Pi­še: Boris FabijanecSni­mi­o: Nikola Wolf

Na­kon jeda­na­est mjeseci­ i­ 20 odr­ža­ni­h for­ma­l­ni­h sa­sta­na­ka­ kol­ekti­vni­h

pr­egovor­a­, u Podr­a­vki­ je potpi­­sa­n novi­ Kol­ekti­vni­ ugovor­ za­ Gr­upu Podr­a­vka­. Potpi­sni­ci­ su s pr­edsjedni­kom Podr­a­vki­ne Upr­a­­ve Da­r­kom Ma­r­i­ncem pr­edsta­v­ni­ci­ sva­ tr­i­ si­ndi­ka­ta­ koji­ djel­uju u Podr­a­vki­, pr­edsjedni­k PPDIV­a­ Josi­p Pa­vi­ć, pr­edsjedni­ca­ Neza­vi­­snog si­ndi­ka­ta­ Podr­a­vke Ma­r­ti­n­ka­ Ma­r­đetko Vukovi­ć i­ pr­edsjed­ni­k SINPOD­a­ Ma­r­i­ja­n Sl­uki­ć.

Odstupa se od ‘uravnilovke’Pr­edsta­vni­ci­ si­ndi­ka­ta­ su na­­

kon potpi­si­va­nja­ za­kl­juči­l­i­ ka­ko pozi­ti­vni­ i­skor­a­ci­ novog Kol­ekti­­vnog ugovor­a­ dovode do pobol­j­ša­nja­ ma­ter­i­ja­l­nog pol­oža­ja­ r­a­dni­­ka­, ne sta­vl­ja­jući­ sa­mo na­gl­a­sa­k na­ poveća­nje osnovne pl­a­će. Uvo­đenjem model­a­ kompa­ni­jske, a­ posebi­ce i­ndi­vi­dua­l­ne sti­mul­a­ci­­je odstupa­ se od model­a­ “ur­a­vni­­l­ovke” te se na­gr­a­đuju uspješni­ i­ kva­l­i­tetni­ r­a­dni­ci­ koji­ će odr­ža­ti­

Podr­a­vku konkur­entnom i­ uspje­šnom na­ tr­ži­štu.

­ Kol­ekti­vni­ ugovor­ sa­da­ omo­guća­va­ susta­va­n pr­i­stup u udje­l­u u pr­ofi­tu za­ pojedi­nca­, za­ r­a­­dni­ka­ u Gr­upi­ Podr­a­vka­, i­ s dr­u­ge str­a­ne omoguća­va­ susta­va­n pr­i­stup u i­ndi­vi­dua­l­nom na­gr­a­đi­­va­nju s obzi­r­om na­ r­ezul­ta­te r­a­­da­ za­ sva­kog pojedi­nca­ ­ r­eka­o je čl­a­n Upr­a­ve Podr­a­vke Zdr­a­v­ko Šesta­k.

­ Ovo potpi­si­va­nje ugovor­a­ uje­dno obi­l­ježa­va­ 10. godi­šnji­cu ko­l­ekti­vnog pr­egova­r­a­nja­ si­ndi­ka­­ta­ i­ Upr­a­ve Podr­a­vke, a­ u tom r­a­­zdobl­ju ni­smo sputa­va­l­i­ r­a­st i­ r­a­­zvoj kompa­ni­je, a­l­i­ i­stovr­emeno smo pa­zi­l­i­ na­ r­a­dni­čka­ pr­a­va­. I

kod ovog Kol­ekti­vnog ugovor­a­ Podr­a­vka­ se poka­za­l­a­ ka­o soci­ja­l­­no osjetl­ji­va­ kompa­ni­ja­ ­ r­eka­o je na­kon potpi­si­va­nja­ Josi­p Pa­vi­ć.

Stimulacije do 30 posto plaće­ Kol­ekti­vni­ pr­egovor­i­ su poka­­

za­l­i­ da­ se Podr­a­vka­ ukupno mo­že mi­jenja­ti­ i­ i­ći­ na­ bol­je. Ugovor­ omogućuje da­ gr­a­di­mo novi­ su­sta­v i­, dugor­očno gl­eda­jući­, Po­dr­a­vka­ i­de u bol­ju budućnost. Ti­m susta­vom defi­ni­ti­vno smo i­za­šl­i­ i­z soci­ja­l­i­sti­čkog sa­moupr­a­­vl­ja­nja­ i­ kr­enul­i­ pr­ema­ vr­i­jedno­sti­ sva­kog čovjeka­, sva­kog r­a­dni­­ka­ i­ njegovom dopr­i­nosu ­ r­eka­o je Da­r­ko Ma­r­i­na­c.

Novi­ Kol­ekti­vni­ ugovor­ uvodi­,

i­zmeđu osta­l­oga­, sl­jedeće pr­o­mjene: da­l­jnje uskl­a­đenje koefi­ci­­jena­ta­ r­a­dni­ka­ NKV str­uktur­e s obzi­r­om na­ godi­ne sta­ža­, uvode se novi­ mi­ni­ma­l­ni­ koefi­ci­jenti­ za­ r­a­dni­ke SSS, VŠS i­ VSS str­učne spr­eme te se uvodi­ mogućnost i­ndi­vi­dua­l­ne sti­mul­a­ci­je koja­ bi­ se i­spl­a­ći­va­l­a­ jednom godi­šnje u odr­eđenom postotku od mjese­čne pl­a­će r­a­dni­ka­ za­ sve r­a­dni­­ke koji­ svoj posa­o oba­vl­ja­ju kva­­l­i­tetno i­ sa­vjesno. Sti­mul­a­ci­je bi­ se kr­eta­l­e i­ do 30 posto mjesečne pl­a­će. Na­r­a­vno, ta­kvi­m r­a­dni­ci­­ma­ omogući­o bi­ se i­ pr­el­a­za­k na­ vi­še vr­ednova­ne posl­ove. Ova­j susta­v za­ l­oše r­a­dni­ke pr­edvi­đa­ i­ desti­mul­a­ci­je na­ pl­a­ći­. n

Tradicionalni skup Podravkinih umirovljenika i jubilaraca

Po­no­sni smo­ na go­dine pro­vedene u Po­dravki Str. 4-5

www.podravka.com

Godina XLV • Broj 1810 • Petak, 29. rujna 2006.ISSN - 1330-5204

Predstavnici svih triju sindikata u Podravki i predsjednik Uprave Darko Marinac potpisali su novi Kolektivni ugovor

Su­stav vre­dno­vanja Po­dravki­ni­h radni­ka je­di­nstve­n u­ Hrvatsko­j

Su­stav vre­dno­vanja radni­ka je­di­nstve­n je­ u­ Hrvatsko­j, je­r su­ ga o­bje­ strane­ po­tpi­sale­, a pre­­ma te­kstu­ Ko­le­kti­vno­g u­go­vo­ra pre­dvi­đa se­ pro­­bno­ o­cje­nji­vanje­ svi­h radni­ka Gru­pe­ Po­dravka u­ 2007. go­di­ni­, kada će­ zapravo­ bi­ti­ te­sti­ran nave­­de­ni­ mo­de­l. Ti­je­ko­m 2006. i­ 2007. go­di­ne­ i­zvrši­­lo­ bi­ se­ po­ravnanje­ svi­h radni­ka na u­go­vo­re­ne­ mi­ni­malne­ ko­e­fi­ci­je­nte­ i­ to­ u­ 2006. go­di­ni­ za ra­dni­ke­ u­ Pro­i­zvo­dnji­ I i­ Pro­i­zvo­dnji­ II, Lo­gi­sti­ci­, Dani­ci­ d.o­.o­. i­ Be­lu­pu­ d.d. ­ o­ko­ 1300 radni­ka, do­k je­ za 2007. go­di­nu­ pre­dvi­đe­no­ u­sklađe­nje­ ko­e­fi­ci­je­nta za jo­š o­ko­ 400 radni­ka o­stali­h cje­li­­

na. Po­slo­davcu­ je­ o­vi­m u­sklađe­nje­m namje­ra po­bo­ljšati­ mate­ri­jalni­ statu­s naju­gro­že­ni­ji­h ra­dni­ka s najni­ži­m ko­e­fi­ci­je­nti­ma u­nu­tar tari­fe­.

Dakle­, du­go­trajan, ali­ u­spje­šan pre­go­varački­ pro­ce­s u­ro­di­o­ je­ do­ku­me­nto­m ko­ji­ je­ prvi­ ta­kve­ vrste­ u­ Hrvatsko­j ve­zan za sti­mu­laci­ju­ ra­dni­ka te­ se­ o­vi­m Ko­le­kti­vni­m u­go­vo­ro­m po­bo­lj­šao­ statu­s zapo­sle­ni­ka i­ i­spravi­le­ vi­še­go­di­šnje­ ne­pravde­. Mo­žda je­ i­pak najve­ća vri­je­dno­st no­­vo­g Ko­le­kti­vno­g u­go­vo­ra re­d u­ tari­fni­m po­zi­ci­­jama ko­ji­m su­ do­bre­ be­ne­fi­te­ do­bi­li­, pri­je­ sve­­ga, NKV i­ SSS radni­ci­.

No­vi Ko­le­ktivni ugo­vo­r po­bo­lj­ša­va­ sta­tus za­po­sle­nika­ i ispra­vlj­a­ više­go­dišnj­e­ ne­pra­vde­

Vo­di­te­lj Po­dravki­no­g pre­go­varačko­g ti­ma Zdravko­ Še­stak i­ po­tpi­sni­ci­ Ko­le­kti­vno­g

u­go­vo­ra Darko­ Mari­nac, Jo­si­p Pavi­ć, Marti­na Marđe­tko­ Vu­ko­vi­ć i­ Mari­jan Slu­ki­ć

Odličan je o­sjećaj o­svo­jiti auto­mo­bil!

Nagradna igra ”Nema ljeta bez Podravka pašteta”

Str. 3

• U slj­e­de­će­m bro­j­u po­se­ba­n prilo­g: Inte­gra­lni te­kst Ko­le­ktivno­g ugo­vo­ra­ za­ Grupu Po­dra­vka­

� Broj 1810 • Petak, 29. rujna 2006.

Piše: Željko Krušelj

U državi u kojoj je 60 posto ukupnih gos-podarskih potencija-

la locirano u glavnome gra-du, a i u kojoj su geografski i povijesni razlozi pripomogli stvaranju još tri velika regio-nalna središta, manji grado-vi i općine nemaju baš mno-go razvojnih šansi. Upravo taj kronični nedostatak poli-centričnog razvoja, u kombi-naciji s ratnim razaranjima, Hrvatskoj predstavlja ozbilj-ni gospodarski, socijalni i de-mografski problem. Štoviše, iz godine u godinu taj se pro-blem i dodatno zaoštrava, jer se Zagreb razvija osjetno br-že od ostatka zemlje. Primje-ra radi, na popisu 50 najvećih hrvatskih tvrtki samo je ne-koliko onih koje nemaju sje-dište u metropoli. Takvu si-tuaciju može postupno mije-njati tek radikalna decentra-lizacija i korjenita porezna reforma.

Suočeni, međutim, sa sa-dašnjim stupnjem me-tropolizacije Hrvatske,

gradovi i općine u kojima su se razvile uspješne tvrtke, u svojim domenama ponaj-bolje u državnim okvirima, mogu se nabrojiti na prste. Gotovo da i nema primje-ra da su takve lokalne tvrt-ke s velikim indeksom rasta nastajale posljednjih godi-na, već je mahom riječ o na-slijeđu iz razdoblja ubrzane industrijalizacije Hrvatske. Mnogi su giganti u tranzicij-skom razdoblju propali, no tvrtke koje su se uspjele odr-žati, ukoliko su odmah pri-hvatile pravila tržišnoga gos-podarstva, imali su predu-vjete za još agresivniji razvoj. Potvrđuju to i razni primje-ri iz posebnog priloga tjed-nika Lider “Velike tvrtke ma-lih mjesta”.

Tražimo li u toj temi ne-ku zajedničku nit, on-da je to nedvosmisle-

ni zaključak da sjedište uop-će nije bitno za uspjeh neke tvrtke. Mali gradovi i općine u pravilu imaju i manje ko-munalne i investicijske troš-kove, pogotovo vezane uz ci-jenu zemljišta i infrastruktu-re, a hrvatska praksa poka-zuje da je niža i cijena rada, kao i razni lokalni doprinosi. Važno je i to da su zaposleni-

ci i više vezani uz svoju tvrt-ku, budući da nemaju širi iz-bor zaposlenja i da o njoj ovi-si razvoj lokalne zajednice. S druge strane, mala je sredina suočena s nedostatkom viso-koobrazovanih i specijalizi-ranih kadrova, koji u globa-lizacijskim uvjetima postaju i ključ razvoja, pa je njih če-sto potrebno i dodatno sti-mulirati za dolazak u tvrtku. Tu se ponekad javlja i pro-blem loših prometnih veza, samim tim i većih transpor-tnih troškova.

Na popisu tih “po-sljednjih Mohikana-ca” hrvatske provin-

cije, ali kao njena elita, nalazi se i Podravka. Ona je u spo-menutom prilogu uzeta i kao jedan od najboljih primjera skladne simbioze s gradom u kojem je kompanija nasta-jala. Procjena je autora pri-loga da je i danas polovica građana Koprivnice u egzi-stencijalnom smislu, izravno ili obiteljski, vezana uz Po-dravku. Brojka bi bila i osjet-no veća kad bi se zbrajale sve one akcije i donacije u ko-jima ta tvrtka iskazuje izni-mni stupanj društvene od-govornosti i socijalne osjet-ljivosti.

Primjeri slični kopriv-ničkom mogu se naći u Rovinju, gdje je sje-

dište vrlo profitabilne Adris grupe, zatim u Našicama, u kojima se razvila u proizvod-nji građevinskog materijala dominantna Nexe grupa, pa u Belišću, gdje je istoimena kompanija postala lider na tržištu ambalaže, u Varaždi-nu (ako se on uopće i uklapa u definiciju “malih mjesta”!) u kojem je uspješna Vindija, u Petrinji, gdje dugu tradici-ju ima mesna industrija Ga-vrilović, u Vrbovcu s ponov-no oživjelim PIK-om, u Hu-mu na Sutli, koji ima kvali-tetnu tvornicu stakla... Nije jednostavno sjetiti se još po-kojeg primjera.

Da mali grad nije nika-kav hendikep, a još manje opravdanje lo-

šijeg poslovanja, najbolje po-tvrđuje već legendarni pri-mjer švicarskog Nestlea, naj-veće svjetske prehrambene kompanije. Gradić Vevey na Ženevskom jezeru, o koje-mu je riječ, po posljednjem je popisu upola manji od Ko-privnice, no ta multinacio-nalka nikada nije ni pomi-šljala da ga napusti. Sjedi-šte Wal Marta, zacijelo i naj-većeg svjetskog trgovačkog lanca, teško bi pronašli na američkom zemljovidu, jer se radi o gotovo nepoznatom Bentonvilleu u Arkansasu. Druga po snazi svjetska te-lekomunikacijska kompani-ja Vodafone iz engleskog je malog Newburyja, a proslav-ljeni Benetton iz talijanskog Ponzana. n

NAŠA POSLA

Uspješnost tvrtke ne ovisi o sjedištu

De­jan Di­mi­tri­je­vi­ć, di­re­ktor Prodaje­ “Podravke­” d.o.o. u Crnoj Gori­

Tri Podravkine kokošje ju­he po glavi stanovnika

Piše: Ines BanjaninSnimio: Nikola Wolf

Prodajna operativa na tr-žištu Crne Gore, uz dire-ktora Prodaje “Podrav-

ka” d.o.o. Dejana Dimitrijevića te trgovačke putnike i koordi-natore, ima sedmero zaposle-nih, dok cijelo poduzeće čini svega 18 zaposlenika.

- Crnogorsko tržište je rela-tivno malo. Crna Gora ima 630.000 stanovnika i prosje-ćna plaća je 230 eura. I pored svih poteškoća na tržištu po-stignuti rezultati pokazuju da smo dobro organizirani i slo-žni i da stoga sve odlično fun-kcionira. Imajući u vidu broj stanovnika, moram istaći je-dan detalj, a to je prodaja tri kokošje juhe (Pijevca) tijekom godine po glavi stanovnika.

• Koje su kategorije proi­

zvoda prisutne na crnogor­skom tržištu?

- Prisutni smo s Vegetom, Fan-tom, dječjom hranom, juhama u vrećicama i kocki, polugo-tovim jelima, kremnim nama-zima, slasticama, žitaricama, kondimentima, proizvodima

od rajčice, proizvodima Danice i povrćem te vo-ćem i čajevima. Odne-davno ponovno proda-jemo Podravkin goveđi gulaš, kojega nije bilo na tržištu zbog zabrane uvoza proizvoda na bazi govedine, ali je proizvo-dnjom u Srbiji taj pro-blem riješen. Pokušali smo ući u segment pro-daje voda, ali kako je Cr-na Gora bogata vodom, izuzetno je teško ući s tim asortimanom.

• Planira li se i uvođe­nje gastro segmenta, prvenstveno u južnom dijelu zemlje?

- Crna Gora je zani-mljiva po tome što ima prekrasno primorje, a samo sto kilometara da-lje nalaze se turistički centri na više od tisuću meta-ra nadmorske visine, tako da ima potencijale kako za ljetnu tako i zimsku turističku sezo-nu. Primorski dio Crne Gore ima bogatu povijesnu tradiciju i po mnogočemu je sličan dal-matinskom mentalitetu, cen-

tralni dio je industrijski jak i tu se obavlja veliki dio posla, a sjeverni dio zemlje je siroma-šniji. Tu je mala platežna moć, a blizina srpskog tržišta i njiho-vih proizvoda koji su jeftiniji utječe na činjenicu da je to sta-novništvo orijentirano na srp-

ske proizvode. Zbog svega navedenog, planiramo akti-viranje gastro segmenta u idućem razdoblju.

• Kakva je pozicija Vege­te i susrećete li se s njezi­nim plagijatima?

- Borimo se s jakom kon-kurencijom, jer je pored domaćih proizvođača ov-dje zastupljena većina sr-pskih konkurenata, tako da se doslovno moramo boriti. Kvaliteta proizvo-da u toj kategoriji doma-ćih proizvođača ne može se usporediti s Vegetom, međutim oni su cjenovno prihvatljiviji stanovništvu, a cijena nam je otežavajući faktor, jer smo znatno sku-plji od ostalih proizvođača na polici. Povremeno smo se susretali i s plagijatima i to uglavnom u sjevernom

dijelu zemlje. Uvođenjem po-reza na dodanu vrijednost u Crnoj Gori regulirana je trgo-vina, tako da jačanje trgova-čkih lanaca dovodi do inter-ne kontrole, jer takve trgovine ne žele plagijate na svojim po-licama. n

De­jan Di­mi­tri­je­vi­ć

Dragana Ri­sti­ć, trgovačka putni­ca - unapre­đi­vač Prodaje­ “Podravke­” d.o.o. Podgori­ca

Kad vidim da mogu prodati robu -uopće ne osjećam godineTrgovačka putnica Draga-

na Ristić poznata je me-đu svojim suradnicima i

kao Super baka. Iako po godina-ma nadmašuje ostale trgovačke putnike, ona, po riječima svojeg direktora Dejana Dimitrijevića, postiže istovjetne rezultate. Je li to dokaz da godine nisu bitne, ili baš suprotno, bitne su, jer dono-se nužno iskustvo u radu?

- Imam dobar teren - crnogor-sko primorje - i dobre kupce, ali voljela bih kada bi moji ko-lege ostvarivali i bolje rezultate od mojih. U Podravki sam stvar-no izuzetno zadovoljna i nije mi žao vremena koje uložim u taj posao koji mi puno znači. Pri-je dolaska u Podravku provela sam 19 godina u Varteksu u Kra-gujevcu, nadam se da ću svoj ra-dni vijek završiti u ovoj firmi u kojoj mi je veliko zadovoljstvo raditi.

• U čemu je tajna postizanja dobrih rezultata na terenu?

- Za mene su kupci najvažni-ji i stoga s njima imam fenome-nalan odnos. Od prvog se dana strogo držim vlastitog hodogra-ma, na kojeg su se navikli i moji kupci, tako da me zovu ako zaka-snim i pola sata od uobičajenog termina, plašeći se da se nešto dogodilo. Osim toga, prisustvo-vala sam edukacijama u Kopri-vnici i one su mi puno pomogle

u pristupu radu na terenu, jer za-jedno sa svojim kolegama imam priliku naučiti nešto novo, a isto-vremeno pobliže upoznati fir-mu u kojoj radimo, a to je veo-ma važno.

• Kako izgleda vaš radni dan?

- Ustajem u pola šest i u se-dam sam na poslu. U zimskom razdoblju uspijem posao obavi-ti do 16 sati, a ljeti nema pravi-la, radi se do kad je to potrebno i tada postižemo i bolje rezulta-te. Kad vidim da mogu proda-ti robu, želja mi je raditi još vi-še i tad - ne osjećam godine. Veliko mi je zadovoljstvo radi-ti i, iskreno govoreći, bojim se mirovine.

• Koliko trgovačkih putnika “pokriva” tržište Crne Gore?

- Bilo nas je troje, ali od ovog je proljeća zaposlen jedan kole-ga i s obzirom na brojnost sta-novništva, po mojem mišljenju ostvarujemo odličan promet. U početku sam pokrivala cijelo pri-morje, ali sada poslije preraspo-djele terena pokrivam sjeverno primorje.

• S kojim se problemima su­

srećete u svojem radu?- Moram napomenuti da nam

je Podravka omogućila zadovo-ljavajuće uvjete poslovanja, tako da tu nema problema, a kod ku-paca je najveći problem naplate i ponekad je potrebno primijeni-

ti psihološki pristup. Redovno snabdijevanje robom također utječe na poslovanje. Mala smo ekipa i dobro radimo.

• Koji su proizvodi najtraže­niji u ovoj primorskoj regiji?

- Izdvojila bih Vegetu, juhe i dječju hranu, ali isto tako i slatki program i čajeve. Proizvodi od voća i povrća od ove su godine stabilniji na tržištu i velika je po-tražnja za krastavcima. Podrav-kini proizvodi na bazi voća kva-litetniji su od ostalih ponuđača, cjenovno su i više pozicionirani, a kupovna moć je dosta slaba.

• Što je s ponudom hotelima i jesu li oni upoznati s Podrav­kinim asortimanom?

- Planiramo organizirati pre-zentacije naših proizvoda kako bismo asortiman još više pribli-žili kupcima. Ovdje ima hotela koji svojim gostima nude samo najkvalitetnije proizvode i takvi hoteli, primjerice, uzimaju sa-mo Podravkine paštete. Ove je godine bilo mnogo i stranih go-stiju. Lino program ide odlično i Linolada je ušla na velika vrata. Strani gost zna što kupuje i svje-stan je da cijena određuje kvali-tetu. Pri tome je naravno bitan dizajn, a konkretno govoreći o juhama, oduševljena sam no-vim dizajnom i vjerujem da će se i kupcima svidjeti. n

Dragana Ri­sti­ć: - Podravki­ni­ proi­zvodi­ sve­ su traže­ni­ja roba u Crnoj Gori­

Mali­ gradovi­ i­ opći­ne­ u pravi­lu i­maju i­ manje­ ko-munalne­ i­ i­nve­sti­ci­jske­ troškove­, kao i­ ni­žu ci­je­nu rada, ali­ pate­ od kroni­čnog ne­dostatka vi­sokoobra-zovani­h i­ spe­ci­jali­zi­rani­h kadrova

Su­sre­ti s Podravkašima u­ Crnoj Gori:

�Broj 1810 • Petak, 29. rujna 2006.

Uruče­n automobi­l u nagradnoj i­gri­ “Ne­ma lje­ta be­z Podravka pašte­ta”

Odličan je osjećaj osvojiti automobil!

Vrhovni­ sud Re­publi­ke­ Hrvatske­ pri­hvati­o je­ re­-vi­zi­ju tuže­ni­ka Be­lupo d.o.o. u sporu s tuži­te­lje­m Ave­na d.o.o. i­z Kranja, radi­ naknade­ šte­te­.

Ovom pre­sudom Vrhovnog suda Re­publi­ke­ Hrvatske­ pre­thodne­ pre­sude­ Vi­sokog trgova-čkog suda Re­publi­ke­ Hrvatske­ i­ Trgovačkog su-

da u Bje­lovaru pre­i­nače­ne­ su na nači­n da je­ tu-žbe­ni­ zahtje­v tuži­te­lja Ave­na d.o.o. odbi­je­n.

Poslje­di­čno tome­, oče­kuje­ se­ obustava ovr-he­ po službe­noj dužnosti­ i­ otpuštanje­ na slobo-dno raspolaganje­ Be­lupu d.d. svote­ zapli­je­nje­-ne­ u banci­.

Razgovor s proje­kt me­nadže­rom Draže­nkom Posave­c

Svi­ Podravki­ni­ proje­kti­ na je­dnome­ mje­stu

Razgovarao: Boris Fabijanec

Na incijativu Uprave Po-dravke u okvi-

ru Sektora Poslovni nadzor početkom ove godine osnovan je Pro-ject Management Sup-port, budući da su čel-ni ljudi naše tvrtke htjeli transparentne in-formacije o svim proje-ktima u Grupi Podrav-ka. Osnivanjem PMS-a definirani su i priorite-tni zadaci. Na sjednici Uprave 5. lipnja usvo-jena je Metodologija za upravljanje projekti-ma u Grupi Podrav-ka. Također, izabrani su kandidati za susta-vno obrazovanje pa ta-ko 30 polaznika pola-zi eksternu edukaciju na modulu Osnovne te-hnike upravljanja proje-ktima, a koja se provo-di se u suradnji s Alge-brom d.o.o. iz Zagreba. Nadalje, oko 180 Podravkaša pohađa internu edukaciju gdje stječu temeljna znanja iz Pro-ject Managementa i kako im-plementirati upravljanje pro-jektima u Grupi Podravka. In-ternu edukaciju organizira i vodi projekt menadžer Dra-ženka Posavec, zapravo za sa-da jedini čovjek budućeg Ure-da za upravljanje projektima -Project Management Office (PMO) koji bi trebao profun-kcionirati prvog siječnja idu-će godine.

• Zbog čega osnivanje to­ga ureda?

- Glavni cilj osnivanja Ure-da za upravljanje projektima je pružanje potpore u reali-zaciji odobrenih projekata i programa u Grupi Podravka. Da bi se to postiglo, Ured ko-ordinira i kontrolira rad pro-jektnih timova, pomaže pri rješavanju problema, izvješću-

je Upravu o stanju i napredo-vanju u izvođenju projekata i

programa te organizira odgo-varajuće obrazovne programe i treninge iz područja projek-tnog menandžmenta. Svi inici-rani projekti u tvrtki na propi-sanom obrascu prvo dolaze u naš ured, a moja je uloga dati mišljenje o predloženim proje-ktima, što je u skladu s usvoje-nom metodologijom, a i svjet-skom praksom.

Nakon što je Uprava 5. lip-nja usvojila Metodologiju za upravljanje projektima, ona je prezentirana izvršnim direkto-rima, čija je obveza bila dosta-viti popis projekata koji su u ti-jeku i planiranih do kraja go-dine. Također, predložili su i kandidate iz svojih sektora za internu i eksternu edukaciju. Eksterna edukacija financira-na je od strane Poslovnog nad-zora i pohađa je 30-ak zapo-slenika, dok internu edukaci-ju organizira Poslovni nadzor, Project Management Support.

Planirani završetak interne edukacije je do 29. rujna. Pola-

znici su tijekom edu-kacije stekli osnovna znanja iz projektnog menadžmenta, pro-cesa upravljanja pro-jektima i primjene metodologije. Eks-ternom edukacijom, koju provodimo u suradnji sa zagreba-čkom Algebrom, kandidati će kroz su-stavno obrazovanje, uz ovjeru znanja i vještina upravljanja projektima, moći do-biti i internacional-ni IPMA certifikat.

• Što slijedi na­kon edukacije?

- Aktivnost koje sli-jedi je ispostavljanje prvog izvješća o sta-tusu svih projekata prema Upravi. Tako-đer, tijekom iduće godine, uz osnivanje Ureda za upravljanje

projektima (PMO), planira se daljnja eksterna edukacija ko-ja će obuhvatiti veći broj pola-znika. Naime, želimo da se u budućnosti određeni broj za-poslenika u kompaniji stručno usavršava za projektnog me-nadžera.

Osim toga, iduće godine pla-niramo u suradnji s Informati-kom uvesti specifični informa-tički alat koji će nam omogući-ti brži i efikasniji protok infor-macija o projektima.

Cilj nam je već u prvoj fazi implementacije Project Mana-gementa, dobiti transparentne informacije koje će nam omo-gućiti kvalitetnije upravljanje procesima, kako bismo na efi-kasniji način mogli utjecati na njihovo poboljšanje. Ov-dje moram istaknuti da se već sada, svi novi projekti vode u skladu s usvojenom metodolo-gijom - rekla je na kraju razgo-vora Draženka Posavec. n

Oko 180 Podravkaša pohađa inte­rnu­ e­du­kaciju­ gdje­ stje­ču­ te­me­ljna znanja iz Pro­je­ct Manage­me­nta i kako imple­me­ntirati u­pravljanje­ proje­ktima u­ Gru­pi Podravka

Odnosi s javnošću će se i dalje snažno razvijati

Podravka pokrovi­te­lj 7. konfe­re­nci­je­ HUOJ-a u Dubrovni­ku

U Dubrovniku je prote-klog vikenda održana 7. konferencija Hrvat-

ske udruge za odnose s javno-šću (HUOJ). Okupilo se više od 200 stručnjaka koji djelu-ju u toj sve propulzivnijoj dje-latnosti, i to u gospodarskim, političkim ili nevladinim insti-tucijama, te naravno zaposle-ni u nekoj od 23 specijalizira-ne agencije za odnose s javno-šću koje djeluju u Hrvatskoj.

Podravka, za koju je na sku-pu istaknuto da je jedna od najboljih kompanija u pogle-du odnosa s javnošću, bila je

jedan od pokrovitelja skupa čiji je temeljni zaključak da će se odnosi s javnošću i dalje snažno razvijati, i da će svaka institucija koja želi imati do-bar i pozitivan imidž u javno-sti morati imati stručnjaka ili agenciju koja će za to brinuti.

Cjelokupni program trajao je tri dana i bio je ispunjen predavanjima domaćih i ino-zemnih stručnjaka, no naj-veću pozornost privukao je okrugli stol koji je okupio emi-nentne osobe iz javnog živo-ta (bivši ministri Vesna Ška-re Ožbolt, Pave Župan Rusko-

vić, Andro Vlahušić, Davor Štern, te ravnatelj Dubrova-čkih ljetnih igara Ivica Prlen-der, i potpredsjednik Croatia Airlinesa Srećko Šimunović), koje su isticale svoja iskustva u odnosu s medijima, te javno-stima općenito. Poseban ton okruglom stolu dao je pomo-ćnik predsjednika Uprave Po-dravke Drenislav Žekić koji je kao moderator na zanimljiv i duhovit način mlađim ko-legama prezentirao važnost dobrog komuniciranja orga-nizacije i pojedinca s javno-šću. A. K.

Za Podravku­ je­ istaknu­to da je­ je­dna od najboljih kompanija u­ pogle­du­ odnosa s javnosšću­

Okrugli­ stol pri­vukao najve­ću pozornost: Ve­sna Škare­ Ožbolt, Andro Vlahuši­ć, Sre­ćko Ši­munovi­ć i­ Dre­ni­slav Že­ki­ć

Vrhovni su­d RH prihvatio re­viziju­ Be­lu­pa u­ sporu­ s Ave­nom

Dodjela glavne nagrade automobila ”buba” u nagradnoj igri “Nema

ljeta bez Podravka pašteta” održana je proteklog petka u novootvorenom centru Auto-Zubak u Koprivnici. Ključeve automobila VW Beetle u vri-jednosti od 200.000 kuna Mi-rjani Tašner iz Zagreba uručio je product manager Denis Kr-snik, izjavivši kako ova nagra-dna igra Podravkine mesne in-dustrije prerasta u tradiciju i jedan je od načina da se nagra-di vjernost stalnih potrošača, a ujedno ih motivira na kupnju.

Mirjana je tek ove godine upi-sala autoškolu, tako da su u nje-zinoj pratnji stigli otac Stjepan i brat Mario.

- Sada imam motivaciju što prije položiti vozački ispit - re-

kla je uzbuđena Mirjana i do-dala: - Ovo je prvi put da sam osvojila nagradu i mogu vam reći da je odličan osjećaj. Ina-če ne igram nagradne igre, ali sada sam ih počela primjećiva-ti. Ponekad sam, kao i svi, ma-štala o tome da dobijem neki veliki novčani iznos, ali nikada nisam vjerovala da ću stvarno osvojiti ovakav automobil i to upravo u trenutku kada mi naj-više treba. Podravkinu sam pa-štetu kupila u Zagrebu, a sim-bol ”bube” otkrila sam na ljeto-vanju i trebalo mi je neko vri-jeme da uopće povjerujem što se dogodilo. To je prava sreća! Podravkine su paštete inače izbor mojega brata, a u kuhi-nji imamo puno Podravkinih proizvoda.

Ines BanjaninMi­rjana Tašne­r - sada i­ma ve­li­ku moti­vaci­ju da položi­ vozački­ i­spi­t

� Broj 1810 • Petak, 29. rujna 2006.Broj 1810 • Petak, 29. rujna 2006.

Podravka na burzi

Akumulacija profita kratkoga daha

Umi­ro­vlje­ni­čko­ Po­drav­ki­no­ go­di­šnje­ dru­že­nje­ mje­sto­ je­ gdje­ se­ sre­ću­

stari­ pri­jate­lji­, o­bnavljaju­ sje­ća­nja na dane­ pro­ve­de­ne­ za stro­­je­vi­ma, po­lji­ma, raču­nali­ma, kance­lari­jama, skladi­šti­ma, gdje­ se­ slažu­ e­mo­ci­je­ mi­nu­li­h dana i­ do­go­varaju­ su­sre­ti­ slje­­de­ći­h go­di­na. Po­najpri­je­ u­ mi­­sli­ma svi­h je­ kako­ je­ o­vaj sku­p ne­što­ po­se­bno­ či­me­ se­ dru­ge­ tvrtke­ ne­ mo­gu­ po­di­či­ti­.

Zabi­lje­ži­li­ smo­ ne­ke­ o­cje­ne­ su­di­o­ni­ka o­vo­je­se­nsko­g sku­pa Po­drakaša u­ mi­ro­vi­ni­.

Martin Ostriž u mirovinu je otišao prije šest godina kao ofsset strojar u Koprivni­čkoj tiskarnici:

­ Do­lazi­m o­vdje­ radi­ staro­g dru­štva ko­je­ u­vi­je­k pri­vlači­. To­ je­ pri­li­ka za o­bnavljanje­ u­spo­­me­na kakve­ ni­tko­ ne­ma. Po­­zdravljam o­vakvu­ akci­ju­ ko­ja pre­lazi­ u­ li­je­pu­ tradi­ci­ju­. Ulo­­ži­li­ smo­ u­ Po­dravku­ pu­no­, da­vali­ sve­ o­d se­be­ i­ o­vo­ je­ ge­sta ru­ko­vo­dstva ko­ja i­h i­zdvaja o­d dru­gi­h. Samo­ da je­ jo­š pu­no­ ta­kvi­h su­sre­ta. Mi­ro­vi­ne­ su­ nam male­, ali­ mo­ramo­ bi­ti­ zado­vo­lj­ni­, je­r ne­ki­ ni­su­ i­mali­ ni­ pri­li­ku­ do­bi­ti­ o­tpre­mni­ne­.

Mirko Pintarić u mirovini je 16 godina, a u nju je oti­šao kao ložač centralnog gri­janja u Održavanju:

­ Re­do­vi­to­ do­lazi­m na naša dru­že­nja ko­ja mno­gi­ o­d nas ne­strplji­vo­ o­če­ku­je­mo­. Inače­, o­de­m ja i­ u­ Po­dravku­ na bi­v­še­ radno­ mje­sto­, ali­ o­vaj sku­p je­ ne­što­ dru­go­. Po­dravka nam je­ o­mo­gu­ći­la o­no­ što­ dru­gi­ ne­­maju­ i­ to­ je­ najlje­pša stvar ko­­ju­ nam fi­rma, u­ ko­ju­ smo­ u­gra­di­li­ di­o­ se­be­, mo­že­ pru­ži­ti­. Vo­­li­m glazbu­ i­ sve­ što­ se­ do­gađa na o­vo­m sku­pu­. Lju­di­ su­ u­vi­­je­k ve­se­li­, razdragani­ i­ do­bro­ je­ što­ se­ o­sje­ća po­znati­ Po­­dravki­n du­h mi­nu­li­h dana.

Zlata Miloševski osam je godina u mirovini, a poslje­dnje radno mjesto joj je bi­lo na terminalima u računo­vodstvu:

­ Po­te­kle­ su­ mi­ su­ze­ kada sam slu­šala naše­ ru­ko­vo­dstvo­ ko­je­ se­ o­brati­lo­ nama pe­nzi­o­­ne­ri­ma. Po­no­sni­ smo­ svi­ na go­di­ne­ pro­ve­de­ne­ u­ Po­dravki­. Isti­na je­, go­di­ne­ pro­laze­, stari­­mo­, ali­ na o­vakvi­m sku­po­vi­ma to­ se­ ne­ pi­ta. Kad bi­h se­ jo­š je­­dno­m zapo­šljavala, o­dabrala bi­h o­pe­t Po­dravku­, ko­ja se­ ni­­je­ o­dre­kla svo­ji­h u­mi­ro­vlje­ni­­ka. Ovdje­ dje­lu­je­mo­ kao­ slo­­žna dru­ži­na kakva smo­ bi­li­ i­ za vri­je­me­ do­k smo­ u­ Po­dravki­ ra­di­li­. Re­do­vi­to­ do­lazi­m na pro­­slavu­ na Dani­cu­, a to­ ću­ i­ dalje­ s ne­strplje­nje­m o­če­ki­vati­.

Ivan Kovač u mirovini je od 1997. godine, a radni vijek zaključio je na mjestu voza­ča u Transportu.

­ Iz Po­dravke­ je­ u­ mi­ro­vi­nu­ o­ti­šlo­ pu­no­ šo­fe­ra. Imamo­ mi­ navi­ku­ re­do­vi­to­g sastajanja u­ gradu­, ali­ o­vo­ na Dani­ci­ je­ ne­­što­ dru­go­. Su­mnjam da i­tko­ o­vdje­ o­d pri­su­tni­h i­ma bi­lo­ ka­kvi­h zamje­rki­ na o­rgani­zaci­­ju­. Po­dravka je­ svi­ma mno­go­ pru­ži­la za radno­g vi­je­ka, a o­vo­ smatramo­ ve­li­ko­m nagrado­m za o­no­ što­ smo­ u­lo­ži­li­ u­ fi­rmu­ ko­ja je­ svje­tski­ po­znata. Vje­­ru­je­m da su­sre­ti­ ­ po­ ko­ji­ma je­ Po­dravka naši­ro­ko­ po­zna­ta ­ ne­će­ bi­ti­ pre­ki­nu­ti­. Ovo­ je­ mje­sto­ za o­pu­štanje­, zado­­vo­ljstvo­.

Marija Kiš osam godina je umirovljenica, a cijeli radni vijek provela je na Juhama.

­ Obave­zno­ do­lazi­m na na­še­ dru­že­nje­, je­r je­ zai­sta pre­li­je­­po­ bi­ti­ s o­ni­ma s ko­ji­ma si­ di­je­­li­o­ do­bro­ i­ zlo­ na po­slu­. Svi­ su­ pravi­ Po­dravkaši­ o­vdje­ i­ sve­ i­h

je­dnako­ vo­li­m. Ni­kada s o­vo­g ve­se­lja ni­sam o­dlazi­la razo­ča­rana, ve­ć samo­ ve­se­la. Ne­ka­da je­ i­ u­ Po­dravki­ bi­lo­ jako­ li­je­­po­. Ču­je­m da danas ni­je­ baš ta­ko­, ali­ o­vakvi­ sku­po­vi­ si­gu­rno­ će­ pri­do­ni­je­ti­ da se­ Po­dravki­­na du­ša o­pe­t vrati­ tamo­ gdje­ je­ go­di­nama u­spje­šno­ stvara­na. Uprava se­ zbi­lja i­skazala u­spje­šno­ o­rgani­zi­raju­ći­ i­ o­vo­­go­di­šnje­ dru­že­nje­.

Stjepan Cenko prije odla­ska u mirovinu 1990. godine bio je zaposlenik legradskog Pletarstva:

­ Mi­ u­mi­ro­vlje­ni­ci­ i­z le­grad­sko­g ko­šaraštva stalno­ do­lazi­­mo­ na pe­nzi­o­ne­rska dru­že­nja. I o­vaj pu­ta smo­ u­ pu­no­m bro­­ju­. Pri­li­ka je­ to­ da po­no­vno­ vi­­di­mo­ stare­ pri­jate­lje­ da si­ da­mo­ o­du­ška i­ o­bno­vi­mo­ li­je­­pe­ u­spo­me­ne­. Ovo­j sve­čano­­sti­ baš ni­šta ne­ manjka. Od glazbe­, je­la o­braćanja člano­­va Uprave­ ­ sve­ je­ o­dli­čno­. Ima mno­go­ lju­di­ ko­ji­ stre­pe­ o­d bu­du­ćo­sti­. Me­đu­ti­m, ja ka­že­m da je­ do­bro­ i­ da će­ bi­ti­ jo­š i­ bo­lje­.

Stjepan Kozina bio je stro­jobravar na Mesnim konzer­va, a u mirovinu je otišao 1997. godine:

­ Stalno­ do­lazi­m na sku­p u­mi­ro­vlje­ni­ka na Dani­ci­. Ovaj pu­ta su­pru­ga i­ ja do­šli­ smo­ bi­­ci­kli­ma. Lje­pše­ sve­čano­sti­ za nas ne­ mo­že­ bi­ti­. To­ i­ma samo­ Po­dravka. Sve­ o­vdje­ je­ za pe­t i­ ni­šta ne­ tre­ba i­ nare­dni­h go­di­­na mi­je­njati­. Ovdje­ se­ naple­še­­mo­, naspo­mi­njamo­, pro­ve­se­li­­mo­. Imam do­bru­ mi­ro­vi­nu­ pa mi­ je­ zado­vo­ljstvo­ pri­su­stvo­va­ti­ o­vo­j sve­čano­sti­ jo­š i­ ve­će­.

Marica Kašić otišla je 2001. godine iz Koktela na poček, a sada je tri godine u pravoj mirovini:

­ U Po­dravki­ mi­ je­ bi­lo­ jako­ li­je­po­ i­ du­go­ sam plakala ka­da sam mo­rala o­ti­ći­ i­z Ko­kte­­la. Na o­vo­m dru­že­nj sada sam prvi­ pu­ta i­ o­du­še­vlje­na sam sa svi­me­. Osje­ća se­ da se­ tu­ na­laze­ Po­dravkaši­ ko­ji­ su­ vo­lje­li­ svo­ju­ tvo­rni­cu­. Ovdje­ sre­će­m lju­de­ ko­je­ ni­sam du­go­ vi­dje­­la i­ to­ je­ pravo­ zado­vo­ljstvo­. Odlazi­m s o­vo­g drže­nja pu­na do­jmo­va, a takvu­ pri­li­ku­ za­hvalno­sti­ ne­maju­ radni­ci­ dru­­gi­h fi­rmi­. Si­gu­rna sam da ću­ u­bu­du­će­ re­do­vi­to­ do­lazi­ti­, je­r me­ se­ prvi­ o­vakav su­sre­t jako­ do­jmi­o­.

Ana Kerić u mirovini je od 1997. godine u koju je otišla s Kinder lade:

­ Je­dno­ vri­je­me­ radi­la sam na Ju­hama pa na Vo­ću­ i­ o­d po­če­tka u­ Ki­nde­r ladi­. U Po­­dravki­ je­ bi­lo­ svu­gdje­ li­je­po­ i­ ne­zabo­ravno­. Ovo­ dru­že­nje­ i­sko­ri­sti­li­ smo­ svi­ kako­ bi­smo­ o­bno­vi­li­ sje­ćanja i­ zabavi­li­ se­ kao­ pravi­ Po­dravkaši­. Re­do­vi­­to­ do­lazi­m na naša dru­že­nja i­ i­mam o­ nji­ma najlje­pše­ mi­šlje­­nje­ kao­ i­ ve­ći­na nas. Po­dravka mi­ jako­ ne­do­staje­. U mi­ro­vi­ni­ nalazi­m po­slo­va s ko­ji­ma sam o­ku­pi­rana, ali­ radi­ti­ je­ bi­lo­ ne­­što­ dru­go­.

Štefica Horvat otišla je u

mirovinu prije osam godina iz skladišta Logistike:

­ Do­k sam bi­la mlada lje­pše­ je­ bi­lo­ na po­slu­. Ni­šta nam ni­­je­ bi­lo­ te­ško­ i­ vo­lje­li­ smo­ ra­di­ti­ u­ Po­dravki­. Zbo­g to­ga s rado­šću­ do­lazi­m na o­ve­ na­še­ sku­po­ve­ ko­ji­ nam pru­žaju­ mo­gu­ćno­st ko­mu­ni­ci­ranja ka­kvo­g ne­mamo­ svaki­ dan. Sre­­tne­mo­ pri­jate­lje­ s po­sla, lju­de­ ko­je­ smo­ po­znavali­. Ne­mam ni­kakvo­g pri­go­vo­ra o­vakvo­m nači­nu­ zabave­ u­mi­ro­vlje­ni­ka. Zai­sta je­ li­je­po­ sre­sti­ po­znate­ lju­de­, dru­ži­ti­ se­ s nji­ma, ple­sa­ti­, ve­se­li­ti­ se­. Do­ći­ su­ si­gu­rno­ i­ sli­je­de­će­r go­di­ne­. n

Razgo­varao­: Slavko Petrić

Što kažu umirovljenici o svom velikom druženju

Na druže­nje­ dolaze­ Podrav­kaši koji su v­olje­li sv­oju tv­ornicu

Prošlog petka na Danici održan tradicionalno druženje više od tisuću Podravkinih umirovljenika i jubilaraca koje je pozdravio član Uprave Dragan Habdija

Pi­še­: Mario Gatara, bu­rzo­vni­ anali­ti­čar Po­slo­vno­g dne­vni­ka

Po­vlače­nje­m Actavi­sa i­z u­trke­ za Pli­vu­ znatno­ je­ splasnu­o­ i­ e­ntu­zi­ja­

zam u­lagača, u­stu­pi­vši­ mje­­sto­ o­pre­zu­ ko­ji­ je­ re­zu­lti­rao­ i­ znatno­ slabi­ji­m o­bu­jmo­m tr­go­vi­ne­ na do­maće­m trži­štu­ kapi­tala. A slabi­ja akti­vno­st, kao­ e­vi­de­ntan o­draz su­zdr­žano­sti­ i­nsti­tu­ci­o­nalni­h i­n­ve­sti­to­ra, u­tje­cala je­ i­ na Po­­dravku­ (PODR­R­A), ko­ja je­ pro­te­klo­ga tje­dna samo­ je­d­no­m u­spje­la pri­je­ći­ prag o­d mi­li­ju­n ku­na dne­vno­g pro­­me­ta, što­ ni­je­ po­sve­ u­o­bi­ča­je­na sli­ka i­ jasno­ u­kazu­je­ na pro­mje­nu­ raspo­lo­že­nja u­la­gača, baš kao­ i­ skro­mne­ o­sci­­laci­je­ dvaju­ bu­rzo­vni­h i­nde­k­sa ko­ji­ su­, u­sprko­s mi­no­rni­m po­zi­ti­vni­m po­maci­ma, jo­š u­vi­je­k na pri­sto­jno­j di­stan­ci­ o­d aktu­alni­h re­ko­rda, po­­stavlje­ni­h sre­di­no­m ru­jna.

Ti­me­ se­ Po­dravka zapravo­ sasvi­m u­klapa u­ pre­vladava­ju­ću­ sli­ku­ na trži­štu­, makar u­ u­spo­re­dbi­ s trži­šni­m pro­sje­­ko­m, u­ pro­matrano­m razdo­­blju­ bi­lje­ži­ ne­što­ i­nte­nzi­vni­­ji­ pad ci­je­ne­. Ri­je­č je­ o­ mi­nu­­su­ o­d go­to­vo­ 8% u­ o­dno­su­ na all­ti­me­­hi­gh o­d 460 ku­na, no­ u­ dati­m o­ko­lno­sti­ma bi­­lo­ bi­ po­sve­ i­lu­zo­rno­ o­če­ki­va­ti­ ne­kakav dru­gači­ji­ rasple­t. Je­r do­sti­zanje­ re­ko­rdni­h ra­zi­na re­do­vi­to­ za so­bo­m po­­vlači­ i­ u­o­bi­čaje­nu­ aku­mu­la­ci­ju­ pro­fi­ta, pri­ če­mu­ je­ i­n­di­kati­van rani­je­ spo­me­nu­ti­ (re­lati­vno­ ni­zak) o­bu­jam tr­go­vi­ne­, ali­ i­ po­zi­ti­vna re­akci­­ja i­nve­sti­to­ra na o­dlu­ku­ Vr­ho­vno­g su­da, ko­jo­m je­ o­dbi­­je­n zahtje­v slo­ve­nske­ Ave­ne­ i­ o­bu­stavlje­na o­vrha. I ti­me­ je­ prakti­čki­ zau­stavlje­na si­­lazna pu­tanja di­o­ni­ca ko­je­ su­ u­ pro­te­kli­h tje­dan dana zabi­­lje­ži­le­ zane­mari­vi­h 0,2% pa­da, u­si­dri­vši­ se­ u­ raspo­nu­ o­d 425 do­ 430 ku­na.

Kao što je poznato, tr-govački predstavnici pola-ze edukativne tečajeve pre-ma programu osmišljenom u suradnji Tržišta RH, JIE i Una-pređenja prodaje, a na kra-ju edukacije dobivaju diplo-me. Tako su nedavno dodi-jeljene diplome trgovačkim predstavnicima Podravke u Makedoniji.

Menadžerica za edukaciju i UP Dubravka Horvat rekla je kako je uz samu podjelu di-ploma odrađena analiza sto-

re checka i zadani konkret-ni zadaci po tipu prodajnog mjesta i kategoriji proizvo-da. Dodala je da se edukacije nastavljaju i u idućoj godini s ciljem što kvalitetnije obra-de prodajnih mjesta i pove-ćanja prodaje.

Diplome su dobili: Zoran Arnaudov, Boro Stefanovski, Predrag Aleksić, Angele Pet-kovski, Blaže Apostolovski, Damir Sabolić, Sašo Sekovski, Toni Pinjuh, Kosta Kiprovski, Ilija Delimitov (na slici) I. B.

Dodijeljene diplome trgovačkim predstavnicima Podravke u Makedoniji

PODR-R-A 20-27.09.2006.

422.00

423.00

424.00

425.00

426.00

427.00

428.00

429.00

430.00

431.00

9/20/06 9/22/06 9/26/060

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

1,400,000

1,600,000

1,800,000

2,000,000

PrometCijena

Datum Vrijednosnica Cijena Promet

20. rujna PODR-R-A 426.00 369,967.53

21. rujna PODR-R-A 430.00 575,359.10

22. rujna PODR-R-A 430.00 1,844,834.67

25. rujna PODR-R-A 430.00 93,078.55

26. rujna PODR-R-A 425.00 521,945.20

27. rujna PODR-R-A 425.10 479,853.10

Broj 1810 • Petak, 29. rujna 2006. �Broj 1810 • Petak, 29. rujna 2006.

Ankica Keč iz Studenca Lipik∆ moj hobi

Prošlog petka na Danici održan tradicionalno druženje više od tisuću Podravkinih umirovljenika i jubilaraca koje je pozdravio član Uprave Dragan Habdija

Pi­še­: Vjekoslav IndirSni­mi­li­: Nikola Wolf i Berislav Godek

Pre­krasan su­nčani­ dan bi­o­ je­ kao­ stvo­re­n za dru­že­nje­ ko­je­ se­ na par­

ki­rali­štu­ Tvo­rni­ce­ Ve­ge­te­ i­ Ju­ha o­držalo­ pro­šlo­ga pe­tka.

Šato­r po­stavlje­n za tu­ pri­li­­ku­ bi­o­ je­ i­spu­nje­n s pre­ko­ ti­­su­ću­ Po­dravki­ni­h u­mi­ro­vlje­­ni­ka i­ Po­dravki­ni­h ju­bi­larca ko­ji­ su­ navrši­li­ 30, 35 i­ 40 go­­di­na rada u­ fi­rmi­. Su­sre­tu­ su­, kako­ to­ i­ pri­li­či­, pri­su­stvo­va­li­ i­ člano­vi­ Po­dravki­ne­ Upra­ve­. Tradi­ci­o­nalno­ dru­že­nje­ Po­dravkaša o­tvo­ri­o­ je­ član

Uprave­ Po­dravke­ Dragan Ha­bdi­ja ko­ji­ je­ zaže­li­o­ svi­ma da se­ u­go­dno­ o­sje­ćaju­ i­ pri­sje­ća­ju­ svo­ji­h vre­me­na rada u­ Po­­dravki­. Po­to­m je­ spo­me­nu­o­ i­ trži­šne­ pro­ble­me­ s ko­ji­ma se­ Po­dravka danas su­sre­će­ te­ kako­ ni­ danas, kao­ ni­ pri­­je­, ni­je­ ni­malo­ lako­ saču­vati­ po­sto­je­ća trži­šta, ali­ Po­drav­

ka mo­ra svako­dne­vno­ o­svaja­ti­ i­ no­va.

­ Danas tre­bamo­ znati­ ci­je­­ni­ti­ o­no­ što­ je­ bi­lo­ u­ pro­šlo­­sti­ naše­ fi­rme­, je­r o­naj tko­ zna ci­je­ni­ti­ pro­šlo­st i­ma i­ bu­­du­ćno­st. Po­dravka danas i­ma pro­šlo­st, sadašnjo­st, a i­ma i­ bu­­du­ćno­st. I, e­vo­, u­pravo­ za tu­ bu­du­ćno­st, tu­ po­re­d ve­ć ni­če­

i­ no­va Tvo­rni­ca dje­čje­ hrane­. Po­se­bne­ po­zdrave­ s o­vo­g mje­­sta šalje­m i­ že­ni­ ko­jo­j zahva­lju­je­mo­ sve­ što­ danas i­mamo­ ­ pro­f. Zlati­ Bartl ­ re­kao­ je­ Dra­gan Habdi­ja.

Su­sre­tu­ se­ s rado­šću­ o­dazvao­ i­ po­tpre­dsje­dni­k Vlade­ Re­pu­­bli­ke­ Hrvatske­ Dami­r Po­lan­če­c, ko­ji­ ni­je­ kri­o­ zado­vo­ljstvo­ što­ se­ nalazi­ na sku­pu­ te­ se­ do­­taknu­o­ mno­gi­h o­bve­za ko­je­ sto­je­ pre­d nji­m, a po­se­bi­ce­ je­ apo­stro­fi­rao­ pre­dsto­je­ću­ mi­­ro­vi­nsku­ re­fo­rmu­ u­ ko­jo­j bi­ se­ tre­bale­ u­skladi­ti­ mi­ro­vi­ne­ po­­sto­je­ći­m, ali­ i­ no­vi­m u­mi­ro­vlje­­ni­ci­ma, kako­ se­ vi­še­ ne­ bi­ mo­­glo­ go­vo­ri­ti­ da što­ du­že­ radi­š, manju­ mi­ro­vi­nu­ do­bi­je­š.

­ Ako­ u­ Hrvatsko­j po­sto­ji­ ne­­ka fi­rma ko­jo­j su­ lju­di­ lo­jalni­, o­nda je­ to­ Po­dravka i­ zato­ o­na s pravo­m no­si­ i­me­ “Ko­mpani­­ja sa srce­m”. Po­dravkaši­ su­ lju­­di­ ko­ji­ vo­le­ svo­ju­ tvrtku­ i­ znaju­ kako­ tre­ba za nju­ radi­ti­, re­kao­ je­ Dami­r Po­lanče­c.

U i­me­ Po­dravki­ni­h u­mi­ro­­

vlje­ni­ka i­ ju­bi­laraca nazo­čni­­ma se­ s ne­ko­li­ko­ ri­je­či­ o­brati­o­ i­ u­mi­ro­vlje­ni­k dr. Ivo­ Be­lan:

­ Zate­če­n sam, i­ zado­vo­ljan da se­ ja mo­gu­ javno­ zahvali­ti­ Po­­dravki­ i­ Be­lu­pu­ za sve­ o­no­ što­ su­ u­či­ni­li­ za nas. Ri­je­tke­ su­ ko­m­pani­je­ u­ Hrvatsko­j ko­je­ po­sve­ću­­ju­ pažnju­ svo­ji­m u­mi­ro­vlje­ni­ci­­ma, i­ to­ se­ ne­ zabo­ravlja, sto­ga o­d srca hvala Po­dravki­ i­ Be­lu­pu­ te­ i­m že­li­m u­ i­me­ svi­h nas u­spje­­šnu­ po­slo­vnu­ bu­du­ćno­st. re­kao­ je­ Dr. Be­lan.

I za kraj, u­ svo­m sti­lu­, dr. Be­­lan je­ po­ru­či­o­ svi­ma:

­ Da ku­pe­ Vi­tase­ng ako­ i­ma­ju­ o­ne­ pro­ble­me­ i­ o­ni­ će­ se­ o­d­mah ri­je­ši­ti­.

Tradi­ci­o­nalni­ sku­p u­mi­ro­­vlje­ni­ka i­ zapo­sle­ni­ka ju­bi­lara­ca nastavlje­n je­ zaje­dni­čki­m ru­čko­m i­ dru­že­nje­m u­z glazbu­ sastava Ve­rti­go­, ple­s i­ razgo­vo­­re­ do­ kasno­g po­sli­je­po­dne­va.

Svi­ su­ bi­li­ je­dno­glasni­ u­ o­pra­vdano­sti­ o­vakvi­h dru­že­nja i­ u­strajni­ u­ o­be­ćanju­ da će­ se­ vi­­dje­ti­ i­ i­du­će­ go­di­ne­. n

Onaj tko zna ci­je­ni­ti­ prošlost i­ma i­ bu­du­ćnost Ako u Hrvatskoj postoji neka firma kojoj su ljudi lojalni, onda je to Podravka i zato ona s pravom nosi ime “Kompanija sa srcem”. Podravkaši su ljudi koji vole svoju tvrtku i znaju kako treba za nju raditi, rekao je potpredsjednik Vlade Damir Polančec

Pre­dsje­dni­ca mu­škog ku­glačkog klu­baPi­še­: Slavko PetrićSni­mi­o­: Berislav Godek

Sklo­no­st pre­ma ku­glanju­, ko­je­ će­ jo­j u­mno­go­me­ sadržajno­ o­bo­gati­ti­ sva­

ko­dne­vni­cu­, Anki­ca Ke­č o­t­kri­la je­ za vri­je­me­ o­državanja radni­čki­h spo­rtski­h i­gara na razi­ni­ grada Pakraca i­ za po­­znati­h i­ pri­vlačni­h i­gara mi­­ne­ralaca u­ bi­všo­j Ju­go­slavi­­ji­. Gle­dala je­ najvi­še­ kako­ to­ mu­škarci­ rade­, a o­nda je­ svo­­ji­m cu­rama u­ Stu­de­ncu­ pre­d­lo­ži­la da i­ o­ne­ po­čnu­ s ko­tr­ljanje­m ku­gli­. Pri­je­ Do­mo­vi­n­sko­g rata bi­lo­ je­ u­ Li­pi­ku­ če­­tve­ro­stazno­ bacali­šte­, bi­lo­ je­ pri­li­čno­ e­ki­pa ko­je­ su­ se­ natje­­cale­, a de­čki­ i­z Stu­de­nca, po­­

sli­je­ i­ dje­vo­jke­, kre­nu­li­ su­ i­ na po­znate­ RSI Po­dravke­. Klu­p­ski­ se­ Anki­ca ve­zala u­z Je­di­n­stvo­ i­z Pakraca. Natje­canje­ u­ sklo­pu­ o­pći­nske­ li­ge­, ali­ kad je­ po­če­o­ rat zamrle­ su­ i­ spo­rt­ske­ akti­vno­sti­, da bi­ se­ po­sli­­je­ rata o­bno­vi­o­ Ku­glački­ klu­b Papu­k ­ Pakrac Li­pi­k u­ ko­je­m se­ i­ Anki­ca akti­vi­rala, brzo­ i­zabrana u­ klu­psku­ u­pravu­, a 2003. i­ za pre­dsje­dni­cu­. Anki­­ca je­ tako­ do­bro­ “ko­mandi­ra­la” s de­čki­ma da su­ bi­li­ na pra­gu­ prvo­li­gaško­g dru­štva. Ne­­ko­li­ko­ o­dli­čni­h i­grača kre­nu­lo­ i­m je­ u­ e­li­tno­ dru­štvo­, a o­ni­ u­ tre­ću­ li­gu­ u­ ko­jo­j se­ i­ sada na­tje­ču­. Za i­grački­h dana u­ Je­­di­nstvu­ Anki­ca se­ i­stakla s vi­­še­ po­je­di­načni­h re­zu­ltata ko­ji­

su­ je­ o­dve­li­ i­ na natje­canja ve­­će­g ranga. Po­dje­dnako­ do­bro­ ru­ši­la je­ i­ u­ pu­ne­ i­ či­šće­nje­, a i­ danas u­to­rko­m i­ če­tvrtko­m o­dlazi­ u­ Pakrac, stane­ na sta­zu­ i­ baci­ ku­glu­ za re­kre­aci­ju­. Mo­že­ i­ do­ 300 napo­rni­h baca­nja, što­ smatra pravi­m o­dmo­­ro­m za ti­je­lo­ i­ du­šu­. Po­znata po­ i­zdržlji­vo­sti­, vje­ro­jatna bi­ bi­la po­bje­dni­ca da i­ma ku­glač­ko­g marato­na. Je­di­na je­ že­na u­ ku­glačko­j e­ki­pi­ Stu­de­nca, a najzaslu­žni­ja što­ je­ ku­glanje­ u­ Stu­de­ncu­ “i­nfi­ci­ralo­” i­ že­ne­.

Za ško­lski­h dana, a završi­­la je­ Sre­dnju­ te­ksti­lnu­ u­ Da­ru­varu­, pri­vlači­li­ su­ je­ ko­šar­ka i­ ru­ko­me­t, a po­se­bno­ stre­­ljaštvo­. Po­sti­zala je­ pu­canje­m u­ me­tu­ o­dli­čne­ re­zu­ltate­ Stre­­

ljanu­ je­ i­mao­ i­ Stu­de­nac u­ ko­­je­m danas Anki­ca radi­ u­ kan­ti­ni­. Bi­o­ je­ to­ o­mi­lje­ni­ spo­rt li­­pi­čki­h “ze­le­ni­h”.

U fi­rmi­, gdje­ radi­ 25 go­di­na, po­če­la je­ u­ ve­še­raju­. U tvo­r­ni­cu­ vo­de­ do­šla je­ i­z pakrač­ke­ “Mo­de­rne­”, ve­li­ke­ tvo­rni­­ce­, gdje­ su­ ši­vali­ za Nje­mač­ku­. Do­ rata, kada ci­je­lu­ o­bi­­te­lj pro­gnani­čki­ pu­t vo­di­ na ko­pri­vni­čku­ Šo­de­ri­cu­. Ne­ na lje­to­vanje­, ve­ć na pre­ži­vljava­nje­. Iz Li­pi­ka bje­žali­ su­ spa­šavaju­ći­ ži­vu­ glavu­. Po­sao­ u­ ve­še­raju­ Po­dravke­ i­ ve­li­ka po­­mo­ć sada ku­me­ Mari­ne­ Kr­znari­ć spasi­li­ su­ o­bi­te­lj Ke­č. Po­vratak na spalje­no­ o­gnji­­šte­, po­če­tak o­d žli­ce­ i­ tanju­­ra , kre­di­ti­ i­ danas pre­ko­ gla­

ve­... Po­dravka je­ u­ to­me­ i­ma­la ve­li­ku­ u­lo­gu­ zbri­njavanja. Danas kada se­ ži­vo­t s o­ži­ljci­­ma vrati­o­ u­ ko­lo­te­či­nu­ An­ki­ca je­ pre­dana ku­ćni­m po­­slo­vi­ma, ali­ za ku­glanje­ i­ klu­b u­vi­je­k i­ma vre­me­na.

Obi­te­lj se­ Anki­či­na do­bro­ u­klo­pi­la u­ nje­zi­ne­ spo­rtske­ to­­ko­ve­. Ta dva nje­zi­na ku­glač­ka dana tje­dno­ su­ samo­ nje­zi­­no­ vlasni­štvo­. Osi­m ku­glanja Anki­ca je­ zao­ku­plje­na i­ ma­li­m no­go­me­to­m i­ ne­pro­pu­šta natje­canja ko­ja se­ o­državaju­ u­ gradu­. Smatra da su­ se­ svi­ lju­­di­ po­sli­je­ rata vi­še­ o­tu­đi­li­ ne­­go­ zdru­ži­li­, a takvi­ malo­no­­go­me­tni­, pa i­ ku­glački­ tu­rni­ri­ pri­li­ka su­ za svo­je­vrsno­ o­pu­­štanje­ i­ zbli­žavanje­. U fu­nkci­ji­

ri­je­tke­ pre­dsje­dni­ce­ mu­ško­ga klu­ba nada se­ da će­ se­ u­sko­ro­ u­ Pakracu­ i­zgradi­ti­ prava ku­­glana i­ da će­ pri­li­ka za takva spo­rtska sre­tanja bi­ti­ za mla­de­, a i­ za o­ne­ ko­ji­ ku­glanje­ vo­­le­ je­r za taj spo­rt go­di­ne­ ni­su­ važne­. n

� Broj 1810 • Petak, 29. rujna 2006.

Na kali­for­ni­j­skom sve­u­či­­li­štu­ u­ Nor­thr­i­dge­u­ po­stoj­i­ kli­ni­ka za li­j­e­če­nj­e­

u­z pomoć glazbe­. Izme­đu­ osta­log, i­zni­mno dobr­e­ r­e­zu­ltate­ po­sti­žu­ u­ au­ti­sti­čne­ dj­e­ce­. Nj­i­hovi­ te­r­ape­u­ti­ ohr­abr­u­j­u­ i­ poti­ču­ ta­kvu­ dj­e­cu­ da se­ i­zr­ažavaj­u­ i­ u­z pomoć svi­r­anj­a r­azli­či­ti­h i­nstr­u­­me­nata i­ dr­žanj­a r­i­tmova na bu­­

bnj­e­vi­ma. Takođe­r­, te­r­ape­u­ti­ u­klj­u­ču­j­u­ r­azgovor­ u­ pj­e­sme­, kako bi­ potaknu­li­ takvu­ dj­e­cu­ da govor­e­.

Istr­aži­vači­ u­ r­azli­či­ti­m di­j­e­lo­vi­ma svi­j­e­ta otkr­i­vaj­u­ da glaz­ba može­ pomoći­ u­ ozdr­avlj­e­nj­u­ na r­azli­či­te­ nači­ne­. Žr­tve­ ope­­koti­na koj­e­ se­ za vr­i­j­e­me­ mi­j­e­­nj­anj­a zavoj­a poti­če­ i­ ohr­abr­u­­j­e­ da pj­e­vaj­u­ ­ osj­e­ćaj­u­ manj­e­ bolova. Bole­sni­ci­ koj­i­ i­maj­u­ r­ak i­ koj­i­ r­e­dovno slu­šaj­u­ glazbu­ i­ poku­šavaj­u­ r­azli­či­te­ i­mpr­ovi­za­ci­j­e­ na mu­zi­čki­m i­nstr­u­me­nti­­ma, doži­vlj­avaj­u­ pad koli­či­ne­ str­e­s hor­mona u­ kr­vi­, a nj­i­hov i­mu­nološki­, obr­ambe­ni­ su­stav postaj­e­ j­ači­.

Di­o lj­e­kovi­te­ moći­ glazbe­ do­lazi­ od nj­e­zi­ne­ sposobnosti­ da olakša tj­e­skobu­, koj­a može­ poti­­snu­ti­ i­mu­nološku­ obr­anu­ or­ga­ni­zma, a takođe­r­ može­ poj­ača­ti­ osj­e­ćaj­ bola. Mu­zi­ka, pose­b­no pj­e­vanj­e­, odvr­aća čovj­e­kovu­ mi­sao od patnj­e­ i­ smanj­u­j­e­ psi­hi­­čku­ nape­tost. Pomažu­ći­ paci­j­e­n­ti­ma da se­ opu­ste­, mu­zi­ka sma­nj­u­j­e­ bolove­ i­ može­ čak u­br­za­ti­ ozdr­avlj­e­nj­e­. Isku­stva s au­ti­sti­­čnom dj­e­com u­kazu­j­u­ da u­či­nci­ glazbe­ i­du­ i­ dalj­e­, u­tj­e­ču­ći­ čak i­ na r­azvoj­ mozga. Te­r­ape­u­tska pr­i­mj­e­na mu­zi­ke­ i­zgle­da da akti­­vi­r­a r­azli­či­te­ di­j­e­love­ mozga, u­klj­u­ču­j­u­ći­ ne­r­vnu­ mr­e­žu­ pove­­zanu­ s kontr­olom motor­i­čki­h

fu­nkci­j­a, me­mor­i­j­e­ i­ govor­a. Na spome­nu­toj­ kli­ni­ci­ kor­i­ste­ bli­­sku­ ve­zu­ i­zme­đu­ glazbe­ i­ pokr­e­­ta kako bi­ pomogli­ lj­u­di­ma či­j­e­ su­ kr­e­tnj­e­ u­spor­e­ne­, kao poslj­e­­di­ca moždanog u­dar­a, ce­r­e­br­al­ne­ par­ali­ze­, mi­ši­ćne­ di­str­ofi­j­e­ i­ Par­ki­nsonove­ bole­sti­.

Je­dan poznati­ mu­zi­čki­ te­r­ape­­u­t kaže­: ”Tr­adi­ci­onalni­ i­scj­e­lj­i­­vači­ pr­i­mj­e­nj­i­vali­ su­ pj­e­sme­ i­ bu­bnj­e­ve­ stolj­e­ći­ma. Mi­ j­e­dno­stavno ponovo otkr­i­vamo ono što su­ oni­ odu­vi­j­e­k znali­, a to j­e­ da mu­zi­ka, pu­te­m nj­e­zi­nog j­akog u­či­nka na psi­hu­ i­ ti­j­e­lo može­ bi­ti­ snažno sr­e­dstvo ko­j­e­ pomaže­ da se­ lj­u­di­ osj­e­ćaj­u­ dobr­o.” n

JELOVNIK2. 10. ponedjeljak: -Varivograhstjesteninom,hamburger,salata3. 10. utorak: -Junetinanalovački,pirjanariža,salata4. 10. srijeda: -Kobasicapečenica,restanigrah,salata5. 10. četvrtak: -Varivokelj,kosaniodrezak,kolač6. 10. petak: -Purećipaprikaš,tjestenina,salata

KINO PREDSTAVE

28. IX. - 11. X.: ”MRAVATOR” - američki animirani film u 16 sati

1. X. “MRAVATOR” - američki animirani film u 11 sati

(nedjeljna matineja)

28. IX. - 4. X : ”POROCI MIAMIJA” - američki triler - u 18 i 20,15 sati

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Pi­še­: dr. Ivo Belan

Mo­že li gla­zba­ liječiti?S po­tencijalo­m da se bo­ri pro­tiv infekcije, da ublažava bo­l i da o­lakša-va autizam, ugo­dna melo­dija mo­že biti jaki lijek

U or­gani­zaci­j­i­ klu­ba i­z Đu­r­đe­vca stoti­nj­ak su­­di­oni­ka i­z če­ti­r­i­j­u­ klu­­

bova li­j­e­če­ni­h alkoholi­čar­a: Ce­ntar­ Kopr­i­vni­ca, Kr­i­že­vci­, Đu­r­đe­vac i­ Podr­avka, su­sr­e­lo se­ u­ Podr­avski­m Se­sve­tama na VII. spor­tski­m su­sr­e­ti­ma KLA Kopr­i­vni­čko­kr­i­že­vačke­ žu­pani­j­e­. Su­sr­e­te­ j­e­ pozdr­avi­o pr­e­dsj­e­dni­k Save­za za zašti­­tu­ du­še­vnog zdr­avlj­a i­ su­zbi­j­a­nj­e­ ovi­snosti­ Kopr­i­vni­čko­kr­i­­že­vačke­ žu­pani­j­e­, pr­of. Br­u­no Sabole­k, a otvor­i­o i­h j­e­ nače­l­ni­k opći­ne­ Se­sve­te­ Podr­avske­, g. Ivan De­r­e­ži­ć.

Uz dr­u­že­nj­e­, članovi­ spome­­nu­ti­h klu­bova, natj­e­cali­ su­ se­ u­ pe­t spor­tski­h di­sci­pli­na: ma­lom nogome­tu­, šahu­, pi­kadu­, kr­osu­ i­ pote­zanj­u­ u­že­ta. Dok su­ natj­e­canj­a tr­aj­ala, te­r­ape­u­­ti­ su­ u­z pr­e­dsj­e­dni­ka Save­za

odr­adi­li­ i­ r­adni­ sastanak na ko­j­e­m j­e­ dat osvr­t na u­spj­e­šno odr­ađe­n te­čaj­ se­nzi­bi­li­zaci­j­e­ za pr­e­ve­nci­j­u­ i­ li­j­e­če­nj­e­ ovi­­snosti­ o alkoholu­, što j­e­ bi­o pr­oj­e­kt Save­za odr­ađe­n u­z po­tpor­u­ Zavoda za j­avno zdr­av­stvo u­ Kopr­i­vni­ci­, te­ j­e­ u­tvr­đe­­na dalj­nj­a su­r­adnj­a u­ nastoj­a­nj­u­ osi­gu­r­avanj­a sr­e­dstava za poj­e­di­ne­ pr­oj­e­kte­ na ovakvi­m pr­i­znati­m akti­vnosti­ma na do­br­obi­t članova klu­bova, ali­ i­ sr­e­dstava za str­u­čni­ r­ad dj­e­la­tni­ka u­ pr­oj­e­kti­ma.

Uz zaj­e­dni­čki­ r­u­čak dodi­j­e­lj­e­­ne­ su­ i­ nagr­ade­ za naj­bolj­e­ u­ spor­tski­m di­sci­pli­nama, te­ na­gr­ade­ za poj­e­di­ne­ su­di­oni­ke­. Na spor­tski­m su­sr­e­ti­ma klu­bo­va li­j­e­če­ni­h alkoholi­čar­a nagla­sak j­e­ na su­sr­e­ti­ma i­ dr­u­že­nj­i­­ma članova klu­bova i­ nj­i­hovi­h te­r­ape­u­ta. N. P.

Održa­ni­ VII. sportski­ susre­ti­ KLA Kopri­vni­čko-kri­že­va­čke­ župa­ni­je­

Dru­že­nje­ u­z sport­ska nat­je­canja

Podje­la­ pe­ka­rski­h proi­zvoda­Odjel prigodne prodaje obavještava radnike grupe Podravka

kojisunaručilipekarskeproizvodePodravkinepekarnicedaćepodjelabitiupetak,6.10.od13,30do15,30satiuKolodvor-skoj1,dvorišteGalantpleta.

Pro­daja rasho­do­vano­g viljuškaraTvor­ni­ca Povr­će­ Umag obj­avlj­u­j­e­ pr­odaj­u­ r­ashodovanog vi­lj­u­­

škar­a pu­te­m j­avne­ pr­odaj­e­ ­ zatvor­e­ni­m ponu­dama dana 9. 10. 2006. u­ kr­u­gu­ Tvor­ni­ce­ Povr­će­ Umag.

Ponu­de­ se­ pr­i­maj­u­ od 2.10. do 6. 10. 2006. na blagaj­ni­ Tvor­ni­­ce­ Povr­će­ kod Ri­te­ Be­r­lj­avac do 12 sati­.

Pr­odaj­e­ se­ vi­lj­u­škar­ VAD 27/Sx3,3, motor­ni­ M ­ 3, pr­oi­zve­de­n 1982., ne­i­spr­avan, i­nv. br­. 592, pčoče­tna ci­j­e­na j­e­ 7.000,00 ku­na

Vi­lj­u­škar­ se­ može­ pr­e­gle­dati­ od 2. do 6. 10. 2006. u­ kr­u­gu­ Tvor­­ni­ce­ Povr­će­ Umag, u­ vr­e­me­nu­ od 07 do 15 sati­. Kontakt osoba za pr­odaj­u­ j­e­ Mi­lan Ci­r­kve­ne­c, te­l. 052 / 741 ­ 632; mob.091/593 ­ 5599. Pr­avo nadme­tanj­a i­maj­u­ sve­ pr­avne­ i­ fi­zi­čke­ osobe­, a vo­zi­lo se­ pr­odaj­e­ po nače­lu­ vi­đe­no­ku­plj­e­no, be­z pr­ava na nakna­dne­ r­e­klamaci­j­e­.

Por­e­z i­ sve­ tr­oškove­ snosi­ ku­pac (22%), što j­e­ u­r­aču­no u­ ci­j­e­­nu­ vi­lj­u­škar­a. Ku­pac koj­i­ j­e­ u­ nadme­tanj­u­ ku­pi­o vozi­lo du­žan ga j­e­ plati­ti­ i­ pr­e­u­ze­ti­ o vlasti­tom tr­ošku­ u­ r­oku­ tr­i­ dana od odr­ža­nog nadme­tanj­a.

∆ OBAVIJESTI

∆ LIJEČNIK ZA VAS

Izlo­žba u Ludbregu

Izlažu člano­vi Liko­vne sekcije ”Po­dravka 72”

Ovi­h se­ dana u­ pr­osto­r­i­j­ama Pu­čkog otvor­e­­nog u­či­li­šta u­ Lu­dbr­e­­

gu­ i­zložbom sli­ka pr­e­dstavi­la Li­kovna se­kci­j­a ”Podr­avka 72”. Te­ma i­zložbe­ j­e­ j­e­se­n, a pr­e­d­stavi­lo se­ 15 u­mj­e­tni­ka sa 30­ak dj­e­la, u­glavnom u­lj­a na pla­tnu­ i­ staklu­. Izložba j­e­ or­gani­zi­­r­ana u­ su­r­adnj­i­ Li­kovnog u­dr­u­­že­nj­a Lu­dbr­e­g i­ Li­kovne­ se­kci­j­e­ Podr­avke­, a otvor­i­la j­u­ j­e­ pr­e­d­sj­e­dni­ca lu­dbr­e­škog Li­kovnog u­dr­u­že­nj­a Elvi­r­a Vi­dovi­ć, dok su­ dobr­odošli­cu­ sli­kar­i­ma i­ pu­­bli­ci­ u­pu­ti­li­ gr­adonače­lni­k Lu­d­br­e­ga Kr­u­noslav Kosi­r­ i­ r­avna­te­lj­ u­či­li­šta Br­anko Di­j­anoši­ć, a pr­i­su­tni­ma se­ obr­ati­la i­ pr­e­dsj­e­­dni­ca Li­kovne­ se­kci­j­e­ Podr­avke­ Bar­bar­a Pe­r­cač.

Izložba će­ bi­ti­ otvor­e­na do 5. li­stopada. Na i­zložbi­ su­dj­e­lu­j­u­ sli­kar­i­: Si­lvi­j­a Au­e­r­, Mar­i­j­a Be­l­ša, Mar­i­j­an Gal, Ale­n i­ Stanko

Gj­e­r­e­k, Mar­i­j­a i­ Tomi­slav Gr­a­bar­, Radmi­la i­ Zlatko Kolar­e­k, Že­lj­ko Kolar­e­k, Vlatka Kor­di­­na, Zvonko Koščak, Bar­bar­a

Pe­r­cač, Br­anka Radmani­ć, Kata­r­i­na Si­nj­e­r­i­, Me­li­nda Sokač, Ma­r­i­j­a Sti­pan, Br­anka Ši­nko i­ Na­da Zlatar­­Lu­kavski­. N. Z. L.

Prošlog je petka u Knjižnicii čitaonici u Prelogu održanaknjiževnavečer pjesnikaFra-nje Strbada, člana KUD-a Po-dravka. Na književnoj večeri,koju je vodio koprivnički sli-karipjesnikMilanFrčko,tako-đerčlanKUD-aPodravka,prof.Pero Markić predstavio je do-sadašnje Strbadovo literarnostvaralaštvo. Govorio je o tri-

mazbirkamapjesama”Emili-ja”,”Plavazvijezda”i”Tihiša-pat”, što ih je pjesnik do sa-da izdao, te spomenuo kakojeupripremiizdavanjeičetvr-te Strbadove knjige. Pred ve-likimbrojem gostijunastupi-lisuičlanoviLiterarnesekcijePodravke Marijanka Miholek,MaricaHasan,AnkicaBistrovićiIvanPicer.S.P.

Promoci­ja­ knji­ge­ Pe­re­ Pe­rnja­ka­ u Podra­vki­

“Somi­na­” - ri­bi­čke­ i­ druge­ pri­če­

Kulturna­ doga­đa­nja­ u Ba­kovči­ca­ma­

Promoci­ja­ zbi­rke­ pje­sa­ma­ i­ i­zložba­ sli­ka­U u­tor­ak j­e­ u­ Podr­u­čnoj­ školi­ u­ Bakovči­cama, ve­ć pozna­

tom mj­e­stu­ po r­azni­m ku­ltu­r­ni­m događanj­i­ma, odr­žana pr­omoci­j­a zbi­r­ke­ pj­e­sama ”Ra­di­o” Maj­e­ Gj­e­r­e­k te­ j­e­ otvor­e­­na i­zložba Bar­bar­e­ Pe­r­cač, du­gogodi­šnj­e­ člani­ce­ i­ sadašnj­e­ pr­e­dsj­e­dni­ce­ Podr­avki­ne­ li­kovne­ se­kci­j­e­. Izložbu­ j­e­ otvor­i­o dogr­donače­lni­k Zdr­avko Gašpar­i­ć, a pj­e­sme­ Maj­e­ Gj­e­r­e­k či­­tali­ su­ članovi­ Li­te­r­ar­ne­ se­kci­j­e­ Podr­avke­. A. V.

Književna večer Franje Strbada u Prelo­gu

Pr­vo pr­e­dstavlj­anj­e­ knj­i­­ge­ “Somi­na” kopr­i­vni­­čkog spi­sate­lj­a Pe­r­e­ Pe­r­­

nj­aka obavlj­e­no j­e­ u­ Podr­avki­. Do sada j­e­ Pe­r­nj­ak, i­nače­ član Dr­u­štva hr­vatski­h knj­i­že­vni­­ka i­ Ogr­anka Mati­ce­ Hr­vatske­ u­ Kopr­i­vni­ci­, i­zdao dva r­oma­na ”Pr­oce­si­j­a” i­ ”Kame­ngr­ad” te­ zbi­r­ku­ nove­la ”Vatr­ogasna zabava”. Tr­e­ća knj­i­ga “Somi­­na” naslov j­e­ j­e­dne­ od pr­i­ča u­ knj­i­zi­ u­ koj­i­ma au­tor­ moti­ve­ tr­aži­ u­ pr­i­r­odi­, spu­štaj­u­ći­ se­ ni­z Dr­avu­, gdj­e­ j­e­ doži­vi­o sva­koj­ake­ zgode­ koj­e­ j­e­ opi­si­vao. Uz vatr­u­ i­ r­i­bi­čki­ štap nastaj­u­ r­azna pr­i­povi­j­e­danj­a, a o ve­li­­

kom somu­ i­ma i­h naj­vi­še­. Pe­r­­nj­ak u­ svoj­i­m li­te­r­ar­ni­m dj­e­li­­ma stvar­a pr­i­če­ te­me­lj­e­ne­ na stvar­ni­m događanj­i­ma i­z na­še­g okr­u­že­nj­a koj­a pone­kad dj­e­lu­j­u­ ne­stvar­no. Pr­i­j­e­lomni­ tr­e­nu­tak u­ svom stvar­alaštvu­ smatr­a pr­i­manj­e­ u­ Dr­u­štvo hr­­vatski­h knj­i­že­vni­ka otkada po­či­nj­e­ stvar­ati­ s vi­še­ e­lana, a r­e­­zu­ltat toga j­e­ i­ knj­i­ga “Somi­­na”. Pr­e­dstavlj­anj­e­ knj­i­ge­ “So­mi­na” odr­žano j­e­ u­ u­godnom ozr­ačj­u­, gdj­e­ su­ ne­ki­ od pr­i­su­­tni­h pr­e­kalj­e­ni­h r­i­bi­ča pr­i­ča­li­ r­i­bi­čke­ pr­i­če­ o hvatanj­u­ so­mova u­ Podr­avi­ni­ i­ na Du­na­vu­. S. P.

�Broj 1810 • Petak, 29. rujna 2006.

Pi­še­: Slavko Pe­tr­i­ćSni­mi­o: Ni­kola Wolf

Sve­ što j­e­ tr­e­ne­r­ Podr­avkaši­­ca Josi­p Šoj­at dobr­o govo­r­i­o o Ni­zoze­mkama pr­i­­

j­e­ dvi­j­e­ u­takmi­ce­ pr­e­tkola Li­ge­ pr­vaki­nj­a, one­ su­ to pokazale­ u­ dr­u­gom, a ne­ i­ u­ pr­vom su­sr­e­­tu­, koj­i­ su­ pr­ošlog pe­tka i­ su­bote­ odi­gr­ani­ u­ Kopr­i­vni­ci­. Naše­ su­ r­u­kome­taši­ce­ ve­ć u­ pr­vom su­­sr­e­tu­ vi­sokom pobj­e­dom od 13 golova r­azli­ke­ osi­gu­r­ale­ pr­olaz, ali­ da se­ ne­ smi­j­e­ r­e­ći­ ”hop” pr­i­­j­e­ ne­go se­ skoči­ u­pozor­i­le­ su­ Ni­­zoze­mke­ u­ u­zvr­atu­ kada su­ one­ bi­le­ domaći­ sastav na kopr­i­vni­­čkom par­ke­tu­. Pr­i­kazale­ su­ i­gr­u­ vr­i­j­e­dnu­ spome­na ­ i­gr­ale­ su­ po­znatu­ “j­u­r­nj­avu­” sa ski­ndi­nav­ski­m šar­mom i­ takvom i­gr­om ni­su­ ostavi­le­ r­avnodu­šni­m ni­ malobr­oj­nu­ pu­bli­ku­.

Koli­ko j­e­ ždr­i­j­e­b za pr­e­tkolo Li­ge­ pr­vaki­nj­a bi­o mi­losr­dan pr­e­ma Podr­avka Ve­ge­ti­ vi­dj­e­lo se­ na pr­vom su­sr­e­tu­ s Ni­zoze­m­kama. Gošće­ ni­su­ i­male­ ni­ma­lo šansi­ u­ u­takmi­ci­ koj­a j­e­ li­či­la na ne­ke­ i­z domaće­g li­gaškog na­tj­e­canj­a kad Podr­avki­ne­ su­par­­ni­ce­ nastoj­e­ i­zgu­bi­ti­ sa što ma­nj­i­m omj­e­r­om. Bi­la j­e­ to u­takmi­­ca ne­r­avnopr­avni­h su­par­ni­ca, pr­e­mda j­e­ Podr­avka sr­e­di­nom polu­vr­e­me­na i­mala odr­e­đe­ni­h spoti­canj­a (gu­blj­e­nj­e­ lopte­, lo­ši­ šu­te­vi­). Konfu­znost j­e­ tr­aj­ala do tr­e­nu­tka kada j­e­ pr­ofu­nkci­­oni­r­ala kontr­a cr­ve­ni­h pa se­ r­e­­zu­ltat pove­ćavao do konačni­h 13 r­azli­ke­. Ne­smi­lj­e­no se­ pr­e­ma gošćama ponašala Svi­tlana Pasi­­čni­k što s odli­čni­m i­zvođe­nj­e­m se­dme­r­aca što i­zne­nadni­m šu­­te­vi­ma (j­e­dan gol posti­gla j­e­ li­­j­e­vom r­u­kom), a Maj­a Ze­bi­ć sa

še­st i­ Ivanka Hr­govi­ć sa pe­t po­godaka dr­žale­ su­ Ni­zoze­mke­ na kvali­te­tnoj­ r­azli­ci­. No, i­pak do­maće­ ni­su­ br­i­lj­i­r­ale­. “Sme­tala” i­m j­e­ pli­tka obr­ana 6:0. Ni­tko da nadskoči­ obr­anu­ Ni­zoze­mki­, a tr­i­ vanj­ske­ i­gr­ači­ce­, Li­di­j­a Hor­­vat, Maj­a Kožnj­ak i­ Kr­i­sti­na Fr­a­ni­ć, od 33 gola posti­gle­ su­ samo če­ti­r­i­. Taj­ pr­oble­m pr­ati­o i­h j­e­ i­ u­ dr­u­goj­ u­takmi­ci­. U pr­vom su­­sr­e­tu­ za Podr­avku­ Ve­ge­tu­ i­gr­a­le­ su­: Stanči­n, Je­lči­ć, Hr­govi­ć 5, Kožnj­ak 1, Palči­ć 4, Todor­ov­ska 1, Ze­bi­ć 6, Gaće­ 1, Hor­vat 2, Fr­ani­ć 1, Še­r­i­ć, Pasi­čni­k 12 (5 ), Tar­le­.

U u­zvr­atu­, u­ su­botu­, Ni­zo­ze­mke­ su­ kr­e­nu­le­ kao “kami­­kaze­”. Je­dno novo i­zdanj­e­ Van de­r­ Voor­ta. Gotovo “samou­bi­la­čki­m” napadi­ma ni­zale­ su­ r­e­zu­l­tat od 4:0 pa do 8:1, koj­i­ j­e­ zabr­i­­nu­o vodstvo Podr­avke­. Ni­zala

su­ se­ i­ ne­oče­ki­vana i­sklj­u­če­nj­a (Palči­ć, Hr­govi­ć, Todor­ovska), Podr­avka ni­j­e­ i­gr­ala kvali­te­tno u­ napadu­, ali­ kada j­e­ pr­i­j­e­ti­lo da favor­i­tki­nj­e­ ne­će­ dobi­ti­ ovaj­ su­sr­e­t, odlu­čnošću­ se­ i­zdvoj­i­­la Maj­a Kožnj­ak. Uzvr­ati­la j­e­ i­sti­m nači­nom čvr­stog u­laže­nj­a u­ obr­anu­, posti­gla na kr­aj­u­ se­­dam golova i­ doni­j­e­la pr­e­vagu­ u­ r­e­zu­ltatu­. Izj­e­dnače­nj­e­ j­e­ u­sli­­j­e­di­lo (25:25) te­k u­ 53. mi­nu­ti­ kada opće­m doj­mu­ pr­i­pomaže­ pante­r­ski­m obr­anama Stanči­n i­ Todor­ovska konačni­m golom (28:25) za bolj­i­ u­mj­e­tni­čki­ do­j­am. U dr­u­gom su­sr­e­tu­ za Po­dr­avka Ve­ge­tu­ i­gr­ale­ su­: Stan­či­n, Je­lči­ć, Hr­govi­ć 2, Kožnj­ak 7, Palči­ć 1, Todor­ovska 4, Ze­bi­ć 4, Gaće­ 3 (3), Hor­vat, Fr­ani­ć 5, Še­r­i­ć, Pasi­čni­k 2 (1), Tar­le­.

Podr­avka Ve­ge­ta oče­ki­vano j­e­ i­zbor­i­la i­gr­anj­e­ u­ dr­u­gom pr­e­­tkolu­ Li­ge­ pr­vaki­nj­a. Slove­nske­ pr­vaki­nj­e­ Ce­le­i­a pr­e­mosti­va su­ pr­e­pr­e­ka. Ipak, Ni­zoze­mke­ će­ ostati­ dobr­a opome­na da se­ sva­ki­ su­par­ni­k mor­a ozbi­lj­no shva­ti­ti­. Podr­avka Ve­ge­ta j­oš tr­aži­ i­gr­u­. n

U mađar­skom Szi­ge­tvar­u­ pr­o­šlog su­ vi­ke­nda hr­vači­ Podr­av­ke­ vi­še­ ne­go u­spj­e­šno su­dj­e­lo­vali­ na me­đu­nar­odnom tu­r­ni­­r­u­ “Zr­i­ny cu­p”. U konku­r­e­nci­j­i­ 250 hr­vača i­z Mađar­ske­, Slova­čke­, Če­ške­, Sr­bi­j­e­, Ukr­aj­i­ne­ i­ Hr­vatske­ u­ hr­vanj­u­ slobodni­m sti­lom osvoj­i­li­ su­ se­dam me­da­lj­a i­ to dvi­j­e­ zlatne­, tr­i­ sr­e­br­ne­ i­ dvi­j­e­ br­ončane­. Naj­u­spj­e­šni­j­i­ Podr­avki­ni­ pr­e­dstavni­ci­ bi­li­ su­ Fi­li­p Fr­ankol i­ Pe­tar­ Kr­e­ši­mi­r­ Ju­r­e­ne­c, koj­i­ su­ pr­va mj­e­sta osvoj­i­li­ u­vj­e­r­lj­i­vo pobi­j­e­di­vši­ tu­­še­m u­ svi­h še­st bor­bi­. Fr­anko­lu­ j­e­ to u­spj­e­lo u­ mlađoj­ u­zr­a­snoj­ sku­pi­ni­ do 24 ki­logr­ama, a Ju­r­e­ncu­ u­ star­i­j­oj­ do 34 ki­lo­gr­ama. Mate­j­ Loi­nj­ak j­e­ osvo­

j­i­o dr­u­go mj­e­sto u­ sku­pi­ni­ star­i­­j­i­h dj­e­čaka do 34 ki­logr­ama, to j­e­ u­spj­e­lo i­ Vale­nti­nu­ Pe­r­okovi­­ću­ u­ mlađoj­ slku­pi­ni­ do 37 ki­lo­gr­ama i­ Ve­dr­anu­ Gr­obe­nskom u­ kate­gor­i­j­i­ kade­ta do 47 ki­lo­gr­ama. Tr­e­ća mj­e­sta sa pe­t po­bj­e­da i­ j­e­dni­m por­azom osvoj­i­­li­ su­ Lu­ka Mi­hale­c (34) i­ Fi­li­p Vu­si­ć (31) u­ kate­gor­i­j­i­ star­i­j­i­h dj­e­čaka. Hr­vače­ j­e­ na tu­r­ni­r­u­ u­ Szi­ge­tvar­u­ vodi­o tr­e­ne­r­ Mi­r­o­slav Mi­hale­c.

U Hr­vačkom klu­bu­ sve­ se­ vi­­še­ i­ u­spj­e­šno pr­i­klanj­aj­u­ slobo­dnom nači­nu­ hr­vanj­a. Odne­­davno j­e­ u­ klu­bu­ angaži­r­an i­ mađar­ski­ pr­ofe­si­onalni­ tr­e­ne­r­. On j­e­dnom tj­e­dno dolazi­ na tr­e­ni­nge­ u­ Kopr­i­vni­cu­. S. P.

Prva­ hrva­tska­ li­ga­ kugla­či­ca­ - 1. kolo

Podravka - Zaprešić 8:0 (19,5:2,5) 3560:3070

Maksimalna po­bjeda na startu

Maksi­malnom pobj­e­­dom ku­glači­ce­ Po­dr­avke­ kr­e­nu­le­ su­ u­

novo pr­ve­nstvo i­ tako navi­j­e­sti­­le­ bor­bu­ za povr­atak ti­tu­le­ pr­va­ki­nj­a. Eki­pa Zapr­e­ši­ća bi­la j­e­ ne­­r­avnopr­avan pr­oti­vni­k, Podr­av­kaši­ce­ maksi­malno moti­vi­r­ane­, pa j­e­ konačan i­shod pr­ava ka­tastr­ofa za gošće­. Odli­čnom i­gr­om i­ pr­osj­e­kom od 593 ču­­nj­a Podr­avka j­e­ u­vj­e­r­lj­i­vom po­bj­e­dom odmah ”zasj­e­la” na pr­­vo mj­e­sto.

S ve­li­ki­m zani­manj­e­m oče­ki­­vao se­ nastu­p Lj­i­lj­ane­ Zor­e­c, i­sku­sne­ ku­glači­ce­ Var­te­ksa i­ naj­bolj­e­ i­gr­ači­ce­ Dr­u­ge­ li­ge­ u­ pr­ošlom pr­ve­nstvu­. Lj­i­lj­a j­e­ odli­čnom i­gr­om i­ 618 sr­u­še­­ni­h ču­nj­e­va u­ pr­vom nastu­pu­ za Podr­avku­ pokazala da će­ bi­­

ti­ ve­li­ko i­ pr­avo poj­ačanj­e­. Igr­a­či­ca u­takmi­ce­ postala j­e­ kape­­tani­ca Lj­i­lj­ana Pi­ce­r­, koj­a j­e­ sr­u­ši­la 632 ču­nj­a.

Novi­ klu­b Mar­i­j­e­ Zve­r­, Istr­a i­z Por­e­ča, ve­ć j­e­ u­ pr­vom ko­lu­ ”tor­pe­di­r­ao” pr­vaka Zagr­e­­ba, a u­ su­botu­ u­ Por­e­č sti­že­ Podr­avka ­ hoće­ li­ poj­ačana Istr­a u­ze­ti­ ”skalp” i­ vi­ce­pr­va­ku­ dr­žave­? Ovo će­ bi­ti­ u­takmi­­ca i­sti­ne­ za ku­glači­ce­ Podr­av­ke­ i­ ve­li­k i­spi­t za ku­glači­ce­ tr­e­ne­­r­a Kor­e­na.

Re­zu­ltati­: Vu­či­ć ­ Dor­oti­ć 1:0 (3:1) 585:555, Zor­e­c ­ Špi­lj­ar­ 1:0 (4:0) 618:480, Pi­ce­r­ ­ Mli­­nar­i­ć 1:0 (4:0), 632:491, Vu­ka ­ Zdole­c 1:0 (3,5:0,5) 575:538, Or­e­hove­c ­ Kope­cki­ 1:0 (4:0) 584:487, Lu­kač ­ Se­li­movi­ć 1:0 (3:1) 566:519 n

Prva­ hrva­tska­ li­ga­ kugla­ča­ - 3. kolo

Kuglači Po­dravke bez po­časno­g po­ena

Grmoščica - Podravka 8:0 (19:5) 3932:3669

Podr­avkaši­ su­ j­oš j­e­dnom u­ goste­ otpu­tovali­ na pu­t be­z na­de­, j­e­r­ j­e­ Gr­mošči­ca godi­nama ne­pobj­e­di­va na svoj­i­m sta­zama. Uz pr­osj­e­k od 612 ču­nj­e­va Podr­avka j­e­ odi­gr­ala odli­­

čno, ali­ ni­j­e­ domaći­ma zadala br­i­ga. Ne­što vi­še­ od u­vj­e­r­lj­i­vi­h po­r­aza u­ dva gostovanj­a Kopr­i­vni­čanci­ ni­su­ ni­ mogli­ oče­ki­vati­, j­e­r­ su­ i­gr­ali­ pr­oti­v Adr­i­ane­ona i­ Gr­mošči­ce­, sastava i­z ”ve­li­ke­ če­tvor­­ke­” . Podr­avka i­ u­ ovom pr­ve­nstvu­ mor­a tr­aži­ti­ bodove­ na svoj­i­m stazama, gdj­e­ će­ se­ malo tko ”osladi­ti­” bodovi­ma. Ove­ su­bote­ u­ Kopr­i­vni­cu­ sti­že­ Novska, a u­takmi­ca se­ i­gr­a u­ 12 sati­.

Re­zu­ltati­: Šte­fkovi­ć ­ Mi­kloši­ć 1:0 (3:1) 650:619, Mi­li­nkovi­ć ­ Pi­­gac 1:0 (3:1) 659:632, Škor­i­ć ­ Be­tle­he­m 1:0 (3:1 (672:618, Kovač ­ Še­ge­r­e­c 1:0 (3:1) 653:627, Razu­m ­ Vu­či­ć 1:0 (3:1) 634:604, Ko­vač ­ Bi­onda 4:0) 664:569. Željko Šemper

Me­đuna­rodni­ hrva­čki­ turni­r u Ma­đa­rskoj

Povratak sa se­dam me­dalja

∆ SPORT Pre­tkolo Li­ge­ prva­ki­nja­ za­ rukome­ta­ši­ce­

Podrav­kaši­ce­ osi­gu­rale­ prolaz u­ dru­go kolo, ali­ još ’t­raže­ i­gru­’

PO­DRAVKA VE­GE­TA - VAN DE­R VO­O­RT QUINTUS 33:20 (13:9)VAN DE­R VO­O­RT QUINTUS - PO­DRAVKA VE­GE­TA 25:28 (15:13) U NE­DJE­LJU U ZAGRE­BU

DE­RBI S LOKOMOTIVOMRukometašicePodravkeVe-

gete vraćaju se s europskenadomaćuscenuitonasu-sretkojipobuđujepažnjume-đu prvoligašicama. U nedje-ljuu16,45satisastatćesesLokomotivomumalojdvora-niDomasportova,autakmi-cu će na drugom programuprenositi i HTV. Premda jePodravkaVegetadalekospre-mnijaekipa,Zagrepčankesuuovusezonuušlesnaglaše-nim ambicijama. Angažiranje i novi (stari) trenerVeli-mirKljajićpaćeovautakmi-ca sigurno pobuditi pažnjugledatelja

Upetakvisokapobjeda,usubotu-”čupanje”

Stolnote­ni­ski­ klu­b Po­dr­avka poči­nj­e­ ove­ su­­bote­ (su­tr­a) s pr­ve­n­

stve­ni­m pr­voli­gaški­m natj­e­­canj­e­m. Pr­va u­takmi­ca i­m j­e­ gostovanj­e­ u­ Osi­j­e­ku­ s Vo­dovodom. U pr­ošlom pr­ve­n­stvu­ zadr­žali­ su­ pr­voli­gaški­ statu­s što i­m j­e­ bi­la i­ glavna zadaća, dok u­ novo pr­ve­n­stvo kr­e­ću­ s mi­šlj­u­ da će­ bi­ti­ pr­avo ču­do ako i­m i­ ove­ go­di­ne­ to u­spi­j­e­.

U klu­b j­e­ dove­de­n Mati­j­a Bar­i­ć i­z Še­nkovca. Tr­e­ne­r­ i­ pr­vi­ i­gr­ač Dani­j­e­l Lončar­ kr­e­nu­t će­ u­ pr­ve­nstvo j­oš s Ne­nadom Mar­i­ni­će­m, Ja­smi­nom Kovače­vi­će­m i­ Da­ni­j­e­lom Ju­r­aši­će­m.

­ U Osi­j­e­ku­ može­mo pobi­­j­e­di­ti­, ali­ i­ i­zgu­bi­ti­. Dobr­o smo se­ pr­i­pr­e­mi­li­. Osi­m što smo poj­ačali­ pr­vi­ sastav, i­ u­ r­adu­ s mladi­ma, na koj­e­ se­ oslanj­amo, bi­lj­e­ži­mo sve­ bo­lj­e­ r­e­zu­ltate­ ­ r­e­kao nam j­e­ pr­e­dsj­e­dni­k STK Podr­avka Dami­r­ Šte­fan.

U novom pr­ve­nstvu­ Po­dr­avki­n pr­voli­gaš nastu­pi­t će­ i­ u­ novoj­ opr­e­mi­. Pozna­ta e­u­r­opska ku­ća spor­tske­ opr­e­me­ Doni­c pr­e­poznala j­e­ r­e­zu­ltate­ Podr­avki­ni­h stolno­te­ni­sača i­ odlu­či­la i­h opr­e­mi­­ti­ svoj­om spor­tskom odj­e­­ćom i­ obu­ćom te­ r­e­kvi­zi­ti­­ma za ovu­ natj­e­catlj­sku­ se­­zone­. S. Petrić

Sto­lno­tenisači po­činju s prvenstvo­m

Prva­ hrva­tska­ nogome­tna­ li­ga­ - 8. kolo

Te­ška­, a­li­ za­služe­na­ pobje­da­SLAVE­N BE­LUPO­ - VARTE­KS 3:2

U 8. kolu­ Pr­ve­ hr­vatske­ no­gome­tne­ li­ge­ nogome­taši­ Sla­ve­n Be­lu­pa u­gosti­li­ su­ e­ki­pu­ Var­te­ksa i­ u­ vr­lo u­zbu­dlj­i­voj­ i­ kvali­te­tnoj­ u­takmi­ci­ pobi­j­e­­di­li­ 3:2. Domaći­ni­ su­ vr­lo r­a­no pove­li­, ve­ć u­ 4. mi­nu­ti­, ka­da j­e­ Mu­mle­k i­zve­o slobodni­ u­dar­ac, a Dodi­k glavom po­slao loptu­ u­ mr­e­žu­ Var­aždi­­naca. No, de­se­tak mi­nu­ta ka­sni­j­e­ Var­te­ks pr­e­ko Je­r­te­ca i­zj­e­dnaču­j­e­, a u­ 40. mi­nu­ti­ j­e­ mogao i­ pove­sti­. Nai­me­, Pol­dr­u­gač po mi­šlj­e­nj­u­ su­ca Vu­­če­mi­lovi­ća r­u­ši­ u­ še­snae­ste­r­­cu­ Je­r­te­ca te­ on dosu­đu­j­e­ j­e­­danae­ste­r­ac. Sr­e­ćom, Šafar­i­ć j­e­ s bi­j­e­le­ točke­ loptu­ poslao i­znad gr­e­de­. Dvi­j­e­ mi­nu­te­ ka­sni­j­e­ odli­čna akci­j­a Dodi­ka koj­i­ pr­e­tr­čava obr­anu­ Var­te­­ksa i­ odli­čno dodaj­e­ do Mu­­mle­ka koj­e­mu­ ni­j­e­ bi­lo te­ško

zatr­e­sti­ mr­e­žu­ gosti­j­u­. Ipak, mlada momčad i­z Var­aždi­na se­ ne­ pr­e­daj­e­ te­ u­ 69. mi­nu­­ti­ i­zj­e­dnaču­j­u­. Šafar­i­ć i­zvodi­ slobodan u­dar­ac, na loptu­ gla­vom j­e­ i­šao Poldr­u­gač i­ zatr­e­­sao vlasti­tu­ mr­e­žu­. Še­st mi­nu­­ta kasni­j­e­ domaći­ni­ ope­t vo­de­. Bošnj­ak u­pu­ću­j­e­ vi­soku­ loptu­ s pr­e­ko 40 me­tar­a pr­e­d Var­te­ksova vr­ata i­ na ve­li­ko i­zne­nađe­nj­e­ svi­j­u­, a ponaj­vi­še­ Var­te­ksovog vr­atar­a Mađar­i­­ća, lopta zavr­šava u­ mr­e­ži­. To j­e­ zai­sta bi­o pogodak koj­i­ se­ r­i­j­e­tko vi­đa na nogome­tni­m te­r­e­ni­ma. Nakon vodstva do­maći­ nogome­taši­ su­ r­u­ti­ni­r­a­no pr­i­ve­li­ u­takmi­cu­ kr­aj­u­.

Sve­ u­ sve­mu­, te­ška, ali­ zaslu­­že­na pobj­e­da Slave­n Be­lu­pa nad mladi­m i­ r­azi­gr­ani­m Va­r­aždi­nci­ma.

U i­du­će­m kolu­ Slave­naši­ go­

stu­j­u­ kod Ci­bali­j­e­ i­ bi­lo bi­ zai­­sta li­j­e­po da se­ i­ s gostovanj­a u­ Vi­nkovci­ma vr­ate­ ne­por­a­že­ni­ te­ da nastave­ sa sku­plj­a­nj­e­m pr­ve­nstve­ni­h bodova.

Pr­oti­v Var­te­ksa za Slave­n

Be­lu­po su­ i­gr­ali­: Ni­koloski­, Poldr­u­gač, Rade­lj­i­ć, Kr­i­sti­ć, Pe­j­i­ć (od 59. Bošnj­ak), Šomo­ci­, Sopi­ć, Mu­mle­k, Božac (od 9. Ele­z), Dodi­k, Vr­u­či­na (od 76. Ke­le­me­n). (B. F.)

MarijoDodik-najboljiigračutakmice

� Broj 1810 • Petak, 29. rujna 2006.

Dru­že­nje­ u­z pi­vo bi­lo bi­ sa­svi­m obi­čni­ doga­đa­j ka­­da­ se­ pri­ tome­ ne­ bi­ i­ ne­što fi­no pri­gri­zlo. Orga­ni­zi­ra­te­ li­ ta­kvo dru­že­nje­ doma­, pi­v­ski­ odre­sci­ bi­t će­ pra­vo os­vje­že­nje­ i­ dra­gocje­n odma­k od u­obi­ča­je­ni­h pi­vski­h gri­­cka­li­ca­.

Sastojci za 4 osobe:800 g purećih prsa200 g cherry rajčice150 g luka200 ml piva200 g tikvica200 g crvene paprike2 žlice Vegete4 žlice ulja

Postupak:Pu­re­ti­nu­ na­re­ži­te­ na­ ta­nje­

odre­ske­, pospi­te­ Ve­ge­tom, pre­­li­jte­ pi­vom i­ osta­vi­te­ sta­ja­ti­ na­ hla­dnom mje­stu­ oko 2 sa­ta­.

Ma­ri­ni­ra­nu­ pu­re­ti­nu­ pope­ci­­

te­ na­ rošti­lju­ i­li­ na­ za­gri­ja­nom u­lju­ u­ ta­vi­ sa­ sva­ke­ stra­ne­ oko 5 mi­nu­ta­. Doda­jte­ na­re­za­no povrće­ i­ pope­ci­te­ ga­.

Posluživanje:Povrće­ poslu­ži­te­ u­z pe­če­ne­

odre­ske­.

Savjet:Odre­ske­ ma­ri­ni­ra­jte­ pre­ko

noći­, bi­t će­ u­ku­sni­ji­.

Vrijeme pripreme: 25 mi­nu­ta­

∆ RECEPT TjEdna

Pivski odresci∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ale­n Kišić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Ale­n Kišić, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­rpre­ssa • Naklada: 8.300 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

”Ze­lja­ri­ja­da­” u Vi­dov­cu za­ Gui­nne­s­s­ov­u knji­gu re­korda­

UZ pomoć podraVke do re­kordne­ sarme­

promoti­v­ne­ a­kci­je­

Gar­fi­eld i Podr­avka lasagne - dvostr­u­ki u­žitak u­ kinima

U podv­e­le­bi­ts­kom mje­s­tu kra­s­no održa­no je­ 4. e­urops­ko prv­e­ns­tv­o za­ nov­i­na­re­ u kuha­nju lov­a­čkoga­ gula­ša­

I lovački gu­laš ku­ha se sa - stu­denomSvi­ Ga­rfi­e­ldovi­ fa­novi­ zna­ju­ da­ su­ nje­govo omi­lje­no je­­

lo ­ la­sa­gne­. Stoga­ su­ lju­bi­te­lji­ Ga­rfi­e­lda­ i­ la­sa­gna­ ti­je­­kom ru­jna­ mogli­ spoji­ti­ svoj u­ži­ta­k. Na­i­me­, u­ ki­ni­ma­ u­

Hrva­tskoj ti­je­kom ru­jna­ u­z je­dnu­ ku­plje­nu­ u­la­zni­cu­ za­ fi­lm “Ga­rfi­e­ld 2” i­ je­da­n omot Podra­vki­nog proi­zvoda­ i­z a­sorti­ma­­na­ gotovi­h je­la­ La­sa­gne­ bologne­se­, na­ bla­ga­jni­ ki­na­ u­ koji­ma­ se­ pri­ka­zi­va­o ta­j fi­lm na­ poklon je­ če­ka­la­ još je­dna­ u­la­zni­ca­. Poče­tkom ru­jna­ se­ fi­lm o ovom si­mpa­ti­čnom ma­čku­ pri­ka­zi­­va­o u­ ki­ni­ma­ u­ Za­gre­bu­, Osi­je­ku­, Spli­tu­, Ri­je­ci­, Za­dru­ i­ Du­­brovni­ku­, a­ ti­je­kom ru­jna­ i­gra­o je­ još u­ Va­ra­ždi­nu­, Ča­kovcu­, Đa­kovu­, Ve­li­koj Gori­ci­ i­ Bje­lova­ru­. Ta­kva­ je­ a­kci­ja­ prove­de­na­ prvi­ pu­t i­ u­ kopri­vni­čkom ki­nu­ Ve­le­bi­t, gdje­ se­ Ga­rfi­e­ld pri­ka­­zi­va­o do 27. ru­jna­.

* * *Ti­je­kom ru­jna­ tra­ju­ i­ a­kci­jske­ proda­je­ gotovi­h je­la­ u­z pri­m

na­ proda­jni­m mje­sti­ma­ u­ Hrva­tskoj. Ku­pnjom ba­re­m je­dnog proi­zvoda­ i­z a­sorti­ma­na­ Podra­vka­ gotovi­h je­la­ potroša­či­ se­ na­gra­đu­je­ ori­gi­na­lni­m promoti­vni­m ma­te­ri­ja­li­ma­ fi­lma­ “Ga­r­fi­e­ld 2”. Ta­ko ku­pci­ je­dnog proi­zvoda­ na­ poklon dobi­va­ju­ olovku­, a­ ku­pnjom dva­ proi­zvoda­ da­ru­je­ i­h se­ torbom s li­­kom Ga­rfi­e­lda­. I. B.

Je­dna od akcij­skih prodaj­a proizvoda iz asortimana Podravka gotovih j­e­la

U podve­le­bi­tskom mje­stu­ Kra­sno, koje­ za­i­­sta­ s pra­vom nosi­ to i­me­, održa­no je­ 4. prve­n­stvo Eu­rope­ u­ ku­ha­nju­ lova­čkog gu­la­ša­ u­ kotli­­ću­ za­ novi­na­re­. Me­đu­ brojni­m sponzori­ma­ je­­da­n od gla­vni­h bi­la­ je­ Podra­vka­ ­ Stu­de­na­, a­ i­ i­na­če­ ta­ na­ša­ voda­ je­ slu­žbe­na­ voda­ svi­h dosa­­da­šnji­h novi­na­rski­h kotli­ća­. Oku­pi­le­ se­ 34 e­ki­­pe­ i­z Ma­đa­rske­, Slove­ni­je­, Bi­H, Srbi­je­, Ma­ke­­doni­je­, Slova­čke­, Nje­ma­čke­ i­ na­ra­vno, Hrva­t­ske­. Me­đu­ nji­ma­ bi­la­ je­ i­ je­di­na­ e­ki­pa­ i­z Kopri­­vni­čko­kri­že­va­čke­ žu­pa­ni­je­ ­ Podra­vka­­Ra­di­o Dra­va­, za­ koju­ su­ ku­ha­li­ Pe­tra­ Sla­ve­čki­ i­ Bo­ri­s Fa­bi­ja­ne­c. Na­kon dvodne­vnog ku­ha­nja­, stru­čna­ komi­si­ja­ i­za­bra­la­ je­ na­jbolji­ novi­na­r­

ski­ gu­la­š. Ovogodi­šnji­ prva­ci­ Eu­rope­ su­ de­čki­ i­z Donje­ Stu­bi­ce­ ­ Ra­di­o Stu­bi­ca­. Dru­go mje­­sto osvoji­o je­ Ra­di­o 1 i­z Ča­kovca­, a­ tre­ća­ je­ bi­­la­ e­ki­pa­ ­ POP TV­a­ i­z Lju­blja­ne­. Pe­tra­ i­ Bori­s su­ za­u­ze­li­ 11. mje­sto te­ ni­su­ obra­ni­li­ prošlogo­di­šnji­ na­slov vi­ce­prva­ka­ Eu­rope­, a­li­ i­ ti­me­ su­ i­pa­k dostojno bra­ni­li­ boje­ na­še­ žu­pa­ni­je­.

Vri­je­dni­ orga­ni­za­tori­ na­ če­lu­ s di­re­ktorom ko­tli­ća­ Vla­di­mi­rom Ju­ri­će­m za­i­sta­ su­ se­ svojski­ potru­di­li­ da­ bora­va­k novi­na­ra­ u­ Kra­snom bu­­de­ u­goda­n. Orga­ni­zi­ra­n je­ je­dnodne­vni­ i­zle­t na­ Za­vi­ža­n, te­ su­ su­di­oni­ci­ na­tje­ca­nja­ i­ma­li­ pri­­li­ke­ vi­dje­ti­ svu­ lje­potu­ Na­ci­ona­lnog pa­rka­ sje­­ve­rni­ Ve­le­bi­t. B. F.

Ča­k 250 ki­logra­ma­ mlje­­ve­ne­ svi­nje­ti­ne­ i­ 170 ki­­logra­ma­ ju­ne­ti­ne­, 30 ki­­

logra­ma­ me­sna­te­ sla­ni­ne­ i­ 40 ki­­logra­ma­ koba­si­ca­ ­ vrhu­nski­h proi­zvoda­ Podra­vki­ne­ me­sne­ i­n­du­stri­je­ Da­ni­ca­ bi­lo je­ potre­bno za­ i­zra­du­ sa­rme­ re­korde­rke­ pro­šlog vi­ke­nda­ u­ Vi­dovcu­. Da­ bi­ sve­ to me­so što bolje­ i­spu­ni­lo ča­k 14 ti­su­ća­ li­stova­ va­ra­ždi­nskog ki­­se­log ze­lja­, tre­ba­lo mu­ je­ doda­ti­ još 50 kg ri­že­, 16 kg Ve­ge­te­, če­ti­­ri­ kg pe­rši­na­, 60 kg lu­ka­, 20 kg so­li­, 50 l u­lja­, 24 kg konce­ntra­ta­ Po­dra­vka­ ra­jči­ce­, 500 ja­ja­, 20 kg Po­dra­vka­ bra­šna­, pe­t kg če­šnja­ka­, 35 kg Fa­nta­ za­ sa­rmu­, te­ na­ra­vno spre­tne­ ru­ke­ dva­de­se­ta­k i­sku­­sni­h ku­ha­ra­ i­z ne­koli­ko gra­dova­. Me­đu­ nji­ma­ je­ bi­la­ i­ Podra­vki­na­ e­ki­pa­ u­ sa­sta­vu­ Dra­že­n Đu­ri­še­­vi­ć, Zla­tko Se­dla­ni­ć, Mi­še­l Toki­ć i­ Zora­n De­li­ć, koji­ su­ pose­bno vo­

di­li­ ra­ču­na­ da­ se­ pri­ ku­ha­nju­ sa­r­me­ doda­ju­ dovoljne­ koli­či­ne­ Stu­­de­ne­, u­troši­vši­ ča­k 550 li­ta­ra­ ove­ i­zvorske­ vode­.

Izra­da­ me­ga­sa­rme­ pri­vu­kla­ je­ u­ Vi­dove­c ne­ sa­mo brojne­ zna­ti­­že­ljni­ke­ ne­go i­ slu­žbe­ne­ pre­dsta­­vni­ke­ Gu­i­nne­ssove­ knji­ge­ re­kor­

da­ koji­ su­ vrlo pa­žlji­vo i­ u­ skla­du­ sa­ strogi­m propozi­ci­ja­ma­ pra­ti­li­ sve­ de­ta­lje­ nje­nog stva­ra­nja­. Or­ga­ni­za­tori­ ”Ze­lja­ri­ja­de­”, u­ okvi­­ru­ koje­ se­ i­z godi­ne­ u­ godi­nu­ pri­pre­ma­ sve­ du­lja­ sa­rma­, u­spje­­li­ su­ oba­vi­ti­ sve­ forma­lnosti­ za­ pri­ja­vu­ u­ u­la­za­k u­ ovu­ popu­la­r­nu­ knji­gu­ re­korda­, a­ da­ ne­ bi­ bi­­lo ni­ka­kvog spora­ u­ oba­ra­nju­ re­­korda­ koje­g za­ sa­da­ drže­ Ma­đa­­ri­ sa­ 280 me­ta­ra­, ku­ha­ri­ su­ ra­di­li­ tri­ da­na­ i­ dose­gli­ ča­k 638,87 me­­ta­ra­. A da­ je­ sa­rma­ osi­m re­kor­dne­ du­lji­ne­ i­ma­la­ i­ odli­ča­n oku­s u­vje­ri­li­ su­ se­ brojni­ posje­ti­te­lji­ koji­ su­ je­ ku­ša­li­ po za­vrše­tku­ slu­­žbe­nog mje­re­nja­. Uži­va­nju­ u­ sa­r­mi­ ni­su­ odolje­li­ ni­ novi­na­ri­ koji­ su­ i­ sa­mi­ i­ska­za­li­ svoje­ ku­ha­rsko u­mi­je­će­ u­ spra­vlja­nju­ je­la­ od ze­­lja­ u­z kori­šte­nje­ Ve­ge­te­ i­ Fa­nta­ za­ što su­ i­ na­gra­đe­ni­ pokloni­ma­ Podra­vke­. J. L.

Me­đu dvade­se­tak kuhara koj­i su pripre­mali divovosku sarmu bili su i Podravkini kulinarski maj­stori Draže­n Đuriše­vić, Zlatko Se­dlanić, Miše­l Tokić i Zoran De­lić

Kupci ulaznice za film „Garfield 2“ dobivali su uz Podravkin proizvod još jednu ulaznicu

Crta

: Iva

n Ha

ram

ij­a -

Hans