Predmer i Predračun

PREDMER I PREDRAČUN-SINIŠA VUČKOVIĆ MAJ 2014GOD

TEHNIČKE SPECIFIKACIJE

Sa tehničkim specifikacijama sreo sam se prvi put kada sam bio angažovan na pripremi tenderske dokumentacije u međunarodnoj kompaniji, koja je ugovorila posao projektovanja, pripreme tenderske dokumentacije i vršenju stručnog nadzora na projektu u Srbiji. Menadžment te kompanije je izričito zahtevao da projekat sadrži detaljne tehničke specifikacije, jer je to jedan od ključnih uslova za postizanje projektovanog kvaliteta izvedenih radova u okviru planiranog budžeta.

U našim projektima materijali i način izvođenja radova opisuju se u tehničkim opisima i opisima pozicija u predmerima. U ugovoru se izvođač obavezuje da radove izvodi po važećem zakonu o planiranju i izgradnji, ostalim podzakonskim aktima, pravilnicima, standardima i pravilima struke. Međutim, pravilnici i standardi su opšti, a u tehničkim specifikacijama se definišu konkretna rešenja a koliko mi je poznato, pravila struke nisu pisana.

U praksi, tehnički opisi i opisi u predmerima se često rade metodom copy-paste i samo se formalno prilažu uz projekat. U predmeru se materijali opisuju tako što su slični nekom od konkretnih proizvoda konkretnog proizvođača. Najčešće ostaje na slobodnoj volji učesnicima u projektu da procene da li je aluminijumski profil ili keramička pločica jednog proizvođača sličan konkurentnom proizvodu. O načinu vršenja kontrole, po pravilu nema ni reči.

Tehničke specifikacije obuhvataju sledeće:

- Listu domaćih i međunarodnih standarda koji se na ovu poziciju odnose;- Opis predviđenih materijala;- Način izvođenja radova;- Način vršenja kontrole (uključujući i način merenja).

S druge strane, neke tehničke specifikacije koje sam imao priliku da vidim su često toliko obimne i pune (po meni) nepotrebnog teksta koji nema primenu u praksi. Izrađuju ih projektantske firme tokom niza godina i za svaki projekat ubace knjigu specifikacija (koja može da ima i više od 500 stranica) u kojoj su sve pozicije koje su oni ikada obradili, bez obzira da li te pozicije postoje na konkretnom projektu za koji se specifikacije prilažu. Ponuđač mora da ih dobro prouči pre podnošenja ponude, a za to mu je potrebno puno vremena. U suprotnom, rizikuje da pretrpi štetu ako je ponudio materijal slabijeg kvaliteta ili je propustio da u ponudu uključi radove koji su opisani u tehničkoj specifikaciji.

Moj cilj je da na sledećim stranicama pripremim što više korisnih podataka za brzo sastavljanje dovoljno preciznih, ali konkretnih i sažetih tehničkih specifikacija, bez suvišnih detalja koji nemaju praktičnu primenu u praksi.

http://www.sinisavuckovic.com/index.html

http://www.sinisavuckovic.com/keramicarski.html

http://www.sinisavuckovic.com/molerski.html

http://www.sinisavuckovic.com/parket.html

http://www.sinisavuckovic.com/gipskarton.html

http://www.sinisavuckovic.com/krovpvc.html

http://www.sinisavuckovic.com/gips.html

http://www.sinisavuckovic.com/kamenorezacki.html

http://www.sinisavuckovic.com/itisoni.html

http://www.sinisavuckovic.com/termofasada.html

http://www.sinisavuckovic.com/ventfasade.html

www.sinisavuckovic.com

KERAMIČARSKI RADOVI - SANITARNI ČVOROVI

1. Relevantni standardi

SRPS EN 14411 (2005), Keramičke pločice - Definicije, klasifikacija, karakteristike i obeležavanje (ISO 13006: 1998, modifikovan);

http://www.sinisavuckovic.com/tegola.html

http://www.sinisavuckovic.com/ograde.html

http://www.sinisavuckovic.com/pvcstolarija.html

http://www.sinisavuckovic.com/limarski.html

http://www.sinisavuckovic.com/cemkosuljice.html

http://www.sinisavuckovic.com/upripremi.html

http://www.sinisavuckovic.com/ppprodori.html

SRPS ISO 10545-1 (2002), identičan sa ISO 10545-1: 1995, Keramičke pločice - Deo 1: Uzimanje uzoraka i osnove za prihvatanje;

SRPS ISO 10545-2 (2002), identičan sa ISO 10545-2: 1995 + Cor.1:1997, Keramičke pločice - Deo 2: Određivanje mera i kvaliteta vidne površine;

SRPS ISO 10545-3 (2002), identičan sa ISO 10545-3: 1955 + Cor. 1:1997, Keramičke pločice - Deo 3: Određivanje upijanje vode, prividne poroznosti, prividne zapreminske mase i zapreminske mase;

SRPS ISO 10545-4 (2002), identičan sa ISO 10545-4: 1944, Keramičke pločice - Deo 4: Određivanje modula loma pri savijanju i čvrstoće pri lomu;

SRPS ISO 10545-5 (2002), identičan sa ISO 10545-5: 1996 + Cor. 1:1997, Keramičke pločice - Deo 5: Određivanje otpornosti prema udaru merenjem koeficijenta restitucije;

SRPS ISO 10545-6 (2002), identičan sa ISO 10545-6: 1995, Keramičke pločice - Deo 6: Određivanje otpornosti prema dubokom habanju neglaziranih pločica;

SRPS ISO 10545-7 (2002), identičan sa ISO 10545-7: 1996, Keramičke pločice - Deo 7: Određivanje otpornosti glaziranih pločica prema površinskom habanju;

SRPS ISO 10545-8 (2002), identičan sa ISO 10545-8: 1994, Keramičke pločice - Deo 8: Određivanje linearnog termičkog širenja;

SRPS ISO 10545-9 (2002), identičan sa ISO 10545-9: 1994, Keramičke pločice - Deo 9: Određivanje otpornosti prema temperaturnom šoku;

SRPS ISO 10545-10 (2002), identičan sa ISO 10545-10: 1995, Keramičke pločice - Deo 10: Određivanje širenja vlaženjem;

SRPS ISO 10545-11 (2002), identičan sa ISO 10545-11: 1994, Keramičke pločice - Deo 11: Određivanje otpornosti prema vlasavosti glaziranih pločica;

SRPS ISO 10545-12 (2002), identičan sa ISO 10545-12: 1995 + Cor. 1:1997, Keramičke pločice - Deo 12: Određivanje otpornosti prema mrazu;

SRPS ISO 10545-13 (2002), identičan sa ISO 10545-13: 1995, Keramičke pločice - Deo 13: Određivanje otpornosti prema hemikalijama;

SRPS ISO 10545-14 (2002), identičan sa ISO 10545-14: 1995 + Cor. 1:1997, Keramičke pločice - Deo 14: Određivanje otpornosti prema stvaranju mrlja;

SRPS ISO 10545-15 (2002), identičan sa ISO 10545-15: 1995, Keramičke pločice - Deo 15: Određivanje olova i kadmijumakoje ispuštaju glazirane pločice;

SRPS ISO 10545-16 (2003), Keramičke pločice - Deo 16: Određivanje malih razlika u boji;

SRPS U. F2.011 (2000), Završni radovi u građevinarstvu - Izvođenje keramičarskih radova - Tehnički uslovi.

2. Opis predviđenog materijala

Opšti zahtevi koje treba da zadovolje keramičke pločice su:

-pakovanja pločica moraju da budu obeležena po standardu;-ivice pločica moraju biti prave, međusobno paralelne i neoštećene, odstupanja od pravog ugla nisu dozvoljena;-pločice koje se ugrađuju u istoj prostoriji moraju da su istog kalibra i tona (shade);-površina pločica mora biti bez pukotina, ulegnuća, mrlja, mehurića, vlasavosti (pukotine koje liče na vlasi kose);-boja mora biti ujednačena, ukoliko ima dekoracije ne sme biti grešaka u dekoraciji.

Keramičke pločice treba da su po izgledu slične pločicama sa šifrom _______________ od proizvođača _______________ ili ___________________________ ili _______________________.

Dimenzije pločica su _______ mm x _______ mm.Minimalna debljina pločica je za zidne pločice 7mm, za podne pločice 8,5mm.

Prema načinu proizvodnje keramičke pločice treba da su presovane (oznaka B).

Po stepenu upijanja vode za zidne pločice se ne postavljaju posebni uslovi, podne pločice treba da pripadaju nekoj od sledećih grupa:

BIa (E ≤ 0,5%) ili BIb (0,5% < E ≤ 3%) ili BIIa (3% < E ≤ 6%).

Gornja površina pločica treba da je glazirana (mat, glatka) - oznaka GL. Na glaziranim pločicama ne sme biti neglaziranih površina, rupica na glazuri, grešaka pokrivenih glazurom, zadebljanja glazure ni devitrifikacije glazure (nedopuštena kristalizacija glazure koja je vidljiva).

Prema otpornosti na abraziju (habanje) podne keramičke pločice treba da pripadaju klasi PEI IV

(označava se i kao klasa 4 ili klasa G).

Od podnih pločica se zahteva da zadovolje koeficijent klizavosti R9.

Lepkovi i fug masa

Nema posebnih zahteva po pitanju lepka i fug mase. Pritisna čvrstoća lepka ne sme biti manja od čvrstoće podloge.

Boja fug mase treba da je RAL _____.

3. Način izvođenja radova

Pre početka polaganja keramike proveriti da li su u prostoriji:- izvedene i testirane sve elektro instalacije, mašinske instalacije i instalacije vodovoda i kanalizacije;- ugrađeni ramovi za stolariju; - završena i testirana hidroizolacija (visina hidroizolacije mora biti ne manje od 30cm iznad gornje ivice kade ili 75cm od gornje ivice tuš kade.).

Ugradnju vršiti na temperaturi ne manjoj od 10˚C. Ova temperatura je neophodna i u 7 dana po završetku ugradnje keramike. Po završetku radova sprečiti kretanje ljudi u prostoriji min. 3 dana.

Obavezno proveriti proračun difuznog toka vodene pare ukoliko se oblaže keramikom fasadni zid ili se oblaže zid prostorije u kojoj je temperatura značajno niža nego u susednoj prostoriji.

Širina fuga - 2mm. Fuge treba da su pravilno i potpunu ispunjene fug masom. Pri pripremi fug mase i fugovanju u potpunosti se pridržavati uputstva proizvođača materijala.

Keramičke pločice ugrađuju se lepljenjem. Pri pripremi lepka i nanošenju materijala u potpunosti se pridržavati uputstva proizvođača materijala. Prostor između keramičkih pločica i podloge mora biti potpuno ispunjen, nikakve šupljine nisu dozvoljene. Podloga za polaganje keramičkih pločica mora biti kvalitetno pripremljena, nikakve neravnine nisu dozvoljene. Nedostatke u podlozi ukloniti impregnacijom, mehaničkim brazdanjem, postavljanjem hidroizolacije, rabic pletiva itd. Ukoliko se nijedan od načina ne može primeniti, podlogu obiti i izraditi novu.

Zidna površina obložena keramičkim pločicama mora da bude potpuno ravna i vertikalna sa jednoličnim spojnicama. Obradu spoljašnjih uglova izvesti „gerovanjem“.

Prvo polagati keramičke pločice na zidovima a zatim na podovima. Najniži red pločica na zidovima ostaviti za postavljanje po završetku podova („podbijanje“). Na zidovima prostorija slog keramike razmeriti tako da krajnje pločice na oba kraja zida budu jednake i ne budu manje od ½ pločice. Ne

zahteva se da se fuge zidova i podova poklapaju.

U sanitarnim prostorijama pločice treba da nalegnu na kadu ili tuš kadu ili da se za vezu koristi specijalni profil, akrilni silikon ili plastični kit. Ivica slivnika mora da je min. 20cm od zida. Nije dozvoljeno korišćenje delova pločica za oblaganje zidova oko prodora instalacija. Nije dozvoljeno odstupanje od pravog ugla između zidova gde se ugrađuje kada ili tuš kada.

4. Način vršenja kontrole i merenja

Uveriti se da li materijal koji je dopremljen na gradilište u svemu kao što je specificirano u poglavlju 2.

Pre početka radova uveriti se da li je prostorija i podloga pripremljena kao što je specificirano u poglavlju 3 i da li se radovi izvode u potpunosti kao što je opisano u ovom poglavlju.

Izvedeni radovi obračunavaju se po m2. Neobložene površine do 0,5m2 se ne odbijaju. Visine do dva reda pločica obračunavaju se po m’.

DODATAK

Mogu biti još vučene (ekstrudirane) - oznaka A

Mogu biti i neglazirane (oznaka UGL).Glazirane mogu biti i sjajne (umesto mat) i reljefne (umesto glatke).

PEI 0 - ne preporučuju se za polaganje na podovima;PEI I ili klasa D - za podove u kupatilima i spavaćim sobama stambenih prostorija;PEI II ili klasa E - za prostore u stanu sa malom količinom nečistoće koja grebe površinu;PEI III ili klasa F - za sve prostore koji nemaju direktan pristup spolja (kuhinje, holovi, terase) - srednja izloženost abraziji;PEI IV ili klasa G - za prostore izložene srednje teškom habanju kao što su ulazi, mali trgovački prostori, izložbeni prostori, hoteli itd;PEI V ili klasa H - za prostore izložene relativno jakom habanju.

ili profilima od PVC-a, aluminijuma ili inoksa...

KERAMIČARSKI RADOVI - GRANITNA KERAMIKA


Svi standardi navedeni u poglavlju koje se odnosi na KERAMIČARSKE RADOVE - SANITARNI ČVOROVI važe i za ovo poglavlje.


Opšti zahtevi koje treba da zadovolje keramičke pločice su:

-pakovanja pločica moraju da budu obeležena po standardu;-ivice pločica moraju biti prave, međusobno paralelne i neoštećene, odstupanja od pravog ugla nisu dozvoljena;-pločice koje se ugrađuju u istoj prostoriji moraju da su istog kalibra i tona (shade);-površina pločica mora biti bez pukotina, ulegnuća, mrlja, mehurića, vlasavosti (pukotine koje liče na vlasi kose);-boja mora biti ujednačena, ukoliko ima dekoracije ne sme biti grešaka u dekoraciji.

Keramičke pločice treba da su po izgledu slične pločicama sa šifrom _______________ od proizvođača _______________ ili ___________________________ ili _______________________.

Dimenzije pločica su _______ mm x _______ mm.Minimalna debljina pločica je 8.5mm.

Prema načinu proizvodnje keramičke pločice treba da su presovane (oznaka B).

Po stepenu upijanja vode pločice treba da pripadaju grupi BIa (E ≤ 0,5%).

Gornja površina pločica treba da je neglazirana, glatka (oznaka UGL).

Prema otpornosti na abraziju (habanje) podne keramičke pločice treba da pripadaju najmanje klasi PEI IV (označava se i kao klasa 4 ili klasa G).

Klasa 5 (ili oznaka PEI V) ili klasa H - Materijali koji se preporučuju za prostore izložene relativno jakom habanju pri neprekidnom pešačkom saobraćaju uz prisustvo nečistoće koja grebe pod, osim za previše intenzivno korišćenje kada se ne preporučuje korišćenje glaziranih pločica (npr. samoposluge i drugi trgovački prostori, stanice, restorani itd.) već se preporučuju proizvodi za industrijske prostore.

Od pločica se zahteva sledeći koeficijent klizavosti:Najmanje R10 u prostorijama u kojima nema posebnih zahteva za otpornošću na klizanje;Najmanje R12, V4 u prostorijama gde se priprema hrana, praonicama, svlačionicama i sl.

Lepkovi i fug masa

Po specifičnim zahtevima eksploatacije za određene prostorije, lepak i fug masa treba da su od proizvođača deklarisani za upotrebu:

- u spoljašnjoj sredini (otporni na mraz, elastični i vodonepropusni materijal);- u prostorijama sa velikom količinom vlage;- u prostorijama gde ima zahteva da budu otporni prema kiselinama,- u prostorijama gde se zahteva HACCP sertifikat.

Pritisna čvrstoća lepka ne sme biti manja od čvrstoće podloge.

Boja fug mase treba da je RAL _____.


Pre početka polaganja keramike proveriti da li su u prostoriji:-izvedene i testirane sve elektro instalacije, mašinske instalacije i instalacije vodovoda i kanalizacije;-ugrađeni ramovi za stolariju; -završena i testirana hidroizolacija (visina hidroizolacije mora biti ne manje od 30cm iznad gornje ivice kade ili 75cm od gornje ivice tuš kade.).

Ugradnju vršiti na temperaturi ne manjoj od 10˚C. Ova temperatura je neophodna i u 7 dana po završetku ugradnje keramike. Po završetku radova sprečiti kretanje ljudi u prostoriji min. 3 dana.

Širina fuga treba da je 3mm. Fuge treba da su pravilno i potpunu ispunjene fug masom. Pri pripremi fug mase i fugovanju u potpunosti se pridržavati uputstva proizvođača materijala.

Keramičke pločice ugrađuju se lepljenjem. Pri pripremi lepka i nanošenju materijala u potpunosti se pridržavati uputstva proizvođača materijala. Prostor između keramičkih pločica i podloge mora biti potpuno ispunjen, nikakve šupljine nisu dozvoljene. Podloga za polaganje keramičkih pločica mora biti kvalitetno pripremljena, nikakve neravnine nisu dozvoljene. Nedostatke u podlozi ukloniti impregnacijom, mehaničkim brazdanjem, postavljanjem hidroizolacije, rabic pletiva itd. Ukoliko se nijedan od načina ne može primeniti, podlogu obiti i izraditi novu.

Obratiti pažnju na ugradnju dilatacijskih fuga (podovi). Ukoliko nisu naznačene u projektu, dilatacije obavezno treba da se izvedu na razmaku 6m, za spoljašnje površine 3m. Dilatacione razdelnice obraditi trajnoelastičnim kitom.

Prvo polagati keramičke pločice na zidovima a zatim na podovima. Najniži red pločica na zidovima ostaviti za postavljanje po završetku podova („podbijanje“). Na zidovima prostorija slog keramike razmeriti tako da krajnje pločice na oba kraja zida budu jednake i ne budu manje od ½ pločice. Ne zahteva se da se fuge zidova i podova poklapaju.

Ukoliko je na zidovima predviđena samo sokla, polagati je pošto je ugrađena keramika na podovima. Soklu isecati iz pločica koje su predviđene za polaganje na podovima.

Za gazišta stepenika koristiti podne pločice, na ivicama gazišta predvideti ugaoni prohromski profil. Na spoljašnjim stepeništima predvideti protivklizne trake.


Uveriti se da li materijal koji je dopremljen na gradilište u svemu kao što je specificirano u poglavlju 2.

Pre početka radova uveriti se da li je prostorija i podloga pripremljena kao što je specificirano u poglavlju 3 i da li se radovi izvode u potpunosti kao što je opisano u ovom poglavlju.

Izvedeni radovi obračunavaju se po m2. Neobložene površine do 0,5m2 se ne odbijaju. Polaganje sokle i obrada gazišta stepeništa obračunava se po m’.

DODATAK

Ukoliko je potrebno da pod ostane otporan na klizanje i pored prisustva vode u prostoriji, od pločica se zahteva da pored oznake R ima i oznaku V (V4, V6, V8 i V10) koja pokazuje u kojoj meri u cm3/dm2 pod može da primi tečnosti a zadrži otpornost na klizanje (od 4 - 10 cm3 po dm2 poda).

Ukoliko se rade fuge širine 5mm, dilatacije mogu da se rade unutra na 10m a spolja na 5m. Posebnu pažnju obratiti na konstruktivne dilatacije (seizmičke, termičke itd.).

MOLERSKI RADOVI - GLETOVANJE I BOJENJE ZIDOVA I PLAFONA DISPERZIVNOM BOJOM

Tehnička specifikacija odnosi se na pripremu podloge, gletovanje i bojenje disperzivnim bojama fino malterisanih površina unutrašnjih zidova i plafona (produžnim ili cementnim malterom) i površina unutrašnjih zidova i plafona od gips kartona.

1.Relevantni standardi

SRPS U.F2.013 (1978) Završni radovi u građevinarstvu - Tehnički uslovi za izvođenje molerskih radova

SRPS EN 13300:2009 Boje I lakovi - Vodorastvorni materijali za prevlačenje i sistemi prevlaka za unutrašnje zidove i plafone - Klasifikacija

SRPS EN ISO 11998:2010 Boje i lakovi - Određivanje otpornosti prema "vlažnom ribanju" i čišćenju prevlaka

SRPS EN ISO 2814:2010 Boje i lakovi - Upoređivanje odnosa kontrasta (pokrivne moći) boja istog tipa i

boje

SRPS EN ISO 3668:2006 Boje i lakovi - Vizuelno poređenje boje boja

SRPS H.C8.054:1975 Boje i lakovi - Određivanje pokrivne moći (metoda šahovskog polja)


Komercijalni nazivi boja su disperzivne boje, lateks boje ili akrilne boje. Materijal za bojenje treba da zadovolji zahteve koji se svode na dve osnovne kategorije:

-estetski zahtevi (izgled završno obrađenih zidova i plafona) i-funkcionalni zahtevi (ponašanje završno obrađenih zidova u procesu eksploatacije).

Pojedinačni materijali za obradu zidova i plafona su deo sistema koji se sastoji od materijala za neutralisanje i impregnaciju podloge (prajmeri), za uklanjanje nepoželjnih sastojaka na podlozi (mrlje, gljivice i sl.), za gletovanje podloge i završno bojenje površina. Svi ovi materijali treba da su kompatibilni i da se na projektu primenjuju u skladu sa preporukama proizvođača.

Nijedan od primenjenih materijala ne sme da sadrži štetne sastojke za ljude koji izvode radove ili će boraviti u prostorijama koje se obrađuju, kao i štetne sastojke za okolinu i to:- dozvoljena količina olova je 0.05% (mereno od mase koja ne isparava);- nije dozvoljeno da materijali sadrže cink-hromat ili stroncijum-hromat;- materijali ne smeju da sadrže azbest;- materijali ne smeju da sadrže živu;- materijali ne smeju da sadrže supstance iz grupa A1 i A2 karcinogenih supstanci;- materijali ne smeju da sadrže VOC (“volatile organic compounds“) sastojke.

Voda za razređivanje svih materijala mora biti čista i bez štetnih primesa.

Pre početka radova na ovoj poziciji sistem materijala za obradu zidova i plafona i metod izvođenja radova treba da bude odobren od predstavnika investitora (nadzora), projektanta, izvođača i isporučioca materijala.

Estetski zahtevi:

Toniranje boje obavezno treba da je mašinsko.

Sjajnost obojene površine treba da je, izražena u skladu sa standardom EN ISO 2813:- mat (“matt”) ili- potpuno mat (“dead-matt”).

Struktura boje iskazana najvećom veličinom zrna u sastavu boje (granulacija), izražena po standardima EN 21524 i ISO 787-7 treba da je:- fina (veličina zrna do 100µm).

Funkcionalni zahtevi:

Svi materijali treba da dobro prianjaju na podlogu. Primenjeni sistem (podloga - glet - završna boja) treba da obrazuje paropropusnu strukturu. Ton boje treba da je postojan i da se ne menja pod uticajem svetlosti.

Primenjeni materijali moraju da budu takvi da je u toku eksploatacije objekta moguće ponovno bojenje površina (barem) istim materijalom.

Obojene površine treba da su otporne prema “vlažnom ribanju”, u skladu sa standardom ISO 11998 (klasifikacija po gubitku u debljini sloja posle određenog broja ribanja), u klasi:- Najmanje klasa 2 (≥5µm i <20µm pri 200 ponavljanja) - za zidove prostora gde je veća mogućnost prljanja, kao što su holovi, stepeništa, kafei i sl. ili- Najmanje klasa 3 (≥20µm i <70µm pri 200 ponavljanja) - za zidove prostorija gde je manja opasnost da dođe do prljanja, kao što su sobe, kancelarije i sl. i- Najmanje klasa 4 (<70µm pri 40 ponavljanja) - za plafone prostorija.

Završni sloj, boja, treba da je elastičan tako da pokriva pukotine veličine do 0,5mm.


Malterisane površine i elemente od gipsa ostaviti da se „suše“ najmanje 30 dana pre početka izvođenja molerskih radova. Maksimalna dopuštena vlažnost maltera zavisi od vrste materijala koji se primenjuje. Neophodno je da nadzor odobri početak izvođenja molerskih radova.

Površine koje se obrađuju treba da su bez metalnih delova, zavrtnjeva, ankera i sl. ili da su oni identifikovani pre obrade. Pre obrade površine očistiti od prašine i drugih prljavština, kao što su smola, ulje, mast, rđa, cementni malter i sl. i reparirati sva minorna oštećenja, pukotine, spojeve, rupe. Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni kao podloga treba skinuti odgovarajućim postupkom, kao što je struganje, pranje, brušenje i sl.

Dozvoljeno je obrađivati samo suvu i pripremljenu podlogu, bez nedostataka kao što su:-malter koji sadrži razne aktivne soli, neugašene čestice kreča (kokice), čestice uglja i druge organske materije koje su topive u vodi i ulju;-mekani i slabi malteri koji se drobe (lome) ili udubljuju na pritisak prsta;-trošan, smrznut, pregašen, ispucao ili vlažan malter;

-beton ili cementni malter koji nije dovoljno suv i očišćen od ulja i masti.

Svi elektro fitinzi treba da se pre početka izvođenja radova demontiraju i posle završnog bojenja ponovo vrate. Zaštititi od boje sve površine koje ne podležu bojenju, podove, stolariju, sanitarnu opremu i sl. papirom, folijama i/ili krep trakom.

Molerski radovi treba da se izvode na temperaturi većoj od 10˚C i manjoj od 35˚C ukoliko nije drugačije određeno katalogom proizvođača ili dopušteno od strane nadzora.

Period sušenja materijala između dve „ruke“ ili period sušenja nanetog materijala do nanošenja drugog materijala treba da je u skladu sa preporukama proizvođača materijala.

Armiranje spojeva različitih materijala ili spojeva tabli gips kartona vršiti trakama za armiranje sa staklenim vlaknima (fiberglas) min. širine 5cm, koje se postavljaju u debljinu sloja gleta 1mm. Dozvoljena su dva načina montaže, ili se trake utapaju u sveži sloj gleta, ili se lepe na izgletovanu površinu. U oba slučaja nanosi se još jedan sloj gleta tako da se obrazuju slojevi glet-traka-glet. Trake treba da dobro provode vlagu. Za armiranje spojeva tabli gipskartona koriste se samolepljive trake.

Spoljašnje uglove zaštititi aluminijumskim ugaonim profilima.

Glet masu nanositi ručno ili mašinski. Voditi računa da svuda masa bude jednake debljine (oko 2-3 mm) i da nema neravnina i linija od krajeva gleterice. Kada su se zidovi osušili, sitnom šmirglom (ručno ili mašinski) lagano prešmirglati ogletovane površine. Ako su i dalje ostale neke neravnine poravnati ih šmirglom. Zatim naneti drugi sloj koji je nešto tanji nego prethodni (oko 2mm). Kada se osuši drugi sloj ponoviti postupak šmirglanja. Ukoliko nadzor zahteva naneti i treći sloj koji je nešto tanji nego prethodni (oko 1mm). Pošto se osušio treći sloj veoma sitnom šmirglom preći lagano preko zida.

Nijansa boje, za svaki od zidova ili plafona, biće opredeljena u glavnom projektu. Za prostorije za koje se ne radi projekat eneterijera, boju određuje projektant uz obaveznu saglasnost naručioca. Probni premazi se moraju po želji naručioca izvesti za sve premaze, različite po tonu i načinu izvođenja.

Boju nanositi u najmanje dva sloja, ručno (mikrofiber valjkom, sa što manjom upotrebom četke) ili mašinski (pištoljem).

Premazi boje moraju da odaju ujednačenu površinu, bez tragova četke ili valjka. Boja mora biti ujednačenog intenziteta (bez mrlja) i da potpuno pokriva podlogu. Svi završeci obojenih površina moraju biti ravni i pravilni.

Obaveze izvođača molerskih radova, koje se ne obračunavaju i ne naplaćuju posebno su:-Dovoz materijala, čak i u slučaju kada ga daje naručilac, od skladišta na gradilištu do mesta ugradnje i njegovo eventualno vraćanje;-Nabavka, montaža, korišćenje i demontaža i odvoz skele sa radnim postoljem do visine 2,0m;

-Popravljanje manjih neravnina podloge i kpljenje rupica od eksera i vijaka;-Izrada probnih uzoraka.

Ostaci materijala ne smeju da se bacaju u sanitarne odvode.


Izvršeni radovi se obračunavaju po 1m2 površine ili po komadu, mere se uzimaju na licu mesta.

Za radove koji se obračunavaju po komadu sa naznačenim dimenzijama, odstupanje do +/-5cm od jedne mere navedene u opisu ne uzima se u obzir. Za veća odstupanja (makar i jedne dimenzije) tolerancija se ne uzima u obzir i cena komada se menja procentualno u odnosu na promenu obrađene površine.

Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafonom ili svodom (prostori stepeništa, dvorane i slično) i radovi u prostorijama višim od 4m obračunavaju se posebno.

Bočne površine podvlaka, greda i površine zidnih pojasa i ispada dodaju se kvadraturi plafona ako su obrađene u istoj tehnici. Kosi plafoni, podgledi stepenišnih krakova i slično - po m2 prema stvarnoj površini.

Visina zidova se meri od poda ili gornje ivice podnožja do gornje granice zida. Ako je podnožje izrađeno od drugog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici bojenja, visini zidne površine iznad podnožja dodaje se 20% visine podnožja. Ukoliko je visina podnožja koje je izvedeno od drugog materijala manja od 25cm, onda se visina zida meri od poda do gornje granice zida.

Svodovi se obračunavaju po m2 i to se za visine temena svoda jednake 1/10 raspona svoda meri svetla vodoravna površina između zidova a za visine temena svoda iznad 1/10 raspona, meri se kao prostorija sa ravnim plafonom, s tim što se za obračun zidova uzima visina temena svoda.

Ispadi i udubljenja (špalete, niše i slično) obračunavaju se posebno, iako su obrađeni u istoj tehnici kao plafon i zidovi.

Zidovi stepenišnih i sličnih prostorija mere se u celoj visini od najnižeg nivoa poda do najviše granice plafona (zida) ako podnožje zida nije više od 25cm. Ukoliko se u takvom prostoru na zidovima nalazi podnožje obrađeno od drugog materijala, visine veće od 25cm, od ukupne visine zida odbija se zbir visina podnožja, umanjen za 20%.

Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje plafona, svodova i zidova prostorija obračunava se paušalno, po komadu ili po jednom poslu.

Otvori veličine do 3m2 ne odbijaju se od izmerene površine. Za veće otvore odbija se razlika veća od 3m2. Kao otvori smatraju se prozori, vrata, ugrađeni ormani, pregrade i sl.

DODATAK

Disperzivne boje, ili kako se još zovu lateks boje, iako često ne sadrže lateks sastojke, su dobile naziv od reči disperzija = fina raspodela. Vezivna sredstva se ne tope u vodi i nakon što voda ispari formiraju površinu sličnu plastičnoj masi. Po pravilu se razređuju vodom. Kao vezivno sredstvo, kod disperzivnih boja na bazi plastičnih masa, je akrilat pa se zovu i akrilne boje. Poludisperzija je naziv za boju koja je u stvari “osiromašena” disperzija. Ovakav termin verovatno ne postoji u svetskim standardima. Nastala je iz potrebe da se umanji cena molerskih radova i našla je svoje mesto u projektima sa skromnijim budžetom. Količina i vrsta veziva i količina pigmenta čini osnovnu razliku između disperzije i poludisperzije. Mogućnost nijansiranja boje i perivost su glavne karakteristike gde poludisperzivne boje zaostaju za disperzivnim bojama.

Neke karakteristike materijala koje zavise od hemijskog sastava treba da interesuju samo izvođače da bi pravilno formirali cenu pozicije (od pokrivne moći boje zavisi broj slojeva - “ruka” koji se nanose, od izdašnosti boje kolika površina može da se obradi sa određenom količinom boje, od stepena adhezije boje zavisiće uslovi za pripremu podloge itd.).

Sjajnost obojene površine u skladu sa standardom EN ISO 2813 može biti:-sjajna (“gloss”) ili-polusjajna (“mid sheen”, “semi-gloss”, “semi-matt”, “satin” ili sl.) ili-mat (“matt”) ili-potpuno mat (“dead-matt”).Sjajne površine su otpornije na pranje ali ističu sve neravnoće na površinama. Boje sa mat površinama mgu biti otporne na čišćenje ili ne.

Struktura boje iskazana najvećom veličinom zrna u sastavu boje (granulacija), izražena po standardima EN 21524 i ISO 787-7 može biti:-fina (veličina zrna do 100µm) ili-srednja (veličina zrna do 300µm) ili-gruba (veličina zrna do 1500µm) ili-vrlo gruba (veličina zrna preko 1500µm).

Obojene površine se prema otpornosti prema “vlažnom ribanju”, u skladu sa standardom ISO 11998 (klasifikacija po gubitku u debljini sloja posle određenog broja ribanja), klasifikuju kao:-Klasa 1 (<5µm pri 200 ponavljanja) ili-Klasa 2 (≥5µm i <20µm pri 200 ponavljanja) ili-Klasa 3 (≥20µm i <70µm pri 200 ponavljanja) ili-Klasa 4 (<70µm pri 40 ponavljanja) ili-Klasa 5 (≥70µm pri 40 ponavljanja).Napomena: Otpornost prema “vlažnom ribanju” može se iskazivati samo za boje čija je najveća veličina zrna (granulacija) 100µm.

Za neke prostore treba navesti i specijalne zahteve koje treba da zadovolje primenjeni materijali:- otpornost na povećanu vlažnost u prostorijama (otpornost prema stvaranju buđi) i/ili

- otpornost na pranje blagim deterdžentima i/ili- otpornost na niske ili visoke temperature i/ili- otpornost na različite hemijske ili bakteriološke uticaje, rendgensko zračenje itd.

PARKETARSKI RADOVI

(Opis se odnosi na ugrađivanje parketnih daščica koje nisu završno obrađene, lepljenjem na cementnu košuljicu)


SRPS U.F2.016 (1989) Završni radovi u građevinarstvu - Ugrađivanje podnih elemenata od drveta - Tehnički uslovi

SRPS EN 13810-1:2010 Ploče na bazi drveta - Plivajući podovi - Deo 1: Specifikacije performansi i zahtevi

SRPS CEN/TS 13810-2:2010 Ploče na bazi drveta - Plivajući podovi - Deo 2: Metode ispitivanja

SRPS EN 13226:2005 Drveni podovi - Parketni elementi od masivnog drveta sa utorima i/ili perima


Parketne daščice treba da su od hrastovog drveta, dimenzija 300x42x21mm, sa perima i žlebovima.

Parket treba da je klasifikovan kao ekstra (E ili Ex) klasa.

Materijal koji se isporučuje na gradilište treba da je nov i upakovan u foliju koja ga štiti od vlage i mehaničkih uticaja.

Debljina parketa je 21-22mm a minimalna debljina radnog sloja 9mm.

Geometrija daščica treba da je takva da se odstupanja od dimenzija mere delovima milimetra, neravnine površine ne treba da prelaze 125µkm (tako da se zahteva minimalno brušenje). Pera treba da lako ulaze u žlebove.

Po načinu sečenja parket treba da je radijalno sečeni, površina preseka je upravna na godove drveta tako da je tekstura drveta jednorodna i ne vidi se kružna tekstura godova.

Vlažnost parketa treba da je u granicama 7-13%.

Za pričvršćivanje na podlogu se koristi lepak. Lepak mora da bude takav da se njime postigne čvrsta, trajna i elastična veza između podloge i parketa. Ne sme štetno da utiče na podlogu, na parket i na osobe koje sa njim rade i koje će boraviti u prostoriji. Posle ugradnje ne sme da ima neprijatan miris a svojstvo lepljenja ne sme da se promeni pri temperaturama do 75°C.

Lak za lakiranje treba da je polumat i mora biti takav da:- potpuno zatvara pore drveta, stvara gladak i ravan film, ističe strukturu i boju drveta i dobro se veže sa drvetom;- osetno ne menja boju drvenih podnih elemenata;- lakirane površine budu otporne na vodu i blage hemikalije koje se koriste u domaćinstvu;- bude tvrd i elastičan u takvoj meri da omogući upotrebu bez vidljivih oštećenja u normalnim uslovima korišćenja;- nakon ugradnje ne razvija neprijatan miris.

Trajnost laka u normalnim uslovima mora biti minimalno 5 godina.

U slučaju bojenja drvenih elemenata sredstvo za bojenje mora trajno zadržati odabrani ton boje.


U prostorijama, u kojima se polaže parket, moraju biti završeni svi građevinski, završni i montažni radovi. Prostorija mora biti očišćena od otpadaka, materijala, alata i dr. Mora biti omogućeno grejanje i provetravanje prostorije. Sprečiti nepoželjno ulaženje u prostoriju. Temperatura prostorije mora biti 18-25°C, a vlažnost vazduha 45 do 65%.

Dozvoljena vlažnost podloge (cementne košuljice) je do 2.5%.

Ukoliko nije drugačije predviđeno projektom, površina podloge mora biti horizontalna, ravna i sa pravilno raspoređenim dilatacionim fugama. Nisu dozvoljene neravnine podloge (valovitost, ispupčenost i sl.), suvišna glatkost ili hrapavost, zaprljanost, pukotine usled sleganja ili utezanja. Dopuštena odstupanja od ravne površine su 2mm na dužini od 2m.

Košuljice koje se krune ili su neravne moraju da se prethodno saniraju samonivelirajućim masama za izravnanje. Nije dozvoljeno ravnanje podloge bilo kakvim lepkovima. Osim toga košuljica mora da je čista, ravna, bez prašine tj. usisana.

Košuljica ne sme da bude manje debljine od 3,5cm. Period sušenja košuljice ne sme da je kraći od 5 nedelja ukoliko nije korišćena brzovezujuća košuljica.

Parketne daščice polagati pod uglom od 45° - udvojena riblja kost.

Pre početka polaganja, parket ostaviti u prostoriji u kojoj će se ugrađivati, u originalnoj ambalaži, najmanje 48 sati pre ugradnje.

Između ugrađenih podnih elemenata i čvrstih građevinskih elemenata (zidova, stubova i slično) moraju se ostaviti dilatacione fuge. Minimalna širina fuge je 10mm. Temperaturne fuge treba ostavljati min. 1.5mm na 1m dužine poda. Ako postoje dilatacione fuge u podlozi na koju se polaže parket, onda se i dilatacije u parketu moraju poklapati sa tim dilatacijama.

Vezivanje parketa za podlogu tečnim lepkom vršiti tako što se lepak nanese po celoj površini podloge. Izvođač radova je dužan da se pridržava uputstava proizvođača lepka. Obavezno poštovati preporuku proizvođača o periodu između polaganja parketa i početka brušenja.

Priprema površine vrši se struganjem površine sa završnim brušenjem. Struganje (hoblovanje) se vrši do glatke i čiste površine. Posle završenog hoblovanja pod detaljno očistiti jakim usisivačima i prebrisati vlažnim pamučnim krpama. Brušenje se vrši u nekoliko faza, prvo brušenje brusnim papirom granulacije 40 ili 60, posle toga brusnim papirom granulacije 80 a zatim granulacije 120. Završno brušenje obavlja se u svim slučajevima brusnim papirom granulacije 150. Parket se fuguje specijalnom masom pre poslednje ruke brušenja. Višak mase za gletovanje obavezno odstraniti sa poda, a po stvrdnjavanju mase pod još jednom prebrusiti.

Optimalni uslovi za hoblovanje parketa su:-temperatura vazduha 15-20˚C-relativna vlažnost vazduha 50-60%.

Pre početka lakiranja parketa napraviti uzorak dimenzije 1.0 x 1.0m radi dobijanja saglasnosti investitora.

U zavisnosti od uputstva proizvođača laka za parket na pod se nanosi sloj grunta (impregnacija) a zatim dve "ruke" laka ili se odmah pristupa lakiranju (tri "ruke"). Prašinu od brušenja ukloniti usisivačem za prašinu. Naročito je važno da se poštuje period sušenja laka između dva sloja preporučen od proizvođača laka. Lak može biti vodeni ili poliuretanski.

Između svake ruke lakiranja, kada se lak osuši, obavezno je mašinom za poliranje (brusni papir 180)preći preko lakirane površine i nakon toga detaljno očistiti površinu.

Prilikom lakiranja pod ne treba da bude izložen strujanju vazduha ili direktnoj sunčanoj svetlosti

Optimalni uslovi za lakiranje parketa su:-temperatura vazduha 18-22˚C-relativna vlažnost vazduha 65-75%.

Bojenje se vrši prema zahtevu naručioca. Vrsta sredstava za bojenje obavezno se bira prema vrsti laka, a nanosi se po uputstvu proizvođača.


Ugrađene površine se mere od granice do granice grubih građevinskih elemenata (zidova, stubova, otvora i sl.). Ne oduzimaju se površine pojedinih izbočina i stubova do 0.45m2, otvora do 0.75m2 i dilatacionih razdelnica.

DODATAK

Pored hrastovog parketa kod nas se najčešće koriste bukov i jasenov parket.

Selekcija parketa se razlikuje kod različitih proizvođača, po nemačkom standardu (od višeg ka nižem) parket je klasifikovan na sledeći način:- Ekstra (E) ili- Natur (N) ili- Geštrajft (G) ili- Rustikal (R).Kod nekih proizvođača sreće se klasa „standard“ (S)- između natur i ekstra klase i klasa „van standarda“ (VS).

Parket se proizvodi u raznim debljinama (14, 15, 16, 18, 22mm itd.), ali je osim debljine daščica važna i debljina radnog sloja (sloj koji može da se brusi u toku eksploatacije, npr kod daščica debljine 15mm radni sloj je 7mm a kod debljine 22mm - 9mm). Deblje daščice su manje elestične i zahtevaju ravniju podlogu.Na elastičnost i deformaciju parketa utiče i dužina daščica. Deblji parket je i podložniji primanju vlage obzirom da je zaštićen sa gornje i donje strane.Što je daščica šira manje je podložna uticaju vlage ali se lakše deformiše, zgog toga širina daščica ne treba da je više od pet debljina.)

Relativna tvrdoća drveta po Brinelu (osim od vrste drveta zavisi i od uslova u kojima je drvo raslo i vlažnosti drveta) iskazuje se u procentima prema tvrdoći hrasta za koji je uzeto da ima tvrdoću 100%.

U određenim uslovima parket treba da je zaštićen pirotehničkim ili antiseptičkim sredstvima.

Lak može biti sjajan, polumat i mat.

Parket može da se ugrađuje i na ploče od iverice (otporne na vlagu) debljine 10-18mm, isečene na kvadrate dimenzija 40x40 ili 50x50cm, fiksirane za beotnsku ili drvenu podlogu. U tom slučaju parket se za ivericu pričvršćuje lepkom i ekserima a iverica se šrafi za podlogu.

SPUŠTENI PLAFONI, PREGRADNI ZIDOVI I OBLOGE OD GIPS KARTONA

(za izradu tehn. spec. korišćeni su katalozi proizvođača „Rigips“ i „Knauf“)


SRPS EN 520 (2008), Gips-kartonske ploče - Definicije, zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 14195 (2008), Komponente metalnih ramovskih konstrukcija za sisteme gips-kartonskih ploča - Definicije, zahtevi i metode ispitivanja

SRPS B.C1.035 (1981), Gips-kartonske ploče - Vrste, tehnički uslovi i ispitivanja

SRPS EN 14353 (2009), Metalni profili za ugradnju gipsanih ploča - Definicije, zahtevi i metode ispitivanja


Koristiti gips karton ploče nazivne debljine 12,5mm (tolerancija +/- 0,5mm). Uzdužne ivice treba da su konusne (oznaka KK po SRPS EN 520), poluzaobljene ili konusne poluzaobljene. Dimenzije i vrsta ploče, kao i obrada ivice treba da su obeleženi na poleđini svake ploče, na pratećoj etiketi ili na ambalaži.

U prostorijama sa povećanom vlagom (kupatila, kuhinje itd.) koristiti gips karton ploče otporne na vlagu (impregnirane) - oznaka GKV ili oznaka H (1, 2 ili 3).

Dimenzije najčešće primenjivanih profila za izradu podkonstrukcije su:

CW profili - 50 ili 75 ili 100 x 50mm;UW profili - 50 ili 75 ili 100 x 40mm;CD profili - 60 x 27mm;UD profili - 28 x 27mm; C profili - 18 x 45mm; U profili - 20 x 30mm.

Profili su izrađeni od hladno valjanih niskougljeničnih čeličnih traka, prevučenih cinkom, aluminijum-cinkom ili cink-aluminijumom (oznake Z, AZ ili ZA), minimalne debljine 0.6mm. Profili moraju biti ravni i ne smeju biti uvijeni.


Pozicije na koje se odnosi ova tehnička specifikacija su:- spušteni plafoni;- obloge zidova na podkonstrukciji, - pregradni zidovi i- lepljenje gips-karton ploča na masivne zidove.

U svim pozicijama spojeve ploča ispuniti, bandažirati trakom i gletovati masom za ispunu spojeva, a zatim ih izbrusiti brusnim papirom. Spoljašnje uglove ojačati aluminijumskom zaštitnom trakom.

Spušteni plafoni:

Podkonstrukcija se sastoji iz dva reda unakrsnih CD profila, donji red CD profila fiksira se za gornji red

krstatim spojnicama. Razmak između profila u gornjem redu je 1,0m a razmak između profila u donjem redu je 50cm. CD profile nastavljati pomoću nastavaka.

Ivične UD profile obložiti trakom za zvučnu izolaciju.

Vijci za pričvršćivanje gips-karton ploča za podkonstrukciju treba da su dužine 35mm i na rastojanju 17cm (šest razmaka na 1m dužine). Glave vijaka treba da su utopljene u dubinu ploče oko 1mm. Fiksiranje ivičnih profila treba da je na rastojanjima ne većim od 50cm.

Vešaljke koje nose podkonstrukciju plafona fiksirati za betonsku konstrukciju šrafovima sa metalnim tiplovima.

Spoj zida i plafona se ispunjava belim akrilom.

Pregradni zidovi:

Standardno rastojanje između vertikalnih CW profila u zidovima je 60cm.

Za zidove sa vertikalnim profilima CW50 na rastojanju 600mm dopušta se visina zida 2,6m, na rastojanju 400mm - 3,0m, na 300mm - 3,3m. Za zidove sa vertikalnim profilima CW75 na rastojanju 600mm dopušta se visina zida 3,0m, na rastojanju 400mm - 3,5m, na 300mm - 4,0m. Ukoliko se zidovi sa profilima CW 75mm oblože dvostruko, visina može da bude do 4,25m. CW profili treba da su za par milimetara kraći zbog ugiba betonske tavanice.

Ukoliko se zid oblaže keramikom, vertikalne profile u zidovima raditi na rastojanjima 40cm.

UW profile na podovima i plafonima obložiti samolepljivom trakom za zvučnu izolaciju i šrafiti za pod i plafon šrafovima sa plastičnim tiplovima.

Vijci za pričvršćivanje gips-karton ploča za podkonstrukciju treba da su na rastojanju 25cm. Glave vijaka treba da su utopljene u dubinu ploče oko 1mm. Noseći profili se fiksiraju najmanje na tri mesta i na rastojanjima ne većim od 1m.

Podkonstrukcija na vratima se dodatno ojačava UA profilima ako je zid viši od 2,8m, ako su vrata šira od 90cm ili ako je masa vrata veća od 25kg.

Instalacioni zidovi u kupatilima se izvode sa dvostrukom podkonstrukcijom (zbog cevi većih prečnika). Za povećanje krutosti i stabilnosti, odvojene potkonstrukcije se povezuju manjim komadima gips karton ploča širine oko 30 cm, koje se vijcima pričvršćuju na CW-profile. Za zidove uobičajene spratne visine ovo ojačanje se radi na dva mesta po visini.

Kod prodora instalacija iz zida treba izrezati otvor u gips kartonu širi za 10mm od prečnika cevi i tu šupljinu ispuniti trajno elastičnim fungicidnim kitom (ako proizvođač kita to zahteva, prethodno podlogu premazati prajmerom).

Obloge zidova na podkonstrukciji:

Kod obloga zidova C ili CD profilima rastojanje između distancera treba da je 60cm po horizontali i 130cm po vertikali.

U ili UD profile na podovima i plafonima obložiti samolepljivom trakom za zvučnu izolaciju, ispod distancera takođe lepiti traku za zvučnu izolaciju.

Vijci za pričvršćivanje gips-karton ploča za podkonstrukciju treba da su na rastojanju 25cm. Glave vijaka treba da su utopljene u dubinu ploče oko 1mm.

Lepljenje gips-karton ploča na masivne zidove:

Kod lepljenja gips-karton ploča na masivne zidove ploče treba da su takvih dimenzija da pokrivaju celu visinu zidova (visina ploče = visina zida umanjena za 15mm). Ploče se od poda izdižu za 10mm (podloškama od komadića gips kartona), na vrhu ostaje zazor oko 5mm.

Lepak se nanosi u vidu pogača i to u tri vertikalna reda po širini ploče za ploče debljine 12.5mm i u četiri vertikalna reda za ploče debljine 9.5mm. Ploče se ravnaju ravnjačama koje zahvataju tri ploče. Kod oblaganja prozorskih niša ili izbočenja u prostoriji, vezivom se prekriva puna površina ploče. Kada se oblaže neravna ili oštećena površina zida, na razmacima od 60cm se lepe uske vertikalne trake od gips-karton ploča, a ako podloga nije dovoljno nosiva, trake se dodatno pričvršćuju tiplovima i vijcima u zid (vertikalni razmak tiplova i vijaka je oko 60cm). Na tako poravnate uske trake lepe se cele ploče debljine 12,5mm.


Spušteni plafoni, pregradni zidovi i zidne obloge se obračunavaju po m2 stvarno urađene površine koja se vidi iz prostorija. Ukoliko nije drugačije navedeno u predmeru, denivelacije u plafonima i obloge manjih dimenzija (opšivanje instalacionih cevi, pilastri itd.) takođe se obračunavaju po m2. Delovi zidova koji ostaju u prostoru spuštenog plafona, obloženi gips kartonskim pločama koje se ne bandažiraju ili samo podkonstrukcija koja se vezuje za tavanicu, ako drugačije nije navedeno u predmeru se ne obračunavaju.

DODATAK

U nacrtu je SRPS EN 14353 (2011)

Ukoliko postoje posebni zahtevi da zidovi budu otporni na požar, postoje posebni zahtevi koje treba da ispune gips kartonske ploče, podkonstrukcija i sklopovi.

IZRADA SLOJEVA RAVNOG NEPROHODNOG KROVA SA PVC MEMBRANOM


SRPS U.F2.024 (1980) Završni radovi u građevinarstvu - Tehnički uslovi za izvodenje izolacionih radova na ravnim krovovima

SRPS EN 13984 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Plastične i gumene trake koje se koriste kao parne brane - Termini i definicije i karakteristike

SRPS EN 12667 (2008) Toplotne performanse građevinskih materijala i konstrukcija - Određivanje toplotne otpornosti pomoću metoda sa zaštićenom grejnom pločom i toplotnim fluksmetrom - Proizvodi

visoke i srednje toplotne otpornosti

SRPS EN 1602 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Određivanje ukupne gustine

SRPS EN 12430 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Određivanje ponašanja pod tačkastim opterećenjem

SRPS EN 826 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Određivanje ponašanja pri pritisku

SRPS EN 823 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Određivanje debljine

SRPS EN 1609 (2008) Proizvodi za toplotnu izolaciju u građevinskim primenama - Određivanje kratkotrajne apsorpcije vode delimičnim potapanjem

SRPS EN 12087 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Određivanje dugotrajne apsorpcije vode potapanjem

SRPS EN 12086 (2013) Proizvodi za toplotnu izolaciju za primenu u zgradarstvu - Određivanje svojstava prolaza vodene pare

SRPS EN 13956 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Definicije i karakteristike

SRPS EN 1850-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Određivanje vidljivih nedostataka - Deo 2: Plastične i gumene trake za krovne hidroizolacije

SRPS EN 1848-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Određivanje dužine, širine, pravosti i ravnosti - Deo 2: Plastične i gumene trake za krovne hidroizolacije

SRPS EN 1849-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Određivanje debljine i mase po jedinici površine - Deo 2: Plastične i gumene trake

SRPS EN 1928 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Određivanje vodonepropusnosti

SRPS ENV 1187 (2008) Metode ispitivanja izlaganja krovova dejstvu požara spolja

SRPS EN 12316-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Određivanje otpornosti prema odvajanju spojeva - Deo 2: Plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju

SRPS EN 12317-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Određivanje otpornosti na smicanje spojeva - Deo 2: Plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju

SRPS EN 12311-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Određivanje svojstava pri istezanju - Deo 2: Plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju

SRPS EN 12691 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastične i gumene trake za

krovnu hidroizolaciju - Određivanje otpornosti prema udaru

SRPS EN 12730 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Određivanje otpornosti prema statičkom opterećenju

SRPS EN 1296 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Metoda veštačkog starenja dugotrajnim izlaganjem povišenoj temperaturi

SRPS EN 1928 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Određivanje vodonepropusnosti

SRPS EN 12310-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Određivanje otpornosti prema cepanju - Deo 2: Plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju

SRPS EN 13948 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Određivanje otpornosti na prodore korenja

SRPS EN 1107-2 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Određivanje dimenzionalne stabilnosti - Deo 2: Plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju

naSRPS EN 495-5 (2014) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Određivanje savitljivosti pri niskoj temperaturi - Deo 5: Plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju

SRPS EN 1297 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Metoda veštačkog starenja dugotrajnim izlaganjem kombinaciji UV zračenja, povišene temperature i vode

SRPS EN 1847 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Metode za izlaganje tečnim hemikalijama, uključujući vodu

SRPS EN 13583 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastične i gumene trake za krovnu hidroizolaciju - Određivanje otpornosti na grad

SRPS EN 1931 (2011) Fleksibilne trake za hidroizolaciju - Bitumenske, plastične i gumene trake za krovne hidroizolacije - Određivanje propustljivosti vodene pare

SRPS EN 13501-1 (2010) Požarna klasifikacija građevinskih proizvoda i građevinskih elemenata - Deo 1: Klasifikacija na osnovu rezultata ispitivanja reakcije na požar


Predviđena je parna brana na bazi polietilena ili sa aluminiziranim slojem na polietilenskoj foliji sa armaturnom mrežicom.

Sposobnost difuzije vodene pare (Sd) po SRPS EN 1931 treba da zadovolji zahteve iz proračuna građevinske fizike (Sposobnost difuzije vodene pare Sd = cca 1.500m)Otpornost na istezanje po SRPS EN 12311-2 ≥130N/50mmOtpornost prema cepanju u skladu sa SRPS 12310-2 ≥60N

Potrebna debljina termoizolacije i koeficijent toplotne provodljivosti (λ) su definisani u proračunu građevinske fizike. Tvrde ploče kamene mineralne vune treba da su klase negorivosti A1, specifične gustine 150-185kg/m3 i pritisne čvrstoće pri 10%-tnom sabijanju min. 50kPa. Ukoliko se koriste dva sloja termoizolacionih ploča, gornji sloj debljine 40-50mm je specifične gustine 175-205kg/m3 i pritisne čvrstoće pri 10%-nom sabijanju min. 70kPa a donji sloj treba da je specifične gustine 105-135kg/m3 i pritisne čvrstoće pri 10%-nom sabijanju min. 35kPa.

PVC hidroizolaciona membrana treba da je armirana, elastična i vodonepropusna. Takođe treba da je UV otporna, otporna na starenje, na dejstvo mikroorganizama i otporna na prodor korenja,.

PVC membrana mora da zadovolji sledeće zahteve:

Vodonepropusnost da je u skladu sa SRPS EN 1928 Da nema vidljiva oštećenja u skladu sa SRPS EN 1850-2.Da su karakteristike u skladu sa SRPS EN 1848-2 i 1849-2.Otpornost na dejstvo požara spolja po SRPS ENV 1187 Broof(T1)Da je otpornost prema odvajanju spojeva po SRPS EN 12316-2 ≥300N/50mmDa je otpornost na smicanje spojeva po SRPS EN 12317-2 ≥500N/50mmDa je otpornost na istezanje po SRPS EN 12311-2 ≥1100N/50mm, istezanje ≥10%Otpornost prema udaru po SRPS EN 12691 ≥600mmOtpornost prema statičkom opterećenju po SRPS EN 12730 ≥20kgDa je u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 1297 i SRPS EN 13948Otpornost prema cepanju u skladu sa SRPS 12310-2 ≥250NDimenzionalna stabilnost po SRPS EN 1107 ≤1.0%Savitljivost pri niskoj temperaturi po SRPS EN 495-5 ≤-20°COtpornost na grad po SRPS EN 13583 ≥25m/sKoeficijent paropropusnosti (μ) po SRPS EN 1931 treba da je 25.000 ± 5.000


Pre početka izvođenja radova, za svaku pojedinačnu poziciju, uveriti se da su završene sve pozicije radova koje prethode ovim pozicijama (instalaterski radovi i ugradnja opreme, izvodi za slivnike, pomoćne konstrukcije, antene, dilatacije i sl.). Površina na kojoj se izvode radovi treba da je suva, neoštećena, bez pukotina, očišćena od šuta, prašine, nepotrebnog materijala i alata i opreme. Proveriti da li su zakrpljeni svi nepotrebni otvori i obrađeni holkeri (holkeri treba da su u radijusu po zahtevima tehničkog uputstva za ugradnju parne brane).

Po izvođenju sloja za pad pažljivo proveriti da li su padovi ka slivnicima i u skladu sa projektom.

Rolne hidroizolacionog materijala skladištiti po preporuci proizvođača, do ugradnje treba da su zaštićene od direktnog uticaja sunca, kiše, snega, mehaničkih i hemijskih oštećenja.

Zabranjeno je hodanje po materijalima za izolaterske radove u toku izvođenja radova i po njihovom završetku, dok materijali još uvek nisu zaštićeni, osim radnicima koji izvode radove.

Na profilisani nosivi trapezasti čelični lim ili sloj za pad izveden preko armirano betonske ploče postaviti parnu branu. Preklopi parne brane treba da su 5cm a preklope spojiti odgovarajućom lepljivom trakom za

spajanje folije, a zatim postaviti ploče kamene mineralne vune. Ako se ploče termoizolacije polažu u dva sloja ploče gornjeg sloja moraju da budu smaknute za polovinu ploče u odnosu na ploče donjeg sloja, i po dužini i po širini, tj. spojevi ploča gornjeg i donjeg sloja ne smeju da se podudaraju.

Na ploče od kamene mineralne vune slobodno položiti horizontalno hidroizolacionu membranu sa preklopom 5cm (ako se drugačije ne zahteva u uputstvu proizvođača) a zatim je mehanički pričvrstiti vijcima kroz ploče kamene mineralne vune i fiksirati za nosivi lim ili ab ploču, ako preko hidroizolacione membrane nije predviđen sloj za balast (šljunak, betonske ploče ili košuljica sa keramikom). Za tačkasto pričvršćivanje koristiti šrafove sa širokim, tanjirastim (pečurkastim) podloškama. Mesta na kojima je vršeno fiksiranje preklapaju se drugom membranom. Broj elemenata za fiksiranje ili težina sloja za balast zavisi od proračuna zaštite od sile vetra. Sve spojeve membrana zavariti toplim vazduhom.

Ako se preko ploča termoizolacije izvodi sloj za pad, preko termoizolacije postaviti PE foliju sa preklopima 5cm. Spojeve PE folije zalepiti vodonepropusnom trakom. Sloj za pad raditi od betona marke MB15 armiranog fiber vlaknima. Preko sloja za pad a ispod hidroizolacione membrane položiti geotekstil 300gr/m2.

Vertikalnu hidroizolaciju postaviti preko podignute parne brane i termoizolacije (debljine po projektu), termoizolaciju tiplovati za podlogu. Svi spojevi parapetnog zida i horizontalne površine krova treba da su spojeni ugaonim lajsnama pripremljenim za zavarivanje membrane.

Kod polaganja hidroizolacione membrane, sa svim okolnim materijalima moraju da se ostvare čvrste, vodonepropusne i dugotrajne veze. Kvalitet vara treba da je takav da do kidanja membrane dolazi van zavarenog mesta.

Hidroizolaciona membrana mora da bude fizički odvojena od svih nekompatibilnih materijala.

Eventualne spojeve hidroizolacione membrane i EPDM hidroizolacije kojom su zaptiveni spojevi fasade aluminijum - staklo izvesti tako što se za PVC membranu na vertikalnom delu parapeta zavari traka širine 15cm koja je kompatibilna sa bitumenom i butylom, preko ove trake postaviti samolepivu traku a zatim i EPDM membranu sa fasade. Spoj pritisnuti valjcima za zavarivanje membrane.

Na mestima oslanjanja čeličnih profila iz krova, temelja za opremu ili instalacionih cevi, nepravilne geometrije, ovakva mesta dodatno izolovati materijalima iz sistema proizvođača koji se sastoje od prajmera (na bazi poliuretana), poliuretanske baze u dva sloja sa utopljenom mrežicom i završnog sloja.

Pri zaštiti izolacione membrane granulisanim šljunkom preko hidroizolacione membrane postaviti PE foliju i preko nje sloj šljunka; debljina sloja šljunka ne sme biti manja od 5cm. Granulacija šljunka treba da je 8/16 i 16/32mm.

Da se pri čišćenju snega ne bi oštetio završni sloj krova, ostaviti na krovu sloj snega minimalne visine 10cm.

4. Način vršenja kontrole i merenje

Svi varovi se proveravaju vizuelno i metalnim šiljcima. Sva sumnjiva mesta moraju da se obrade postupkom zavarivanja toplim vazduhom. Na mestu gde su varovi proveravani dodatno ih zalepiti odgovarajućim materijalom iz sistema proizvođača membrane.

Termo i hidro izolaterski radovi na ravnim krovovima se obračunavaju po m2 stvarno izvedene površine. Holkeri se takođe računaju po m2 razvijene površine.

Za hidroizolaciju se holkeri do 20cm visine računaju kao horizontalna hidroizolacija a ostatak (iznad visine 20cm) kao vertikalna hidroizolacija.

Pri merenju i obračunu hidroizolacije se ne odbijaju otvori ako njihove pojedinačne površine ne prelaze 3m2. Za otvore veće od 3m2 odbija se površina preko 3m2

DODATAK

Sd-vrednost (jedinica je metar) za neki materijal pokazuje kolika je otpornost prolazu vodene pare tog materijala u odnosu na vazdušni sloj. Npr. ako je Sd=1.500, to znači da je otpornost prolaza vodene pare tog materijala jednaka otpornosti prolaza vodene pare kroz vazdušni sloj debeo 1.500m.

Paropropusnost je izražena koeficijentom μ (bez jedinice), koji je koeficijent otpora difuziji vodene pare. Pokazuje koliko puta neki materijal ima veći otpor difuziji vodene pare nego sloj vazduha jednake debljine. Što je ova vrednost niža, paropropusnost je bolja.

HIDROIZOLACIJA SANITARNIH ČVOROVA POLIMER CEMENTNIM HIDROIZOLACIJAMA


SRPS EN 14891:2013 Hidroizolacioni proizvodi koji se primenjuju u tečnom obliku ispod keramičkih pločica vezanih lepkom - Zahtevi, metode ispitivanja, vrednovanje usaglašenosti, klasifikacija i oznake

SRPS EN 1504-9:2010 Proizvodi i sistemi za zaštitu i sanaciju betonskih konstrukcija - Definicije, zahtevi, kontrola kvaliteta i vrednovanje usaglašenosti - Deo 9: Opšti principi za upotrebu proizvoda i sistema

SRPS EN ISO 7783:2013 Boje i lakovi - Određivanje svojstava prolaza vodene pare - Metoda pomoću posude


Jednokomponentni cementni malter modifikovan polimerima.

Od proizvođača treba da je deklarisan kao hidroizolacioni sloj koji:- dobro prijanja na cementne košuljice, betonske i malterisane zidove i zidove od gips kartona; - može da se ugrađuje na vertikalnim površinama;- može da premosti manje pukotine i deformacije u podlozi;

- paropropusan, otporan na hemijske uticaje u sredini u kojoj se ugrađuje i mehaničke uticaje;- može da se ugrađuje na vlažnim podlogama.

Materijal treba da je klasifikovan kao klasa CM OP po standardu SRPS EN 14891 i da ispunjava sledeće zahteve:

- Inicijalna zatezna čvrstoća (posle 28 dana u laboratorijskim uslovima, test metod A.6.2) ≥0,5N/mm2 (Mpa)- Zatezna čvrstoća prijanjanja nakon kontakta sa vodom (A.6.3) ≥0,5N/mm2 (Mpa)- Zatezna čvrstoća prijanjanja nakon toplotnog starenja (A.6.5) ≥0,5N/mm2 (Mpa)- Zatezna čvrstoća prijanjanja nakon ciklusa smrzavanja i odmrzavanja (A.6.6) ≥0,5N/mm2 (Mpa)- Zatezna čvrstoća prijanjanja nakon kontakta sa krečnim mlekom (A.6.9) ≥0,5N/mm2 (Mpa)- Vodonepropusnost (1.5 bara na 7 dana, A.7) - nema prodora- Sposobnost premošćavanja pukotina u standardnim uslovima (+23ºC, A.8.2) ≥0,75mm

Materijal treba da je paropropusan u skladu sa SRPS EN ISO 7783, Klasa I Sd<5m.

Svi primenjeni materijali za hidroizolaciju treba da su od istog proizvođača, tj. međusobno kompatibilni. Materijal za hidroizolaciju takođe treba da je kompatibilan sa lepkom za keramiku i masom za ispunu spojnica (fug masom), ako se keramika polaže direktno na hidroizolacioni sloj.

Primenjeni materijali ne smeju da sadrže ili emituju štetne ili opasne materije.


Materijal skladištiti u suvoj i čistoj prostoriji. Proveriti datum na pakovanju materijala i rok upotrebe.

Ugradnja materijala treba da je u svemu po uputstvu proizvođača materijala.

Pre početka hidroizolacionih radova proveriti da li su u prostoriji izvedene instalacije vodovoda i kanalizacije i ugrađeni podni slivnici.

Podloga mora da bude čvrsta, bez pukotina, čista, bez prašine, masnih mrlja i premaza. Zid od opeke treba da je omalterisan. Vidljivu armaturu i mesta segregacije na betonskim zidovima popraviti reparaturnim malterom. Stare betonske podloge po potrebi čistiti mlazom vode pod visokim pritiskom (400 bara) ili ako je potrebno peskarenjem. Nove podloge oprati i usisati prašinu.

Cementna košuljica treba da je stara min. 28 dana, ako nije u pitanju brzovezujuća košuljica ili ako proizvođač hidroizolacionog materijala ne propisuje drugačije.

Temperatura u prostoriji u kojoj se izvode radovi i temperatura podloge treba da je između +5ºC i +35ºC.

Prostorija ne sme da bude direktno izložena suncu. Izbegavati veliku vlažnost u prostorijama.

Pre početka nanošenja hidroizolacije na spojevima pod-zid napraviti holkere i popuniti rupe oko prodora cevi vodovoda i kanalizacije kroz zidove, materijalom iz sistema ili po preporuci proizvođača hidroizolacionog materijala. Ako je potrebno navlažiti podlogu ali tako da nema stajaće vode.

Polimercementni malter nanositi četkom, gleterom ili valjkom u najmanje dva sloja. Svaki pojedinačni sloj treba da se osuši pre nanošenja sledećeg. Debljina svakog sloja je 1-2mm, u skladu sa zahtevima u uputstvu proizvođača. Svaki sloj mora potpuno da prekrije površinu na koju se nanosi hidroizolacija. Na sastavima podova i zidova i spoju sa podnim slivnikom, ukoliko proizvođač tako nalaže, treba spoj lokalno armirati trakom od staklenog voala ili poliester tkanine. Armaturni materijal, minimalne širine 10cm, utiskuje se u prvi sloj a zatim se nanosi sledeći sloj.

Hidroizolacioni sloj ne ravnati ravnjačom ili gleterom. Lokalne neravnine eventualno popraviti finom šmirglom nakon stvrdnjavanja.

Visina hidroizolacije mora biti ne manje od 30cm iznad gornje ivice kade ili 75cm od gornje ivice tuš kade.

Po završetku radova zabraniti ulaz u prostoriju i obavljanje bilo kakvih radova dok ne budu završeni keramičarski radovi. Vreme očvršćavanja hidroizolacije je u skladu sa uputstvom proizvođača a min. 2 dana.


Ako je podloga sumnjivog kvaliteta zahtevati testiranje „pull off“ testom. Minimalna površinska zatezna čvrstoća treba da je 1.5N/mm2 ako proizvođač hidroizolacionog materijala ne zahteva drugačije.

Proveriti kolika je dozvoljena vlažnost cementne košuljice i po potrebi zahtevati merenje vlažnosti podloge.

Radovi se obračunavaju po m2 stvarno izvedene površine. Prekidi kod prodora instalacija se ne odbijaju. Obrada oko prodora instalacija i izrada holkera se ne obračunava posebno.

DODATAK

Dokument ETAG 022 (Guideline for European Technical Approval of Watertight covering kits for wet room floors and or walls, od EOTA - European Organisation for Technical Approvals) predviđa detaljnije zahteve i ispitivanja materijala za hidroizolaciju, ali nije u suprotnosti sa navedenim standardima.

Oznaka CM se odnosi na materijaei na bazi cementnog maltera, polimerne gume (resins) imaju oznaku DM a sintetičke gume oznaku RM.

Oznaka O znači da je materijal otporan na pukotine i na niskim temperaturama a oznaka P znači da je materijal otporan i na hlorisanu vodu.

IZRADA I UGRADNJA DEKORATIVNIH ELEMENATA OD GIPSA


SRPS B.C1.030 (1967) Građevinski gips

SRPS B.C8.032 (1967) Građevinski gips - Uzimanje uzoraka i metode hemijskog ispitivanja


Za izradu elemenata koristiti modelarski gips. Po standardu SRPS.B.C1.030 materijal mora da zadovolji sledeće karakteristike:

- Finoća mliva mora biti takva da pri prosejavanju na situ veličine okaca 0.2mm ostaje najviše 1% ostatka. Na situ veličine okaca 0.75mm ne sme biti ostatka.- Početak vezivanja treba da je ne manji od 5 minuta.- Kraj vezivanja treba da je ne manji od 10 i ne veći od 25 minuta.- Čvrstoća na savijanje treba da je (posle 7 dana) najmanje 2N/mm2 (20Kp/cm2)- Čvrstoća na pritisak treba da je (posle 7 dana) najmanje 3.5N/mm2 (35Kp/cm2)

Izrada modela za livene elemente nije predmet ove tehničke specifikacije. Modele dostavlja projektant ili investitor i mogu biti od gipsa, gline, kamena, plastike i sl.

Za izradu kalupa za livene elemente koristiti silikonske gume za izradu kalupa duge trajnosti, sa pojačanom otpornošću na kidanje. Po završetku radova kalupi ostaju vlasništvo investitora.

Lepak treba da je na gipsanoj bazi, da se isporučuje u prahu i da je od proizvođača naznačen da je za ovu namenu.

Za dodatno fiksiranje elemenata od gipsa koristiti pocinkovane ankere.


Vučene elemente izraditi na osnovu odobrenih crteža u razmeri 1:1 ili u dwg formatu.

Gips i elemente od gipsa čuvati u prostorijama zaštićenim od vlage.

Pre ugradnje elemenata od gipsa uveriti se da su svi instalaterski elementi (svetiljke, ventilacione rešetke i sl.) ugrađeni ili obeleženi na zidovima i plafonu. Obeležiti položaj elemenata od gipsa na zidovima i plafonu, ako se instalacioni elementi i elementi od gipsa preklapaju uskladiti rešenje sa stručnim nadzorom.

Pre ugradnje elemenata proveriti odstupanja zidova od ravni, horizontalnost plafona i uglove u prostoriji.

Ako su odstupanja značajna, usaglasiti sa stručnim nadzorom način ugradnje tako da nepravilnosti budu što manje vidljive. Voditi računa o simetriji.

Ako su na mestu gde se postavljaju elementi od gipsa zidovi i plafoni već gletovani i bojeni - izgrebati sloj gleta i boje da bi lepak bolje prionuo za malter ili gips karton.

Pre ugradnje dekorativnog gipsa nakvasiti malterisani zid na mestima ugradnje.

Manje i tanke ukrasne lajsne i rozete fiksirati samo lepkom, veće elemente dodatno fiksirati ankerima kroz unapred pripremljene rupe u gips elementima. Ankeri moraju da fiksiraju element za noseći sloj zida ili tavanice a ne samo za malter. Kod gipskartonskih konstrukcija veće elemente treba fiksirati za podkonstrukciju, po potrebi podkonstrukciju treba i ojačati. Kod montaže lajsni na zid, koristiti privremene vijke za pridržavanje elemenata dok lepak ne veže. Plafonske elemente takođe podupreti dok lepak ne veže (najbolje je da pomoćna konstrukcija ostane celu noć).

Ako je pri pritisku elementa na zid ili plafon iscurila određena količina lepka, odmah je očistiti. Kod spajanja dva elementa na dodir naneti sloj lepka i na bočne stranice elemenata radi lakše obrade spoja. Spojeve i otvore gde su ugrađeni ankeri popuniti lepkom za gips i lagano izglačati (prstima) da spoj bude gladak. Nikada ne koristiti brusni papir za glačanje elemenata od gipsa.

Elemente od gipsa bojiti tek kada su potpuno suvi.


Nije dozvoljena tolerancija u dimenzijama elemenata od gipsa.

Ako se dekorativni elementi proizvode na gradilištu obavezno proveriti datum proizvodnje na ambalaži. Rok upotrebe je određen od proizvođača materijala.

Ako nije drugačije definisano ugovorom, dekorativne lajsne se obračunavaju po m1 a ugaoni elementi, rozete, pilastri, kapiteli i sl. po komadu. Kod linijskih elemenata sečenih pod uglom (npr. 45º) na spoljašnjim i unutrašnjim uglovima, za obračun uzimati ukupnu dužinu (dužinu horizontalne projekcije).

POLAGANJE PRIRODNOG KAMENA NA PODOVIMA I ZIDOVIMA U ENTERIJERU


SRPS EN 12407 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Petrografski opis

SRPS EN 13755 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Određivanje upijanja vode pri atmosferskom pritisku

SRPS EN 12371 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Određivanje otpornosti prema mrazu.

SRPS EN 12372 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Određivanje čvrstoće pri savijanju pod

koncentrisanim opterećenjem

SRPS EN 14157 (2008) Prirodni kamen - Određivanje otpornosti prema habanju

SRPS EN 14231 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Određivanje otpornosti prema klizanju pomoću SRT klatna

SRPS EN 1925 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Određivanje koeficijenta upijanja vode kapilarnim putem.

SRPS EN 1926 (2010) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Određivanje jednoaksijalne čvrstoće pri pritisku.

SRPS EN 1936 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Određivanje stvarne i prividne zapreminske mase i ukupne i otvorene poroznosti

SRPS EN 12004 (2013) Lepkovi za pločice - Zahtevi, vrednovanje usaglašenosti, klasifikacija i oznake

SRPS EN 13888 (2012) Mase za ispune za pločice - Zahtevi, vrednovanje usaglašenosti, klasifikacija i oznake.


Pre nabavke materijala Izvođač treba da dostavi uzorke materijala i odgovarajuće ateste za materijal od koga su izrađeni uzorci.

Uzorne ploče treba da su dimenzija i debljine iste kao ploče koje će se ugrađivati. Ako su projektom predviđene ploče različitih dimenzija, ploče treba da su dimenzija kao najveće ploče. Nadzor treba da se izjasni da li prihvata izgled materijala kao što su uzorne ploče. Ukoliko prihvati materijal, uzorci se čuvaju na gradilištu do kraja izvođenja radova. Ako se uzorci odbiju iz opravdanih razloga, Izvođač je dužan da dostavi nove uzorke.

Ukoliko na uzornim pločama ima prirodnih defekata (kao što su npr. mrlje) treba ih klasifikovati kao prihvatljive ili neprihvatljive. Defekti kojih nema na uzornim pločama ne mogu biti prihvatljivi na pločama koje će se ugrađivati.

Ploče od iste vrste kamena koje se ugrađuju u istoj prostoriji treba da su iz istog kamenoloma, a ako su u pitanju manje količine i iz istog bloka.

Površina ploča treba da je brušena tako da se dobija satensko glatka površina koja relativno malo odbija svetlost („honed“). Sve čeone ivice ploča koje su vidljive u enterijeru moraju da budu obrađene na isti

način kao i lice ploče.

Nisu dozvoljena odstupanja u dimenzijama ploča.

Potrebne tehničke karakteristike koje treba da zadovolje ploče kamena za oblaganje podova*:Čvrstoća pri savijanju pod koncentrisanim opterećenjem po SRPS EN 12372 - min. 15MpaJednoaksijalna čvrstoća pri pritisku po SRPS EN 1926 - min. 130MpaUpijanje vode pri atmosferskom pritisku po SRPS EN 13755 - max. 0,5%Otpornost prema klizanju po SRPS EN 14231 - max. 50 za suvu površinu i max. 30 za mokru površinuOtpornost prema habanju po SRPS EN 14157 - max 20mmUkoliko neki od parametra odstupa od gornjih granica treba dodatno analizirati ostale parametre i tražiti potvrdu od proizvođača i/ili nezavisnog instituta za ispitivanje da je materijal odgovarajući za polaganje na podovima.

Za lepljenje ploča na podove i zidove koristiti beli lepak na cementnoj osnovi za lepljenje kamenih ploča, u klasi C2F S1 (po standardu SRPS EN 12004).

Za fugovanje ploča primeniti brzovezujuću, vodoodbojnu fug masu, sa sastavom koji sprečava promenu boje i stvaranje plesni u klasi CG2AW (po standardu SRPS EN 13888).

Za impregnaciju kamena koristiti gotov materijal na vodenoj bazi koji smanjuje upijanje vode i ulja na površini kamena, ne menja boju kamena i koji je predviđen od proizvođača za brušeni kamen. Materijal treba da je otporan na UV zračenje i sa dozvoljenom količinom štetnih (VOC) materija.


Pre početka izvođenja radova uveriti se da je prostorija spremna za ugradnju kamena, tj. da je podloga (cementna košuljica na podu, zidovi omalterisani cementnim malterom ili zidovi od gips kartona) očišćena od šuta, prašine i ostataka raznih materijala i opreme, ravna i bez pukotina i oštećenja, da su izvedene sve instalacije, obrađena ivica na spoju poda i zida, ugrađeni slepi štokovi ili stolarija i bravarija i sl.

Proveriti da li su visinske kote podne podloge po projektu, naročito na mestima spojeva podne obloge od kamena sa drugim podnim oblogama. Ukoliko je podloga na višoj koti od projektovane treba je korigovati (npr. brušenjem). Ukoliko je kota podloge niža od projektovane, izravnati podlogu masom za izravnanje koja je kompatibilna sa lepkom. Dozvoljava se korekcija lepkom za ugradnju kamena samo u debljini lepka koja je u skladu sa uputstvom proizvođača lepka.

Po isporuci materijala na gradilište treba ga raspakovati i pregledati da li je u skladu sa usvojenim uzorcima. Ukoliko zbog velikih količina isporučenog kamena na gradilištu nije praktično da se sve palete raspakuju, treba raspakovati i prekontrolisati nekoliko paleta a ostale palete obavezno prekontrolisati uz

prisustvo stručnog nadzora pre same ugradnje.

Mehanička oštećenja kamena nisu dozvoljena. Bilo koji vid ispuna/popravki oštećenja nije prihvatljiv. Oštećenja ivica kamena nisu prihvatljiva.

Nije dozvoljeno da ivice pojedinih ploča posle ugradnje budu upuštene ili isturene iz ravni poda ili zida.Manje ukrajanje kamenih ploča na licu mesta raditi brusilicom sa diskovima sa dijamantskim segmentima.

Pre početka lepljenja ploča sa proizvođačem lepka proveriti da li je lepak kompatibilan sa kamenom koji se ugrađuje. Lepak pripremiti po uputstvu proizvođača. Lepak nanositi nazubljenom gletericom po celoj površini podloge na kojoj se ugrađuju ploče kamena. Ostavljanje šupljina ili ugradnja na „pogače“ nije dozvoljena. Temperatura na kojoj se ugrađuje kamen treba da je od +5oC do +34oC ako nije drugačije specifirano u uputstvu proizvođača lepka. Ukoliko se to traži uputstvom proizvođača lepka, podlogu prethodno pokvasiti vodom.

Po ugradnji podnih ploča zaštititi površinu od hodanja. najmanje 24 sata, ako nije drugačije propisano od proizvođača lepka. Ugrađenu površinu stalno čistiti od lepka mokrom krpom. Prilikom čišćenja paziti da se ne ošteti površina kamena.

U slučaju otkrivanja manjih oštećenja ugrađenih ploča, samo uz dozvolu stručnog nadzora dozvoljeno je da se oštećenja poprave specijalnim smesama toniranim u boju kamena. U suprotnom oštećene ploče moraju da se zamene.

Pre fugovanja kompletne površine uraditi probni uzorak na mestu usaglašenom sa stručnim nadzorom. Pripremu fug mase i fugovanje kamenih ploča vršiti u svemu po uputstvu proizvođača fug mase.

Dilatacione fuge izvesti na svakih 25m2 površine (obavezno na mestima gde je urađena fuga u cementnoj košuljici), duž zidova i stubova i obavezno na konstruktivnim dilatacijama. Širina dilatacione fuge je min. 10mm. Zapuniti ih odgovarajućom trajno elastičnom masom na poliuretanskoj osnovi. Ispunu fuga ne raditi pri niskim temperaturama.

Pre nanošenja impregnacije dobro očistiti površinu kamena i sačekati da se površina osuši (ako nije drugačije predviđeno u uputstvu proizvođača sredstva za impregnaciju). Sredstvo za impregnaciju nanositi u svemu po uputstvu proizvođača, ravnomerno, ručno (četkom ili valjkom) ili mašinski. Materijal za impregnaciju naneti tako da se na kamenu ne vide potezi nanošenja.

Održavanje kamena - čuvati kamene površine od dodira sa kiselinama, čak i onim u alkoholnim pićima i sokovima. Vruće predmete nikada ne spuštati na površinu kamena. Kamene površine čistiti neutralnim sredstvima za čišćenje, blagim sapunom, blagim tečnim deterdžentom za sudove i mlakom vodom.


Pozicije kamena koje su u predmeru date po m2 obračunavaju se po stvarno ugrađenoj površini kamena. Svi otvori se odbijaju izuzev površina otvora za instalacione, dekorativne i druge elemente do 0,5m2. Sokla, čela stepeništa i slični elementi koji su u predmeru dati po m1 se obračunavaju po stvarno ugrađenim količinama. Specijalni komadi (gazišta stepenika, čela, prozorske klupice, pragovi, pultovi i sl.) se obračunavaju po komadu. Ako su odstupanja u dimenzijama stvarno ugrađenih elemenata od projektovanih do 10% ova razlika se ne uzima u obzir kod obračuna.

DODATAK

Površina kamena može da bude polirana (obrada brusevima finoće 600 do 2000), brušena (satensko glatka površina koja relativno malo odbija svetlost, „honed“, obrađena brusevima 120 do 400), sa veoma izraženom reljefnom strukturom (paljena obrada) ili obrađena čekićima (pikovanje ili štokovanje različitim čekićima). Osim mehaničkim putem može da bude obrađena i hemijski. Ukoliko se zahteva da se pod obloži poliranim pločama, najbolji rezultati se postižu kada se ugrade neobrađene ili poluobrađene ploče (npr. brušene brusom finoće 300) a zatim se pod sa već ugrađenim pločama brusi i polira mašinski sa dijamantskim alatima do visokog sjaja.

Po standardu SRPS EN12004 lepkovi se klasifikuju na sledeći način:C - lepak na cementnoj baziD - disperzioni lepakR - lepak na bazi reaktivnih smola1 - običan lepak2 - poboljšani lepakF - brzovezujući lepakT - tiksotropni lepak (bez klizanja na vertikalnim površinama)E - lepak sa produženim otvorenim vremenomS1 - deformabilan lepak sa poprečnim deformacijama 2,5-5mmS2 - deformabilan lepak sa poprečnim deformacijama većim od 5mm

Po standardu SRPS EN 13888 fug mase se klasifikuju na sledeći način:CG - masa na bazi cementaRG - masa na bazi reakcijske smole1 - otpornost na savijanje2A - otpornost na abrazijuW - visoka otpornost na vodu

Uslove koje treba da zadovolji materijal za oblaganje podova sam dao na osnovu upoređivanja više različitih vrsta kamena i nisu uputstvo instituta, renomiranih projektanata, proizvođača materijala ili kompanija koje ugrađuju kamen pa ih pre unošenja u projekat treba dodatno proveriti.

POLAGANJE TEPIHA - ITISONA


SRPS F.C2.204:1982 Tekstil - Tekstilni podni zastirači ručne izrade (ćilimi, čvorani tepisi, tafting-tepisi, jambolije i sl.) - Tehnički uslovi

SRPS EN 14041:2011 Elastične, tekstilne i laminatne podne obloge - Bitna svojstva

SRPS CEN/TS 14472-2:2011 Elastične, tekstilne i laminatne podne obloge - Projektovanje, priprema i ugradnja - Deo 2: Tekstilne podne obloge

SRPS ISO 1763:2014 Tepisi - Određivanje broja rasečenih i/ili nerasečenih petlji po jedinici dužine i jedinici površine

SRPS ISO 2549:2014 Rukom čvorovani tepisi - Određivanje dužine kraka rasečene petlje (visine flora) iznad podloge

SRPS ISO 2550:2014 Rukom čvorovani tepisi - Određivanje tipova čvorova

SRPS CEN/TS 14159:2010 Tekstilne podne obloge - Zahtevi za odstupanja (linearnih) mera tepiha, otirača, staza, malih tepiha i tepiha od zida do zida i zahtev za odstupanja raporta (ponavljanje šare)

SRPS EN 1307:2011 Tekstilne podne obloge- Klasifikacija tepiha sa florom

SRPS EN 1318:2011 Tekstilne podne obloge - Određivanje izgleda efektivne debljine poleđine

SRPS EN 14215:2011 Tekstilne podne obloge - Klasifikacija komadnih tepiha i staza sa florom mašinske izrade

SRPS EN 14499:2011 Tekstilne podne obloge - Minimalni zahtevi za donji sloj tepiha

SRPS EN 15825:2012 Tekstilne podne obloge - Klasifikacija mašinski urađenih staza i malih tepiha bez flora

SRPS EN 1470:2011 Tekstilne podne obloge - Klasifikacija iglanih podnih obloga osim iglanih podnih obloga s florom

SRPS EN 1471:2012 Tekstilne podne obloge - Ocenjivanje promene izgleda


Predviđena je ugradnja tekstilne obloge direktno na sloj za izravnanje, bez termo - zvukoizolacione podloge (underlay).

Dizajn obloge treba da je po opisu u projektu, pre nabavke materijala dostaviti uzorak min. dimenzija 50x50cm i obezbediti saglasnost stručnog nadzora na dostavljeni uzorak.

Po standardu SRPS EN 1307 tepih treba da je klasifikovan kao:

Tepih sa florom (pile carpet)Način proizvodnje - taftingStruktura - nerazrezane petlje (loop pile, boucle)Materijal flore - poliamid 100% Ukupna masa tepiha - min. 1.800g/m2Ukupna debljina tepiha - min. 8,5mm

Klasa na osnovu ponašanja u eksploataciji (Level of use classification) - min. Klasa 32 Klasa luksuznosti - min. LC3

Otpornost na požar u skladu sa SRPS EN 13501-1 treba da je u skladu sa zahtevom u glavnom projektu zaštite od požara.

Podloga (prajmer), sloj za izravnanje i lepak za tekstilne obloge treba da su međusobno kompatibilni. Lepak treba da je odgovarajući za izabrani tip tekstilne obloge, da zadovoljava zahteve za površine opterećene stolicama na točkićima po SRPS EN 12529, da ne sadrži otrovne materije i da nije zapaljiv.


Ugradnju tepiha vršiti na temperaturi +15 do + 25°C, ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni proveriti da li su u skladu sa uputstvima isporučioca materijala. Proveriti da li je vlažnost u prostoriji u skladu sa preporukama proizvođača materijala za lepljenje tepiha.

Pre ugradnje tepiha proveriti da li je u projektu definisan pravac polaganja tepiha i kroj, ako nije, usaglasiti sa stručnim nadzorom.

Proveriti da li su u prostoriji izvedeni svi radovi koji prethode polaganju tepiha i koji bi mogli da oštete tepih ako se izvode kasnije (instalaterski radovi, spušteni plafoni, molerski radovi, stolarski radovi).

Podloga (cementna košuljica) treba da je suva, bez pukotina, očišćena usisivačem od prašine i sitne nečistoće. Proveriti da li je vlažnost košuljice u skladu sa zahtevima proizvođača mase za izravnanje i lepka.

Na cementnu košuljicu prvo naneti podlogu (prajmer) a zatim i sloj za izravnanje, minimalne debljine 2mm a maksimalne debljine po uputstvu proizvođača. Materijal ugrađivati u svemu po uputstvu proizvođača materijala. Temperatura vazduha u prostoriji u vreme izvođenja radova treba da je od +18ºC do +25ºC a temperatura podloge ne manja od +15ºC, ako nije drugačije određeno u uputstvu proizvođača materijala. Podloga posle izlivanja sloja za izravnanje treba da je idealno ravna.

Pre ugradnje tepiha razmotati rolnu i ostaviti itison da leži na podu min. 24 sata.

Lepak jednakomerno nanositi na podlogu nazubljenom lopaticom a zatim oblogu lagano pritisnuti na podlogu. Da bi se itison što ravnomernije raširio po podu, prionuo za podlogu i da bi se istisnuo vazduh, preko ugrađenog itisona prelaziti tzv. drvenom peglom (ravan i čvrst predmet) ili teškim valjkom. Nakon kraćeg vremena spojeve i neravnine u oblozi ponovo pritisnuti i prevaljati valjkom.

Po ugradnji tepih usisati a zatim zaštititi rebrastim kartonom ili „profesionalnom“ zaštitnom folijom za tepihe. Ne dozvoliti ulaz u prostoriju min. 24 sata od završetka ugradnje.

Ugradnja drvene sokle nije predmet ove tehničke specifikacije.


Izrada podloge (prajmera) i mase za izravnanje obračunava se po m2 stvarno izvedene površine.

Polaganje tekstilne podloge obračunava se po m2 stvarno izvedene površine s tim što se ispadi (pilastri) do površine 0,45m2 i proboji (stubovi) do 0,75m2 ne odbijaju od obračunate površine.

DODATAK

Poliamid je u isto vreme najskuplji sintetički materijal i najviše se koristi u proizvodnji tepiha. Tepisi od poliamida imaju dobre mehaničke karakteristike, otpornost na habanje, dobre elelktrostatičke osobine, dobro se ponašaju u požaru, boje su trajne, tepisi se lako održavaju. Polipropilen ima manju otpornost na habanje i lošije se ponaša u požaru. Nedostaci vunenih tepiha su visoka cena, teže održavanje i loše elektrostatičke karakteristike pa se bolje karakteristike postižu mešanim sastavom, npr. 80%vuna + 20% poliamid.

Klasa luksuznosti (Luxury class) može biti LC1 (najniža klasa) do LC5 (najviša klasa).

Postoje i karakteristike tekstilnih obloga koje ovde nisu navedene, kao što su masa flore tepiha (g/m2), debljina flore tepiha (mm), broj čvorova po m2, otpornost na svetlo, otpornost na vodu, otpornost na suvo i mokro otiranje, elektrostatičnost, koeficijent protivkliznosti itd. Projektant može da unese u tehničku specifikaciju i ove karakteristike ako smatra da značajno utiču na zahtevani kvalitet projektovanog materijala.

Klasa na osnovu ponašanja u eksploataciji - Za upotrebu u domaćinstvima koriste se tepisi klasa 21, 22, 22+ i 23 a u komercijalnim objektima klase 31 (malo, povremeno korišćenje - light or occasional use), 32 (srednje - medium trafic) i 33 (intenzivno korišćenje - intensive trafic).

Ugradnja tepiha sa dvostrano lepljivim trakama preporučuje se samo za manje prostorije (do 25m2) i prostorije sa manjim opterećenjem.

POLAGANJE LAMINATA

Ova tehnička specifikacija se ne odnosi na podove sa podnim grejanjem.


SRPS EN 685:2011 Elastične, tekstilne i laminatne podne obloge - Klasifikacija

SRPS EN 13329:2011 Laminatne podne obloge - Elementi sa površinskim slojem na bazi aminoplastičnih termoreaktivnih smola - Specifikacije, zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 438-1:2012 Dekorativni laminati izrađeni pod visokim pritiskom (HPL) - Ploče od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 1: Uvod i opšte informacije

SRPS EN 438-2:2012 Dekorativni laminati izrađeni pod visokim pritiskom (HPL) - Ploče od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 2: Određivanje svojstava

SRPS EN 424:2011 Elastične podne obloge - Određivanje efekta posle simuliranog kretanja noge nameštaja

SRPS EN 425:2011 Elastične i laminatne podne obloge- Ispitivanje stolicom sa točkovima

SRPS EN 14041:2011 Elastične, tekstilne i laminatne podne obloge - Bitna svojstva

SRPS EN 13893:2011 Elastične tekstilne i laminatne podne obloge - Merenje dinamičkog koeficijenta trenja na suvim podnim površinama

SRPS EN 1815:2011 Elastične i tekstilne podne obloge - Ocenjivanje sklonosti prema statičkom elektricitetu

SRPS EN 717-1:2010 Ploče na bazi drveta - Određivanje emisije formaldehida - Deo 1: Emisija formaldehida pomoću metode komore

SRPS EN 1815:2011 Elastične i tekstilne podne obloge - Ocenjivanje sklonosti prema statičkom

elektricitetu


Dizajn laminat obloge treba da je po opisu u projektu, debljina laminata 8mm. Pre nabavke materijala dostaviti uzorke (min. dve daščice, uzorak sokle, zvukoizolacione podloge i dilatacionih lajsni) stručnom nadzoru na saglanost.

Sistem polaganja treba da je bez primene lepka („na klik“) - plivajući pod.

Ploče laminata treba da su otporne na mehaničke uticaje, habanje, UV zračenje. Garancija proizvođača treba da je min. 5 godina.

Od laminata se zahtevaju sledeće minimalne karakteristike:

- Klasa laminata na osnovu ponašanja u eksploataciji - 32. - Otpornost na habanje - klasa AC4 u skladu sa SRPS EN 13329, klasa W4 u skladu sa SRPS EN 438.- Otpornost na udar - klasa IC2 (u skladu sa SRPS EN 13329)- Efekat posle simuliranog kretanja noge nameštaja po SRPS EN 424 - bez oštećenja- Ispitivanje stolicom sa točkovima po SRPS EN 425 - bez promena u izgledu ili oštećenja- Otpornost na upaljenu cigaretu ≥4 (mala promena na površini) po SRPS EN 438-2- Otpornost na klizanje, klasa DS (Dry Slip), koeficijent ≥0,30 po SRPS EN 14041 i SRPS EN 13893- Postojanost boje na svetlu po EN 13329 - ne manje od 5- Klasa E1 po klasifikaciji po dozvoljenom emitovanju formaldehida po SRPS EN 717-1- Sklonost prema statičkom elektricitetu Up≤2kV po SRPS EN 1815

Bočne ivice laminata treba da su zaštićene od vlage kao i gornja površina.

Zvukoizolacioni - amortizujući sloj treba da je debljine 2-3mm i od proizvođača laminata preporučen za ovu poziciju.

Za soklu koristiti profile visine 6-8cm, iz standardnog asortimana proizvođača laminata, iste boje i teksture kao podna obloga, ako nije drugačije predviđeno projektom. Sistem montaže treba da je sa skrivenim šrafovima.

Lajsne za pokrivanje dilatacionih fuga treba da su takođe iz standardnog asortimana proizvođača, iste boje i teksture kao osnovni pod.

Dostaviti uputstvo proizvođača materijala za održavanje i čišćenje poda.


Podloga na kojoj se ugrađuje laminat treba da je idealno ravna i tvrda (dozvoljena odstupanja su 2mm na 2m). Laminat može da se ugrađuje na cementnoj košuljici, podlozi od vlagootporne iverice ili postojeće podloge ako je u dobrom stanju, što treba da potvrdi stručni nadzor.

Maksimalna dopuštena vlažnost cementne košuljice na koju se polaže laminat je 2% (CM metoda) a pritisna čvrstoća min. 15MPa. Pri polaganju laminata na cementnu košuljicu ispod zvukoizolacionog sloja treba prvo postaviti paronepropusnu i hidroizolacionu PE foliju, minimalne debljine 0,2mm sa preklopom min. 20cm. Maksimalna dozvoljena vlažnost podloge na bazi drveta je 12%.

Pre polaganja laminata uveriti se da su završene sve pozicije radova koje prethode ovoj poziciji (instalaterski radovi, spušteni plafoni, molerski radovi, ugradnja stolarije i sl.).

Ugradnja laminata treba da je u svemu po uputstvu proizvođača materijala. Nije dozvoljen ugradnja oštećenih daščica.

Temperatura prostorije u kojoj se ugrađuje laminat ne treba da je manja od +18ºC a relativna vlažnost vazduha ne veća od 65%. Ove uslove treba održavati i po ugradnji laminata.

Laminat treba ostaviti u prostoriji u kojoj se ugrađuje najmanje 48h pre ugradnje. Laminat treba da je uvek uskladišten horizontalno.

Pravac pružanja laminata treba da je u pravcu prostiranja dnevne svetlosti. Proveriti da li su naspramni zidovi u protoriji paralelni i razmeriti slog laminata. Završni red ne sme da bude širine manje od 50mm (ne računajući pero), u tom slučaju seče se prvi red. Završna daska u prvom redu ne sme da bude kraća od 30cm, i u tom slučaju seče se prva daska.

Zvukoizolacioni - amortizujući sloj treba da se polaže upravno na pravac pružanja laminata, preklopi nisu dozvoljeni.

Uz obimne zidove obavezno ostaviti prazan prostor min. 8mm za termičko širenje podne obloge. U prostorijama dužine ili širine veće od 6m predvideti uvećanje dilatacione fuge i to 1,5mm na svaki dodatni metar prostorije. Dilatacionu fugu ostavljati i na vratima prostorije. Metale pokrivne lajsne na spoju sa drugim vrstama podova treba da se fiksiraju u cementnu košuljicu a ne u laminat. U prostorijama dužim ili širim od 10m predvideti dilatacione fuge.

Daščice laminata spajati po uputstvu proizvođača materijala. Dva susedna reda smaknuti ne manje od 30cm. Zategnutim kanapom kontrolisati da su redovi u pravcu, naročito prvi red. Površina montiranog poda treba da je ravna. Fuge između daščica ne smeju da budu veće od 0,3mm.

Grejna tela treba da su podignuta od površine laminata min. 60mm. Na mestima prodora cevi za

grejanje ostaviti otvor širi 20mm od cevi, oko prodora zakrpiti otvor istim materijalom - lepljenjem. Prodore cevi pokriti plastičnim rozetnama.

Soklu fiksirati za zid ankerima, na svakih 80 - 120cm, ali ne manje od dva ankera na jedan komad sokle. Između sokle i zida položiti zvukoizolacioni - amortizujući sloj. Manje pukotine i fuge popuniti prajmerom i obojiti bojom sličnoj boji laminata. Sokla ne sme biti fiksirana za podnu oblogu.

Dozvoljena je popravka bojom manjih oštećenja nastalih u toku izvođenja radova, bojom iz asortimana proizvođača laminata.

Po završetku ugradnje pod očistiti suvom krpom i usisivačem. Ne koristiti nikakva sredstva za poliranje. Površinu poda zaštititi dok traju ostali radovi rebrastim kartonom a ispred ulaza u prostoriju postaviti otirač.


Obračun radova vrši se po m2 stvarne površine prostorije merenoj od površina zidova. Ne oduzimaju se površine pojedinih izbočina i stubova do 0,45m2, otvora do 0,75m2 i dilatacionih fuga. Sokla se obračunava po m’.

DODATAK

Oznake HPL (High Pressure Laminate), DPL (Direct Pressure Laminate), i CPL (Сontinuous Pressure Laminate), na laminatima označavaju način proizvodnje laminata. Kod HPL laminata proces je složeniji pa su oni sa najboljim mehaničkim karakteristikama i najskuplji. CPL laminati su po osobinama i ceni između HPL i DPL laminata.

Debljina panela se kreće od 6,3 do 8mm.

Avgust, 2014.

Materijal od koga su izrađeni laminati je u osnovi oko 80% drvo. U principu laminati se sastoje od četiri osnovna sloja: noseći sloj, dekorativni sloj, zaštitni sloj (na vrhu) i stabilizirajući sloj (debljine 0,1 - 0,8mm, na donjoj površini). Za noseći sloj se često koriste HDF (High Density Fibreboard) ploče velike gustine, preko 850 kg/m3 i MDF (Middle Density Fibreboard) ploče srednje gustine (650 - 850 kg/m3). Gustina nosećeg sloja značajno utiče na otpornost laminata na lom, udare, pritisak od tereta ali i vlagu.

Za upotrebu u domaćinstvima koriste se laminati klasa 21, 22, i 23 a u komercijalnim objektima klase 31 (malo, povremeno korišćenje - light or occasional use), 32 (srednje - medium trafic) i 33 (intenzivno korišćenje - intensive trafic).

Otpornost laminata na habanje se po standardu EN 13329 ispituje Taber testom i izražava se količinom okreta koje treba da napravi točak sa abrazivnim papirom do pojave prvih znakova oštećenja. Broj

okreta se kreće od 900 do 6500. Laminati se na osnovu ovih ispitivanja svrstavaju u klase AC1 do AC5 (najviša klasa). Po EN 438 se pored gore navedenog testa nastavlja sa ispitivanjem na koliko okretaja površinski sloj gubi oko 90% svojstava. Na osnovu ovog ispitivanja aminati se svrstavaju u klase W1 do W5 (najviša klasa).

IC1 je najniža a IC3 najviša klasa.

TERMOFASADA


SRPS U.F2.010 (1978) Završni radovi u građevinarstvu - Tehnički uslovi za izvođenje fasaderskih radova

SRPS U.F2.013 (1978) Završni radovi u građevinarstvu - Tehnički uslovi za izvođenje molerskih radova

SRPS EN 998-1 (2012) Specifikacija maltera za zidane konstrukcije - Deo 1: Malter za oblaganje spoljašnjih i unutrašnjih površina

SRPS EN 1015-11:2008/A1:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 11: Određivanje čvrstoće pri savijanju i čvrstoće pri pritisku očvrslog maltera - Izmena 1

SRPS EN 1015-12:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 12: Određivanje čvrstoće prianjanja očvrslih maltera za unutrašnja i spoljašnja oblaganja na podloge

SRPS EN 1015-18:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 18: Određivanje koeficijenta kapilarnog upijanja vode očvrslog maltera

SRPS EN 1015-19:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 19: Određivanje paropropustljivosti očvrslih maltera za unutrašnja i spoljašnja oblaganja

SRPS EN 1015-21:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 21: Određivanje kompatibilnosti jednoslojnih maltera za unutrašnja oblaganja sa podlogama

SRPS EN 1062-1:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlačenje i sistemi prevlaka za spoljašnje zidove i beton - Deo 1: Klasifikacija

SRPS EN 1062-3:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlačenje i sistemi prevlaka za spoljašnje zidove i beton - Deo 3: Određivanje propustljivosti vode u tečnom stanju

SRPS EN 1062-6:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlačenje i sistemi prevlaka za spoljašnje zidove i beton - Deo 6: Određivanje propustljivosti ugljen-dioksida

SRPS EN 1062-7:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlačenje i sistemi prevlaka za spoljašnje zidove i beton - Deo 7: Određivanje svojstava premošćavanja prslina

SRPS EN 1062-11:2009 Boje i lakovi - Materijali za prevlačenje i sistemi prevlaka za spoljašnje zidove i beton - Deo 11: Metode za kondicioniranje pre ispitivanja

SRPS EN ISO 7783-2:2010 Boje i lakovi - Određivanje brzine prolaza vodene pare - Deo 2: Određivanje i klasifikacija brzine prolaza (propustljivosti) vodene pare

SRPS EN ISO 2813:2006 Boje i lakovi - Određivanje ogledalskog sjaja filmova nemetaliziranih boja pod uglom od 20°, 60° i 85°

SRPS EN 12667 (2008) Toplotne performanse građevinskih materijala i konstrukcija - Određivanje toplotne otpornosti pomoću metoda sa zaštićenom grejnom pločom i toplotnim fluksmetrom - Proizvodi visoke i srednje toplotne otpornosti









Fasada treba da je otporna na udar, vetar, na mikrobiološka zagađenja (buđ i alge), sa niskim nivoom absorpcije vode i visokom paropropustljivošću.

Fasadni sistem treba da ispuni zahteve vatrootpornosti u skladu sa glavnim projektom zaštite od požara.

Kao termoizolaciju koristiti tvrde ploče kamene mineralne vune, klase negorivosti A1, gustine 130-160kg/m3 ili ako su u pitanju dvoslojne ploče - spoljašnji sloj gustine 165-195kg/m3 a unutrašnji sloj 90-100kg/m3. Za krivolinijske fasade i fasade sa istupima, erkerima i sl. praktično je da se koriste lamele mineralne vune širine 150-200mm. Pritisna čvrstoća (pri 10% stišljivosti) treba da je oko 45kPa. Debljina kamene vune - po proračunu građevinske fizike.

Za fiksiranje ploča kamene vune koristiti isključivo tiplove sa metalnim jezgrom.

Za armiranje koristiti mrežicu od staklenih vlakana od 145-160g/m2.

Lepak za fasadu - treba da je fleksibilan, otporan na vremenske uticaje i smrzavanje, vodonepropusan, da dozvoljava difuziju vodene pare. Adhezija za mineralnu vunu - min. 0,05MPa.

Mineralni ili silikatni malter, već bojeni ili koji će se bojiti, otporan na vremenske uticaje, na prljavštinu, paropropusni, hidrofobni, veličina zrna 1,2 - 1,5mm.

Malter treba da je, po standardu SRPS EN 988-1, klasifikovan kao:

-Čvrstoća pri pritisku i savijanju: CS III ili CS IV (ispitivanja po SRPS EN 1015-11)-Upijanje vode: W2 (ispitivanja po SRPS EN 1015-18)-Paropropusnost <20 (ispitivanje po SRPS EN 1015-19)-Prianjanje za podlogu: B ili C (ispitivanje po SRPS EN 1015-12)-Postojanost pri izlaganju ciklusima smrzavanja FP: B ili C (ispitivanje po SRPS EN 1015-21)-Način nanošenja: OC (nanošenje u jednom sloju)

Silikatna boja ukoliko je u pitanju mineralni malter koji već nije bojen ili ako predstavlja dodatnu zaštitu fasade, treba da je iz sistema proizvođača maltera. Po SRPS EN 1062-1 boja treba da je u klasi G3 (sjajnost - mat), E3 (debljina suvog filma 100-200μm), S1 ili S2 (debljina zrna S1 - fina ili S2 - srednja), V1 ili V2 (paropropusnost visoka ili srednja), vodopropusnost W3 (≤ 0,1 - niska).

Sadržaj VOC materija treba da je u skladu sa EU normama.


Obaveza Izvođača je da pre početka izvođenja radova izvede uzorak fasade min. dimenzija 60x100cm, na koji treba da da saglasnost stručni nadzor.

Radove izvoditi pri temperaturi vazduha od +5°C do +25°C pri vlažnosti vazduha do 80% (ako proizvođač

materijala ne zahteva drugačije), kada nema atmosferskih padavina. Nije dozvoljeno raditi na površinama koje su direktno izložene suncu, na skelu obavezno postaviti zaštitnu mrežu.

Termofasadu raditi na čistoj, suvoj i kompaktnoj podlozi. Pre ugradnje proveriti i geometriju podloge radi eventualnog preduzimanja mera za dobijanja ravne površine fasade. Manje neravnine od 1 - 2cm izravnati malterom, a lokalne izbočine ukloniti. Neravnine veće od 2cm nivelisati ugradnjom izolacionih ploča. Stare malterisane zidove proveriti kucanjem čekićem (da li se malter odvojio od zida) i pull-off metodom (zahtevana sila je 0,08Mpa). Porozne podloge treba prethodno tretirati prajmerom iz sistema proizvođača lepka.

Proveriti da li su ugrađeni svi elementi koji po projektu treba da se ugrade pre ugradnje termofasade, kao npr. svetiljke, nadstrešnice, penjalice i sl.

Početni metalni profil nivelirati libelom i fiksirati tiplovima na svakih 30-50cm.

Prilikom ugradnje ploča kamene vune, pre nanošenja lepka treba ploču pregletovati tankim slojem lepka čeličnom gletericom sa ravnim ivicama. Lepak nanositi duž ivice ploča u traci širine 3-4cm sa nekoliko tačaka po sredini ploče približnog prečnika 8cm. Minimum 40% površine ploče treba da bude pokriveno lepkom. Ploče treba čvrsto fiksirati od dna do vrha, jednu do druge, u istom rasporedu kao kod zidanja zida od opeke, radi sprečavanja pojave vertikalnih spojeva po celoj visini. Na uglovima zidova raspored (slog) ploča mineralne vune raditi po principu sloga kod zida od opeke. Nakon fiksiranja za podlogu očistiti ivice ploča i ukloniti ostatke lepka između ploča. Spojnice širine preko 2mm ispuniti izolacionim materijalom (može i poliuretanska pena). Nakon postavljanja izolacionih ploča mehanički obraditi površine ploča tako da se eliminiše bilo kakva neujednačenost ivica i neravnoća na fasadi. Nakon toga cela površina se temeljno očisti od prašine.

Pri fiksiranju ploča mineralne vune tiplovi sa metalnim jezgrom se postavljaju u prethodno izbušene rupe. Dubina ankerisanja je minimum 5-6cm a u poroznom materijalu 8-9cm. Broj i raspored tiplova određuje Izvođač uz odobrenje Nadzora. U pojasu širine 2m od ivice objekta povećati broj tiplova u količini 8 i više komada /m2 zbog dejstva vetra.

Prozorske okapnice i druge opšivke završiti po završetku postavljanja termoizolacije a pre nastavka daljih radova na fasadi. Opšivanje limom treba izvesti izvan ravni maltera minimum 40mm.

Da bi se poboljšala adhezija ploča kamene vune i armiranog sloja, na ploče se prvo nanosi tanak sloj lepka po celoj površini ploče. Da bi se sprečila pojava pukotina, na uglovima kod otvora za prozore i vrata, fasadu treba dodatno armirati komadima mrežice minimalnih dimenzija 35x20cm, postavljenim pod uglom 45° u odnosu na horizontalu. Oko otvora vrši se i ugradnja ugaonih profila od PVC-a ili aluminijuma za ojačanje ivica i profila za zaptivanje spojeva sa stolarijom. Na površini do visine 2m od tla postaviti dodatni sloj armaturne mreže radi povećanja otpornosti fasade na mehanička oštećenja. Kada je izvršeno dodatno armiranje, pristupiti izvođenju armiranog sloja po celoj površini fasade mrežicom od staklenih vlakana.

Ravnomerno naneti lepak od vrha objekta po vertikali u pojasevima širine 1,1m. Prethodno isečena mrežica utapa se u svež lepak tako da mrežica bude potpuno prekrivena slojem lepka. Neophodno je izvesti preklapanja mrežice od 10cm. Mrežicu dodatno fiksirati tiplovima sa metalnim jezgrom a u pojasu od 2m širine od ivice objekta sa min. 8 kom/m2 za ploče kamene vune ili 5kom/m2 za lamelirane ploče kamene vune.

Drugim slojem lepka vrši se gletovanje postavljene mrežice da bi se dobila ravna podloga za završnu obradu. Nakon tri dana treba obrusiti riseve od gleterice brusnim papirom.

Osnovni premaz naneti četkom u jednom sloju.

Na ovako pripremljenu podlogu naneti sloj dekorativnog mineralnog ili silikatnog maltera u debljini granulacije. Površina se finalno obrađuje plastičnom gletericom. tako da se dobije površina sa zaglađenom teksturom.

Nanošenje maltera i završne boje treba da je u svemu po uputstvu proizvođača materijala.


Identifikovati mesta na kojima će se vršiti prekidi radova, tako da oni budu najmanje uočljivi.

U toku izvođenja radova proveravati ravnost podloge pre ugradnje termoizolacije, ravan ugrađene termoizolacije i fasadu pripremljenu za bojenje ravnjačom najmanje dužine 2m, viskom i libelom. Neravnine u zidu pre ugradnje termoizolacije se saniraju kao što je opisano u prethodnom poglavlju a neravnine u ravni ugrađene termoizolacije i sloju lepka nisu dozvoljene. Profili i uglovi moraju da budu sa oštrim ivicama ako nije drugačije predviđeno.

Na fasadi boja mora da bude ujednačenog tona, bez mrlja i vidljivih radnih nastavaka.

Ako nije drugačije definisano ugovorom, posebno se obračunava količina ugrađene termoizolacije i to po m2 stvarno ugrađene površine a posebno površina lepka na mrežici i završne obrade i to po m2 obrađene površine, pri čemu se otvori odbijaju kao kod molerskih radova: otvori veličine do 3m2 ne odbijaju se od izmerene površine a uložine se ne dodaju, za otvore 3-5m2 odbija se površina preko 3m2 a uložine se ne obračunavaju posebno, za otvore veličine preko 5m2 odbija se površina preko 3m2 a uložine se obračunavaju posebno.

Upusti i istupi na fasadi, trake, venci, pilastri i sl. se obračunavaju, ako nije drugačije definisano u ugovoru, po skali datoj u standardu SRPS U.F2.010.

Napomena: Za izradu 3. poglavlja ove tehničke specifikacije uglavnom je korišćen Ceresit-ov katalog.

DODATAK

Akrilni i silikonski malteri manje upijaju vodu pa su i otporniji na mraz, otporniji su na termičke uticaje, otporniji su na prljavštinu, mogu da se čiste vodom, boje su postojanije, ali su osetljiviji na razvoj mikroorganizama, mahovina, algi i buđi od mineralnih i silikatnih maltera. Mineralni malteri imaju veći rok trajanja. Akrilni, silikonski i silikatni malteri mogu da se nijansiraju bez ograničenja dok su mineralni malteri postojani jedino u beloj i svetlim pastelnim bojama.

Na osnovu osobina maltera i načinu ugradnje malteri se obeležavaju kao:GP - za generalnu upotrebu (General purpose)LW - laki malteri (Lightweight mortar)CR - bojeni malteri (Mortar for coloured render)OC - jednoslojni malteri (One-coat rendering mortar)R - za specijalne uslove (renovation mortar)T - termički malteri (Thermal insulation mortar)

Na osnovu čvrstoće pri pritisku i savijanju, posle 28 dana, (SRPS EN 1015-11) malteri se klasifikuju kao:CS I - 0,4-2,5 N/mm2CS II - 1,5-5,0 N/mm2CS III - 3,5 - 7,5 N/mm2CS IV - ≥ 6 N/mm2

Na osnovu kapilarne absorpcije vode (SRPS EN 1015-18):W0 - Nije specificirano W1 - C ≤ 0,40 kg/m2xmin0,5

W2 - C ≤ 0,20 kg/m2xmin0,5

Postojanost pri izlaganju siklusima smrzavanja se određuje na osnovu SRPS EN 1015-21 i materijali se klasifikuju (Fracture pattern - FP) kao A, B ili C.

Materijali se grupišu u grupu A, B ili C na osnovu minimalne čvrstoće prianjanja u N/mm2, po testu po SRPS EN 1015-12.

VENTILISANE FASADE

Predmet ove tehničke specifikacije je montaža ventilisanih fasada sa oblogom od prirodnog kamena, granitne keramike, fiber cementnih ploča, laminatnih ili kompozitnih materijala.


SRPS EN 12667 (2008) Toplotne performanse građevinskih materijala i konstrukcija - Određivanje toplotne otpornosti pomoću metoda sa zaštićenom grejnom pločom i toplotnim fluksmetrom - Proizvodi visoke i srednje toplotne otpornosti








SRPS EN ISO 1461 (2013) Prevlake cinka koje se nanose toplim postupkom na proizvode od gvožđa i čelika - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN ISO 14713-1 (2012) Prevlake cinka - Uputstva i preporuke za zaštitu od korozije konstrukcija od gvožđa i čelika - Deo 1: Opšti principi projektovanja (otpornost prema koroziji)

SRPS EN ISO 14713-2 (2012) Prevlake cinka - Uputstva i preporuke za zaštitu od korozije konstrukcija od gvožđa i čelika - Deo 2: Prevlaka cinka naneta toplim postupkom

SRPS EN 12372 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Određivanje čvrstoće pri savijanju pod koncentrisanim opterećenjem

SRPS EN 1926 (2010) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Određivanje jednoaksijalne čvrstoće pri pritisku.

SRPS EN 13755 (2009) Metode ispitivanja prirodnog kamena - Određivanje upijanja vode pri atmosferskom pritisku

SRPS EN 12371 (2008) Metode ispitivanja prirodnog kamena. Određivanje otpornosti prema mrazu

SRPS ISO 10545-3 (2002) Keramičke pločice - Deo 3: Određivanje upijanje vode, prividne poroznosti, prividne zapreminske mase i zapreminske mase

SRPS ISO 10545-4 (2002), identičan sa ISO 10545-4: 1944, Keramičke pločice - Deo 4: Određivanje modula loma pri savijanju i čvrstoće pri lomuSRPS ISO 10545-12 (2002) Keramičke pločice - Deo 12: Određivanje otpornosti prema mrazu

SRPS ISO 10545-13 (2002) Keramičke pločice - Deo 13: Određivanje otpornosti prema hemikalijama

SRPS EN 12467 (2014) Vlaknasto-cementne ravne ploče - Specifikacija proizvoda i metode ispitivanja

SRPS EN 438-1 (2012) Dekorativni laminati izrađeni pod visokim pritiskom (HPL) - Ploče od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 1: Uvod i opšte informacije

SRPS EN 438-2 (2012) Dekorativni laminati izrađeni pod visokim pritiskom (HPL) - Ploče od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 2: Određivanje svojstava

SRPS EN 438-6 (2012) Dekorativni laminati izrađeni pod visokim pritiskom (HPL) - Ploče od termoreaktivnih smola (laminati) - Deo 6: Klasifikacija i specifikacije kompaktnih laminata za spoljnu upotrebu debljine 2 mm i veće

SRPS EN 438-7 (2012) Dekorativni laminati (HPL)- Ploče od termoreaktivne smole- Deo 7: Kompaktni laminati i HPL kompozitni paneli za unutrašnje i spoljašnje oblaganje zidova i plafona

SRPS EN ISO 527-2 (2013) Plastične mase - Određivanje zateznih svojstava - Deo 2: Uslovi ispitivanja za presovane i ekstrudirane plastične mase

SRPS EN 634-1 (2010) Cementne ploče iverice - Specifikacija - Deo 1: Opšti zahtevi

SRPS EN 634-2 (2010) Cementne ploče iverice - Specifikacija - Deo 2: Zahtevi za ploče iverice vezane OPC-om koje se koriste u suvim, vlažnim i spoljašnjim uslovima

SRPS EN 323 (2010) Ploče na bazi drveta - Određivanje gustine

SRPS EN 310 (2010) Ploče na bazi drveta - Određivanje modula elastičnosti pri savijanju i savojne čvrstoće

SRPS EN 317 (2010) Ploče-iverice i ploče-vlaknatice - Određivanje debljinskog bubrenja posle potapanja u vodu

SRPS EN 319 (2010) Ploče iverice i ploče vlaknatice - Određivanje zatezne čvrstoće upravno na ravan

ploče (raslojavanja)

SRPS EN 13986 (2010) Ploče na bazi drveta za korišćenje u građevinarstvu - Karakteristike, ocena usaglašenosti i označavanje

SRPS EN 1999-1-1 (2012) Evrokod 9 - Projektovanje aluminijumskih konstrukcija - Deo 1-1: Opšta pravila

SRPS EN 485-2 (2014) Aluminijum i legure aluminijuma - Lim, traka i debeli lim - Deo 2: Mehaničke osobine

SRPS EN 13523-4 (2008) Metali koji su zaštićeni postupkom "coil coating" - Metode ispitivanja - Deo 4: Određivanje tvrdoće olovkom


Izvođač ventilisane fasade je dužan da izradi izvođački projekat fasade koji minimalno mora da sadrži sledeće:- proračun nosećih elemenata ventilisane fasade;- način fiksiranja termoizolacionih ploča, broj i vrsta tiplova (ne manje od 5 kom. na ploču dimenzija 100x60cm);- planove fasada i po potrebi osnova, sa pozicijom nosećih elemenata i sloga elemenata obloge;- karakteristične detalje (spoljašnji i unutrašnji uglovi, erkeri, niše, spojevi sa fasadnom stolarijom i bravarijom, spojevi sa ukrasnim elementima na fasadi, spoj sa soklom i krovnim vencem i sl.);- tehničke listove svih materijala i elemenata koji će se koristiti za izradu ventilisane fasade (odgovorni projektant mora da proveri tehničke karakteristike materijala za završno oblaganje u skladu sa relevantnim standardima, izbor materijala u glavnom arhitektonskom projektu ne oslobađa od odgovornosti projektanta izvođačkog projekta);- tehnički opis izvođenja radova (za prirodni kamen ovo uključuje i plan sečenja ploča iz blokova tako da se na fasadi izbegne neplansko odstupanje u nijansama).

Vek trajanja podkonstrukcije treba da je min. 50 godina.

Radionički crteži ventilisane fasade treba da su u skladu sa glavnim projektom (naročito glavnim projektom zaštite od požara), za bilo koja odstupanja pribaviti saglasnost stručnog nadzora.

Tip termoizolacionih ploča treba da je u skladu sa glavnim projektom, klase negorivosti A1 (tvrde ploče kamene mineralne vune, spec. gustina 80-100kg/m3 ili, ako se koriste dva sloja termoizolacionih ploča, spoljašnji sloj spec. gustine 80-100kg/m3 a unutrašnji sloj 40-50kg/m3). Vetrozaštitnu foliju ili kaširane termoizolacione ploče koristiti ako je predviđena projektom ili preporučena od proizvođača termoizolacije. U tom slučaju ona treba da je paropropusna.

Noseća konstrukcija ventilisane fasade može biti od aluminijuma, nerđajućeg čelika ili pocinkovanog čelika. Za elemente od pocinkovanog čelika dostaviti izveštaje o ispitivanju antikorozivne zaštite. Nije dozvoljen direktan kontakt različitih metala.

Podkonstrukcija za fiksiranje ploča od kamena treba da je od nerđajućeg čelika klase A4 a zavrtnjevi od nerđajućeg čelika klase A2.

Zbog temperaturnih deformacija dužina nosača od čelika ne treba da je veća od 6,6m a od aluminijuma ne veća od 3,6m.

Fiksiranje elemenata obloge treba da je takvo da ne dozvoli slabljenje veze tokom vremena i/ili pojavu vibracija elemenata obloge. Ploče fiksirati skrivenim elementima za kačenje.

Materijali za završno oblaganje treba da su trajni, odgovarajuće čvrstine, otporni na mraz, vlagu (da imaju niski koeficijent upijanja vode), na hemijske uticaje iz atmosfere, otporni na UV zračenje, otporni na žive organizme (gljivice, bakterije, insekte itd.), da ne emituju štetne gasove

Bočne ivice ploča ili panela kojima se oblaže fasada treba da su obrađene isto kao i lice panela.


Pre početka izvođenja radova pregledati fasadne zidove, ukloniti višak maltera, „krajcovati“ betonske površine i zakrpiti mesta sa vidljivom armaturom (ako postoje). Ako su zidovi od opeke ili blokova pregledati da li su slog i fuge pravilni, redovi horizontalni i da li su vezani armaturom za betonsku konstrukciju na svakih 50-60cm po visini. Proveriti da li je oko prozora pravilno ugrađena hidroizolaciona membrana.

Razmeriti fasadne zidove po sve tri koordinate i obeležiti ravan lica fasade pobijanjem ankera i razvlačenjem žice (horizontale minimum na dva reda po visini sprata, vertikale minimalno sa obe strane prozorskog otvora). Pisano konstatovati odstupanja fasadnog zida od projektovane ravni.

Sav materijal za ventilisanu fasadu uskladištiti na suvom mestu. Ako se materijal za završnu oblogu nakvasi, obrisati ga da ne ostanu fleke. Panele za završno oblaganje uskladištiti horizontalno, ako nije drugačije preporučeno od proizvođača. Zaštitne folije ukloniti što pre posle montaže, čim se za to stvore uslovi, na temperaturi većoj od +10ºC.

Montažu ventilisane fasade vršiti sledećim redom:- ugradnja oslonaca za nošenje podkonstrukcije;- ugradnja termoizolacije;- ugradnja vertikala i horizontala podkonstrukcije;

- ugradnja panela ili ploča obloge (počev od najnižeg dela do vrha fasade, voditi računa da li je na zaštitnoj foliji ili poleđini panela obeležen pravac pružanja panela).

Posle bušenja otvora u konstrukciji za ugradnju ankera, obavezno otvore izduvati od prašine. Minimalno rastojanje ankera do ivice zida ili stuba je 100mm. Minimalna dubina ankerisanja je 50mm u beton, 80mm u zid od opeke i 100mm u zid od blokova od lakog betona.

Između metalnih oslonaca podkonstrukcije i konstrukcije fasadnog zida umetnuti PVC umetak.

Pre ugradnje termoizolacije proveriti položaj strehe i na koji način termoizolacija može da se zaštiti od kiše u toku izvođenja radova. Ako se termoizolacija ugrađuje u dva sloja, ploče drugog sloja treba da pokriju fuge prvog sloja. Dozvoljena fuga između dve ploče je 2mm, veće fuge moraju da se ispune istim materijalom.

Nije dozvoljena ugradnja vlažnih, prljavih ili oštećenih ploča termoizolacije.

Ako se ugrađuje vetrozaštitna folija, fiksira se pečurkastim ankerima (4 kom/m2), minimalni preklop je 100mm.

Vertikalnost podkonstrukcije kontrolisati teodolitom ili viskom.

Na mestima sečenja podkonstrukcije obezbediti antikorozivnu zaštitu.

Ventilisani vazdušni sloj treba da je min. 40mm. Lokalno (na mestu podkonstrukcije) je dozvoljeno smanjenje sloja na 20mm. Sve otvore veće od 10mm zatvoriti mrežicom protiv insekata.

Fuge između fasadnih ploča ili panela moraju da budu kao što su projektovane, nisu dozvoljena odstupanja. Širinu fuga kontrolisati šablonima.

Minimalna širina spojnice treba da je takva da može da kompenzuje termičko širenje panela (za kompozitne i laminatne ploče min. 10mm).


Za sve materijale koji se ugrađuju, a posebno za noseću konstrukciju, dostaviti izveštaje o ispitivanju materijala od nezavisne laboratorije koji se odnose na ispitivanje sastava materijala i završne obrade (ako je ima).

Proveriti da li je otvorima u donjem i gornjem delu fasade omogućena cirkulacija vazduha kroz ventilisani prostor fasade.

Nije dozvoljeno kačenje bilo kakvih elemenata na elemente ventilisane fasade (kao što su nadstrešnice, reklame, svetiljke i sl.), ako to nije predviđeno izvođačkim projektom fasade.

Obračun izvedenih radova definisan je ugovorom, komplet izvedena fasada (termoizolacija, podkonstrukcija i završna obloga) obračunavaju se po m2 stvarno obložene površine (otvori se odbijaju), uložine, venci i opšivke se obračunavaju po m' a dekorativni elementi po komadu ili m'.

www.sinisavuckovic.com

DODATAK

Proračun treba da uključi opterećenje od sopstvene težine, težine elemenata koju nose i opterećenja od vetra sa rešenjem temperaturnih dilatiranja, kao ivrstu ankera i način ankerisanja u betonske elemente konstrukcije ili u druge materijale.

U Moskvi postoji zahtev da tiplovi za fiksiranje termoizolacije treba da su otporni na mraz (ne manje od 150 ciklusa). Takođe postoji zahtev da koeficijent sigurnosti pri proračunu čupanja ankera (γm - odnosi se na materijal u koji se ankeriše), treba da je ne manji od 5.

Avgust, 2014.

Projektanti treba da propišu zahtev o testiranju ankera na čupanje, pri čemu se navodi minimalni broj ankera koji će se testirati, za svaku vrstu primenjenih ankera i na svakoj podlozi.

Vidljive pop nitne za fiksiranje alukobond ili drugih panela, ako se koriste, treba da su od aluminijuma i/ili nerđajućeg čelika.

Garantni rok za ovu vrstu radova ne treba da je manji od 5 godina.

Moskovski propisi dopuštaju odstupanja zidova i stubova od projektovane ravni 15mm po celoj visini objekta i 20mm po dužini objekta, sa lokalnim neravninama do 5mm.

POKRIVANJE KROVOVA TEGOLOM


SRPS EN 544 (2008) Bitumenska šindra sa mineralnim i/ili sintetičkim ojačanjima - Specifikacija proizvoda i metode ispitivanja

http://www.sinisavuckovic.com/index.html


Za pokrivanje krova koristiti tegolu proizvedenu dvostranim nanošenjem bitumenskog veziva na tkaninu od staklenog voala, koja je prethodno natopljena bitumenom. Gornja površina tegole je posuta granulama od bazalta, a donja površina kvarcnim peskom.

Tegola treba da je UV otporna a boja postojana (garancija proizvođača treba da je min. 10 godina). Za boju i oblik elemenata tegole, ako nije striktno definsano projektom, pre ugradnje obezbediti saglasnost stručnog nadzora.

Karakteristike materijala:

- Debljina tegole - min. 3,0mm.- Masa staklenog voala - min. 115g/m2- Otpornost na istezanje (u podužnom i poprečnom pravcu) - veće od 900/500 N/5cm- Istezanje - veće od 2%

Pomoćni materijali:

Snegobrani od lima debljine 1.5mm.Element za ventilisanje krovnog prostora Mrežica protiv insekataEkseri - čelični pocinkovani, Ø3mm, dužina 25mm, prečnik glave eksera 10mm.


Pre početka izvođenja radova proveriti da li je rešena (u projektu i na licu mesta) ventilacija tavanskog prostora ako su u pitanju hladni krovovi ili ventilacija termoizolacije, ako su u pitanju topli krovovi. Ukoliko nije, o tome odmah obavestiti stručni nadzor. Ukoliko projektom nije predviđena ventilacija tavanskog prostora, na krovnim ravnima treba ugraditi elemente za provetravanje, koji su standardni elementi u asortimanu isporučioca tegole. Veličina otvora treba da je min. 1/300 - 1/500 od površine tavanskog prostora. Elemente rasporediti tako da se maksimalno ostvari cirkulacija vazduha u tavanskom prostoru.

Kod toplih krovova sloj za ventilaciju treba da je min. 5cm. Ukupna površina otvora za ulaz vazduha, na krovnom vencu, treba da je min. 0,2% od površine kosog krova ali ne manje od 200cm2 po m1 venca krova. Površina otvora za odvod vazduha treba da je min. 0,05% od površine kosog krova.

Podloga za ugradnju tegole treba da je ravna, glatka, suva i čista. Može biti od iverice otporne na vlagu, osb ploča ili orendisanih daski min. debljine 22mm i širine max. 12cm. Spojnice između ploča ili dasaka

treba da su smaknute, širina spojnica 3-4mm. Ispadi iz ravni podloge ne smeju da su veći od 2mm. Sve ivice koje ispadaju iz ravni na mestima preloma krova, treba da su zaobljene. Ekseri kojima se ploče fiksiraju za kontragredice treba da su udaljeni min. 1cm od ivica ploča.

Pre početka polaganja tegole proveriti geometriju krovnih ravni, naročito da li su streha i sleme paralelni i položaj grbina i uvala. Limarski radovi treba da su završeni pre početka polaganja tegole.

Temperatura vazduha za vreme polaganja tegole treba da je +5 do +30ºC. Na temperaturama manjim od 10ºC, bitumensku traku na donjoj strani tegole treba zagrevati fenom. Tegola se ne polaže po jakoj kiši ili vetru.

Kod nagiba krovova manjih od 30º ugraditi prvo sloj od hidroizolacionih traka (ne ter hartija), paralelno vencu krova sa podužnim preklopima 10cm i poprečnim preklopima 20cm. Kod nagiba krovova većih od 30º hidroizolacione trake se ugrađuju samo na vencima krova (najmanje u dva reda), u uvalama, kod prodora dimnjaka, ventilacija i na drugim mestima gde može doći do zadržavanja snega i formiranja leda.

Za limarske elemente tegolu lepiti lepkom za tegolu na bitumenskoj osnovi. Lepak se nanosi u trakama širine 2-3cm u intervalu 1.5-2cm. Debljina lepka ne treba da je veća od 1mm.

Tegolu fiksirati ekserima, osim na delovima krova sa manjim nagibom, u uvalama i sl. gde treba tegolu variti na bitumensku traku debljine 4mm, sa poliesterskim uloškom. Ekseri se ne smeju upotrebljavati na 40cm od ose uvale. Svaki element tegole fiksirati sa četiri eksera. Osa eksera treba da je 5cm od gornje ivice elementa tegole.

Uvale, sleme, otvore za vazduh, snegobrane i opšivke oko dimnjaka, ventilacionih kanala i sl. obraditi u svemu prema uputstvima proizvođača materijala.

Ako je dužina krovne ravni veća od 9m ili ako je u pitanju složeni krov, obezbediti saglasnost proizvođača materijala na projektno rešenje.


Tegola se obračunava po m2 stvarno obložene površine. Obrada slemena, grbina, uvala, elementi za ventilaciju, snegobrani i sl. se ne obračunavaju posebno već ulaze u cenu pokrivača po m2, ako nije druga;ije definisano projektom.

IZRADA I MONTAŽA NEKONSTRUKTIVNIH POZICIJA OD CRNIH ČELIČNIH PROFILA

Ova tehnička specifikacija se odnosi na izradu, montažu i zaštitu od korozije osnovnim premazom nekonstruktivnih elemenata od crnog čelika (ograde, rukohvati, metalna stepeništa, penjalice, podkonstrukcije i sl). Metalni elementi u vlažnim prostorijama (podkonstrukcija za policu za umivaonike,

ojačanja u gips karton zidovima u kupatilima i sl.) se izrađuje od ocinkovanih čeličnih profila i nisu predmet ove tehničke specifikacije. Završno bojenje takođe nije predmet ove tehničke specifikacije.


SRPS EN 10025:2003 Toplovaljani proizvodi od nelegiranih konstrukcionih čelika - Tehnički zahtevi za isporuku

SRPS EN 10025-1:2011 Toplovaljani proizvodi od konstrukcionih čelika - Opšti tehnički zahtevi za isporuku

SRPS EN 10025-2:2011 Toplovaljani proizvodi od konstrukcionih čelika - Deo 2: Tehnički zahtevi za isporuku nelegiranih konstrukcionih čelika

SRPS EN 10025-3:2011 Toplovaljani proizvodi od konstrukcionih čelika - Deo 3:Tehnički zahtevi za isporuku zavarljivih finozrnih konstrukcionih čelika u normalizovanom stanju i stanju posle valjanja uz normalizaciju

SRPS EN 10025-4:2013 Toplovaljani proizvodi od konstrukcionih čelika - Deo 4: Tehnički zahtevi za isporuku zavarljivih finozrnih konstrukcionih čelika dobijenih termomehaničkim valjanjem

SRPS EN 10219-1:2011 Hladnooblikovani zavareni šuplji profili za čelične konstrukcije od nelegiranih i finozrnih čelika - Deo 1: Tehnički zahtevi za isporuku

SRPS EN 10219-2:2011 Hladnooblikovani zavareni šuplji profili za čelične konstrukcije od nelegiranih i finozrnih čelika - Deo 2: Tolerancije, mere i karakteristike profila

SRPS EN 10220:2005 Šavne i bešavne čelične cevi - Mere i podužna masa

SRPS EN 10204:2008 Metalni proizvodi - Tipovi dokumenata o kontrolisanju

SRPS EN 10027-1:2012 Sistem za označavanje čelika - Deo 1:Označavanje, osnovne oznake

SRPS EN 10027-2:2003 Sistem za označavanje čelika - Deo 2: Brojčani sistem

SRPS EN 10029:2012 Toplovaljani limovi od čelika debljine 3 mm ili veće - Tolerancije mera i oblika

SRPS EN ISO 9223:2013 Korozija metala i legura - Korozivnost atmosfera - Klasifikacija, određivanje i ocena

SRPS EN ISO 8501-1:2008 Priprema čeličnih podloga pre nanošenja boja i srodnih proizvoda - Vizuelno ocenjivanje čistoće površine - Deo 1: Stepeni zarđalosti i stepeni pripreme čeličnih podloga bez prevlake i čeličnih podloga posle potpunog uklanjanja prethodnih prevlaka

SRPS EN ISO 8501-2:2008 Priprema čeličnih podloga pre nanošenja boja i srodnih proizvoda - Vizuelno ocenjivanje čistoće površine - Deo 2: Stepeni pripreme čeličnih podloga posle lokalnog (mestimičnog) uklanjanja prethodnih prevlaka

SRPS EN ISO 8501-3:2008 Priprema čeličnih podloga pre nanošenja boja i srodnih proizvoda - Vizuelno ocenjivanje čistoće površine - Deo 3: Stepeni pripreme zavarenih spojeva, ivica i drugih površina sa nedostacima

SRPS EN ISO 8501-4:2008 Priprema čeličnih podloga pre nanošenja boja i srodnih proizvoda - Vizuelno ocenjivanje čistoće površine - Deo 4: Početna stanja površine, stepeni pripreme i stepeni brzo nastale (lažne) zarđalosti posle čišćenja vodom pod visokim pritiskom

SRPS ISO 12944-1:2002 Boje i lakovi - Zaštita od korozije čeličnih konstrukcija zaštitnim sistemima boja - Deo 1: Opšti uvod

SRPS ISO 12944-2:2002 Boje i lakovi - Zaštita od korozije čeličnih konstrukcija zaštitnim sistemima boja - Deo 2: Klasifikacija sredina

SRPS ISO 12944-3:2002 Boje i lakovi - Zaštita od korozije čeličnih konstrukcija zaštitnim sistemima boja - Deo 3: Zahtevi za konstruisanje

SRPS ISO 12944-4:2002 Boje i lakovi - Zaštita od korozije čeličnih konstrukcija zaštitnim sistemima boja - Deo 4: Tipovi površine i priprema površine

SRPS ISO 12944-5:2002 Boje i lakovi - Zaštita od korozije čeličnih konstrukcija zaštitnim sistemima boja - Deo 5: Zaštitni sistemi boja

SRPS ISO 12944-6:2002 Boje i lakovi - Zaštita od korozije čeličnih konstrukcija zaštitnim sistemima boja - Deo 6: Laboratorijske metode ispitivanja karakteristika

SRPS ISO 12944-7:2002 Boje i lakovi - Zaštita od korozije čeličnih konstrukcija zaštitnim sistemima boja - Deo 7: Izvođenje i nadzor nad nanošenjem boja (bojenjem)

SRPS ISO 12944-8:2002 Boje i lakovi - Zaštita od korozije čeličnih konstrukcija zaštitnim sistemima boja - Deo 8: Izrada specifikacija za nove radove i održavanje

SRPS EN ISO 2409:2010 Boje i lakovi - Ispitivanje unakrsnim prosecanjem


Elemente crne bravarije izraditi od profila i limova od nelegiranih, ugljeničnih konstrukcijskih čelika i to toplovaljanih i hladnooblikovanih, u skladu sa gore navedenim standardima. Osnovni materijal i spojna sredstva treba da su u svemu po opisima u šemama bravarije u projektu.

Materijali koji se ugrađuju moraju da budu novi i neupotrebljavani.

Osnovni premaz za zaštitu od korozije treba da je u sistemu proizvođača završnog premaza, i da u skladu sa SRPS ISO 12944 pripada grupi materijala sa srednjim vekom trajanja (5-15 godina) za kategoriju atmosferske korozivnosti C3.

Čelični profili koji se ugrađuju u beton moraju dodatno da se zaštite bitumenskim premazom.


Pre početka radova dostaviti radioničke crteže stručnom nadzoru na overu. Sve mere treba da su proverene na licu mesta. Na zahtev izraditi uzorni komad za dobijanje saglasnosti za dalju proizvodnju.

Izvođač odgovara za stabilnost ugrađenih elemenata i na zahtev stručnog nadzora treba da dostavi kontrolne proračune.

Nisu dozvoljena odstupanja od crteža u dimenzijama i položaju metalnih elemenata. Kružno savijeni profili treba da zaista prate kružnu liniju.

Varovi treba da su pedantno izvedeni, kontinualni (ako nije drugačije predviđeno projektom), obrušeni i očišćeni. Šuplji profili pravougaonog i kružnog preseka treba da su zatvoreni na krajevima (zavarivanjem pločice) tako da vazduh ne ulazi u unutrašnjost profila.

Savijena, kovana i zavarena mesta ne smeju biti ispucala, ne smeju da se ljušte a osnovni profili ne smeju biti oslabljeni.

Osnovni premaz naneti u radionici četkom, valjkom ili prskanjem, u dva sloja, na suvu podlogu, odmašćenu, očišćenu od rđe (mehaničkim i hemijskim putem) i otprašenu (kompresorom), u svemu po uputstvu proizvođača materijala. Kod nanošenja osnovnog premaza u dva sloja, oni moraju da budu različite boje. Osnovni premaz se nanosi u roku od najviše 6-8 sati od kada su metalne površine pripremljene za nanošenje osnovnog premaza. Temperatura i vlažnost vazduha u prostoriji u toku

nanošenja zaštitnog premaza treba da su u skladu sa zahtevima proizvođača materijala.

Izvođač je dužan da obavesti stručni nadzor o početku izrade bravarskih pozicija i omogući mu preglede izrađenog materijala u radionici pre nanošenja osnovnog premaza. Izvođač je takođe dužan da vrši unutrašnju kontrolu kvaliteta izrade metalnih sklopova u radionici i nanošenja osnovnog premaza i da zapisnike o kontroli dostavlja stručnom nadzoru. Zapisnici moraju da sadrže podatke o temperaturi i vlažnosti vazduha u prostoriji u toku izvođenja radova, opis stepena očišćenosti podloge, vrstu materijala koja se koristi kao osnovni premaz i debljinu osnovnog premaza.

Sklopovi ne smeju da se transportuju iz radionice dok se osnovni premaz ne osuši.

Ugrađeni elementi moraju da budu čvrsti, horizontalni ili vertikalni ako se drugačije ne zahteva projektom. Ukoliko se metalni element fiksira za betonsku konstrukciju ankerima, ankeri moraju da uđu u betom min. 50mm.

Po ugradnji pozicija na gradilištu popraviti oštećenja na osnovnom premazu.


Obračun izvedenih radova vrši se po komadu ugrađene pozicije ako nije drugačije definisano ugovorom. Odstupanja u dimenzijama do 5% od dimenzija datih u crtežu se ne uzimaju u obzir za obračun radova..Ako su stepenišne ograde ugovorene po m1 obračunava se dužina rukohvata. Ako su date po m2 obračunava se kao bxh pri čemu je b dužina horizontalne projekcije a h visina od sredine gazišta ili poda podesta do gornje tačke rukohvata.

DODATAK

Po SRPS EN ISO 9223 korozione kategorije atmosfere su:C1 - vrlo niska atmosferska korozivnost; unutrašnjost: suvoC2 - niska atmosferska korozivnost; unutrašnjost: povremena kondenzacija; spolja: seoska sredinaC3 - srednja atmosferska korozivnost: unutrašnjost: visoka vlažnost, blaga zagađenost vazduha; spolja: gradska sredina sa kontinentalnom klimom ili primorska sredina sa niskim salinitetomC4 - visoka atmosferska korozivnost; unutrašnjost: bazeni za plivanje, hemijske fabrike spolja: industrijska sredina sa kontinentalnom klimom ili primorska sredina sa srednjim salinitetomC5 - vrlo visoka atmosferska korozivnost; spolja: industrijska sredina sa visokom vlažnošću, agresivne sredine ili primorska sredina sa visokim salinitetom

Za elemente na značajnim pozicijama može se zahtevati dugi vek trajanja (15 godina).

Za bojenje nekonstruktivnih metanih sklopova najčešće se koriste alkidni sistemi (alkid je sintetička smola na bazi biljnog ulja). Za konstrukcije koje zahtevaju kvalitetniju zaštitu, a nisu izložene sunčevim zracima,

mogu da se koriste sistemi na bazi epoksida. Ako su ove konstrukcije izložene sunčevim zracima mogu da se koriste poliuretanski premazi.

IZRADA I MONTAŽA PVC STOLARIJE

Pozicija obuhvata izradu i ugradnju elemenata od PVC profila sa ispunom od stakla ili sendvič panela i obradu spojnica između elementa i obrađenog zida sa spoljašnje i unutrašnje strane. Pozicija ne obuhvata ugradnju okapnica sa spoljašnje strane i prozorskih klupica sa unutrašnje strane.


SRPS EN 12608:2011 - Neplastificirani profili od polivinilhlorida (PVC-U) za izradu prozora i vrata - Klasifikacija, zahtevi i metode ispitivanja

SRPS ISO 13789:2006 - Toplotne karakteristike zgrada - Koeficijent gubitka toplote pri prolazu - Metoda proračuna

SRPS EN 12207:2008 - Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Klasifikacija

SRPS EN 12208:2008 - Prozori i vrata - Otpornost prema propuštanju vode - Klasifikacija

SRPS EN 12210:2009 - Prozori i vrata - Otpornost prema opterećenju od vetra - Klasifikacija

SRPS ENV 1627:2008 - Prozori, vrata, zastori - Otpornost na provalu - Zahtevi i klasifikacija

SRPS EN 514:2008 - Profili od neomekšalog polivinilhlorida (PVC-U) za proizvodnju prozora i vrata - Određivanje čvrstoće zavarenih uglova i T-spojeva

SRPS EN 13126-1:2009 - Građevinski okovi - Zahtevi i metode ispitivanja za prozore i balkonske prozore - Deo 1: Zajednički zahtevi za sve vrste okova

SRPS EN 1279-1:2011 -Građevinsko staklo - Izolaciono staklo - Deo 1: Opšta načela, dimenzionalne tolerancije i pravila za opis sistema


Pre ugradnje elemenata izvođač je dužan da dostavi sertifikate proizvođača za PVC profile, staklo, okov i ostale proizvode koje je koristio za kompletiranje pozicije.

Primenjeni materijal i izrađeni elementi treba da su u skladu sa svime što je dato u projektu - šemama

stolarije i elaboratu građevinske fizike (u skladu sa SRPS ISO 13789).

Ako projektom nije definisano drugačije elementi treba da zadovolje sledeće zahteve:

Minimalna zvučna izolacija: 26dBProtivprovalna zaštita: do klase otpornosti 2 prema ENV 1627Propusnost vazduha: klasa 4 prema EN 12207Zaptivanje na udare kiše: klase 9A prema EN 12208

PVC profili:

Profili su najmanje trokomorni, koeficijent prolaza toplote profila ne treba da je veći od 1.3 W/m2K (termičke karakteristike profila treba da su barem 30% povoljnije od koeficijenata ispune od stakla).

Ukoliko se koriste profili u boji treba da su bojeni u masi.

Za armiranje PVC profila koriste se toplocinkovani čelični profili pravougaonog ili „U“ preseka, debljine po uputstvima proizvođača ali ne manje od 1.2mm za bele profile i 1.5mm za profile u boji. Kod manjih elemenata od belih PVC profila je dozvoljeno da se ne armiraju profili po obimu elementa ili krila koje se otvara (dužine do 700mm), ako je to u skladu sa preporukama proizvođača.

Za elemente veće površine od 9m2 ili ako je dužina najkraće strane veća od 2m ili ako su ostakljena krila na vratima i prozorima veća od 2.5m2 za element od belih profila (2.2m2 za element od obojenih profila) ili ako su krila vrata ili prozora teža od 80kg za profile bele boje (60kg za obojene profile) izvođač treba da dostavi statički proračun. Za elemente većih dimenzija predvideti i temperaturne dilatacije.

Na gradilište se elementi isporučuju sa profilima koji su zaštićeni samolepljivom trakom.

Ispune od stakla ili sendvič panela:

Staklo i sendvič paneli treba u svemu da odgovaraju opisu u šemama.

Distanceri u termopan staklima treba da su perforirani aluminijumski, napunjeni visokoaktivnim sredstvom za sušenje (molekular) koje osigurava niski nivo vlage između stakala. Izolacija međuprostora između dva stakla je dvoslojna - unutrašnja (butil) i spoljašnja (polisulfid - tiokol, poliuretan ili silikon). Nanošenje unutrašnjeg materijala na obe bočne strane distancera mora biti neprekinuto. Spoljašnji materijal mora prekrivati poleđinu distancera u debljini najmanje 3mm, od ivice do ivice stakala.

Okov:

Okov treba da odgovara zahtevima standarda SRPS EN 13126. Boja i završna obrada vidljivih delova treba da je u skladu sa opisom u crtežima (šemama) ili po zahtevu naručioca. Okov mora biti otporan na

koroziju.

Ankeri za fiksiranje:

Ankeri za fiksiranje elemenata su čelični, pocinkovani, prečnika u skladu sa uputstvima proizvođača, ali ne manje od 4.5mm.


Izrada:

Pre početka radova izvođač mora da proveri dimenzije otvora. Položaj ugrađenih elemenata u zidu treba da je u skladu sa projektom (detaljima). Proveriti da li eventualno ima problema za ugradnju i korišćenje elementa u eksploataciji (otvaranje, položaj prema fasadnim elementima, položaj prema instalacijama u prostoriji itd.). Ukoliko izvođač utvrdi da stanje na objektu ne odgovara projektovanom, o tome treba pre početka radova obavestiti Nadzor.

Prilikom izrade i ugradnje elemenata voditi računa o temperaturnom širenju profila (~1.8mm/m za bele profile i ~2.6mm/m za profile u boji). Minimalna razlika u dimenzijama elementa i otvora u koji se element ugrađuje (sa svake strane) zavisi od dimenzija elementa i kreće se, za bele profile, u granicama od 10mm (za otvore širine 1.5m) do 25mm (za otvore širine do 4.5m). Kod profila u boji širina spojnica treba da je za 5mm veća.

PVC profili se na uglovima spajaju varenjem, spoj mora biti hermetično zatvoren. Na varovima se ne dopuštaju promene boje, nezavareni delovi i pukotine. Središnji profili između dva polja elementa (impost) dodatno se fiksiraju metalnim elementima. Na spojevima uglova balkonskih vrata širine 800mm i više, koristiti kao ojačanje pvc umetke koji se vijcima fiksiraju za metalno ojačanje profila.

Svako polje elementa na najnižem horizontalnom profilu treba da ima najmanje dva otvora za odvod kondenza ili vlage, minimalnih dimenzija 5x20mm. Rastojanje između otvora ne treba da je veće od 600mm. Svako ostakljeno polje treba takođe da ima sistem otvora u falcevima za ugradnju stakla, Ø8mm ili 5x10mm, za odvod vlage i kondenza. Otvori ne smeju biti pokriveni podloškama za fiksiranje stakla.

Dimenzije stakla treba da su barem 2mm sa svake strane manje od okvira u koji se ugrađuje. Sistem ugradnje stakla treba da je takav da ono ne može da se demontira sa spoljašnje strane.

Izabrani okov mora da odgovara očekivanim opterećenjima. Rastojanje između šarki i mesta blokiranja prozora ili vrata u zatvorenom položaju ne treba da je veće od 800mm.

Ukoliko se ne zahteva drugačije, visina ručki u prostoriji treba da je jednaka na svim elementima.

Ugradnja:

Elementi na istoj fasadi, ukoliko projektom nije predviđeno drugačije, treba da su u istoj ravni a vertikalne i horizontalne ivice u istim pravcima.

Nije predviđeno da se elementi čuvaju na gradilištu do ugradnje, već da se isporučeni elementi ugrađuju istog dana po dovoženju iz radionice izvođača.

Minimalna temperatura u vreme ugradnje fasadnih elemenata treba da je +5ºC.

Ukoliko nije drugačije definisano projektom, ugrađeni elementi moraju biti u vertikalnom položaju. Dozvoljeno odstupanje elementa od vertikalnog položaja je 1.5mm na 1m visine, ali ne više od 3mm na ukupnu visinu elementa. Dozvoljeno odstupanje profila od ravni elementa je 1mm na 1m dužine (na uglovima, T spojevima i odstupanja u pravcu samog profila). Dozvoljeno odstupanje lučih delova od projektovane geometrije je 1.5mm.

Elementi se fiksiraju na nosećim umetcima (od tvrdog PVC-a) koji ne smeju da narušavaju izgled spoljašnje i unutrašnje spojnice. Dužina nosećih oslonaca treba da je 100-120mm, rastojanje između oslonaca je ~300mm. Rastojanje oslonaca od uglova (uključujući i unutrašnjih uglova) je max. 150mm.

Izbor ankera za fiksiranje elemenata izvršiti u skladu sa materijalom zida u koji se element ugrađuje i preporukama proizvođača ankera. Elementi se ankerima fiksiraju za objekat maksimalno na svakih 700mm (za profile u boji max. 600mm). Rastojanje ankera od uglova (uključujući i unutrašnjih uglova) ne treba da je veće od 150mm. Ukoliko to iz nekih razloga nije moguće, izvođač je dužan da dostavi statički proračun. Zabranjeno je koristiti pur penu, silikon ili slične materijale kao materijal za fiksiranje elemenata. Otvori za ugradnju ankera se obavezno buše, nije dozvoljeno da se koriste udarni alati. Na mestima ugradnje ankera otvor u profilu treba zaštititi hermetikom od prodora vode.

Spojnice sa objektom treba zapuniti u slojevima, po uputstvima proizvođača zaptivnog sredstva. Prostor u sredini ispuniti termoizolacionom masom - pur penom. Pre obrade spojnica obavezno ukloniti privremene montažne (drvene) klinove. Sa spoljašnje strane spojnicu zatvoriti hidroizolacionom paropropusnom zaptivnom masom ili ekspandirajućom trakom a sa unutrašnje strane hidro- i parozolacionom zaptivnom masom ili ekspandirajućom trakom, u svemu po detalju u projektu. Ako je predviđeno projektom, ugraditi sa unutrašnje strane spojnice paroizolacionu traku, u tom slučaju spoj trake i profila i spoj trake i špaletne treba da je čvrst, bez vazdušnih mehura i prekida. Ako se preko trake naknadno malteriše, onda traka treba da ima posip radi boljeg prijanjanja maltera. Upotrebljeni materijali moraju biti kompatibilni sa PVC-om. Ukoliko se za zaptivanje spojnica koriste silikoni (neutralni) onda oni treba da su (po SRPS EN ISO 11600) tip F, klase 25 za spoljašnje spojnice i minimalno klase 20 za unutrašnje spojnioce.

Do ugradnje spoljašnje okapnice zaštititi spojnicu prozora i zida od vlage. Pri ugradnji okapnice voditi računa da se ne pokriju otvori za odvod vlage od kondenza iz PVC profila i obezbediti da se ova količina

vode kontrolisano odvodi.

Balkonska vrata moraju da imaju prag koji štiti od prolaska vode u prostoriju.

Voditi računa da ivice stakala ne budu izložene dejstvu UV zraka, pre i posle ugradnje (ako nisu ivice zapunjene masom otpornom na dejstvo UV zraka - silikonima).

Termopan stakla se ugrađuju na podloške od tvrdog PVC-a. Podloške treba da obezbede slobodan prostor između stakla i žleba zbog izjednačenja pritiska pare i odvoda kondenza. Nije dozvoljeno da staklo dodiruje falc pvc profila. Širina podloški treba da je min. 2mm šira od širine stakla, dužina 80-100mm. Na svakoj strani stakla ne treba ugrađivati više od dve podloške. Rastojanje podloške od ugla staklopaketa je 50-80mm, za staklo šire od 1.5m - do 150mm.

Ukoliko se špaletne malterišu posle ugradnje elemenata od PVC profila, profile zaštititi od prljanja malterom. Čim prestane opasnost od oštećenja profila od maltera i molerskih radova, skinuti zaštitnu traku (usled sunčevih zraka, ukoliko se traka ne skine blagovremeno, može doći do promene boje profila).

Prihvatanje elementa od strane nadzora ne oslobađa izvođača od odgovornosti ako se u toku eksploatacije pokažu skriveni nedostaci.


Pre ugradnje elemenata vizualno proveriti da li su elementi, uključujući i staklo, negde oštećeni, naročito zaptivna masa po ivicama termopan stakla.

Proveriti da li su ugrađeni svi delovi okova. Kod većih krila koja se otvaraju proveriti da li je ugrađeno tzv. „leđno zatvaranje“, deo okova koji omogućava pribijanje krila na strani gde su šarke. Prekontrolisati da li je u profile ugrađeno metalno ojačanje (ako jeste, na profilima se vide vijci kojima je fiksirano metalno ojačanje).

Pre pregleda ugrađenih prozora i vrata zahtevati da se uklone sve zaštitne trake. Utvrditi da li je element čvrsto fiksiran za objekat i da li je postavljen vertikalno, ukoliko projektom nije predviđeno drugačije. Proveriti da li se prozor ili vrata pravilno otvaraju (oko vertikalne ose, na kip itd.). Otvoreno krilo mora da ostane u položaju u kome je ostavljeno, nije dozvoljeno da se krilo samo kreće ka potpuno otvorenom ili zatvorenom položaju. Utvrditi da li su ugrađeni svi dopunski elementi (zastori, mrežice protiv komaraca i sl.).

Proveriti da li su pravilno obrađene spojnice elementa sa fasadnim i unutrašnjim zidom i da li je pravilno ugrađena okapnica (spolja) i prozorska klupica (unutra).

Proveriti da li je visina parapetnog zida na prozorima u skladu sa propisima, u suprotnom zahtevati da se ugradi dodatna ograda radi bezbednosti.

Pozicija se obračunava po komadu ugrađenog elementa, ostakljenog i sa ugrađenim okovom, i obrađenim spojnicama.

Napomena: Pri izradi ove specifikacije korišćeni su katalozi proizvođača „Veka“ i „Rehau“ i standard GOST 30674-99.

UNUTRAŠNJA DRVENA VRATA

Tehnička specifikacija se odnosi na obrtna jednokrilna i dvokrilna puna vrata.


SRPS EN 1191:2014 Prozori i vrata - Otpornost na uzastopno otvaranje i zatvaranje - Metoda ispitivanja

SRPS EN 1192:2008 Vrata - Klasifikacija zahteva za čvrstoću

SRPS EN 12046-2:2008 Sile otvaranja i zatvaranja - Metoda ispitivanja - Deo 2: Vrata

SRPS EN 12400:2008 Prozori i vrata - Mehanička postojanost - Zahtevi i klasifikacija

SRPS EN 12217:2008 Vrata - Sile otvaranja i zatvaranja - Zahtevi i klasifikacija


SRPS EN 12519:2008 Prozori i vrata - Terminologija

SRPS EN 1294:2008 Krila vrata - Određivanje ponašanja pri promenama vlažnosti u uzastopno jednoličnim klimatskim uslovima

SRPS EN 14221:2009 Drvo i materijali na bazi drveta za unutrašnje prozore, unutrašnja krila vrata i unutrašnje dovratnike - Zahtevi i specifikacije

SRPS EN 947:2009 Okretna vrata - Utvrđivanje otpornosti prema vertikalnom opterećenju

SRPS EN 948:2008 Okretna vrata - Određivanje otpornosti na statičko uvijanje

SRPS EN 950:2008 Krila vrata - Određivanje otpornosti na udar tvrdim telom

SRPS EN 951:2008 Krila vrata - Metoda merenja visine, širine, debljine i pravouglosti

SRPS EN 952:2008 Krila vrata - Opšta i lokalna pravost - Metoda merenja

SRPS EN 12209:2009 Građevinski okovi - Brave - Brave i prihvatne ploče sa mehaničkim pokretanjem - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 1906:2014 Građevinski okovi - Kvake i ručke za vrata - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 1935:2009 Građevinski okovi - Spojnice (šarke) sa jednom osovinom - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 12051:2009 Građevinski okovi - Zasuni za prozore i vrata - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 1670:2009 Građevinski okovi - Otpornost na koroziju - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS D.C5.044:1982 Furnirske i kombinovane ploče za vrata - Tehnički uslovi

SRPS EN 309:2010 Ploče-iverice - Termin i definicija i klasifikacija

SRPS EN 312:2011 Ploče-iverice - Specifikacije

SRPS EN 622-1:2010 Ploče-vlaknatice - Specifikacije - Deo 1: Opšti zahtev

SRPS EN 14755:2010 Ekstruzione ploče-iverice - Specifikacije

SRPS EN 12369-1:2010 Ploče na bazi drveta - Karakteristične vrednosti za projekovanje konstrukcija - Deo 1: OSB, ploče-iverice i ploče-vlaknatice

SRPS CR 213:2010 Ploče-iverice - Određivanje emisije formaldehida pri utvrđenim uslovima - Metoda pod nazivom: metoda emisije formaldehida


Pre isporuke vrata na gradilište Izvođač treba da dostavi ateste svih materijala i elemenata koji su ugrađeni u komplet vrata (uključujući i okove), naročito za materijale koji su obuhvaćeni Naredbom o obaveznom atestiranju ploča iverice za opštu upotrebu i građevinarstvo (Sl. List SFRJ 61/83).

Primenjeni materijal i izrađeni elementi treba da su u skladu sa šemama stolarije. Radioničke crteže

prethodno dostaviti Stručnom nadzoru na saglasnost.

Krila vrata su sastavljena od rama od čamovine (minimalnih dimenzija 86x34mm) i ispune od ekstrudirane iverice sa otvorima (debljine 34mm), obloženih sa obe strane furniranim medijapanom debljine 5-6mm. Furnir treba da je toniran bajcom po ton karti a zatim lakiran transparetnim lakom bez sjaja u najmanje tri sloja, u svemu prema opisu u šemama stolarije.

Ivice krila vrata su ravne, bez falca.

Okvir vrata (štokovi) su od masiva drveta ili lameliranog drveta (troslojne panel ploče presvučene furnirom, debljine 40-45mm). Na štokove su ugrađene diht gume. Pokrivne lajsne su štelujuće, od masiva drveta ili dvoslojnih panel ploča debljine 16mm.

Vrata treba da zadovolje sledeće zahteve:-Otpornost prema vertikalnom opterećenju po SRPS EN 947 - klasa 2 ili 3-Otpornost na statičko uvijanje po SRPS EN 948 - klasa 2 ili 3-Otpornost na udar tvrdim telom po SRPS EN 950 - minimalno klasa 2 -Otpornost na uzastopno otvaranje i zatvaranje po SRPS EN 12400 - minimalno klasa 3

Brave su standardne, od pocinkovanog čelika (završna obrada vidljivog dela treba da je ista kao završna obrada kvaka i šarki), sa cilindrima sa tri ključa. Šarke su čelične sa završnom obradom po projektu, minimalno tri komada po krilu. Kvake i ukrasne rozetne za cilindre su čelične, od nerđajućg čelika ili od mesinga sa završnom obradom po projektu. Završna obrada metalnih delova graničnika za vrata treba da je ista kao i ostalog okova.

Na šarkama, bravama, kvakama, cilindrima, ukrasnim rozetnama i graničnicima treba da je obeležen naziv proizvođača i oznaka proizvoda.

U skladu sa SRPS EN 12209 od 11 parametara na koje su klasifikovane brave, neophodno je da brava ispuni sledeće minimalne zahteve:Oznaka 1, frekvencija korišćenja - klasa 2 (srednja) ili 3 (visoka)Oznaka 2, izdržljivost - nema posebnih zahtevaOznaka 3, masa vrata i sila zatvaranja - u skladu sa težinom vrata Oznaka 4, otpornost na požar - nema posebnih zahtevaOznaka 5, bezbednost - nema posebnih zahtevaOznaka 6, otpornost na koroziju - minimalno klasa C ili D (F, G)Oznaka 7, sigurnost i otpornost na probijanje - nema posebnih zahtevaOznaka 8, mesto primene - u skladu sa projektomOznaka 9, vrsta ključa - u skladu sa projektomOznaka 10, vrsta mehanizma (spindle operation) - nema posebnih zahtevaOznaka 11, vrsta ključa - nema posebnih zahteva

Kvake i ručke vrata treba da su najmanje klasa 3 u skladu sa SRPS EN 1906.

Šarke se po SRPS EN 1935 klasifikuju na osnovu 8 parametara, minimalni zahtevi su:Oznaka 1, frekvencija korišćenja - klasa 2 (srednja) ili 3 (visoka-heavy)Oznaka 2, izdržljivost - klasa 7 Oznaka 3, masa vrata - u skladu sa težinom vrataOznaka 4, otpornost na požar - nema posebnih zahtevaOznaka 5, bezbednost - nema posebnih zahtevaOznaka 6, otpornost na koroziju - minimalno klasa 2 ili 3 (srednja ili visoka)Oznaka 7, sigurnost - nema posebnih zahtevaOznaka 8, klasa - od 10 - 14


Vrata ugrađivati bez slepog štoka. Otvor u zidu treba da je veći od proizvodne mere vrata po 1cm sa svake strane (zidarska širina = proizvodna širina + 2cm, zidarska visina = proizvodna visina + 1cm). Zid u koji se ugrađuju vrata ne sme da bude vlažan.

Pre početka radova izvođač mora da proveri dimenzije otvora. Položaj vrata u zidu treba da je u skladu sa projektom (detaljima). Pre ugradnje vrata proveriti da li eventualno ima smetnji za otvaranje krila vrata (cevi, radijatori, ugradni nameštaj i sl.).

Pre ugradnje elemenata vizualno proveriti da su svi delovi vrata neoštećeni.

Ako se vrata čuvaju na gradilištu do ugradnje, zaštititi ih od mehaničkih oštećenja, vlage i direktnog pada sunčeve svetlosti.

Minimalna temperatura u vreme ugradnje treba da je +5ºC.

Ugrađena vrata moraju biti u vertikalnom položaju. Dozvoljeno odstupanje elementa od vertikalnog položaja je 1.5mm na 1m visine, ali ne više od 3mm na ukupnu visinu elementa.

Prostor između okvira (štokova) vrata i zida ispuniti niskoekspandirjućom pur penom. Posle očvršćavanja pur pene izvući montažne distancere (kajlice) i popuniti prazna mesta pur penom. Odstraniti višak pur pene koji izlazi iz ravni zida.

Pokrivne lajsne lepiti silikonom. Ukolikose štokovi ili pokrivne lajsne seku na gradilištu radi ukrajanja, obavezno na mestu sečenja zaštititi drvo od vlage. Nije dozvoljeno „podsecanje“ krila vrata bez odobrenja stručnog nadzora.

Po ugradnji, krilo vrata zaštititi rebrastim kartonom a pokrivne lajsne rebrastim kartonom ili folijom.


Pre pregleda ugrađenih vrata zahtevati da se uklone sve zaštitne obloge i trake.

Prilikom kontrole izvedenih radova naročito obratiti pažnju na sledeće: - da li su vrata pedantno izrađena, da li ima mehaničkih oštećenja;- da li su vrata čvrsto fiksirana;- da li se lako otvaraju i zatvaraju i ne otvaraju se sama;- da li su ugrađena vrata u vertikalnom položaju, otvoreno krilo mora da ostane u položaju u kome je ostavljeno, nije dozvoljeno da se krilo samo kreće ka potpuno otvorenom ili zatvorenom položaju;- da li su ugrađeni svi delovi okova uključujući i graničnici.

Pozicija se obračunava po komadu ugrađenih vrata sa ugrađenim okovom, uključujući i ugradnju pokrivnih lajsni i graničnika.

DODATAK

Umesto ispune od ekstrudirane iverice jeftinija je varijanta sa kartonskim saćem. Obloga može biti i od furnirane šper ploče ili medijapan lakiran PU bojama (pri čemu treba navesti da li je boja mat, puni sjaj ili sjaj u procentima od 10% o 90%). Obloga može biti i sa melaminskom folijom. Ako postoje dodatni zahtevi za otpornošću na mehanička oštećenja ili higijenom - za oblogu mogu da se koriste laminati.

Za detaljnije informacije pogledati DHF best practice guide, http://www.dhfonline.org.uk/docs/BS-EN-12209-guide.pdf

Septembar, 2014.

Jeftinija varijanta je i ako su štokovi i pokrivne lajsne od furniranog medijapana.

Za detaljnije informacije videti ABHM best practice guide, http://lock-tech.co.uk/pdfs/BS-EN-1935.pdf

IZRADA I MONTAŽA FASADNE ALUMINIJUMSKE STOLARIJE

Pozicija obuhvata izradu i ugradnju fasadnih pozicija od aluminijumskih profila sa ispunom od stakla i obradu spojnica između elementa i obrađenog zida sa spoljašnje i unutrašnje strane. Pozicija ne obuhvata ugradnju okapnica sa spoljašnje strane i prozorskih klupica sa unutrašnje strane. Zid zavese nisu predmet ove tehničke specifikacije.


SRPS EN ISO 13789:2013 - Toplotne karakteristike zgrada - Koeficijent gubitka toplote pri prolazu -

http://lock-tech.co.uk/pdfs/BS-EN-1935.pdf

Metoda proračuna

SRPS EN 12207:2008 - Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Klasifikacija

SRPS EN 12208:2008 - Prozori i vrata - Otpornost prema propuštanju vode - Klasifikacija

SRPS EN 12210:2009 - Prozori i vrata - Otpornost prema opterećenju od vetra - Klasifikacija


SRPS EN 12519:2008 Prozori i vrata - Terminologija

SRPS EN 1191:2014 Prozori i vrata - Otpornost na uzastopno otvaranje i zatvaranje - Metoda ispitivanja

SRPS EN 12046-1:2008 Sile otvaranja i zatvaranja - Metoda ispitivanja - Deo 1: Prozori

SRPS EN 12046-2:2008 Sile otvaranja i zatvaranja - Metoda ispitivanja - Deo 2: Vrata

SRPS EN 1192:2008 Vrata - Klasifikacija zahteva za čvrstoću

SRPS EN 12258-1:2011 Aluminijum i legure aluminijuma - Termini i definicije - Deo 1- Opšti termini

SRPS EN 755-1:2008 Aluminijum i legure aluminijuma - Šipka, cev i profili dobijeni presovanjem istiskivanjem - Deo 1: Tehnički zahtevi za kontrolisanje i isporuku

SRPS EN 12206-1:2010 Boje i lakovi - Prevlake aluminijuma i legura aluminijuma za primenu u arhitekturi - Deo 1: Prevlake na bazi praškastih boja

SRPS EN 13115:2008 Prozori - Klasifikacija mehaničkih svojstava - Vertikalno opterećenje, uvijanje i sile otvaranja i zatvaranja

SRPS EN 13420:2013 Prozori - Ponašanje između različitih klimatskih uslova - Metoda ispitivanja

SRPS EN 14351-1:2011 Prozori i vrata - Standard za proizvod, karakteristike performansi - Deo 1: Karakteristike prozora i spoljašnjih vrata ne uključujući otpornost na požar i/ili propuštanje dima

EN 20140 - Acoustics. Measurement of sound insulation in buildings and of building elements

SRPS EN 1294:2008 Krila vrata - Određivanje ponašanja pri promenama vlažnosti u uzastopno jednoličnim klimatskim uslovima

SRPS EN 947:2009 Okretna vrata - Utvrđivanje otpornosti prema vertikalnom opterećenju

SRPS EN 948:2008 Okretna vrata - Određivanje otpornosti na statičko uvijanje

SRPS EN 950:2008 Krila vrata - Određivanje otpornosti na udar tvrdim telom

SRPS EN 951:2008 Krila vrata - Metoda merenja visine, širine, debljine i pravouglosti

SRPS EN 952:2008 Krila vrata - Opšta i lokalna pravost - Metoda merenja

SRPS EN 13126-1:2009 - Građevinski okovi - Zahtevi i metode ispitivanja za prozore i balkonske prozore - Deo 1: Zajednički zahtevi za sve vrste okova

SRPS EN 13126-8:2009 Građevinski okovi - Zahtevi i metode ispitivanja za prozore i balkonske prozore - Deo 8: Okovi za okretno nagibne, nagibno okretne i okretne prozore

SRPS EN 12209:2009 Građevinski okovi - Brave - Brave i prihvatne ploče sa mehaničkim pokretanjem - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 1906:2014 Građevinski okovi - Kvake i ručke za vrata - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 1935:2009 Građevinski okovi - Spojnice (šarke) sa jednom osovinom - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 12051:2009 Građevinski okovi - Zasuni za prozore i vrata - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 1670:2009 Građevinski okovi - Otpornost na koroziju - Zahtevi i metode ispitivanja

SRPS EN 12365-1:2009 Građevinski okovi - Zaptivke i zaptivni profili za vrata, prozore, zastore i zid zavese - Deo 1: Zahtevi za performanse i klasifikacija

SRPS EN 1279-1:2011 Građevinsko staklo - Izolaciono staklo - Deo 1: Opšta načela, dimenzionalne tolerancije i pravila za opis sistema

SRPS EN 12600:2011 Građevinsko staklo - Ispitivanje klatnom - Metoda ispitivanja udarom i klasifikacija ravnog stakla

SRPS EN 673:2011 Građevinsko staklo - Određivanje prenosa toplote (U-vrednosti) - Metoda proračuna

SRPS EN 410:2011 Građevinsko staklo - Određivanje svetlosnih i solarnih karakteristika stakla

SRPS EN 14449:2011 Građevinsko staklo - Laminatno staklo i laminatno sigurnosno staklo - Vrednovanje usaglašenosti/ Standard za proizvod

SRPS EN ISO 3506-1:2012 Mehanička svojstva korozionootpornih nerđajućih čeličnih delova za pričvršćivanje - Deo 1: Vijci i usadni vijci

SRPS EN ISO 3506-2:2012 Mehanička svojstva korozionootpornih nerđajućih čeličnih delova za pričvršćivanje - Deo 2: Navrtke


Pre ugradnje elemenata izvođač je dužan da dostavi sertifikate proizvođača za aluminijumske profile, staklo, okov i ostale proizvode koje je koristio za kompletiranje pozicije.

Primenjeni materijal i izrađeni elementi treba da su u skladu sa šemama stolarije i elaboratu građevinske fizike (u skladu sa SRPS ISO 13789).

Pre izrade pozicija dostaviti radioničke crteže Stručnom nadzoru na saglasnost.

Ako projektom nije definisano drugačije prozor ili vrata treba da zadovolje sledeće zahteve:

Minimalna zvučna izolacija: Rw ≥ 26dB (ponderisana zvučna izolacija)Propusnost vazduha: klasa 4 prema SRPS EN 12207 Zaptivanje na udare kiše: klase 9A prema SRPS EN 12208 Otpornost prema opterećenju od vetra po SRPS EN 12210 - klasa 4Otpornost na vertikalno opterećenje, uvijanje i sile otvaranja i zatvaranja po SRPS EN 13115 - klasa 4Otpornost na uzastopno otvaranje i zatvaranje po SRPS EN 12400 - minimalno klasa 3Protivprovalna zaštita: do klase otpornosti 2 prema SRPS ENV 1627

Završna obrada i boja aluminijumskih profila i vrsta stakla treba da je u skladu sa projektom -. šemama.

Debljina eloksaže (anodna oksidacija) treba da je približno 20μ a plastifikacije (elektrostatska pulverizacija) 50 - 70µ, boje treba da su otporne na UV zračenje.

Na gradilište se elementi isporučuju sa profilima koji su zaštićeni samolepljivom trakom.

Distanceri u termopan staklima treba da su perforirani aluminijumski, napunjeni visokoaktivnim sredstvom za sušenje (molekular) koje osigurava niski nivo vlage između stakala. Izolacija međuprostora između dva stakla je dvoslojna - unutrašnja (butil) i spoljašnja (polisulfid - tiokol, poliuretan ili silikon). Nanošenje unutrašnjeg materijala na obe bočne strane distancera mora biti neprekinuto. Spoljašnji

materijal mora prekrivati poleđinu distancera u debljini najmanje 3mm, od ivice do ivice stakala.

U skladu sa SRPS EN 13126-8 garnitura za otvaranje treba da je klasifikovana kao:

Oznaka 1, frekvencija korišćenja - nema zahteva Oznaka 2, izdržljivost - klasa 4 Oznaka 3, masa vrata - u skladu sa projektovanimOznaka 4, otpornost na požar - nema posebnih zahtevaOznaka 5, bezbednost - nema posebnih zahtevaOznaka 6, otpornost na koroziju - klasa 4 Oznaka 7, otpornost na provalu - nema posebnih zahtevaOznaka 8, tip mehanizma - u skladu sa projektomOznaka 9, dimenzija testiranog prozora - nema posebnih zahteva

U skladu sa SRPS EN 1906 kvake i ručke za vrata treba da su klasifikovane na osnovu 8 parametara minimalno kao:

Oznaka 1, frekvencija korišćenja - min. klasa 3 Oznaka 2, izdržljivost - klasa 7 Oznaka 3, masa vrata - u skladu sa projektovanimOznaka 4, otpornost na požar - nema posebnih zahtevaOznaka 5, bezbednost - nema posebnih zahtevaOznaka 6, otpornost na koroziju - klasa 4 Oznaka 7, otpornost na provalu - nema posebnih zahtevaOznaka 8, tip - nema posebnih zahteva

Šarke se po SRPS EN 1935 klasifikuju na osnovu 8 parametara, minimalni zahtevi su:

Oznaka 1, frekvencija korišćenja - klasa 2 (srednja) ili 3 (visoka-heavy)Oznaka 2, izdržljivost - klasa 7 Oznaka 3, masa krila - u skladu sa projektovanimOznaka 4, otpornost na požar - nema posebnih zahtevaOznaka 5, bezbednost - nema posebnih zahtevaOznaka 6, otpornost na koroziju - klasa 4Oznaka 7, sigurnost - nema posebnih zahtevaOznaka 8, klasa na osnovu broja otvaranja i mase krila - od 8 - 14

Na okovu, šarkama, ručicama i sl. treba da je obeležen naziv proizvođača i oznaka proizvoda.

Ankeri za fiksiranje elemenata treba da su čelični pocinkovani ili od prohroma (u skladu sa SRPS EN 3506-1 i SRPS EN 3506-2).

Ugradnju vršiti bez slepih štokova.


Pre početka radova izvođač mora da proveri dimenzije otvora. Položaj ugrađenih elemenata u zidu treba da je u skladu sa projektom (detaljima). Proveriti da li eventualno ima smetnji za ugradnju i korišćenje elementa u eksploataciji (otvaranje, položaj prema fasadnim elementima, položaj prema instalacijama u prostoriji itd.). Ukoliko izvođač utvrdi da stanje na objektu ne odgovara projektovanom, o tome treba pre početka radova da obavesti Stručni nadzor.

Aluminijumske profile spajati ugaonom presom - štipanjem. Predvideti odvod kondenza iz profila na najnižem horizontalnom profilu.

Dozvoljena odstupanja izrađenog elementa u odnosu na radionički crtež je ±1.5mm.

Dimenzije stakla treba da su barem 2mm sa svake strane manje od okvira u koji se ugrađuje.

Elementi na istoj fasadi, ukoliko projektom nije predviđeno drugačije, treba da su u istoj ravni a vertikalne i horizontalne ivice u istim pravcima.

Ako se elementi čuvaju na gradilištu do ugradnje, treba da su zaštićeni od padavina i direktne sunčeve svetlosti, u vertikalnom položaju i obavezno na podlošci od drveta ili sl. materijala (nikako direktno na betonu, cem. košuljici ili sl.). Voditi računa da uglovi uskladištenih okvira ostanu pravi.

Minimalna temperatura u vreme ugradnje fasadnih elemenata treba da je +5ºC.

Ukoliko nije drugačije definisano projektom, ugrađeni elementi moraju biti u vertikalnom položaju. Voditi računa da se neostakljeni element ne deformiše prilikom ugradnje, po ugradnji proveriti da li su uglovi ugrađenog prozora ili vrata 90º.

Elementi se fiksiraju na nosećim umetcima (od tvrdog PVC-a) koji ne smeju da narušavaju izgled spoljašnje i unutrašnje spojnice. Dužina nosećih oslonaca treba da je 100-120mm, rastojanje između oslonaca je ~300mm. Rastojanje oslonaca od uglova (uključujući i unutrašnjih uglova) je max. 150mm.

Izbor ankera za fiksiranje elemenata izvršiti u skladu sa materijalom zida u koji se element ugrađuje i preporukama proizvođača ankera. Elementi se ankerima fiksiraju za objekat maksimalno na svakih 700mm. Rastojanje ankera od uglova (uključujući i unutrašnjih uglova) ne treba da je veće od 150mm. Ako to iz nekih razloga nije moguće, izvođač je dužan da dostavi statički proračun. Zabranjeno je koristiti pur penu, silikon ili slične materijale kao materijal za fiksiranje elemenata. Otvori za ugradnju ankera se obavezno buše, nije dozvoljeno da se koriste udarni alati. Na mestima ugradnje ankera otvor u profilu treba zaštititi hermetikom od prodora vode.

Spojnice sa objektom treba zapuniti u slojevima, po uputstvima proizvođača zaptivnog sredstva. Prostor u sredini ispuniti termoizolacionom masom - pur penom. Pre obrade spojnica obavezno ukloniti privremene montažne klinove. Sa spoljašnje strane spojnicu zatvoriti hidroizolacionom paropropusnom zaptivnom masom ili ekspandirajućom trakom a sa unutrašnje strane hidro- i parozolacionom zaptivnom masom ili ekspandirajućom trakom, u svemu po detalju u projektu. Ako je predviđeno projektom, ugraditi sa unutrašnje strane spojnice paroizolacionu traku, u tom slučaju spoj trake i profila i spoj trake i špaletne treba da je čvrst, bez vazdušnih mehura i prekida. Ako se preko trake naknadno malteriše, onda traka treba da ima posip radi boljeg prijanjanja maltera. Ukoliko se za zaptivanje spojnica koriste silikoni (neutralni) onda oni treba da su (po SRPS EN ISO 11600) tip F, klase 25 za spoljašnje spojnice i minimalno klase 20 za unutrašnje spojnice.

Do ugradnje spoljašnje okapnice zaštititi spojnicu prozora i zida od vlage. Pri ugradnji okapnice voditi računa da se ne pokriju otvori za odvod vlage od kondenza iz aluminijumskog profila i obezbediti da se ova količina vode kontrolisano odvodi.

Balkonska vrata moraju da imaju prag koji štiti od prolaska vode u prostoriju.

Voditi računa da ivice stakala ne budu izložene dejstvu UV zraka, pre i posle ugradnje (ako nisu ivice zapunjene masom otpornom na dejstvo UV zraka - silikonima).

Termopan stakla se ugrađuju na podloške od tvrdog PVC-a. Podloške treba da obezbede slobodan prostor između stakla i žleba zbog izjednačenja pritiska pare i odvoda kondenza. Nije dozvoljeno da staklo dodiruje falc aluminijumskog profila. Širina podloški treba da je min. 2mm šira od širine stakla, dužina 80-100mm. Na svakoj strani stakla ne treba ugrađivati više od dve podloške. Rastojanje podloške od ugla staklopaketa je 50-80mm, za staklo šire od 1.5m - do 150mm.

Ukoliko se špaletne malterišu posle ugradnje prozora i vrata, profile i staklo zaštititi od prljanja malterom (naročito profile od eloksiranog aluminijuma koje malter trajno oštećuje). Čim prestane opasnost od oštećenja profila od maltera i molerskih radova, skinuti zaštitnu traku.


Pre ugradnje elemenata vizualno proveriti da li su elementi, uključujući i staklo, negde oštećeni, naročito zaptivna masa po ivicama termopan stakla.

Pre pregleda ugrađenih prozora i vrata zahtevati da se uklone sve zaštitne trake. Utvrditi da li je element čvrsto fiksiran za objekat i da li je postavljen vertikalno, ukoliko projektom nije predviđeno drugačije. Proveriti da li se prozor ili vrata pravilno otvaraju (oko vertikalne ose, na kip itd.). Otvoreno krilo mora da ostane u položaju u kome je ostavljeno, nije dozvoljeno da se krilo samo kreće ka potpuno otvorenom ili zatvorenom položaju. Utvrditi da li su ugrađeni svi dopunski elementi (zastori, mrežice

protiv komaraca i sl.).

Proveriti da li su pravilno obrađene spojnice elementa sa fasadnim i unutrašnjim zidom i da li je pravilno ugrađena okapnica (spolja) i prozorska klupica (unutra).

Proveriti da li je visina parapetnog zida na prozorima u skladu sa propisima, u suprotnom zahtevati da se ugradi dodatna ograda radi bezbednosti.

Pozicija se obračunava po komadu ugrađenog elementa, ostakljenog i sa ugrađenim okovom, i obrađenim spojnicama.

DODATAK

Na većim projektima uneti i zahtev da se izradi uzorni prozor.

Za pojašnjenje o klasifikovanju proizvoda po standardima EN 13126-8, EN 1906 i EN 1935, na internetu mogu da se pronađu različiti dokumenti kada se na Google-u otkuca oznaka standarda practice guide.

Ako su projektom predviđeni slepi štokovi oni treba da su pocinkovani a između aluminijumskih profila i slepih štokova treba da su postvaljeni plastični distanceri.

LIMARSKI RADOVI OD ČELIČNOG POCINKOVANOG LIMA I ČELIČNOG POCINKOVANOG PLASTIFICIRANOG LIMA

Ova tehnička specifikacija se odnosi na pokrivanje krovova, izradu horizontalnih i vertikalnih oluka i opšivki atika i nazidaka, prozorskih klupica, dilatacija itd.


SRPS EN 10346:2011 Pljosnati proizvodi od čelika sa prevlakom nanesenom kontinuiranim toplim postupkom - Tehnički zahtevi za isporuku

EN 10142 Specification for continuously hot-dip zinc coated low carbon steel sheet and strip for cold forming: technical delivery conditions

SRPS EN 10143:2011 Kontinuirani postupak toplog prevlačenja čeličnog lima i trake - Tolerancije mera i oblika

SRPS EN 10027-1:2012 Sistem za označavanje čelika - Deo 1:Označavanje, osnovne oznake

SRPS EN 10027-2:2003 Sistem za označavanje čelika - Deo 2: Brojčani sistem

SRPS EN 10130:2011 Hladnovaljani pljosnati proizvodi od niskougljeničnog čelika za hladno oblikovanje - Tehnički zahtevi za isporuku

SRPS EN 10131:2008 Hladnovaljani pljosnati proizvodi bez prevlake i proizvodi sa elektrolitičkom prevlakom cinka ili cink-nikla od niskougljeničnog čelika i čelika sa visokim naponom tečenja za hladno oblikovanje - Tolerancije mera i oblika

SRPS EN 10169:2013 Kontinuirani postupak prevlačenja organskim prevlakama (prevlačenje traka u koturu) pljosnatih čeličnih proizvoda - Tehnički zahtevi za isporuku

SRPS EN 13523-0:2008 Metali koji su zaštićeni postupkom "coil coating" - Metode ispitivanja - Deo 0: Opšti uvod i spisak metoda ispitivanja

SRPS EN 13523-4:2008 Metali koji su zaštićeni postupkom "coil coating" - Metode ispitivanja - Deo 4: Određivanje tvrdoće olovkom

SRPS EN 13523-7:2008 Metali koji su zaštićeni postupkom "coil coating" - Metode ispitivanja - Deo 7: Otpornost prema pojavi prslina pri savijanju (T-postupak savijanja)

SRPS EN 13523-12:2008 Metali koji su zaštićeni postupkom "coil coating" - Metode ispitivanja - Deo 12: Otpornost prema grebanju


Radove izvoditi sa hladno valjanim toplo cinkovanim limom, DX51D po EN 10142, nanos cinka 200 - 275 g/m². Čeone ivice treba da su takođe pocinkovane.Minimalna debljina lima - 0.55mm.

Ako se radovi izvode plastificiranim limom - debljina pokrivnog sloja gornje strane - lica (na bazi poliestera, poliuretana, poliamida, PVDF itd.) treba da je min. 35µ (osnova i završni sloj), otpornost na UV zrake po EN 10169-2 min. RUV3, a otpornost na koroziju po EN 10169-2 min. RC3.


Lim isporučeni na gradilište ne sme biti oštećen i ranije presavijan. Lim čuvati na suvom i provetrenom mestu. Koturovi ne smeju da se skladište jedan preko drugog niti da se dodiruju..

Kod pokrivanja krovova ispod lima postaviti sloj bitumenske hidroizolacione trake sa uloškom od poliesterskog filca, zaštićene polietilenskom folijom. Traku pričvrstiti za daščanu podlogu (daske debljine 24mm sa međusobnim razmakom 0.5-1.0cm) mehaničkim putem, sa preklopom 10cm. U zimsko vreme,

pre ugradnje trake treba ostaviti u prostoriji sa temperaturom min. +10ºC najmanje 24h.

Pre početka pokrivanja krova prekontrolisati podlogu - daščanu oplatu, koja mora da bude od suvih i zdravih dasaka i ravna (bez udubljenja ili ispada).

Trake lima međusobno spajati duplim stojećim prevojem (falcom) u pravcu pada krova i duplim ležećim prevojem u horizontalnom pravcu (smaknutim na pola). Prevoje raditi mašinom za falcovanje lima. Podveze (hafteri) treba da su od istog materijala kao i lim.

Horizontalne oluke spajati nitnama (na razmaku 3cm) i letovati kalajem. Držače oluka uraditi od pocinkovane trake (flaha) 25x5mm na rastojanju 80cm. Oluk za držače fiksirati nitnama Ø4mm. Minimalni preklop na spojevima je 25mm (voditi računa o pravcu oticanja vode). Elementi oluka ne treba da su manji od 3.0m.

Vertikalne olučne cevi treba da ulaze jedna u drugu min. 50mm i letuju se kalajem. Pocinkovane obujmice sa držačima postaviti na max 2m. Preko obujmica postaviti ukrasnu traku. Cevi moraju biti udaljene od završne obrade zida min. 20mm.

Oluke od plastificiranog lima spajati pop nitnama kao i oluke od pocinkovanog lima ali lepiti silikonom. Držače raditi od plastificiranih traka (flahova).

Samplehe iznad oluka spojiti sa olukom duplim kontra falcom i zaletovati kalajem.

Opšivke atika, nazidaka i prozorskih klupica uraditi u svemu prema detaljima u projektu. Okapnicu prozora prema zidu i prozoru podići u vis 25mm. Spoljašnja ivica okapnice treba da je udaljena od fasadnog zida min. 3cm. Voditi računa o zaštiti od buke od kiše. Između podloge od betona ili maltera i lima postaviti sloj ter hartije.

U toku izvođenja radova voditi računa da različite vrste metala ne dođu u dodir.

Za izvođenje radova na temperaturi manjoj od +5ºC tražiti saglasnost stručnog nadzora.

Zabranjeno je sečenje lima brusilicom, za sečenje koristiti makaze za lim ili ubodnu testeru. Posle sečenja lima čeone ivice zaštititi od korozije. Odmah nakon montaže lim očistiti od opiljaka i drugih metalnih delova.

Manja oštećenja površine lima, koja su nastala u toku izvođenja radova, sanirati po uputstvu proizvođača materijala uz saglasnost stručnog nadzora.


Proveriti da li je ugrađen materijal koji je specificiran u projektu i da u toku izvođenja radova materijal nije oštećen. Posebno kontrolisati da li su sve veze po detaljima iz projekta, prevoji (falcevi) pedantno urađeni a spojevi olučnih cevi letovani.

Pokrivanje krova se obračunava po m2 pokrivene površine, izrada oluka, opšivki i okapnica po m’ a kazančića, lula i sl. po komadu.

DODATAK

Standard SRPS EN 13523 propisuje niz ispitivanja limova od kojih sam u listi standarda naveo samo nekoliko. Upoređujući karakteristike različitih limova renomiranih proizvođača, došao sam do zaključka da u tehničkoj specifikaciji ne treba propisivati isključive uslove koje materijal treba da ispuni po ovom standardu. U situaciji gde se bira jedan od više proizvoda, ove karakteristike mogu da posluže za donošenje odluke o izboru proizvoda.

Limovi nekih renomiranih proizvođača imaju debljinu pokrivnog sloja i 55μ ali ima limova i sa debljinom pokrivnog sloja 25μ.

Oktobar, 2014.

Površina preseka oluka treba da je 0.8-1.0cm2 na 1.0m2 horizontalne projekcije krova. Visina oluka sa spoljne strane treba da je manja od visine oluka sa unutrašnje strane. Pad u olucima treba da je 0.8-1.0%.

Otpornost na UV zračenje se izražava oznakama od RUV1 - RUV4, pri čemu je oznaka RUV4 označava najveću otpornost. Otpornost na koroziju se izražava oznakama RC1 - RC5 pri čemu je RC5 najveća otpornost. Uvozni firmirani limovi često zadovoljavaju zahteve RUV4 i RC5 ali su oni skupi i koriste se uglavnom u agresivnim sredinama, pored mora i za reprezentativne objekte gde se zahteva najviši kvalitet.

IZRADA CEMENTNIH KOŠULJICA

Ova tehnička specifikacija se odnosi na ugradnju cementnih košuljica bez podnog grejanja koje se kasnije pokrivaju podnim oblogama kao što su keramika, kamen, itisoni, parket, laminati.


SRPS EN 13318:2011 Materijal za estrihe i podni estrisi - Definicije

SRPS EN 13813:2009 Materijal za estrihe i estrisi za podove - Materijal za estrihe - Svojstva i zahtevi

SRPS EN 13892-1:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 1: Uzorkovanje, izrada i nega uzoraka za ispitivanje

SRPS EN 13892-2:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 2: Određivanje čvrstoće pri savijanju i pritisku

SRPS EN 13892-3:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 3: Određivanje otpornosti na habanje prema Bemeu

SRPS EN 13892-4:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 4: Određivanje otpornosti na habanje - BCA

SRPS EN 13892-5:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 5: Određivanje otpornosti na habanje od kotrljanja točka po nosećem sloju podnog estriha

SRPS EN 13892-6:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 6: Određivanje površinske tvrdoće

SRPS EN 13892-7:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 7: Određivanje otpornosti na habanje od kotrljanja točka po podnom estrihu preko podne obloge

SRPS EN 13892-8:2011 Metode ispitivanja estriha za podove - Deo 8: Određivanje čvrstoće veze

SRPS EN 197-1:2013 Cement - Deo 1: Sastav, specifikacije i kriterijumi usaglašenosti za obične cemente


Košuljice izraditi i ugraditi od gotovog materijala koji se na gradilište isporučuje u džakovima ili spravljanjem na gradilištu.

Debljina košuljice treba da je u skladu sa projektom. Košuljica na izolacionom sloju (plivajuća košuljica) ne treba da je manja od 40mm i veća od 80mm. Za veće i manje debljine obezbediti saglasnost stručnog nadzora. Debljina košuljice treba da je 3x veća od dimenzija najvećeg zrna.

Prema zahtevima za čvrstoću na pritisak i na savijanje, gotove košuljice treba da su svrstane u klasu CT-C35-F5 u skladu sa SRPS EN 13813.

Nema posebnih zahteva za otpornost na habanje i otpornost na smrzavanje.

Za košuljice koje se spravljaju na gradilištu izvođač treba da dostavi recepturu i tehnologiju izrade mešavine za izradu košuljice stručnom nadzoru na odobrenje. Izvođač je odgovoran za to da čvrstoća na pritisak i savijanje košuljice zadovolje gore navedene zahteve.

Nije dozvoljeno korišćenje cementa bez podataka o glavnim sastojcima ili uverenja o usaglašenosti proizvoda.

Košuljice armirati armaturnom mrežom Q131 (150x150mm, Ø5mm, za košuljice min. debljine 5cm), šulc pletivom ili vlaknima (fibrinom, ako se košuljica ne polaže preko zvukoizolacionog sloja, u skladu sa uputstvima proizvođača vlakana i recepturom i tehnologijom izrade košuljice). Za korišćenje šulc pletiva potrebna je saglasnost stručnog nadzora uz prethodno dostavljeni atest.

PE folija koja je podloga ispod košuljice treba da je minimalne debljine 0.1mm.


Ako se zidovi u prostoriji malterišu, malterisanje izvesti pre izrade cementne košuljice i to do ab podne ploče.

Kada se košuljica radi preko zvukoizolacionog sloja košuljicu odvojiti od zidova slojem istog materijala debljine 1-2cm. U tom slučaju preko zvukoizolacionog materijala položiti PE foliju. Ako se košuljica izliva preko starih betona koristiti sredstva za bolje prijanjanje (S/N veza).

Noseća podloga treba da bude ravna da ne bi došlo do oscilacija u debljini košuljice. Ako su na podlozi postavljene cevi one moraju da budu čvrsto vezane za podlogu.

Temperatura u prostoriji u kojoj se izvodi košuljica treba da je viša od +5ºC. Materijal za izradu košuljica obavezno mešati mašinski.

Pre početka ugradnje košuljice laserskim aparatima ili priborom za razmeravanje visinskih kota obeležiti visinske kote (vagres) na obimne zidove. Materijal za izradu košuljice mašinski izneti u prostoriju odmah nakon mešanja (gumenim crevima i dispenzerima, voditi računa da gumena creva ne oštete izvedene radove), višak materijala skinuti do tražene visine a zatim košuljicu pažljivo izravnati a zatim glačati ravnim tanjirom (helikopterom) Ø560 - 600mm (nije dozvoljeno prskanje vode na košuljicu u toku glačanja). Nije dozvoljena naknadna obrada košuljice cementom.

Prividne (do polovine debljine košuljice) fuge u cementnoj košuljici izraditi tako da veličina polja ne prelazi 25m2. Dilatacione fuge (prekid po celoj debljini košuljice) izvesti obavezno iznad fuga u armirano betonskoj konstrukciji. Na mestima dilatacionih fuga treba prekinuti i armaturu.

Armaturna mreža treba da je odignuta od poda (na podmetačima) tako da se nalazi u srednjoj zoni košuljice.

Mladu košuljicu zaštititi od promaje i direktnih sunčanih zraka (ne folijama) najmanje 7 dana. PE folijama štititi košuljicu samo od prebrzog sušenja na velikim temperaturama (ne polivati vodom). Nije dozvoljeno prisilno isušivanje košuljice grejanjem prostorije bez dozvole i kontrole stručnog nadzora (preporučuje se da se uz grejanje prostorije koriste isušivači vazduha).

Dozvoljeno hodanje po izrađenoj košuljici treba da je u skladu sa preporukama tehnologa koji je sastavio recepturu, ali ne manje od 3 dana, a opterećenje građevinskim materijalom i opremom ne pre 7 dana (ako nisu u pitanju brzovezujuće košuljice).


Za sve materijale koji se koriste za izradu košuljice dostaviti izveštaje o ispitivanju (ateste).

U toku izvođenja radova izraditi uzorke od materijala dopremljenog ili spravljenog na gradilištu za izradu košuljice, za ispitivanje u nezavisnoj laboratoriji (epruvete dim. 4x4x16cm ili drugih dimenzija ako to zahteva laboratorija) na čvrstoću na pritisak i savijanje, ne manje od tri uzorka na 500m2 površine na kojoj se ugrađuje košuljica.

Nakon završetka košuljice proveriti visinu košuljice na osnovu obeleženih visinskih kota (vagresa) na obimnim zidovima i ravnoću košuljice libelom (vaser vagom) najmanje dužine 2m. Nije dozvoljeno odstupanje od projektovane visine košuljice više od ±1mm. Ukoliko se pojave veća odstupanja primeniti mere za sanaciju uz saglasnost stručnog nadzora.

Pozicija se obračunava po m2 stvarno ugrađene košuljice.

DODATAK

Oznaka C35 - Pritisna čvrstoća posle 28 dana min. 35N/mm2 (Mpa).Oznaka F5 - Zatezna čvrstoća posle 28 dana min. 5N/mm2(Mpa). Košuljice klase čvrstoće na pritisak C20 i C25 koriste se pretežno u stambenoj izgradnji.

Masa mreže Q131 je oko 2.12kg/m2, a šulc pletiva Ø2mm, okca 50x50mm oko 1kg/m2. Mreže treba da su izrađene od čelika sa čvrstoćom pri zatezanju ≥500Mpa.

Cement klase CEM I je čist portland cement, a cementi klase CEM II sa dodatnim slovnim oznakama su cementi sa dodacima krečnjaka, škriljca, zgure visokih peći i sl. i u principu su pogodni za izradu cementnih košuljica. Cementni mogu biti klase čvrstoće 32.5, 42.5 ili 52.5. Sadržaj cementa je uobičajeno 300kg/m3.

MAŠINSKO MALTERISANJE

Ova tehnička specifikacija se odnosi na malterisanje zidova od opeke, giter blokova i betona.


SRPS EN 1015-11:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 11: Određivanje čvrstoće pri savijanju i čvrstoće pri pritisku očvrslog maltera

SRPS EN 1015-12:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 12: Određivanje čvrstoće prianjanja očvrslih maltera za unutrašnja i spoljašnja oblaganja na podloge

SRPS EN 1015-19:2008 Metode ispitivanja maltera za zidanje - Deo 19: Određivanje paropropustljivosti očvrslih maltera za unutrašnja i spoljašnja oblaganja

SRPS EN 998-1:2012 Specifikacija maltera za zidane konstrukcije - Deo 1: Malter za oblaganje spoljašnjih i unutrašnjih površina


Materijal za malterisanje zidova koji se obrađuju molerski treba da je deklarisan kao krečno cementni malter za malterisanje zidova od opeke i betona. Ovaj malter treba da je klasifikovan najmanje kao CS I (SRPS EN 1015-11) - čvrstoća na pritisak posle 28 dana između 0,4 i 2,5 N/mm2 (Mpa).

Materijal za malterisanje zidova na koje se polaže keramika ili kamen treba da je deklarisan kao cementno krečni malter za malterisanje zidova od opeke i betona. Ovaj malter treba da je klasifikovan kao CS II (SRPS EN 1015-11) - čvrstoća na pritisak posle 28 dana između 1,5 i 5,0 N/mm2 (Mpa).

Čvrstoća prianjanja na opeku za oba maltera treba da je po SRPS EN 1015-12 - min. 0,25 N/mm2

Nema posebnih zahteva po pitanju paropropustljivosti po SRPS EN 1015-19 ako ne postoji zahtev u projektu građevinske fizike.

Osim cementa i kreča koji su već klasifikovani kao materijali sa opasnim sastojcima, materijal ne sme da sadrži druge materije štetne za zdravlje ljudi.


Zidovi koji se malterišu treba da su čvrsti, čisti, bez slabo vezanih delova, masnih mrlja i sl.

Pre malterisanja proveriti ravnoću zidova libelom minimalne dužine 2m, konopcem i viskom. U slučaju većih odstupanja od 5mm po visini i dužini zida, sa stručnim nadzorom usaglasiti dalje postupke.

Uveriti se da su izvedeni svi instalaterski radovi koji prethode malterisanju. Zaštititi ugrađenu stolariju.

Materijal čuvati na suvom mestu na paletama. Mašina treba da je očišćena od prethodnog malterisanja.

Prilikom rada na mašinskom malterisanju, osim uobičajene opreme radnici treba da nose zaštitne naočare i rukavice. Nastojati da prostorije u kojima se radi budu što bolje provetrene.

Sve radove izvesti po uputstvima proizvođača materijala.

Optimalna temperatura u prostoriji u kojoj se izvode radovi je između +5ºC i +25ºC. Nije dozvoljeno sušenje maltera grejnim telima.

Pripremu maltera vršiti mašinski, mešanjem suve smese sa vodom. Zidove od opeke ili blokova pripremiti za malterisanja nabacivanjem „špric maltera“ debljine 2-3mm. Na višim temperaturama navlažiti zidove. Betonske zidove premazati podlogom beton-kontakt. Na zidovima postaviti vertikalne lajsne - vođice, od poda do plafona, na rastojanju nešto manjem od dužine ravnjače. Na uglovima postaviti ugaone lajsne. Malter nanositi u dve ruke, metodom sveže na sveže. Posle nanošenja sloja maltera površina se ravna H letvom. Par sati nakon nanošenja drugog sloja malter se završno ravna ručnim alatom. Ukupna debljina maltera treba da je 10-25mm. Za slučaj da je neophodno da se izvede deblji sloj - malter armirati rabicom.

Zidove malterisati do ab podne ploče i do plafonske ab ploče.

Šliceve posle naknadnog prolaska instalacija krpiti isključivo istim malterom kao što je osnovni malter.

Vreme za sušenje maltera i početak molerskih radova je min. 10 dana po cm debljie maltera.


Malterisanje zidova i plafona obračunava se po m2 malterisane površine. Otvori oko kojih postoje uložine (špaletne) odbijaju se na sledeći način: otvori veličine do 3m2 se ne odbijaju, a njihove uložine se ne obračunavaju; kod otvora veličine od 3 do 5m2 odbijaju se površine preko 3m2 a uložine se ne obračunavaju posebno; kod otvora veličine preko 5m2 odbija se površina preko 3m2, a uložine se obračunavaju posebno. Ako su uložine šire od 20cm onda se višak preko 20cm obračunava posebno po m2, a otvori odbijaju kao što je navedeno gore.

DODATAK

U Pravilniku o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda („Službeni list RS“, broj 59/10) uveden je DSD/DPD sistem klasifikacije, po kome su portland cement i hidratisani kreč razvrstani u grupu opasnih proizvoda sa simbolom Xi - iritativno.

Često se zbog uštede zidovi malterišu samo 10cm iznad kote spuštenog plafona što smatram da ne treba raditi.

ISPUNA OKO PRODORA INSTALACIJA KROZ ZIDOVE IZMEĐU POŽARNIH SEKTORA

Ova tehnička specifikacija se odnosi na obradu prodora instalacija (kanala, cevi i kablova) kroz zidove i međuspratne tavanice između požarnih sektora.


SRPS EN 1366-3:2011 Ispitivanje otpornosti na požar servisnih instalacija - Deo 3: Zaptivne ispune

SRPS ISO 834:1994 Ispitivanje otpornosti prema požaru - Elementi gradevinskih konstrukcija (identičan sa ISO 834:1975, Amd 1:1979 i Amd 2:1980)

SRPS U.J1.090:1987 Tehnički uslovi zaštite od požara u građevinarstvu - Ispitivanje otpornosti zidova prema požaru


Ako građevinski otvori u zidu ili međuspratnoj tavanici, između dva požarna sektora, kroz koji su prošle instalacije (kanali, cevi ili kablovi), ne mogu da se ispune materijalom od koga su izrađeni sami zidovi i tavanica (beton, opeka i malter itd.) tada ovi otvori moraju da se ispune sistemom materijala koji su otporni na požar u istoj meri kao zid ili tavanica u kojima se otvor nalazi, što se dokazuje Izveštajem o ispitivanju u domaćoj akreditovanoj laboratoriji. Ispitivanja se obavezno vrše po sva tri kriterijuma: stabilnost, integritet i izolacija (REI).

(Kod nas se za sada takva ispitivanja obavljaju jedino u laboratoriji IMS-a.)

Ispuna može da bude od različitih materijala: protivpožarni malter, ploče mineralne vune sa ekspandirajućim premazima, požarni jastučići itd.

Za ispunu građevinskog otvora oko pp klapne proveriti da li je materijal u skladu sa preporukama proizvođača klapne.

Ako se otvor zaptiva pločama mineralne vune koje se zatim obostrano premazuju ekspandirajućim premazom, tada je mineralna vuna klase A otpornosti na požar (negoriv materijal) a gustina i debljina mineralne vune i premaz treba da su u skladu sa uzorkom koji je ispitivan i na koji je dobijen sertifikat.

(Po pravilu se koriste mineralne vune velike gustine, oko 150kg/m3.)

Premaz kojim se premazuju kablovi za zaštitu od požara treba da je od proizvođača predviđen za ovu namenu i ispitan u domaćoj akreditovanoj laboratoriji.

Protivpožarni silikoni mogu da se koriste samo za sprečavanje prolaska dima ali ne i vatre.

Materijal treba da je otporan na sve uticaje koji mogu da se pojave u prostoru u kome se ugrađuje (hemijski uticaji, vlaga, voda i sl.).

Na sve cevi od gorivih materijala većeg prečnika od Φ100mm postaviti protivpožarnu obujmicu (manžetnu) sa jedne strane, poželjno sa strane sa koje preti veća opasnost od požara. S obzirom da se obujmica koristi u sistemu sa materijalom za ispunu otvora oko cevi, kompletan sistem treba da poseduje Izveštaj o ispitivanju.

Sertifikati koji su dobijeni ispitivanjem materijala za ispunu zidova se ne prihvataju ako se sistem koristi za ispunu prodora u međuspratnim tavanicama.

Svi materijali za zaštitu od požara ne smeju da sadrže štetne materije za boravak ljudi u prostorijama (azbest i sl.).

Pre ugradnje obavezno dostaviti izveštaj o trajnosti proizvoda (vremena u kome proizvod zadržava projektovane karakteristike zaštite od požara).


Pri ugradnji materijala za ispunu otvora u zidovima i nanošenju različitih premaza voditi računa da je temperatura u prostoriji u okviru onoga što preporučuje proizvođač materijala.

Svi materijali treba da se pripreme i ugrađuju striktno po uputstvima proizvođača. Firma koja izvodi ovu poziciju treba da ima potvrdu proizvođača materijala da je obučena za ugradnju njihovih proizvoda.

Ispuna od mineralne vune treba da je ugrađena na isti način kao što je to rađeno na uzorku koji je u laboratoriji ispitivan na otpornost na požar, posebno kada je u pitanju otvor u međuspratnoj tavanici. Komadi mineralne vune treba da su što veći i da ima što manji broj manjih komada kojima se ispunjava prostor oko instalacija. Ovi manji komadi treba da su što čvršće sabijeni između instalacionog kanala ili cevi i građevinskog otvora.

Po ugradnji mineralne vune nanosi se ekspandirajući premaz, sa obe strane mineralne vune.

Nisu dozvoljene fuge između građevinskog otvora i ispune.

Kod prodora kablova, osim zatvaranja građevinskog otvora kablovi se dodatno sa obe strane premazuju odgovarajućim zaštitnim premazom u dužini 1m sa svake strane.

Protivpožarne obujmice na cevima (posebno na vertikalnim cevima) moraju da budu fiksirane tako da u toku eksploatacije ili u slučaju požara ne spadnu sa cevi.


Svaki prodor koji je obrađen treba da je obeležen markicom na kojoj su uneti šifra mesta obrade prodora, naziv firme koja je izvela radove, podaci o primenjenom maerijalu i otpornosti na požar sistema i datumu izvršenih radova.

Na posebnim osnovama obeležiti položaj svih prodora sa brojevima kojima su obeleženi i ovakav projekat dostaviti komisiji Sektora za vanredne situacije prilikom tehničkog pregleda, a kopiju Investitoru.

Merenje izvršenih radova vršiti na način kako je definisano ugovorom.

DODATAK

Po Pravilniku o tehničkim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju (S. list SFRJ broj 38/89), član 76: „Kod kanala sistema za ventilaciju ili klimatizaciju koji prolaze kroz zidove otporne prema požaru, mesta prolaza moraju biti zaptivena negorivim materijalom koji obezbeđuje isti stepen otpornosti kao što je zid.“Ovim pravilnikom je definisano i gde je neophodno postavljanje klapni u kanalima, kao i izuzeci od pravila, u članu 53.

Koliko je meni poznato kod nas nije pravilnikom definisana zaštita od prenošenja požara kroz cevi od gorivih materijala, tj. obaveza postavljanja protivpožarnih obujmica (manžetni) koje u požaru „stisnu“ cev i ne dozvoljavaju prolaz dima i plamena., Na osnovu analogije sa instalacijama ventilacije (postavljanje klapni) može zaključiti da bi bilo potrebno postavljanje manžetni na cevima od gorivog materijala čiji je prečnik veći od 130cm2. Zahtevi nekih lanaca hotela su znatno stroži u ovim zahtevima, npr. zahteva se da se na svim cevima Φ63mm ili većim postave obujmice.

Takođe, koliko znam, ni za obradu prodora električnih instalacija ne postoji jasan pravilnik koji se odnosi na sve vrste objekta, ali se ova tema obrađuje kroz neke pravilnike kao npr. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija i u Priručniku za projektante, Zaštita kablova od požara (Nova prosveta, II knjiga, Miodrag Kadić, dipl. el. inž. i mr. Dragana Sekulović, dipl. maš. inž.). Ako nisam u pravu molim vas da me ispravite.

Novembar, 2014.

Projektanti u predmerima treba vrlo pažljivo da specificiraju ove radove jer cena pozicije nije mala. Treba odvojiti obrade prodora u zidovima otpornim na požar na 90, 120 ili 180 minuta i za svaku kategoriju dati veličinu otvora koji se obrađuje u m2 za sve tipske slučajeve, posebno za kanale, cevi i kablove. U predmeru uzeti da je građevinski otvor oko kanala i cevi za 5cm veći sa svake strane od dimenzija instalacije.

Moje iskustvo je takvo da projektanti elektro instalacija obično predvide ove radove u predmeru, ali isto tako projektanti mašinskih instalacija često smatraju da ovo treba da je deo građevinskih radova. Kome god da je obaveza po ugovoru, ove radove izvode specijalizovane firme i važno je da se radovi u ugovoru ne dupliraju ali i ne ispuste, jer njihova cena kasnije može da bude vrlo neprijatno iznenađenje.

Sistem za ispunu prodora u tavanicama mora da je ispitan baš tako kako se koristi, jer u požaru treba da sačuva stabilnost u periodu u kome obezbeđuje otpornost na požar.

Documents

Predmer i Predračun