ПРЕПОДОБНИ ДАВИД СТАРАЦЧУДОТВОРАЦ

Као ниске бисера, угодници Божији красе читаву васељењу и поред своје лепоте они су наша драгоценост, вредност којом се купује вечни живот и чијим посредовањем овоземаљски живот са својим опасностима постаје у многоме лакши. Један од заиста великих и многопоштованих угодника јесте и Преподобни Давид старац, чудотворац, заступник и исцелитељ.

Роди се преподобни Давид 1519. године у месту Гардиници, у Грчкој од побожних и благочестивих родитеља Христодула, који беше свештеник и Теодоре. Васпитаван је у православном духу и од ране младости, видело се да је Давид сасуд Духа Светога. Када је имао три године, Давид је у виђењу угледао Светог Јована Претечу, који га је повео до оближњег параклиса посвећеног Њему у част и стао поред иконе на иконостасу. Давид је клекнуо пред иконостас, побожно прекрстио руке и посматрао Претечу шест дана и ноћи. Родитељи су га за то време безуспешно тражили и отац га је након толико времена случајно нашао када је дошао у параклис да служи вечерње. Затекао је Давида блиставог лица са небеском светлошћу у погледу. После тога Давид је често долазио у параклис да се искрено моли.

Када је имао око 15 година, измоливши благослов од родитеља, отишао је из завичаја у манастир, код опитног старца, јеромонаха Акакија који га је

почео учити монашком живљењу. За веома кратко време Давид се предао строгом подвигу и убрзо узрастао у врлинског подвижника. Само су Господу познати трудови и борбе младог Давида, кога су и у манастиру називали старац иако је имао непуних 20 година. После 5 година проведених у манастиру заједно са својим старцем Акакијем одлази у манастир Комнина где је замонашен и рукоположен у чин ђакона. Касније, одлази на Свету Гору где борави извесно време у Великој Лаври и где још више умножава подвиге. Давидов старац, који је рукоположен за митрополита Нафпакта и Арте , позвао га је код себе и рукоположио у чин јереја и недуго затим поставио за игумана манастира Вернаковске Богородице. Као игуман, Преподобни Давид је на делу показао савршену љубав према свима и увелико постао ослонац многим невољнима. Безбројна су чудеса и милосрђе које је Преподобни чинио у славу Божију да би помогао страдалном народу при том помажући и верне и неверне подједнако и утирући многе сузе.

Непријатељ људског рода, завидан због велике ревности Давидове, из пакости окрену братију против Њега тако да Преподобни напусти манастир и оде на гору Стири, где основа мали манастир и таман устројивши поредак у манастиру неки робови одбегоше од локалног властелина и оптужба паде на смерног Давида да их је он наговорио. Многе муке и патње претрпи Давид и када хришћани платише откуп, властелин га пусти и Давид

напусти тај крај и оде до обале Аталанде где планираше да преплови у северну Еубеју. Лађар, видевши Преподобног у скромној одећи одби да га превезе на другу страну али то не ражалости Давида већ скиде своју мантију, закрсти је и на њој преплови на обалу града Ровија. Од Ровија се попео на планину где одреди место за манастир и ангажова раднике а сам крену по Грчкој и Русији да скупља прилоге. Скупивши довољно новца а налазећи се у Русији и не могавши пренети новац и вредности назад у Грчку он издуби рупу у дрвету и стави све богаство у њу, пусти у реку и помоли се да Господ уреди да док он стигне у Ровију дрво га чека на обали. По вери Преподобног Давида, Господ му услиши молитву и када стиже у Ровију дрво га чекаше на обали.

Од тада до данас манастир Преподобног Давида непрестано је уточиште за све којима је помоћ потребна и Давид старац свима, који му се молитвено обрате брзо одговара на мољења.

Са вером се обратимо Преподобном Давиду и утеха ће убрзо стићи.