PRELOM FINAL 36 - ICRObelgrade.icro.ir/pages/41792/nur38_121-140.pdf · 2007-10-23 · Izvor islama je Kur’an, a najbolji tuma~ Kur’ana je praksa Bo`ijeg Poslanika Muhamme-da

Izvor islama je Kur’an, a najbolji tuma~Kur’ana je praksa Boìjeg Poslanika Muhamme-da (s.a.v.s.). Isto pravilo vaì i za druge vere.

Zna~i, bitno je sagledati doktrinu svih ve-ra i objektivno, onako kako nam vera nalaè,prosuditi koja od njih zaista daje èni boljipoloàj i presti`.

EVINA GRE[KA

Sve tri religije se slaù u jednoj osnovnoj~injenici: i ène i mu{karce je stvorio Bog,Stvoritelj celog svemira.

Ipak, neslaganje po~inje ubrzo nakonstvaranja prvog ~oveka, Adama, ili kako gaKur’an naziva, Adema a.s. i prve ène Eve, ilikako je Kur’an naziva, Hava. Judeo-hri{}an-ska poimanja stvaranja Adama i Eve (Jave) sudetaljno opisana u Svetom pismu (Prva knji-ga Mojsijeva ili Postanje).

Bog je njima zabranio da jedu vo}e sa za-branjenog drveta. Zmija je zavela Evu da jedesa njom. Kada je Bog ukorio Adama za ono {toje uradio, on je svalio krivicu na Evu rekav{i:

„@ena koju si udruìo sa mnom, ona midade s drveta, te jedoh“ (3: 12) Kao rezultat,Bog je rekao Evi: „Tebi }u mnoge muke za-dati, kad zatrudni{, s mukama }e{ djecu ra-|ati i volja }e tvoja stajati pod vla{}u muàtvojega i on }e ti biti gospodar“.(3: 16)

A Adamu je rekao: „[to si poslu{ao ènu iokusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekav-{i da ne jede{ s njega, zemlja da je prokleta stebe; s mukom }e{ se od nje hraniti do svoje-ga vijeka. Trnje i korov }e ti ra|ati, a ti }e{ jestizelje poljsko. Sa znojem lica svojega je{}e{hljeb, dokle se ne vrati{ u zemlju od koje siuzet, jer si prah, i u prah }e{ se vratiti.“ (3: 17-19) Islamsko nau~avanje prvog stvaranja mo-è se na}i na vi{e mesta u Kur’anu:

„A ti, o Adame, i èna tvoja u raju sta-nujte i odakle god èlite jedite, samo seovom drvetu ne pribliùjte, da se prema sebine ogre{ite! I {ejtan im po~e bajati: Gospo-dar va{ vam zabranjuje ovo drvo samo zato

da ne biste an|eli (meleki) postali ili da ne bi-ste besmrtni bili. I zaklinja{e im se: „Ja samvam zaista savetnik iskreni!“ A kad oni onodrvo okusi{e, stidna mesta im se ukaza{e.Zar vam to drvo nisam zabranio?! Zovnu ihGospodar njihov....oni reko{e: ‘Gospodaruna{, sami smo sebi krivi, i ako nam ti neoprosti{ i ne smiluje{ nam se, sigurno }emobiti izgubljeni.’ (7: 19-25).

Pa`ljivo posmatranje dva izve{taja pri~eo stvaranju otkriva neke zna~ajne razlike.

Kur’an, za razliku od Biblije, krivi i Ade-ma i Havu jednako za njihovu zajedni~kugre{ku. Nigde se u Kur’anu ne moè na}i ninajmanji nagove{taj da je Eva (Hava) navelaAdama (Adema) da jede sa drveta, ma da jejela pre njega. Eva nije izvor isku{enja, nijezavela i nije izdala. [tavi{e, Eva se ne moèkriviti za poro|ajne bolove. Bog, premaKur’anu, ne ka`njava nikoga za tu|e grehe.

Zna~i, Adam i Eva su po~ini greh i nakontoga su se pokajali Bogu, pa im je On opro-stio. Allah d`.{. u Kur’anu kaè:

„Adem primi neke re~i od Gospodarasvoga, pa mu On oprosti, On zaista primapokajanje, On je Milostiv.” (2-37)

EVINO NASLE\E

Slika Eve, kao isku{enja koja nam Biblijaizlaè, dosta negativno je uticala na judeo-hri{}ansku tradiciju. Da vidimo i sami {taStari zavet kaè (odlomak iz knjige Propo-vednika):

„I na|oh da je gr~a od smrti èna kojoj jesrce mreà i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko jemio Bogu, sa~uva}e se od nje, a grije{nika }euhvatiti ona. Gle, to na|oh, veli pro-povjednik, jedno prema drugom, traè}i darazumijem. Jo{ traì du{a moja, ali ne na|oh.ôvjeka jednoga u tisu}i na|oh, ali ène me-|u svjema ne na|oh. (7: 26-28)

Kod mnogih jevreja jutarnja molitva gla-si ovako:

No

38, leto 2003. godine 121

No

38, leto 2003. godine122

„Neka je blagoslovljen Bog, Kralj svemi-ra, {to me nije u~inio ènom.“

Ovde moram spomenuti i re~i Tertulija-na, vezane za ènu:

„Zar ne znate da ste Eva svaka od vas?Boìja kazna na va{em rodu ìvi u ovomevremenu, krivica nu`no mora ìveti. Tako|e,vi ste |avolja kapija, vi ste otpe~atile zabra-njeno drvo, vi ste prve napustile Boìji za-kon...Vi ste na vrlo lak na~in zavele ~ovekakoji je stvoren u Boìjem obliku.“

Sveti Avgustin je napisao jednom prijate-lju:

„Kakva je razlika ako se radi o supruzi ilio majci, to je i dalje Eva koja zavodi, od kojese moramo ~uvati u svakoj èni.“

Ako sada obratimo pa`nju na ono {ta jeKur’an rekao, bi}e nam jasno da je i kur’an-ski koncept ène veoma razli~it od onoga {toje u judeo-hri{}anskoj tradiciji.

Allah d`.{. u Kur’anu kaè:

„Muslimanima i muslimankama, vernici-ma i vernicama, poslu{nim mu{karcima i po-slu{nim ènama, strpljivim mu{karcima i str-pljivim ènama, poniznim mu{karcima i po-niznim ènama, i mu{karcima koji zekatom~iste svoj imetak i ènama koje zekatom ~istesvoj imetak, i mu{karcima koji poste i èna-ma koje poste, i mu{karcima koji o svojimstidnim mestima vode brigu i ènama koje osvojim stidnim mestima vode brigu, i mu-{karcima koji ~esto Boga spominju i ènamakoje ~esto Boga spominju, Bog je zaista zasve njih oprost i veliku nagradu pripremio.”(33: 35)

„Ko u~ini dobro, bio mu{karac ili èna, avernik je, mi }emo dati da proìvi lep ìvot izaista }emo ih nagraditi ve}om nagradomnego {to su zasluìli.” (16: 97)

O~igledno je da je ku’anski stav premaèni isti kao i prema mu{karcu. I èna i mu-{karac su Boìja stvorenja, stvorena zbogjednog cilja, a to je pokornost Jednom Jedi-nom Stvoritelju, Gospodaru – Bogu. Kur’an

ne spominje ènu kao |avolju kapiju, ili kao

izdajicu. Prema Kur’anu, uloga ène na ze-

mlji nije ograni~ena samo na ra|anje dece.

Ona je subjekat, a ne objekat. Ona je ravno-

pravni ~lan ljudskog dru{tva, ljudske zajedni-

ce, sa svojim du`nostima i pravima.

No


Kur’an nigde ne spominje da ni jedna ~e-stita èna nije nikad postojala, naprotiv,Kur’an nalaè vernicima, kako ènama tako imu{karcima, da slede primer dobrih ènakao sto su devica Marija (Merjem), faraono-va èna Asia (66:11-13), kao i Avramova(Ibrahimova) èna Sara, supruge i }erke po-

slednjeg Boìjeg Poslanika, Muhammeda(s.a.v.s.), Hatidà, Ai{a, Fatima, spomenuv{iih kao Poslanikovu porodicu. (s.a.v.s.)

K]ERI STIDA

Razlika izme|u biblijskog i kur’anskogstava prema ènskom polu po~inje od samogra|anja ènskog deteta.. Biblija tvrdi da jeperiod ènske ritualne ne~isto}e duplo duì,ako se rodi devoj~ica, nego ako se rodi de~akre~ima: „Kaì sinovima Izrailjevijem i reci:kad èna zatrudni i rodi mu{ko, ne~ista da jesedam dana, kao u dane kad se odvaja radinemo}i svoje, bi}e ne~ista.” (Levitska, 12:2).A posle kaè:

„A kad rodi ènsko, onda da je ne~istadvije nedelje dana, kao kad se odvaja radinemo}i svoje, i {ezdeset i {est dana nekaostane ~iste}i se od krvi.” (Levitska, 12: 5).

Zna~i, èna je izvor stida, srama i greha.Ovakva ista ideja odnosa prema }erkamadovela je paganske Arape, pre dolaska isla-ma, do zakopavanja ìve ènske dece.

Kur’an je o{tro osudio ovakvu praksu re-kav{i:

„I kada se nekome od njih javi da mu serodila }erka lice mu potamni i postane poti-{ten, krije se od ljudi zbog nesre}e koja mu jedojavljena, da li ovako prezren da je zadrì iliu zemlju da je zakopa? Kako ru`no oni pro-su|uju?” (16: 58-59).

[tavi{e, Kur’an ne pravi razliku izme|ude~aka i devoj~ice. Kur’an smatra ro|enjedevoj~ice poklonom i blagoslovom od Boga,kao i ro|enje de~aka. âk {tavi{e, Kur’anspominje blagodat ènske dece pre blagoda-ti mu{ke re~ima:

„Allahova je vlast i na nebesima i na ze-mlji. On stvara {ta ho}e, poklanja ènsku de-cu kome ho}e, a kome ho}e mu{ku.”(42:49).

Kur’an, zna~i, ne pravi razliku izme|ude~aka i devoj~ice, izme|u mu{karca i ène.

GGeeoommeettrriijjsskkaa oorrnnaammeennttiikkaa

nnaa kkuuppoollii ddàammiijjee {{eejjhhaa LLoottffoollaahhaa UU IIssffaahhaannuu

GGeeoommeettrriijjsskkaa oorrnnaammeennttiikkaa

nnaa kkuuppoollii ddàammiijjee {{eejjhhaa LLoottffoollaahhaa UU IIssffaahhaannuu

No


Svi smo Allahova stvorenja, stvoreni sa jed-nim zajedni~kim ciljem da Mu se klanjamo ioboàvamo Ga.

OBRAZOVANJE @ENE

Videli smo da razlika izme|u biblijskog ikur’anskog koncepta o ènama po~inje sa-mim ro|enjem ènskog deteta, ali ona nije sa-mo ograni~ena na novoro|ene devoj~ice, ve}ide mnogo dalje od toga. Da usporedimo sta-vove i mi{ljenja judeo-hri{~anske tradicije i ku-r’anskog stava po pitanju obrazovanja ène.Rabin Elijezer je rekao: „Ako i jedan ~ovekpodu~i svoju }erku Tori, to }e biti kao da ju jepodu~io bludu“. Iz ovog vidimo da je èni pojudeisti~koj tradiciji strogo zabranjeno obrazo-vanje i to svoje religije, judaizma. S druge stra-ne, stav Novog zaveta, po re~ima svetog apo-stola Pavla: „@ene va{e da }ute u crkvama jerse njima ne dopusti da govore, nego da slu{a-ju, kao {to i zakon govori. Ako li ho}e ~emuda se nau~e, kod ku}e muève svoje neka pi-taju: jer je ru`no èni da govori u crkvi.“ (Pr-va poslanica Korin}anima, 14: 34-35)

Tako|e, u Novom zavetu stoji: „@ena namiru da se u~i svakoj pokornosti. Ali èni nedopu{tam da u~i niti da vlada muèm, negoda bude mirna.“ (Prva poslanica Timotiju,(2:11-12)

Kakav je stav Kur’ana? Jedna kratka pri-~a koja se navodi u Kur’anu ukratko opisujepoziciju ène.

Havla je bila muslimanka ~iji je mu` Avsu momentu ljutnje izrekao re~i: „Ti si mi po-put le|a moje majke.” Paganski Arapi susmatrali ove re~i za formu razvoda. Ova for-ma razvoda je osloba|ala muà od bilo ka-kve bra~ne du`nosti, a èni nije dozvoljavalada napusti muèvljevu ku}u ili da se ponovouda. Havla je oti{la pravo kod Poslanika,Muhammeda (s.a.v.s.), da mu izloì svoj slu-~aj. Poslanik joj je rekao da treba da budestrpljiva. Havla je i dalje nastavila sa diskusi-jom poku{avaju}i da spasi svoj obustavljeni

brak. Ubrzo je Kur’an intervenisao, Havlinoopravdanje je prihva}eno. Jedno ~itavo po-glavlje Kur’ana koje se zove „El-Mudàdila“ili „èna koja se raspravlja“ posve}eno jeovom slu~aju. Allah d`.{. kaè:

„Allah je ~uo re~i one koja se s tobom omuù svome raspravljala i Allahu se jadala, aAllah ~uje razgovor va{ me|usobni, jer Allahuistinu sve ~uje i sve vidi.” (58: 1)

Eto, to je stav Kur’ana, daje joj pravo dase raspravlja, da razgovara, da u~i, prou~avai pou~ava. Allah d`.{. u Kur’anu kaè:

„U~i, ~itaj, prou~avaj u ime Gospodaratvoga.” (Aleq, 1)

Ovaj imperativ je upu}en svim pokolenji-ma i generacijama oba pola, i mu{karcima iènama, bez obzira na njihovu ìvotnu dob.Iz ovoga se da zaklju~iti da su prosve}ivanjei obrazovanje èna, kao i njeno {kolovanje,ne samo njeno pravo ve} je i njena verskadu`nost i obaveza i Kur’an je u tom pogledu,kao {to smo videli, ne izdvaja od mu{karca.

SVEDOÊNJE

Jo{ jedan stav po kojem se Kur’an znat-no razlikuje od Biblije je svedo~enje ène.Kur’an kaè:

„l navedite dva svedoka, dva mu{karcava{a, ako nema dvojice mu{karaca, ondajednog mu{karca i dve ène, koje prihvatateza svedoke, ako jedna od njih zaboravi nekaje druga podseti.“ (2:282)

Iz ovog ajeta se jasno vidi da èna imamogu}nost da svedo~i u finansijskim i dru-gim poslovima. S druge strane, ènama nijebilo dozvoljeno da svedo~e u starom jevrej-skom dru{tvu. @ene u dana{njem Izraelu nemogu dati dokaze u rabinskim sudovimazbog toga {to Talmud kaè: „@ene su potemperamentu lakoumne“.

Tako|e, jako bitna ~injenica je da, ako ~o-vek optuì svoju ènu za prevaru, neverstvo,Kur’an traì od muà da se sve~ano zakune

No


pet puta kao dokaz ènine krivice. Ali,ako èna sve porekne i sve~ano se za-kune pet puta, ne smatra se krivom,samo {to se u oba slu~aja taj brak raz-vodi.

Kur’an kaè:

„A oni koji okrive svoje ène, ane budu imali drugih svedoka, negosu samo oni svedoci, potvrdite svojesvedo~enje zakletvom Allahom, i to~etiri puta da, zaista govore istinu, apeti put da ga pogodi Allahovo pro-kletstvo, ako laè, a ona }e kazne bi-ti po{te|ena, ako se ~etiri puta Alla-hom zakune da on zaista laè, a petiput da je stigne Allahova srd`ba, akoon govori istinu!“ (24:4-9)

S druge strane, po Bibliji, ako ~o-vek optuì svoju suprugu za prevaru,njeno svedo~enje se uop{te ne}euzeti u obzir. Evo jednog odlomka izBiblije, êtvrta knjiga Mojsijeva (Bro-jevi):

„Jo{ re~e Gospod Mojsiju govo-re}i: ‘Kaì sinovima Izrailjevim i reciim: ~ija bi èna zastranila te bi mu zgrije{ila, idrugi bi je obleào, a mu` njezin ne bi znao,nego bi ona zatajila da se oskrvnila, i ne bi bi-lo svjedoka na nju, niti bi se zatekla. A njemubi do{la sumnja ljubavna, te bi iz ljubavi sum-njao na svoju ènu, a ona bi bila oskrvnjena,ili bi mu do{la sumnja ljubavna, te bi iz ljuba-vi sumnjao na svoju ènu, a ona ne bi bilaoskrvnjena. Onda neka mu` dovede ènusvoju k sve{teniku i neka donese za nju pri-nos njezin, deseti deo efe bra{na je~menoga,ali neka ga ne polije uljem i neka ne metnena nj kada, jer je prinos za sumnju ljubavnu,dar za spomen da se spomene grijeh, i nekaje sve{tenik privede i postavi pred Gospo-dom, i neka uzme sve{tenik svete vode u sudzemljani; i praha s poda u {atoru neka uzmei uspe u vodu. I postaviv{i sve{tenik ènupred Gospodom neka joj otkrije glavu i

metne joj na ruke dar za spomen koji je darza sumnju ljubavnu; a sve{tenik neka drì uruci svojoj gorku vodu, koja nosi prokletstvo.I neka sve{tenik zakune ènu, i re~e joj: Akonije niko spavao s tobom i ako nijesi zastra-nila od muà svojega na ne~istotu, neka ti nebude ni{ta od ove vode gorke, koja nosi pro-kletstvo. Ako li si zastranila od muà svojegai oskvrnila se, i ko god drugi osim muà tvo-jega spavao s tobom, tada sve{tenik zaklinju-}i ènu neka je prokune i re~e èni: da te Go-spod postavi za uklin i za kletvu u narodutvom u~iniv{i da ti bedro spadne a trbuh ote-~e. l neka ti ova voda prokleta u|e u crijevada ti ote~e trbuh i da ti bedro spadne. A è-na neka re~e: amin ‘...’ Ovo je zakon za sum-nju ljubavnu, kad èna zastrani od muà svo-jega i oskvrni se. Ili kad kome do|e sumnjaljubavna te posumnja iz ljubavi na ènu svo-

La illahe illa Allah (Nema boga osim Jednog Boga),islamska formula ({ehade) u kaligrafiji iranskog

majstora Dèlila Rasulija

No


ju i postavi je pred Gospodom i svr{i joj sve-{tenik sve po ovom zakonu. l mu` da je prostod grijeha, ali èna da nosi svoje bezakonje.”(Brojevi, 5: 11-31)

PRAVO @ENE NA NASLE\IVANJE

Jedna od bitnih razlika izme|u Kur’ana iBiblije je stav prema pravu ène da nasle|u-je imovinu umrlog ro|aka.

Po Bibliji, udovice i sestre ni{ta ne nasle-|uju, }erke mogu nasle|ivati samo ako premi-nuli otac nije imao sinove. U svakom drugomslu~aju, sinovi bi nasledili ~itavu imovinu.

Da vidimo {ta Stari zavet kaè o nasledstvuène: „Otac na{ umrije u pustinji ali ne bje{e udru{tvu s onima koji se pobuni{e na Gospoda ubuni Korejevoj, nego umrije od grijeha svojega,

a ne ostavi sinova. Za{to dase istrijebi ime oca na{ega izporodice njegove zato {to ni-je imao sina? Daj nam na-sljedstvo me|u bra}om ocana{ega. I iznese Mojsije stvarnjihovu pred Gospoda. AGospod re~e Mojsiju govo-re}i: pravo govore k}eri Sal-padove; podaj im pravo daimaju nasljedstvo me|u bra-}om oca svojega, i prenesinasljedstvo oca njihova nanjih. A sinovima Izrailjevijemka i i reci: kad ko umre, ne-ma sina, onda prenesite na-sljedstvo njegovo na k}ernjegovu. Ako li ni k}eri ne-ma, onda podajte nasljed-stvo njegovo bra}i njegovoj.Ako li ni bra}e nema, ondapodajte nasljedstvo njegovobra}i oca njegova. Ako li ne-ma ni bra}e o~ine, onda po-dajte nasljedstvo njegovoonomu ko mu je najbliì urodu njegovu, i neka je nje-govo.” (Brojevi, 27:3-11)

Kur’an je pak dao ènipravo na nasle|e i dao jojje pravo da upravlja svo-jom imovinom. Allah d`.{.u Kur’anu kaè.

„Mu{karcima pripada deo onoga {toostave roditelji i ro|aci, a i ènama pripadadeo onoga {to ostave roditelji i ro|aci, bilotoga malo ili puno, odre|eni broj.” (4:7)

POLIGAMIJA

Poligamija nije samo praksa musliman-skog dru{tva, nego je vrlo stara praksa rani-

No


jih ljudskih dru{tava. Ona nije samo prihva-}ena u Kur’anu, Biblija, tako|e, nije osudilapoligamiju. Naprotiv, Stari zavet rabinski spi-si ~esto dokazuju legalitet poligamije:

„Te ima{e èna carica sedam stotina i tristotine ino~a i ène njegove zaneso{e srcenjegovo.“ (Prva knjiga o carevima, 11:3)

Tako|e, kralj David je imao mnogo ènai konkubina: I uze David jo{ ino~a i èna izJerusalima, po{to do|e iz Hevrona, i rodi seDavidu jo{ sinova i k}eri. (Druga Samuelova5:13). Jo{ Biblija kaè: Ko bi imao dvije ène,jednu milu a drugu nemilu, pa bi rodile sino-ve, i mila i nemila, a prvenac bi bio od nemi-le. (Zakoni ponovljeni, 21:15)

Jedina restrikcija kod poligamije je zabra-na uzimanja ènine sestre kao rivalske supru-ge, pa se kaè u Starom zavetu: „Nemojuzeti ène preko jedne ène, da je ucvijeli{otkrivaju}i golotinju drugoj za ìvota njezi-na.” (Levitska, 18:18)

Talmud preporu~uje maksimalno ~etiriène. Evropski jevreji su nastavili praktikova-ti poligamiju sve do {esnaestog veka. Orijen-talni jevreji su redovno praktikovali poligami-ju sve dok nisu stigli u Izrael gde je ona za-branjena po civilnom zakonu. Ipak, po religij-skom zakonu ona je dozvoljena.

[TA JE SA NOVIM ZAVETOM?

Isus, po Novom zavetu, nije govorio pro-tiv poligamije. Otac Eugen Hilman u knjizi„Ponovno razmatranje poligamije“ kaè:„Nigde u Novom zavetu ne postoji eksplicit-na naredba da brak bude monogaman, nitieksplicitna naredba koja zabranjuje poliga-miju.” On je naglasio ~injenicu da je rimskacrkva zabranila poligamiju da bi se prilagodi-la gr~ko-rimskoj kulturi koja je propisala sa-mo jednu zakonitu ènu dok je tolerisalakonkubine i prostituciju.

Afri~ke crkve i afri~ki hri{}ani su ~estopodse}ali svoju evropsku bra}u da je crkvenazabrana poligamije kulturna tradicija, a neistinito hri{}ansko u~enje.

Kur’an je, tako|e, dozvolio poligamiju,ali ne bez ograni~enja.

Allah d`.{. kaè:

„Ako se bojite da prema ènama sirota-ma ne}ete biti pravedni, onda se ènite onimènama koje su vam dopu{tene, sa dve, sa potri, i sa po ~etiri. A ako strahujete da ne}etepravedni biti, onda samo sa jednom.“ (4: 3)

Iz ovog ajeta jasno se vidi da je poligami-ja u islamu dozvoljena, ali u isto vreme iograni~ena sa maksimalno ~etiri ène. Podovim se ne bi trebalo razumeti da Kur’anpodsti~e vernike da praktikuju poligamiju, alise da razumeti da Kur’an toleri{e poligamiju.

POKRIVANJE VELOM

Veoma bitna ta~ka dana{njeg izlaganja jepokrivanje velom. Da li je ta~no da ne posto-ji veo u judejsko-hri{}anskoj tradiciji? Da li jeveo ili marama samo simbol muslimanki?

Po re~ima rabina doktora MenahemaBrajera, profesora Biblijske knjièvnosti naUniverzitetu Je{iva, iz njegove knjige „Jevrej-ka u rabinskoj knjièvnosti“: „Bio je obi~ajjevrejskih èna da izlaze u javnost pokriveneglave, ponekad ~ak ostavljaju}i samo jednooko otkriveno.“

Rabinski zakon zabranjuje ~itanje molitviu prisustvu gologlavih udatih èna, budu}ida je otkrivanje glave smatrano za golotinju.[ta je sa hri{}anskom tradicijom?

Sveti apostol Pavle je izjavio neke vrlo in-teresantne stvari o velu:

„Ali ho}u da znate da je svakome muùglava Hristos; a mu` je glava èni; a Bog jeglava Hristu. Svaki mu` koji se s pokrivenomglavom moli Bogu ili prorokuje, sramotiglavu svoju. I svaka èna koja se gologlava

moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju;jer je sve jedno kao da je obrijana. Ako sedakle ne pokriva èna, neka se striè; ako lije ru`no èni stri}i se ili brijati se, neka sepokriva. Ali mu` da ne pokriva glave, jer jeobli~je i slava Boìja, a èna je slavamuèvlja. Jer nije mu` od ène nego èna odmuà. Jer mu` nije sazdan ène radi negoèna muà radi. Zato èna treba da ima vlastna glavi, an|ela radi.” (Prva poslanica Korin-}anima, 11: 3-10)

Sveti apostol Pavle nam daje logi~ki te-melj za pokrivanje ène, a to je znak ~oveko-vog autoriteta, jer je ~ovek stvoren na slikuBoìju, nad ènom koja je stvorena od ~ove-ka i za ~oveka.

Iz svih navedenih dokaza je o~igledno daislam nije izmislio pokrivanje glave, islam je tosamo potvrdio. Kur’an nare|uje i vernicima ivernicama da spuste poglede i ~uvaju svojepo{tenje, zatim nare|uje vernicama da spustesvoj veo, da pokriju vrat i grudi re~ima: „A re-ci vernicima da obore poglede svoje i nekavode brigu o stidnim mestima svojim, i nekane dozvole da se od ukrasa njihovih vidi i{taosim onoga {to je i onako spolja{nje, i nekavela spuste na grudi svoje, ...“ (24: 30-31).Na drugom mestu Allah d`. {. kaè:

„O Verovesni~e, reci ènama svojim i}erkama svojim i ènama vernika neka spu-ste haljine svoje niza se. Tako }e se najlak{eprepoznati, pa ne}e napastvovane biti.“(33:59)

To je zna~i cilj marame u islamu: skrom-nost i za{tita. Zna~i, pokrivanje glave velom(maramom) nije nare|eno samo Kur’anom,nego je to odredba od Boga i u ranijim sve-tim knjigama.

Jedina razlika, koja se da primetiti, je daislamski veo, nije znak ~ovekove vlasti nadènom, niti je znak ènine pot~injenosti mu-{karcu, ve} je samo znak skromnosti sa ciljemda za{titi ènu.

Dana{njem svetu je potrebna kulturaskromnosti u svakom pogledu: u odevanju,govoru, pona{anju i ìvotu uop{te.

U svetlu prethodno iznetih dokaza, argu-menata, nema sumnje da islam daje èni sta-tus ljudskog bi}a, subjekta, a ne objekta.Kur’an èni daje po{tovanje, pravdu i za{titukoje su im tako dugo bile uskra}ivane. Zbogtoga ne iznena|uje ~injenica da ve}inu onihkoji prihvataju islam, u celom svetu danas, ~ineba{ ène. Zna~i, obavezni smo da saznajemoistinu, a ne da zbog predrasuda spram tu|eg,svoju dogmu prihvatamo zdravo za gotovo.

No


MUNA JUSUFSPAHI]-MISTIRI

Muna Jusufspahi}-Mistiri je ro|ena

25. 01. 1974. godine u Beogradu. Os-

novnu {kolu je poha|ala u Beogradu, a

srednju (teolo{ku) u Sarajevu. Studirala

je u Egiptu (Kairu) na Univerzitetu Al-

Azhar, gde je zavr{ila Fakultet Usuliddin

(Odsek tefsir). Na istom Univerzitetu je

privela kraju i postdiplomske studije,

gde ujedno namerava da odbrani i

magistarski rad.

Zaposlena je u Islamskoj zajednici

Srbije gde radi kao referent za pitanja

ène. Osim toga, radi kao profesor u

Medresi beogradske Bajrakli dàmije.

No


DDDDve velike civilizacije, jermenska i per-sijska, sli~ne u mnogo ~emu, tako|e irazli~ite, vekovima jedna pored dru-

ge, gradile su svoju veru i kulturu. Imale suprijateljske odnose, ponekad i sukobe, koji suostali u pam}enju oba naroda.

Danas jermenski narod, kao hri{}anski, iiranski, kao nosilac islama, ìve u susedstvu iimaju dobre odnose. Ova dva naroda imaju za-jedni~ke korene, koji poti~u od pre nove ere.

Polovinom tre}eg veka pre na{e ere uPersiji se osniva dinastija A{kanida, a njihovajedna grana po~inje da vlada u Jermeniji. Ia-ko je jermenska carevina bila u zavisnosti odRima, Jermeni su duhovno bili vezani za Par-}ane. Jermeni i Par}ani su svojim obi~ajima itradicijama bili mnogo bliski, a mnoge kneè-vine, jermenske i partske, bile su povezaneme{ovitim brakovima.

Dva velika doga|aja tog perioda bila supresudna za istoriju jermenskog naroda. Tidoga|aji su velikim delom odredili dalju sud-binu naroda. Jedan od tih doga|aja je doveodo prestanka jermenske carevine, a drugi jepomogao Jermenima da sa~uvaju svoje naci-onalne ideje, jezik i identitet.

[irenje hri{}anstva u Rimskoj imperiji, uvelikom Hajku (deo istorijske Jermenije) i uPartskoj dràvi po~inje u prvom veku n.e.A{kanidska vlada, koja za zvani~nu dràvnuveru nije proglasila nijednu religiju, nije nega-tivno reagovala na {irenje i rast hri{}anstvana svojoj teritoriji. Kako su i druge religijemogle slobodno da propagiraju svoje ideje,tako je i hri{}anstvo ubrzo zapo~elo svojezvani~ne aktivnosti.

Po starom hri{}anskom predanju dva Isu-sova u~enika, Tadeos (Tadej) i Vartolomej, po-sle Isusovog Uspe}a dolaze u Jermeniju dapropovedaju njegovo u~enje. Po njihovomu~enju, jermenska crkva se zove Jermenskaapostolska crkva. Od 35. do 43. god. ova dvaapostola propovedaju hri{}anstvo i zahvalju-ju}i njima mnogi Jermeni postaju hri{}ani.Docnije, oni su bili pogubljeni od strane jer-menskog cara Sanatruka Prvog (Ar{ak). U bli-zini grobnice apostola Tadeja, ovog za verupoginulog hri{}anskog u~enika, podignuta jenajstarija crkva, koja poti~e iz prvog veka poHristu. Ta veli~anstvena crkva Karakilisa, ili Ta-dei vank (po imenu apostola Tadeja), nalazi seu blizini iranskog grada Maku. Svake godineJermeni idu na hodo~a}{e u tu crkvu koja jepod nadzorom iranskih Jermena.

JJJJeeeerrrrmmmmeeeennnniiii jjjjaaaa kkkkaaaaoooo pppprrrrvvvvaaaa hhhhrrrr iiii{{{{}}}}aaaannnnsssskkkkaaaaddddrrrr àaaavvvvaaaa iiii JJJJeeeerrrrmmmmeeeennnniiii kkkkaaaaoooo vvvveeeerrrrsssskkkkaaaammmmaaaannnnjjjj iiiinnnnaaaa uuuu IIII .... RRRR.... IIII rrrraaaannnnuuuu@ana Akopdànjan

Do pada dinastije A{kanida dolazipo~etkom tre}eg veka. Na persijski prestodolazi Arda{ir Babakan I po~inje vladavina di-nastije Sasanida, koja progla{ava zorostrijan-stvo za dràvnu religiju.

Za jermenski narod presudan zna~aj ima~etvrti vek, koji je predodredio njegovu sud-binu.

Godine 301, za vreme vladavine kraljaTrdata Tre}eg, zahvaljuju}i svetom GrigoruLusavori~u (Grigorija Prosvetitelj) u Jermenijije hri{}anstvo progla{eno za dràvnu religiju,koju je prihvatio ceo jermenski narod. Ovaverska revolucija bila je neprihvatljiva i neo-~ekivana za dva mo}na suseda Jermenije:Rimsko carstvo i sasanidski Iran. Rimski carMaksimiljan neprijateljski raspoloèn, napaoje Jermeniju, ali i brzo bio poraèn od stranejermenskog cara Trdata i njegove vojske.

Rimski vojskovo|a Konstantin, koriste}ipriliku, napao je na Cezarovu vojsku i postaonovi vladar Rimske imperije. Konstantin je313. g. hri{}anstvo proglasio dràvnom reli-gijom. Jermenski car Trdat III i Grigor Lusavo-ri~ su sa velikom rado{}u prihvatili tu vest, ikao predstavnici prve hri{}anske dràve kre-nuli su u Rim da ~estitaju novom vladaru i dasklope nove prijateljske odnose.

Kao prvi patrijarh, sveti Grigor Lusavori~,u Jermeniji gradi crkve i manastire. U graduVarar{apat 303. god. sagra|ena je najve}acrkva E}miadzin. Po predanju, Boìji sin sespustio na zemlju i vatrenim maljem obeleìomesto gde treba da se sagradi crkva. Danas jeE}miadzin sveto mesto za Jermene {irom sve-ta i sedi{te patrijarha svih Jermena. Uskoronastaju te{ko}e u propovedanju hri{}anstva ujermenskim crkvama, jer su jezici u crkvi biligr~ki i asirski, a ti jezici nisu bili razumljivi zave}inu stanovnika. Naravno, pojavo se ve}ibroj prevodilaca, koji su za vreme slu`bi izSvete knjige usmeno prevodili na jermenski,ali, da bi hri{}anstvo postalo nasle|e jednognaroda, trebalo je da bude na maternjem je-ziku tog naroda.

Ovu te{ko}u shvatio je jermenski monahMesrop Ma{toc, koji dolazi na ideju da stvori

nacionalno pismo. Ideju sa velikom rado{}uprihvataju jermenski kralj Vram{apuh i katoli-kos Sahak Partev. Uz ogroman trud i sa Bo`-jom pomo}i 406. g. Mesrop Ma{toc stvorio jejermensko pismo. Jermenski narod je kroz ce-lu istoriju svoje pismo koristio protiv osvaja~a.Slova jermenske azbuke postala su stubovipostojanja. Ime Mesrop Ma{toc zabeleènoje u narodu kao – Sveti Ma{toc. Tvorac jer-menskog pisma, koji je izvanredno znao per-sijski i asirski, stvorio je savr{enu azbuku, sa-stavljenu od 36 slova, {to ve} 16 vekova bezpromena sluì jermenskom narodu i ~ime jezasluìo divljenje velikih svetskih lingvistaHjub{mana, Mejea, Mara.

Stvaranje jermenskog pisma narodu jedonelo duhovnu nezavisnost. Odmah posletoga po~eli su prevodila~ki radovi. Po svedo-~enju istoriografa Korjuna, u~enika velikogMesrop Ma{toca, prva jermenska re~enica,koja je prevedena, bila je iz „Basni Solomo-na.” Ona glasi: „Poznavati mudrost, pouku ishvatiti re~ velikana”. Neprocenljivi zna~aj jeimao prevod Biblije. Jermenski prevodioci napo~etku petog veka prevodili su Bibliju na jer-menski sa asirskog, a posle toga okotridesetih god. V veka, taj prevod su kona~noispravili po uzoru na gr~ki. I kao {to su docni-je dokazali nau~nici, jermenski prevod Biblijeje jedan od najboljih.

U staroj Jermeniji dat je veliki zna~aj pre-vodiocima za razvoj nacionalne kulture. Upetom veku, prevodioce su smatrali svecima.U to vreme ustanovljen je Praznik prevoda(Targman~ac ton), koji se do danas sve~anopraznuje u Jermeniji u oktobru.

U toku V – VII veka sa gr~kog i asirskogbila su prevedena ne samo dela duhovnogkaraktera, ve} i filozofskog, nau~nog i umet-ni~kog. Ona su postala deo jermenske nacio-nalne kulture.

Peti vek u istoriji jermenskog naroda obe-leèn je bitkom Avarajr. To je jermenski „Ko-sovski boj” – bitka za opstanak i o~uvanja ve-re i identiteta. Doga|aje bitke opisuje istorio-graf Jeri{e koji je bio duhovnik.

No


No


Jermeniju su 387. god. podelili dve velikedràve: jedan deo pripao je Vizantijskom car-stvu, a ve}i deo Persijskom.

Sasanidski vladari su posle osvajanja Jer-menije hteli su da uvedu u tu zemlju zoroa-strijanstvo. Jermeni, verni svojoj veri, hri{}an-stvu, iza{li su na boji{te protiv Persijanaca.Bitka se odigrala 26-og maja 451. g. Ova bit-ka je u istoriji Jermenije i Persije bila jedini ve-liki sukob, koji nijednoj strani nije doneo ni{tadobro. Kako svedo~i istoriograf Jeri{e, „Napopri{tu bitke pali su mnogi. Odva`ni su seborili protiv odva`nih, ali nije bilo ni pobedni-ka, ni poraènog, oni su izme|u sebe podeli-li i poraz i pobedu...” . Nakon Avarajra, per-sijski car je odustao od svoje namere da na-metne zoroaostrijanstvo i uskoro je sklopljenugovor, prema kome su hri{}ani u Persijskomcarstvu dobili ve}e verske slobode.

Kraj VII veka nove ere za Persiju i njennarod bio je period od presudnog zna~aja.Persijanci su primili islam i njegovu svetu knji-gu, Kur’an, a sa tim je arapsko pismo u{lo navelika vrata Persijanaca. Tokom dva veka na-kon uvo|enja islama u Iran, persijski pesnicisu se u glavnom izraàvali na arapskom jezi-ku. Arapska poezija ostavila je dubok uticajna persijski jezik. Me|u najpoznatije pisce,koji su istovremeno bili i filozofi i nau~nici imuslimanski gnostici spadaju Hajjam, Rumi,Sa’di, Hafez koji su stvarali izvanrednu poe-zuju na novopersijskom. Oni su pisali o pro-laznosti ìvota na zemlji, i o njegovoj bezna-~ajnosti kada je ~ovek ispunjen sve{}u o Bo-ànskom blaènstvu.

Taj period se moè nazvati renesansomisto~nih naroda – u zemljama Srednje Azije,Persije do Egipata – sa obele`jem arapske ci-vilizacije.

Deseti vek u istoriji jermenskog naroda jevreme relativnog mira. Arapi su prestali dabudu opasnost, Turci se jo{ nisu pojavili, a Vi-zantijci su bili stabilni.

Jermenska duhovna literatura X-og vekaje krunisana poemom „Matjan vorbergutjan”– „Knjiga tuge” Grigora Narekacija. Narekacispada u red najve}ih klasi~nih jermenskih pe-

snika. Knjiga Narekacija (Narek, kako je po-znat u narodu) vekovima je bila sveta knjiga.Ona se stavljala ispod jastuka bolesnika sanadom za brì oporavak, devojke su je nosileu miraz. Cela poema je posve}ena Uzvi{e-nom Bogu.

Narekaci je svoj ìvot proveo u manastir-skoj ti{ini, ali kao duboki mislilac predvideo jetragi~ne doga|aje budu}ih dana.

Centralna tema poeme „Knjiga tuge” je~ovek podeljen u svom emotivnom svetu, sasvojim èljama, nezadovoljstvima, nadom irazo~aranjima, jer u dubini du{e ose}a da bo-lje od onoga {to jeste i ne moè da bude. Onstoji ispred Boga, sa otvorenim ranama – liceu lice i moli za spasenje.

Narekaci posve}uje pohvalu Bogu. Svakiditiramb ima isti naslov: „Iz dubine du{e re~Svevi{njem.” Otkrivaju}i svoje grehove onnalazi op{te ta~ke sa razo~aranjima, nedosta-cima, patnjama svih smrtnika. U tim razmi-{ljanjima postoji raznolik monolog, ose}aj ka-janja celog sveta.

Neki knjièvni kriti~ari provode paraleleizme|u Grigora Narekacija i velikog ruskogpisca Dostojevskog. Ova dva autora predsta-vljaju vasionu ljudske du{e, grehove i kajanje~oveka.

Narekaci sve svoje pesme vodi sa jednom~vrstom shemom: toliko je gorko iskustvo sa-mospoznavanja da na kraju uvek moli, prekli-nje Boga za opro{taj grehova i izraàva veli-ku nadu da }e ~ovek napokon na}i sebe isvoje spasenje.

Pesme Narekacija su rimovane, iako au-tor ne postaje zarobljenik rima. On sledi ose-}anja da bi predstavio re~ svoje du{e; od rimaprelazi na slobodne redove, ~as petoslogov-ne, ~as sedmoslogovne, a kad treba – da nje-gova misao zvu~i kao molitva- prelazi i naprozu.

Srednji vek u istoriji ~ove~anstva obele-èn je pojavom Turaka. Oni su tokom svojihosvaja~kih pohoda sukobe imali sa hri{}an-skim narodima i sa narodima nosioca islama.

No


1603. g. [ah Abas u borbi protiv Turakaosvojio je Jermeniju, ali je za godinu dana, Si-nan Pa{a, vo|a turske vojske, napao Jerme-niju. [ah Abas je re{io da na obali reke Arasodmeri svoje snage sa turskom vojskom. Onje naredio svojoj vojsci da se povu~e. Na pu-tu povla~enja zapalio je sve gradove i sela.

[ah Abas je Jermene, koji su bili nastanje-ni u Araratskoj dolini, poveo u Iran. Seoba jetrajala jednu godinu. Od pola miliona jer-menskih stanovnika samo je jedna petina sti-gla u novu postojbinu. Mnogi su stradali od

ratnih razaranja, od gladi i bolesti. [ah Abasje Jermene naselio pored obale reke Aras, azatim prebacio u Isfahan, odakle su se oni ra-suli po celoj zemlji. Ve}ina potomaka tih Je-mena danas ìvi u Teheranu, Isfahanu i pro-vinciji Azerbejdàn. Bavi se industrijskim po-slovima, zanatima, trgovinom. Njihov broj jeoko 100.000. Oni su okupljeni u mati~nimudruènjima, kao {to su kulturni centar,sportsko udruènje, dobrotvorna organizaci-ja, udruènje intelektualaca, udruènje èna,knjièvni klub, lekarsko udruènje. Oni obja-

Crkva sv. Minasa; portret Bogorodice i srebrni krst

No


vljuju 3 listana mater-njem jeziku,imaju radioprogram, ka-tedru za jer-menski jezikna Isfahan-skom univer-zitetu i dvamesta u Iran-skom parla-mentu.

U Islam-skoj RepubliciIranu Jermenisu priznati kaoverska manji-na, koja imaslobodu da ugranicama za-kona obavljasvoje verskeobrede, sagla-sno svojoj reli-giji postupapo verskimu~enjima.

Danas uIranu, u okvi-ru glavnihogranka hri-{}anstva –pravoslavlja,katoli~anstva

i protestantizma, deluje vi{e crkava. Jermen-ska, asirska, ruska i gr~ka zajednica pripadajupravoslavnoj crkvi. Tu su i Jermeni katolici,koji osim crkava u Teheranu, internata i sa-mostana, poseduju dom za nezbrinutu decu,stara~ki dom, Katoli~ko udruènje Jermena,Dobrotvornu organizaciju Devica Marija.

Crkve svetog Georgija, Tadeja I Vartolo-meja, svetog Minasa, svete Marije, Targman-~ac, svetog Sargisa i jo{ mnoge druge crkvenalaze se na teritoriji grada Teherana i ostalihgradova Irana. Samo u gradu Isfahanu, u na-

selju \ulfa, na jugu reke Zajande podignutoje 14 crkava, od kojih je najpoznatija Vank.Ona je sagra|ena 1606. g. za vreme {ahaAbasa Drugog. U manastiru je poznati muzej,gde se ~uva vi{e od 500 vrednih slika, minja-tura i 50 anti~kih knjiga, kako na jermenskomtako i na drugim jezicima.

Jermeni su najstarija etni~ka grupa u Ira-nu, koja je stizala u razli~itim fazama i ìvi umnogim delovima iranske dràve. Jermenskacrkva prihvata prva tri Vaseljenske sabora:325. g. u Nikeji, 381. g. u Konstantinopolju i431. g. u Efesu. Jermeni su monofiziti. OniIsusovoj prirodi odri~u ljudski karakter, veru-ju}i kako je ona ~isto Boànskog karaktera.

Istorija dobrosusedskih odnosa dve ze-mlje, kao {to su Iran i Jermenija – pokazuje dadva naroda razli~itih vera i sli~nih tradicijamogu ìveti u miru i ljubavi. To dokazuju svaprava – verska, kulturolo{ka, politi~ka i uop-{te ljudska i etni~ka, koja nekoliko poslednjihvekova uìva Jermenska manjina u Iranu. Onisu Iranci, ali istovremeno i Jermeni, koji negu-ju svoje kulturne, verske i tradicionalne kore-ne u Islamskoj Republici Iranu.

@ANA AKOPD@ANJAN

Ro|ena je 1960. godine u Jerevanu(Jermenija), gde je zavr{ila srednju{kolu. Na Katedri za orijentalistikudràvnog univerzitetu u Jerevanudiplomirala je 1982. godine na smeruza persijski jezik. U periodu 1883 –1990.g. predavala je persijski jezik usrednjoj {koli pri Institututu za orijental-isti~ke studije Jermenske akademijenauka i umetnosti. 1998. godine jepoha|ala dodatni kurs persijskog jezikana univerzitetu [ehid Behe{ti. Od 1992.radi kao predava~ persijskog jezika nakursevima koje organizuje Kulturni cen-tar Irana u Beogradu

No


„Vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je lju-bav najve}a me|u njima.“

(I Kor. 13, 13)

@@@@ivimo na ovoj po~a|aveloj planeti, kojase Zemljom zove, sa àrkom èljom dakroz muziku velikog slavoslovlja, upu-

}enu Tvorcu vaseljene i{~ezne duhovni mrak,koji ìvot li{ava divnih Boànskih plodova –Ljubavi, Sre}e i Mira. Sveta nam je obavezada, kao pripadnici monoteisti~kih religija, sajakom verom, krepkom nadom i toplom lju-bavlju prema Jedinom Samilostivom Bogu –od Njega usrdno molimo mira svetu. Da lju-bavlju prema bli`njem dokaèmo svoju ljubavprema Bogu, ali, avaj – ovaj svet u zlu leì ion je:

„Tiran tiraninu, a kamoli du{i blagorodnoj!

On je sostav paklene nesloge:

u nj ratuje du{a sa tijelom, u nj ratuje more s bregovima, u nj ratuje zima i toplina, u nj ratuju vjetri s vjetrovima, u nj ratuje narod s narodom, u nj ratuje ~ovjek sa ~ovjekom, u nj ratuju dnevi sa no}ima, u nj ratuju dusi s nebesima.Telo stenje pod silom du{evnom, Koleba se du{a u tijelu...Niko sre}an, a niko dovoljan, Niko miran, a niko spokojan...“

Tako peva vladika Rade, a Sveti Nikolajsrpski pi{e: „Borba spolja i borba iznutra! Iz-nutra maloverni a spolja bezverni, a izme|uta dva zida probijaju se verni. Zbog toga ver-ni uzdi{u. Neka uzdi{u, jer – i sva tvar uzdi{ei tuguje s nama do sad. – Ne samo s namanego i zbog nas, ~ekaju}i da se pojave sinoviBo`ji –.”

„I Sunce i zvezde, i gora i voda, i ptice izveri, – Da sva tvar Boìja strada zbog greho-va ~oveka, i raduje se kad vidi me|u sinovi-ma ~ove~ijim ma i jednoga sina Bo`jega. Ikad ga vide, sunce veselije sija, zvezde igrajuod radosti, voda i gora pevaju pesme, pticese jate oko njega i zveri mu umiljato liù ru-ke. To sveci kao sinovi Bo`ji doìvljavaju“. Imi bismo to isto doìvljavali kada bi na{a ve-ra u Boga bila ~vrsta kao stena, nada krepkai ljubav sveobuhvatna. Blaènstvo, sre}a i mircarevali bi tada na svim meridijanima. O, zarje tako velika mo} vere prave, nade istrajne iljubavi prema Bogu i bli`njem!? Da, jer ni{ta~oveka ne pribliàva Bogu kao vera, vera de-lotvorna. Verom se Bog useljava u srce na{e.

KKKKrrrraaaattttkkkkoooo pppprrrreeeeddddaaaavvvvaaaannnnjjjjeeeeoooo vvvveeeerrrr iiii iiii llll jjjjuuuubbbbaaaavvvviiiistavrofor Sre}ko Radosavljevi}

No


Znamo da je: „vera tvrdo ~ekanje onoga ~e-mu se nadamo, i dokazivanja onoga {to nevidimo“ (Jev.11, 1). Vera je na{ duhovni {tito koji se gase sve strele lukavoga.

U Bo`joj re~i nalazimo savr{ene argu-mente za na{u nadu. „Boè spasitelju na{,uzdanico svih krajeva zemaljskih“ (Ps.65, 5)kli~e psalmopevac i savetuje da sve nade po-

Trojeru~ica, poznata ikona opto~ena zlatom i srebrom

No


loìmo na Boga, jer „bolje je uzdati se u Go-spoda nego li se oslanjati na ~oveka“(Ps.118, 8). I prorok Isaija beleì: „Uzdaj se uGospoda doveka...” (Is. 26.4). Jasno je, na toupu}uje svaka re~ u Bibliji, da na{u nadu netreba da polaèmo u ljude: „Ne uzdajte se uknezove zemaljske u kojih nema pomo}i“(Ps.146, 3). „Ovako veli Gospod, beleì Bo`-je re~i prorok Jeremija, da je proklet ~ovekkoji se uzda u ~oveka..., jer tada od Gospodaodstupa srce njegovo“ (Jer.17, 5). Ove re~iSvetoga pisma jasno nam stavljaju do znanjada se jedino treba nadati u Boga. A kako to~initi, opet nas u~i Bo`ja re~: „Uzdaj se u Go-spoda svim srcem svojim...“ (Ps.3, 5). Dakle,treba se u Boga nadati svim srcem i to odmladosti: „Jer si ti nadanje moje, Gospod jepouzdanje moje od mladosti moje“ (Ps.71, 5)i u svako doba: „Narode! Uzdaj se u Boga usvako doba... Bog je na{e uto~i{te“ (Ps.62.8).Ako tako budemo ~inili zadobi}emo najve}eduhovno blago – mir u du{i svojoj: „U Bogase smiri du{a moja; jer je u Njemu nada mo-ja“ (Is.62, 5).

U Bo`joj re~i nalazimo savet da treba dase nadamo u Boga polaù}i na Njega sve bri-ge svoje. Zar ima {ta veli~anstvenije od onogakad ~itamo: „Predaj Gospodu put svoj, uzdajse u Njega, On }e u~initi“ (Ps.37, 5). „Stavina Gospoda breme svoje, i On }e te potkrepi-ti. Ne}e dati doveka pravedniku da posrene“(Ps.55, 22). Zaista, ne}e Milostivi Bog dati daposrnemo, ali od nas traì da budemo praved-ni, to jest, da u svemu ispunjavamo Njegovesvete zapovesti. Bog nam dalje kaè: „Ne bri-nite se za ìvot svoj, {ta }ete jesti, ili {ta }etepiti; ni za telo svoje, u {ta }ete se obu}i. Nije liìvot prete`niji od hrane, i telo od odela? Po-gledajte na ptice nebeske kako ne seju, nitiànju, ni sabiraju u ìtnice; pa Otac va{ Nebe-ski hrani ih. Niste li vi mnogo prete`niji odnjih? A ko se od vas brinu}i moè primaknutirastu svome lakat jedan? I za odelo {to se bri-nete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu;ne trude se niti predu. Ali ja vam kaèm, go-vori Gospod, da ni Solomon u svoj slavi svojojne obu~e se kao jedan od njih... Ne brinite sedakle govore}i: {ta }emo jesti, ili {ta }emo pi-

ti, ili ~im }emo se odenuti... Nego i{tite najprecarstva Bo`jega, i pravde Njegove, a ovo }evam se sve dodati“ (Mt.6, 25-31 i 33). Da}enam Bog sve, jer: „Gospod je blizu. Ne brini-te se niza{to nego u svemu molitvom i molje-njem sa zahvaljivanjem da se javljaju Boguiskanja va{a“ (Fil.4, 6).

Re~i Knjige ìvota: „Ti si zaklon moj, Go-spode, Ti me ~uva{ od teskobe, okruùje{ meradostima u izobilju“ (Ps.32, 7), krepe na{unadu da }e nas Bog spasiti od svih nevolja inesre}a u ovozemaljskom ìvotu. Svesni teaksiome, nemamo pravo na malodu{nost.„[to si klonula du{o moja, i {to si àlosna?(To ne sme{) Uzdaj se u Boga; jer }u ga jo{slaviti, Spasitelja mojega i Boga mojega“(Ps.42, 5). Bog nas nikada ne}e ostaviti.„Ako }e se i gore pomaknuti i humovi se po-kolebati, opet milost Moja ne}e se odmaknu-ti od tebe, i zavet mira Moga ne}e se poko-lebati, veli Gospod, koji ti je Milostiv“ (Is. 54,10), zato, sa Jeremijom prorokom recimo:„Gospode, kreposti moja i grade moj i uto~i-{te moje u nevolji...“ (Jer.16, 19) i Bog Sve-milostivi }e otkloniti opasnost od svih koji seu Njega nadaju. Nadom u Boga i vr{enjemNjegovih zapovesti zadobijaju se sva nebo-zemna blaga, a ona su neizreciva: „ Jer {tooko ~ove~ije ne vidi i uho ne ~u i u srce ~ove-~ije ne do|e – to ugotovi Bog onima koji galjube“. Bog je iz ljubavi stvorio svet. Univer-zum je delo Njegove re~i: „I re~e Bog: nekabude... i bi... (1 Moj.1, 3). Nau~nici kaù dau na{oj galaksiji, koja se zove Mle~ni Put, po-red ovog krasnog Sunca, koje toplotom i sve-tlo{}u hrani na{u planetu, ima jo{ ~etristo mi-lijardi sunaca; a u vasioni ima, tvrde, sto mili-jardi galaksija. Kruna svega stvorenog jeôvek. ôveka je Bog stvorio po obli~ju Svo-me i udahnuo mu dah ìvota – „i posta ~ovekdu{a ìva“ – svedo~i Biblija. (1 Moj. 2, 7).„Mu{ko i ènsko stvori ih“ (1 Moj. 1, 27).Neiskazana je ljubav Milostivoga Boga premaljudskom rodu. Na tu preveliku ljubav du`nismo da odgovorimo ljubavlju prema JedinomBogu i da istu posvedo~imo ljubavlju premabli`njem. Tada }e nestati svi antagonizmi usvetu i pesnikov vapaj „da je svet tiran tirani-

No


nu“ ne}e biti vi{e aktuelan; kao ni konstata-cija svetog Nikolaja srpskog „da sva tvar trpii strada zbog grehova ~oveka“, jer }e ~ovekpravom ljubavlju prema Bogu, nebu, svetu ibli`njem, pobediti greh, o~istiti bi}e svoje odgrehovne prljav{tine i razre{iti tvar patnji istradanja. ôvek i sva tvar da hvali Gospoda.

Milostivi Bog je najvi{i predmet ljubavi.Bog je na{e apsolutno i najvi{e dobro, pa iztoga proizilazi i na{a du`nost da Ga ljubimo.Nas to obavezuje i najve}a zapovest koju namje Gospod Hristos ostavio: „Ljubi Gospodasvojega svim srcem svojim, i svom du{omsvojom, i svom misli svojom“ (Mt. 22, 37).No, ljubav prema Bogu nije samo du`nost,ve} i neiskazana potreba, jer bez ljubavi pre-ma Bogu nema spasenja. To jasno isti~e i apo-stol Jovan re~ima: „Bog je ljubav i koji stoji uljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu obitava“ (1Jn. 4, 16).

Ljubav prema Bogu je po dostojanstvuprva i najve}a vrlina. Ona je kruna svih vrlinai u njoj sve vrline i sva dobra dela imaju svo-ju lepotu i vrednosti. Bez ljubavi prema Sve-milostivom Bogu nema prave vrline {to se ja-sno vidi iz re~i svetog apostola Pavla: „Kadbih razdao sve svoje imanje i ako bi predaotelo svoje da se saèè, a ljubavi nemam, ni-{ta mi ne pomaè“ (1 Kor 13, 3).

Oca na{eg Nebeskog du`ni smo da ljubi-mo, jer: „On najpre pokaza ljubav prema na-ma i posla Sina Svoga, da o~isti grehe na{e“(1 Jn. 4, 10). Samo u sjedinjenju sa Bogomkroz ljubav, ~ovek nalazi puno}u duhovnogmira i blaènstva, zato David i uzvikuje: „Pri-ljubljivanje uz Boga meni je dobro i oslanjanjena Boga nada je spasenja moga“ (Ps.73, 28).Ko postigne savr{enu ljubav prema Bogu, po-stigao je sve, postigao je cilj ìvota svoga ipostojanja.

Istinska ljubav prema Bogu je neiskazanate`nja du{e ~ovekove za ìvotom u Bogu.Prorok David izraàva tu te`nju re~ima: „Kao{to ko{uta traì izvore vode, tako i du{a mojatraì Tebe, Boè! i dalje: „@edna je du{a mojaBoga, Boga @ivoga. Za Bogom ~ezne duhmoj“ (Ps.42, 1-2). Apostol Pavle pi{e: „Imam

èlju oti}i i s Hristom biti“ (Fil, 1, 23). I svakikoji poseduje tu te`nju sav je ispunjen Bogom,stalno nosi Boga u sebi i Bog u njemu obita-va. Ta te`nja se najpre pokazuje u dobrovolj-nom davanju sebe u `rtvu ìvu za Boga i isti-nu Bo`ju, u samodricanju i odricanju svega ra-di Boga i carstva Bo`jega. Primere takve te-`nje – ljubavi prema Bogu – imamo u nebro-jenim svetim likovima kako u Starom, tako i uNovom zavetu, kao i u svetlim likovima mno-gih duhovnih gorostasa, ~lanova {est i vi{emilijardi velike ljudske zajednice na ovom glo-busu. Za sve njih, ljubav prema Bogu bila jesve u ìvotu njihovom i oni su nju pretposta-vili svemu u svetu. Zato su nam oni savr{enprimer istinske ljubavi, jer su njom bili tolikopriljubljeni uz Boga da su zajedno sa svetimapostolom Pavlom mogli da kaù: „Ko }e nasrastaviti od ljubavi Bo`je? Nevolja ili tuga? Iligonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ilima~?... i da odgovore: „Znamo, pouzdano dani smrt, ni ìvot, ni an|eli, ni poglavarstva, nisile, ni sada{nje ni budu}e, ni visina ni dubina,ni druga kakva tvar ne moè da nas rastavi odLjubavi Bo`je, koja je u Hristu Isusu, Gospoduna{em“ (Rim.8, 35 i 39).

Spas rodu ljudskom je u ispunjavanju za-povesti Bo`jih, jer ako ìvimo po zapovestimaNjegovim, ostajemo u ljubavi Bo`joj, zatoGospod govori: „Ako zapovesti moje drìte,osta}ete u ljubavi mojoj, kao {to ja odràhzapovesti Oca mojega i ostajem u ljubaviNjegovoj“ (Jn.15, 10). i apostol ljubavi pi{e:„jer ovo je ljubav Bo`ja da zapovesti Njegovedrìmo“ (Jn, 5, 3).

Svoju ljubav prema Bogu najbolje poka-zujemo i posvedo~avamo ako ljubimo bli-`njeg svoga. Na ovo nas obavezuje drugaHristova zapovest: „Ljubi bli`njeg svoga kaosamoga sebe“ (Mt. 22, 39). Od bogoljubljara|a se ~ovekoljublje, isto, kao svetlost odsvetlosti, ili ìvot od ìvota. U Novom zavetu~itamo: „I ovu zapovest imamo od Hrista: koljubi Boga da ljubi i brata svoga“. Pa ko je tobli`nji i ko je to brat na{? Bli`nji nam je svaki~ovek bez izuzetka, a svaki je brat na{, jersmo svi deca Jednog Oca Nebeskog.

No


Hristova zapovest o ljubavi je nova, ne-poznata starozavetnom ~oveku, jer nemagranica prostiranja. „Novu zapovest dajemvam, da ljubite jedan drugoga, kao {to ja vasljubih, da se i vi ljubite me|u sobom“ (Jn.13,

34). „Ljubav da ne bude la`na, pi{e apostolPavle i savetuje: mrze}i na zlo drìte se dobra.Bratskom ljubavlju budite jedan drugom lju-bazni. â{}u jedan drugog ve}im ~inite“(Rim.12, 9-10).

Pogled na Hilandar, duhovno sredi{te pravoslavnog hri{}anstva

No


Spasitelj je ljubav prema bli`njem posta-vio na ~vrst, natprirodni temelj, jer obuhvatasve ljude, ~itav svet, pa i najve}e neprijatelje.„Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte onekoji vas kunu, ~inite dobro onima koji vas mr-ze i molite se Bogu za one koji vas gone“(Mt.5, 44). Za takvu ljubav, ljubav natprirod-nu i sve~ove~ansku moèmo se osloboditi je-dino kada se ljubavlju prema Hristu Bogu to-liko sjedinimo sa njim, da svako od nas moèsa apostolom re}i: „Ne ìvim vi{e ja, nego umeni ìvi Hristos“ (Gal.2, 20). Ispunjeni timose}anjem bi}emo sigurni kao i apostol Pa-vle: „Da sve moèmo u Hristosu Isusu, kojinam mo} daje“ (Fil.4, 13).

Jasno nam je da bez Boga ne moèmo ~i-niti ni{ta dobro, a Njegovim blagodatnim da-rovima bi}emo duhovno spremni da izvr{imosve Bo`je zapovesti i sposobni za ljubav: „Ko-ja sve snosi, sve veruje, svemu se nada, svetrpi i nikad ne prestaje“ (1 Kor.13, 7-8). Ispu-njeni ovakvom ljubavlju, ne}e nam biti tesnona zemlji i da nas je nekoliko puta vi{e nego{to nas danas ima; a bez nje, bez ljubavi, zna-mo, kada su samo dvojica hodala po zemlji~uo se glas Bo`ji s neba: „Kaine, gde ti je bratAvelj...“.

Sveta nam je obaveza da u ljubavi podra-àvamo Jednoga Boga Svemilostivog i Nje-gove ugodnike; a u svakom ~oveku da gleda-mo samo Boànski sjaj i apsolutnu dragoce-nost – ìvu du{u Njegovu.

Dozvolite da citiram poslednju – 114.suru Kur’ana âsnog.

Sura 114. Meka – 6 ajeta

U ime Allaha, Milostovog, Samilosnog!

1 Reci: „Traìm za{titu Gospodara ljudi,

2 Vladara ljudi,

3 Boga ljudi,

4 od zla {ejtana – napasnika,

5 koji zle misli unosi u srca ljudi –

6 od dìnova i od ljudi!“

Bogu Milostivom veliko hvala, {to nas jedanas sabrao, da se bolje upoznamo, misli

razmenimo i kao deca Jednog Boga bratskizavolimo.

Radostan sam {to kao predsednik Nad-zornog odbora „Me|ureligijskog Centra“mogu da konstatujem – da u malom, ali ipakispunjavamo ciljeve zacrtane u na{em Statu-tu. Jedan od njih je: – otkrivanje i oìvljavanjereligijskih izvora radi izgra|ivanja dru{tva ko-je }e negovati mir, pravednost i slobodu –.

Zavr{avam kratkom molitvom svetog Ni-kolaja srpskog: „O troplameni Boè, O~e, Si-ne i Du{e Sveti – osvetli nas, pomra~ene gre-hom ve~nim sjajem ljubavi Tvoje, da bi sekod nas rasplamsala ljubav prema Tebi JediniBoè i prema svim ljudima. Tebi slava i hvalau vekove vekova. Amin!

SRE]KO RADOSAVLJEVI]

Sre}ko Radosavljevi}, protojerej-stavro-

for, penzionisani paroh Prnjavorski – ro|en 25.

avgusta 1935. godine u Svileuvi.

Osnovnu {kolu i gimnaziju je zavr{io u

Koceljevi i Valjevu. Bogosloviju u Manastiru

Rakovica.

Rukopoloèn je u ~in sve{tenika 1958.

godine i postavljen za paroha u Novake, kod

Uba. Od 1972. godine je paroh u Ma~vi, pr-

vo u Badovincima do 1981, a od tada pa do

penzionisanja 1998. u Prnjavoru Ma~van-

skom – gde i sada ìvi.

Odlikovan je svim odlikovanjima koji-

ma sve{tenik Srpske pravoslavne crkve moè

biti odlikovan.

Predsednik je Nadzornog Odbora Me-

|ureligijskog centra.

No


KKKKada govorimo o religiji, ve} govorimoo ljubavi. Nema religije bez ljubavi, aljubav bez religije je samo naizgled lju-

bav, to je obmana, prevara bivstvuju}eg nadsamim sobom. âk i kada ne znamo za religi-ju, u detinjstvu, kada o njoj nemamo ni naj-jednostavniju predstavu, ve} moèmo daosetimo ogromnu snagu ljubavi. „Religija jejedno s ljubavlju”, napisao je Hegel u svojimranim radovima.

Savremena nauka poku{ava da ovaj ne-vin de~ji ose}aj svede na biolo{ki proces, ~ak,kao {to je to slu~aj sa Frojdom, na seksualnuprivla~nost. Ova u~enja, nastala iz evolucio-nisti~kog shvatanja sveta, trebalo bi odbaciti,~ak ako bi bila istinita, zbog slike sveta kojustvaraju; jer ta slika svodi sve na{e odnose natehni~ke, a ~ovek koji je u ~isto tehni~komodnosu sa drugima, je potpuno bestemeljan i

prazan. Ko izgubi ljubav nije izgubio ne{to,nego sve.

Ovde je re~ o dve religije i o dva shvata-nja ljubavi. Treba utvrditi da li se ova shvata-nja razlikuju i koliko. Treba otpo~eti razgovorizme|u dva sveta koja su naizgled bliska i na-izgled daleka. Re~ je o islamu i hri{}anstvu.

Razgovor koji otpo~injemo ovde ve} jepovesno zapo~et i to nam omogu}ava da gazapo~nemo kao ponavljanje. Za svaki razgo-vor je neophodno razumevanje, ali ne razu-mevanje kao shvatanje, ve} razumevanje usamom temelju stvari. Zato je pravi razgovormogu} u religiji, jer se upravo religija vra}a uono odakle i jeste, u sam svoj temelj, Boga.Dok ostale duhovne delatnosti, kao {to je slu-~aj sa umetno{}u i filozofijom, zaobravljajusvoj temelj, ili ~ak od njega beè, kao u nau-ci, religija je uvek u svome temelju.

Obe religije spoznaju osnovnu istinu –Bog je Jedan. Ipak, posmatramo li stvari isto-rijski, mogli bismo da se obeshrabrimo. înise da je kroz istoriju razumevanje me|u njimabilo izuzetak, a da se uglavnom nisu razume-le. Nemam pretenzije da otklanjam tobo`njegre{ke u razgovoru ovih kultura, ve} samo daponudim neke svoje dileme zasnovane naprou~avanju ovih religija i izvesnom duhov-nom iskustvu. Razumevanje i nerazumevanjenalaze se na temelju iste su{tine, te je i nera-zumevanje nekakvo razumevanje; nerazume-vanje je dokaz da je razgovor mogu} i daje{ansu da se razume. Kada se shvati da je do-{lo do nerazumevanja, onda je mogu}e da seradi na razumevanju, kao kod bolesnog ~o-veka koji mora da shvati da je bolestan, da bipo~eo da se le~i.

MMMMuuuuhhhhaaaabbbbaaaatttt iiii ααααγγγγααααππππηηηη –––– llll jjjjuuuubbbbaaaavvvvuuuu iiiissss llllaaaammmmuuuu iiii hhhhrrrr iiii{{{{}}}}aaaannnnssssttttvvvvuuuuMilo{ Jeremi}

Documents

PRELOM FINAL 36 - ICRObelgrade.icro.ir/pages/41792/nur38_121-140.pdf · 2007-10-23 · Izvor islama je Kur’an, a najbolji tuma~ Kur’ana je praksa Bo`ijeg Poslanika Muhamme-da