne uprave

nadleţnog za pitanja mladih, članovi udruţenja mladih i udruţenja za mlade i njihovih saveza

(koji treba da čine najmanje jednu trećinu članova Saveta), potom kancelarija za mlade,

zajednički predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina i ugledni stručnjaci. Radi

usklaĎivanja aktivnosti u vezi sa ostvarivanjem omladinske politike na teritoriji autonomne

pokrajine i jedinice lokalne samouprave, nadleţni organ autonomne pokrajine i nadleţni organ

jedinice lokalne samouprave moţe osnovati pokrajinski, gradski i opštinski Savet za mlade.

Postojeći rizici u pogledu ovakve koncepcije su mogućnost legititimiteta neuzimanja u obzir

potrebe za formiranjem Saveta za mlade.

Istim zakonom definisano je i polje delovanja Kancelarija za mlade, te se iste osnivaju radi

obezbeĎivanja uslova za aktivno uključivanje mladih u ţivot i rad društvene zajednice,

osnaţivanja mladih, učenja i kreativnog podrţavanja mladih.

Članove Saveta za mlade kao i zaposlene u Kancelariji za mlade uglavnom postavljaju vladajuće

političke partije na lokalnom nivou. Mali broj organizacija civilnog društva, saveza i udruţenja

imalo je u praksi saradnju sa Savetom za mlade, dok nešto veći broj saraĎivao i saraĎuje sa

kancelarijama za mlade.

15

Zakon o mladima, član 16, "Sl. glasnik RS", br. 50/2011



20

Predlog praktičnih politika Mladinskog saveta Slovenije koji se bavi pitanjem participacije, ali i

primer dobre prakse koja se sprovodi na nivou EU (The Advisory Council on Youth) govori u

prilog tome da se ujednačenost i efikasnost omladinskih politika najpre postiţe produbljivanjem

saradnje predstavnika vlasti i predstavnika mladih. Prepoznatljiv je trend formiranja tela koja

čine predstavnici mladih, a čije mišljenje je obavezno uzeti u obzir prilikom rešavanja pitanja

omladinske politike.

TakoĎe, blisko ovome je i rešenje prema kome svako drţavno telo koje se bavi pitanjima

omladine mora u svom sastavu da ima i predstavnike mladih koji će biti konsultovani pri

donošenju odluka, sprovoĎenju politika i sastavljanju pravnih akata koji se tiču mladih. Ovim je

izbegnuta arbitrarnost tako što su predstavnici vlasti sada duţni ne samo da ih informišu, već i da

traţe mišljenje od mladih po pitanjima koja ih se tiču.

Zakon o mladima usvojen je 2011. godine i podrţava sprovoĎenje Nacionalne strategije za

mlade. PredviĎeni mehanizmi za osnaţivanje mladih i obezbeĎivanje većeg učešća u procesima

donošenja odluka su osnivanje i pruţanje podrške u radu Nacionalnog saveta za mlade i krovnog

saveza16

. Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) oformljena je u martu 2011. godine, dok je

u junu 2012. godine, primivši u članstvo još 15 udurţenja mladih i za mlade ispunila sve

formalno zahtevane uslove iz Zakona, kako bi bila prepoznata kao krovni savez. KOMS je

trenutno u procesu evidentiranja, kako bi i formalno mogao da bude partner drţavi u sprovoĎenju

ciljeva omladinske politike. Nacionalni savet za mlade, kao ključni mehanizam učešća mladih u

procesu kreiranja omladinske politike na nacionalnom nivou i procesu donošenja odluka još uvek

nije formiran.

16

Savet za mlade, Član 16 Zakona o mladima:”Vlada, na predlog Ministarstva, u skladu s propisima koji ureĎuju

rad Vlade, obrazuje Savet za mlade kao savetodavno telo koje podstiče i usklaĎuje aktivnosti u vezi sa

razvojem, ostvarivanjem i sprovoĎenjem omladinske politike i predlaže mere za njeno unapreĎivanje. 16

Savet za mlade čine predstavnici organa drţavne uprave u čijem su delokrugu oblasti od interesa za mlade,

pokrajinskog organa uprave nadleţnog za pitanja mladih, udruţenja i saveza iz čl. 13. i 14. ovog zakona, kancelarija

za mlade, zajednički predstavnik nacionalnih saveta nacionalnih manjina i ugledni stručnjaci.

Najmanje jednu trećinu članova Saveta za mlade čine predstavnici mladih iz reda udruţenja i saveza iz čl. 13. i 14.

ovog zakona.”; Krovni savez, Član 14 Zakona o mladima definisan je kao “savez u koji se udruţi najmanje 60

registrovanih udruţenja iz člana 13. ovog zakona i saveza iz stava 1. ovog člana, koja imaju sedište na teritoriji

najmanje dve trećine upravnih okruga u Republici Srbiji i najmanje dve godine sprovode omladinske aktivnosti u

više jedinica lokalne samouprave i koji okuplja najmanje 2000 individualnih, jednom upisanih, članova od kojih je

najmanje dve trećine mladih. Krovni savez predstavlja i zastupa interese svojih članova, predlaže kandidate za

Savet za mlade i učestvuje u procesu izrade i sprovoĎenja Strategije i drugih dokumenata iz oblasti

omladinske politike.”



21

4. Nizak stepen umreţenosti udruţenja mladih i za mlade na lokalnom i regionalnom nivou

U okviru cilja Razvijati saradnju mladih i obezbeĎivati uslove za učešće u donošenju odluka

kroz održiv institucionalni okvir, a na osnovu potreba mladih i u partnerstvu sa mladima,

Nacionalna strategija za mlade definiše specifičan cilj 4.2.4. Promo i ati ažno t aradnje

omladin kih organizacija, mreža anje i po ta ljanje po erenja, sa sledećim merama:

- Definisati oblike, modele i načine saradnje izmeĎu organizacija mladih na svim nivoima;

- Finansijski podrţati inicijative mladih i organizacija mladih za formiranjem i funcionisanjem

nezavisnih mehanizama/formi i njihovo prepoznavanje od strane drţave, kako bi se uspostavila

reprezentativnost mladih na svim nivoima za zajedničko upravljanje

procesima i odlukama (ko-menadţment);

- Uspostaviti stalni dijalog sa svim institucijama i organizacijama definisanjem efikasnih

mehanizama za komunikaciju i saradnju izmeĎu ministarstava, privrede, medija i nevladinih

organizacija;

- Pokrenuti inijativu za unapreĎenje postojećih zakonskih okvira rada učeničkih i studentskih

parlamenata kako bi se preciznije definisala uloga parlamenata, obaveze i obezbedilo pravo glasa

pri odlučivanju predstavnicima parlamenata.17

U skladu sa navedenim merama i aktivnostima definisanim APNSM, MOS je podrţao osnivanje

KOMS-a 2010. godine, prepoznavši značaj i vaţnost jačanja kapaciteta i umreţavanja udurţenja

mladih i za mlade na nacionalnom nivou.

APNSM-om nije predviĎeno podrţavanje osnivanja regionalnih krovnih organizacija mladih, a

ni lokalnih. Pretpostavljamo da je specifičnim ciljem 2.2. ,,Uspostaviti institucionalnu podršku za

formiranje, finansiranje i aktivno delovanje organizacija mladih i programskih aktivnosti

organizacija koje rade za mladenet strane koju preslovljavate” i aktivnošću 2.2.2. ,,Podsticati JLS

na obrazovanje LKM i saveta za mlade, odnosno podrška u daljem radu LKM i savetima za

mlade u sredinama gde oni već postoje” doprinos toj oblasti sa nacionalnog nivoa ograničen i da

se očekuje od relevantnih pokrajinskih odnosno lokalnih organa da pomognu u svom domenu.

17

Nacionalna strategija za mlade, “Sluţbeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka i 101/07



22

PREPORUKE



Preporučujemo pristupanje korekcijama postojećeg plana i programa predmeta GraĎansko

vaspitanje i osavremenjavanje priručnika za GraĎansko obrazovanje, kroz implementaciju

nastavne materije o mogućnosti participiranja u procesima donošenja odluka kod nadleţnih

institucija po principu ko-menadţementa.

Neophodno je:

a) Pokrenuti proces iznalaţenja mehanizma za rešavanje konkurentskog odnosa predmeta

GraĎanskog vaspitanja sa Verskom nastavom.

b) Razmotriti da se GraĎansko vaspitanje uvede kao obavezan predmet u bar jednom od razreda

kako bi se obezbedilo da svi mladi ljudi dobiju priliku da razumeju neke ključne aspekte

društvenog i političkog ţivota jedne zajednice i da shvate koliko je vaţna aktivna uloga koju

treba da preuzme svaki graĎanin.

c) Napraviti pravilnik koji će ograničiti udeo frontalnog predavanja u nastavi iz GraĎanskog

vaspitanja, a povećati udeo interaktivnih oblika rada (posebno diskusije i debate) i rad na

projektima. Pored toga treba obezbediti da nastavnici u toku nastave u većoj meri koriste

moderne informacione i komunikacione tehnologije (npr. internet).

d) Razmotriti mogućnost da se učenicima, koji su pohaĎali GraĎansko vaspitanje odreĎeni broj

godina, omogući da zamene časove GraĎanskog vaspitanja aktivnim učešćem (u odreĎenom

trajanju) u projektima lokalne samouprave ili NVO, volontiranjem u odreĎenim institucijama i

drugim sličnim aktivnostima u školi ili u lokalnoj zajednici. Ove aktivnosti bi trebalo da budu

planirane zajedno sa nastavnikom i da se odvijaju pod supervizijom nastavnika. Na osnovu svega

toga, nastavnik bi procenio da li je aktivno učešće učenika bilo zadovoljavajuće, i ukoliko bi

procenio da jeste, učeniku bi to bilo priznato kao da je tokom te godine pohaĎao nastavu iz

GraĎanskog vaspitanja.


a) Neophodno je uraditi analizu postojećeg pravnog okvira i period usklaĎivanja za

izmenu/usklaĎivanje starosnih granica za mlade (npr. Zakon o socijalnoj zaštiti propisuje da su

mladi lica uzrasta 18–26 godina). Potrebno je izršiti standardizaciju svih zakona i pojam mladi

definisati u skladu sa Zakonom o mladima,



23

što će stvoriti zakonsku pretpostavku za jednaku mogućnost participacije i ostvarivanje svih

prava. Na ovaj način usaglašavaju se način evidencije javnih institucija o tome ko jesu mladi, što

je prvi korak koji će omogućiti razmenu informacija i ostvarivanje efikasne saradnje izmeĎu

različitih resora.18

b) Prvi korak podsticanju većeg učešća mladih u procesima donošenja odluka jeste

obezbeĎivanje transparentnosti kako u samom procesu donošenja dokumenta tako i u procesu

objavljivanja planova, izveštaja koji omogućavaju praćenje sprovoĎenja omladinske politike i

mera koje se direktno tiču mladih.

c) Uključivanje udruţenja mladih i za mlade u proces izrade dokumenata koji ih se direktno tiču,

poput Akcionog plana za sprovoĎenje Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji 2020+, kao i

prepoznavanje vaţnosti teme participativne demokratije od strane Ministarstva nadleţnog za

obrazovanje. Ovakva preporuka vaţi i za druga pitanja i nadleţna ministarstva, poput pitanja

bezbednosti i zdravlja mladih, kulture, stvaralaštva i slobodnog vremena mladih, zapošljavanja i

preduzetništva mladih, i slično. Na taj način uticaće se na razvoj svesti mladih o značaju

uključivanja u proces donošenja odluka i preuzimanju aktivne uloge u društvu.

d) Rad na povećanju informisanosti mladih o pokretanju procesa pisanja i usvajanja

dokumenta i politika koje ih se tiču:

- Postojeće kanale informisanja načiniti proaktivnim i razviti nove pristupe za dosezanje

različitih grupa mladih; u razmatranje treba uzeti i direktne pristupe aktivnog informisanja

mladih. Poboljšati i ojačati postojeće kanale informisanja mladih – podići sveukupne kapacitete

kako bi bili osposobljeni da dosegnu šire grupe mladih, i tako da predstavljaju funkcionalni

sistem informisanja.

- Potrebno je kreiranje direktnog kanala komunikacije usmerenog ka ovim mladima kao

mogućnost pristupa u procese donošenja odluka, kreiranja aktivnosti, programa i projekata od

vaţnosti za njih. Prilikom donošenja odluka od značaja za mlade, bilo da su u pitanju pravni akti,

planovi aktivnosti, programi ili projekti treba da budu javno dostupni uz mogućnost davanja

predloga i komentara od strane svih zainteresovnih - formiranja platforme koja bi omogućila

uključenje mladih u rešavanje pitanja od značaja putem informacionih i komunikacionih

tehnologija (e-glasanje, servisi za informacije...) o trošku jedinica lokalne samouprave.

- Obrazovne institucije treba da promovišu postojeće institucije i organizacije namenjene

mladima, kao i mogućnosti za samoorganizovanje.

18

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti član 41. u kategoriju mladih spadaju lica od 18 do 26 godina.

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html

Prema Zakonu o mladima član 3. u kategoriju mladih spadaju lica od 15 do 30 godina.

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_mladima.html

Na ovaj način je stvoren vakum i odreĎene grupe mladih nemaju adekvatnu zaštitu kao ni mogućost da ostvare sva

prava i da ravnopravno učestvuju u participaciji.

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_mladima.html



24

- Prilikom donošenja odluka od značaja za mlade donosilac odluka treba da konsultuje KOMS

kao relevatno predstavničko telo mladih, nadleţne Savete za mlade, ili druge relevatna udrţenja

mladih i za mlade, KZM, učeničke parlamente i sl.

3. Nefunkcionalnost institucija u koje su direktno uključeni mladih

U cilju obezbeĎivanja stvarnog punog učešća mladih u procesima donošenja odluka od značaja

za mlade, na nacionalnom i lokalnom nivou, potreban je sveobuhvatan pristup u cilju intenzivne i

kontinuirane saradnje organa vlasti i mladih. Ovaj cilj moguće je ostvariti ukoliko se za njegovu

implementaciju iskoriste namenski institucionalni okviri, prilagoĎena dokumenta i sami

kapaciteti mladih, ujedno poštujući principe dobre saradnje.

Shodno tome, sledeći predlozi su:

a) Aktivna i stalna primena principa ko-menadžmenta, odnosno produbljivanje saradnje

predstavnika organa vlasti i mladih prema svim pitanjima od značaja za mlade.

Na ovaj način osigurava se koncept zajedničkog odlučivanja prema pitanjima od suštinskog

značaja za mlade, povećavaju potencijali i efikasnost postojećih zakonskih regulativa koje se

odnose na različita pitanja od značaja za mlade i osigurava opšta funkcionalnost institucija za

mlade.

b) Kontinuirano i aktivno uključivanje mladih u konsultativne procese u svakom

državnom telu na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou koji se bave donošenjem

odluka i kreiranju politika za mlade.

Konsultativni procesi sa mladima, posebno za pitanja od značaja za njih, i njihovi rezultati

povećavaju doprinose pozitivnim promenama i ostalim odlukama koje mogu imati uticaj u

procesima donošenja odluka.

c) Pokrenuti proces zagovaranja za formiranje parlamentarnih odbora za mlade i rad na

njihovom umrežavanju.

Uloga parlamentarnih odbora za mlade i njihovo umreţavanje implicira kreiranje različitih

konstruktivnih rešenja usmerenih prema pitanjima od značaja za mlade, doprinosi promatranju

postojećih rešenja sa progresivnim ciljem i predstavlja značaj prostor koji omogućava direktno

uključivanje mladih u procese donošenja odluka čime obezbeĎuje puno aktivno učešće mladih.

d) Formirati Nacionalni savet za mlade, u kome bi najmanje jednu trećinu činili

predstavnici omladinskih udruženja, udruženja za mlade i njihovih saveza, kao što je

predviĎeno Zakonom o mladima.



25

Ovakvim rešenjem, pored poštovanja već postojećeg stava iz Zakona o mladima, doprinosi se

opštem učvršćivanju načela jačanja svesti o značaju mladih i osigurava se sprovoĎenje

omladinske politike na nacionalnom nivou.

e) Donošenje posebnog zakona o savetima za mlade (poput onog u Hrvatskoj)

Savet za mlade predstavlja telo od izrazite vaţnosti za mlade u procesima donošenja odluka, te se

prepoznaje potreba za novom formulacijom njegove uloge, kao i načina formiranja. Najbolje

rešenje u tom pravcu predstavlja upravo formiranje posebnog Zakona za njegovo determinisanje.

f) Izvrsiti pritisak na nacionalnu i pokrajinsku vladu19

i jedinice lokalne samouprave da

osnuju savete za mlade i zalagati se da oni budu funkcionalni

g) Definisati novi način izbora osoba koje vrše upravljačke funkcije (da se mandat u KZM ne

podudara sa izborima). Potrebna veća transparentnost funkcionisanja, kao i mogućnost mladih za

uključivanje u rad KZM; na ovaj način je povećan rizik od uticaja političkog interesa na rad

KZM.

e) Kreiranje i potpisivanje Protokola o saradnji izmeĎu KOMS-a i Ministarstva omladine i

sporta

Na ovaj način kreira se formalni okvir koji posepešuje postojeći sistem saradnje i garantuje

kontinuitet u daljem zajedničkom radu, olakšavajući usput sisteme komunikacije.

4. Nizak stepen umreţenosti udruţenja mladih i za mlade na lokalnom i regionalnom nivou20

1) Preporuke za lokalne organizacije civilnog društva odnose se na: udruţenja mladih i za

mlade, ali i omladinske neformalne grupe (inicijative mladih, bendovi, umetničke trupe...) i

učeničke parlamente. MeĎu ovim akterima je neophodno intenzivirati, razvijati saradnju i

regionalno i programsko umreţavanje, kako bi bili snaţniji, reprezentativniji i glasniji.

● Razvijati platforme zajedničkog delovanja meĎu organizacijama u lokalnim zajednicama

i regionima.

● Delovati u pravcu osiguranja kvaliteta rada, posebno u organizacijama koje sprovode

omladinski rad ili pruţaju usluge za mlade.

● Inicirati osnivanje i učestvovati u radu lokalnih Saveta za mlade.

19

Savet za mlade na nivou AP Vojvodina je osnovan u novembru 2012. godine i potrebno je da sve zainteresovane

strane uloţe napor da isti deluje funkcionalno 20

Preporuke za rešavanje ovog problema u potpunosti su preuzete iz Vodiča za umrežavanje mladih na lokalnom i

regionalnom nivou i uključivanje u procese donošenja odluka, Grupa autora, Krovna Organizacija Mladih Srbija,

2012. godina



26

● Razvijati liderske, socijalne veštine mladih.

● Inicirati umreţavanja OCD na osnovu sličnih programa ili teritorije delovanja.

● Razvijati svest o umreţavanju i javnom zagovaranju.

● Potpisivati memorandume o saradnji izmeĎu udruţenja mladih i za mlade kao prvi korak

ka formiranju saveza.

● Obezbediti mogućnost učešća u regionalnim i lokalnim krovnim savezima za sve

zainteresovane organizacije i grupe mladih.

● Razvijati kompetencije mladih za graĎansko učešće kroz kvalitetne programe

neformalnog obrazovanja.

● Obezbediti vidljivost omladinskih inicijativa kroz saradnju s medijima i razvoj

komunikacionih veština mladih.

● Raditi na uključivanju marginalizovanih grupa kroz njihovo osnaţivanje i podsticanje

aktivnih mladih da zagovaraju za interese socijalno isključenih mladih.

● Razvijati i sprovoditi programe karijernog voĎenja i savetovanja mladih.

2) Preporuke za jedinice lokalne samouprave odnose se na tela, organe, ustanove i institucije

u opštinama/ gradovima, regionima, pokrajini, kao i na nivou meĎopštinske saradnje kako bi

unapredili učešće mladih u procesima donošenja odluka, kroz 5P za mlade (Pravo, Prilika,

Podsticaj, Podrška, Prostor) i kako bi se ostvarila bolja saradnja i funkcionalnost elemenata

omladinske politike:

1. lokalna tela zaduţena za mlade (Kancelarija za mlade, član/ica Veća zaduţen za mlade,

Sekretarijat/ Odeljenje/Odsek zaduţen za mlade...);

2. organizacije mladih (OCD, učenički parlamenti, podmlaci političkih partija, sindikati) i

lokalna/regionalna krovna organizacija mladih;

3. institucionalne strukture učešća mladih (Savet za mlade, Parlament mladih);

4. akcioni i strateški planovi za mlade (učešće mladih u razvoju, realizaciji, monitoringu i

vrednovanju planova);

5. budţet za mlade i javni konkursi za realizaciju konkursa (učešće u kreiranju budţeta, članstvo

u komisijama za izbor projekata za finansiranje...); i

6. servisi za mlade (omladinski klub, resursni/info centar, dom omladine...)

● Osnivanje Saveta za mlade čije članstvo pored podmladaka političkih partija čine i

delegati mladih iz lokalnih mreţa mladih, udruţenja, ustanova i institucija koje rade s

mladima.

● Otvaranje omladinskih klubova kao mesta za informisanje i edukaciju mladih za aktivniju

ulogu u lokalnoj zajednici.

● Razvijanje mehanizama za učešće (informisanje, konsultacije, dijalog i partnerstva) sa

organizacijama civilnog društva.



27

● Uspostavljanje sistema praćenja i procene radi kontinuiranog prikupljanja podataka i

razvoja programa zasnovanih na identifikovanim potrebama.

● Rad na lokalnoj koordinaciji politika kako bi se obezbedila usklaĎenost LAP, godišnjih

operativnih planova i budţeta.

● Razvoj lokalnih tela za mlade, kroz primenu Smernica za Primenu nacionalne strategije

za mlade na lokalnom nivou – Standardi rada kancelarije za mlade i kompetencije

koordinatora i razvoj kompetencija u omladinskom radu za saradnike u JLS koji pruţaju

usluge za mlade.

● Organizacija zajedničkih strateških i operativnih planiranja svih aktera u omladinskom

sektoru.

● Uspostavljanje transparentnih mehanizama finansiranja i pruţanja podrške za rad OCD

od strane JLS.

● Razvijanje mehanizama za institucionalni razvoj meĎusektorske saradnje.

● Razvoj poverenja i saradnje kroz uspostavljanje principa transparentnosti i odgovornosti.

● Razvijanje upotrebe novih medija i informaciono-komunikacionih tehnologija u pravcu

omogućavanja većeg učešća mladih u procesima donošenja odluk.;

● Podsticanje umreţavanja OCD kroz razvoj mehanizama i praktičnih znanja o

zajedničkom delovanju.

● Lokalne/regionalne krovne organizacije mladih treba da imaju status konsultativnog tela

i predstavljaju interese mladih u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou.

● Otvaranje prostora namenjenih mladima.

● Podsticanje formiranja servisa za mlade i uspostavljanje mehanizama za informisanje i

razmenu informacija (info centri).

● Uspostavljanje mehanizama saradnje lokalnih pruţalaca usluga za mlade.

● Razvijanje inkluzivnih programa.

● PrimenjivanjeNacionalne strategije karijernog voĎenja i savetovanja.

● Razvijanje programa podrške prilikom zapošljavanja ili sticanja radnog iskustva.

3) Preporuke za pokrajinski nivo odnose se na institucije Autonomne Pokrajine Vojvodina, a

pre svega na Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.

● Obezbediti političku i finansijsku podršku za omladinsko organizovanje i formiranje

mreţa i koalicija na pokrajinskom nivou.

● Promocija i razvoj inkluzivnih programa;.

● Obezbediti dosledno sprovoĎenje, praćenje i izveštavanje Akcionog plana za mlade u AP

Vojvodini.

● Razviti standarde za prostore, osobe i programe u omladinskim klubovima, tj.

sveobuhvatni sistem za osiguranje kvaliteta rada omladinskih klubova i pruţanja usluga

za mlade.



28

● Koordinisani razvoj kompetencija aktera u omladinskom sektoru na osnovu seta

potrebnih kompetencija i sprovedene analize postojećih znanja i potreba.

● Podsticati razvoj istraţivačkih kapaciteta kako bi se obezbedio pristup zasnovan na

podacima i razvoj mera koje su u skladu s potrebama mladih.

● Razvoj kompetencija mladih za graĎansko učešće kroz unapreĎenje kurikuluma

graĎanskog vaspitanja u školama.

Dodatne preporuke:

I Nadleţne institucije treba da obezbede sredstva za finansiranje redovnih istraţivanja o poloţaju

mladih, stanju u omladinskoj politici i oblastima relevatnim za mlade. Istraţivanja treba da budu

sprovedena na svim nivoima vlasti i u saradnji sa relevantim institucijama.

II Pokrenuti proces za sprovoĎenje nezavisne evaluacije Akcionog plana za sprovoĎenje

Nacionalne strategije za mlade. To će pokazati koji su bili ključni izazovi u prethodnom periodu

i na kojim pitanjima treba raditi u narednom. Posebno iz razloga što tokom 2014. godine je

potrebno krenuti u izradu Akcionog plana za period nakon 2014.

III Neophodno je obratiti posebnu paţnju na uključivanje osetljivih grupa mladih i višestruko

marginalizovanih mladih. Vodeći se idejom da probleme, izazove i njhova rešenja treba da

definišu i one osobe koje se sa njima suočavaju, kao i da u njihovo rešavanje moraju sistemski

biti uključeni, institucije treba da prilagode svoj pristup i ovakvim grupama. Neophodno je

dodatno raditi na inkluziji marginalizovanih mladih u već postojeće procese, posebno u procese

koji se tiču zapošljavanja i obrazovanja. Vaţni partneri za ovo trebaju svakako biti OCD koje

rade direktno sa i uključuju u svoj rad marginalizovane mlade.

IV Prepoznavanje KOMS-a kao krovnog saveza i obezbeĎivanje institucionalne finansijske

podrške kako bi ostvario potrebnu nezavisnost i razvio kapacitete neophodne za predstavljanje

udruţenja mladih i za mlade.



29

Zaključak

Učestvovanje mladih u društvu, posebno u procesima donošenja odluka koje ih se tiču je njihovo

pravo, kojim oni povećavaju nivo uspeha u dostizanju autonomije i kvaliteta ţivota u društvu i

upravljanja njime, a samim tim jačaju demokratiju.

Radna grupa za participaciju mladih formirana u okviru KOMS-a svesna je mnogobrojnih

uzroka, ali i posledica koje proizilaze iz neuključivanja i neučestvovanja mladih u procesima

donošenja odluka. Iz tog razloga, u periodu koji dolazi, KOMS, kao najviše predstavničko telo

mladih će čvrsto zagovarati za usvajanje preporuka koje će omogućiti rešavanje problema kojima

smo se bavili u ovom predlogu praktične politike.



30

IZVORI

[1] Izveštaj o rezultatima primene mera socijalne politike 2011/2012, GraĎanske inicijative

[2] Nacionalna strategija za mlade, “Sluţbeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka i 101/07

[3] Akcioni plan za sprovoĎenje Nacionalne strategije za mlade 2009 – 2014. godina

[4] Zakon o mladima,"Sl. glasnik RS", br. 50/2011

[5] Grupa autora, Vodič za umreţavanje mladih na lokalnom i regionalnom nivou i uključivanje

u procese donošenja odluka, Krovna Organizacija Mladih Srbija, 2012. godina

[6] Grupa autora, I ti se pitaš, UNICEF Beograd, 2006

[7] Zakon o socijalnoj zaštiti, Sluţbeni glasnik RS, broj 24/2011

[8] Saţetak praktične politike o zakonskom regulisanju obrazovanja odraslih moţete pogledati na

sajtu

http://www.gradjanske.org/admin/article/download/files/Policy%20brief%20-

Regulisanje%20obrazovanja%20odraslih.pdf?id=1078

[9] Izveštaj o rezultatima primene mera socijalne politike 2011/2012, GraĎanske inicijative

[10] Paper policy on youth participation,

adopted at the 20th regular meeting of the MSS assembly, on 8 December 2011.

[11]Strategija za mlade Evropske unije,


[12] Informator o radu gradske opštine Novi Beograd (NBG), opština NBG, januar 2013,

http://www.novibeograd.rs/cy/o-opstini/dokumenta/informator-o-radu/finish/3-inf-r-r-r-du-g-n-

vi-b-gr-d/96-inf-r-r-r-du-br-16-d-c-b-r-2012

[13] Informator o radu gradske opštine Palilula, opština Palilula, decembar 2011,

http://www.palilula.org.rs/download/Palilula-Informator2011.pdf




http://www.novibeograd.rs/cy/o-opstini/dokumenta/informator-o-radu/finish/3-inf-r-r-r-du-g-n-vi-b-gr-d/96-inf-r-r-r-du-br-16-d-c-b-r-2012

http://www.novibeograd.rs/cy/o-opstini/dokumenta/informator-o-radu/finish/3-inf-r-r-r-du-g-n-vi-b-gr-d/96-inf-r-r-r-du-br-16-d-c-b-r-2012

http://www.palilula.org.rs/download/Palilula-Informator2011.pdf

Documents

Predlog praktične politike · sprovoenje NSM -a za period 2009-2014 utrt je put sistemskom razvoju omladinske politike u našoj zemlji, dok je usvajanjem Zakona o mladima 2011. godine