11. april 2020.

Otkrivenje

Nadahnuće

Proces pisanja

Reč

Tumačenje

“Neprestano zahvaljujemo Bogu i zato što ste Božju reč, kada ste je primili pošto ste je od nas čuli, prihvatili ne kao ljudsku reč, nego onakvu kakva ona zaista jeste: kao Božju reč, koja deluje u vama koji verujete.” (1. Solunjanima 2,13 SSP)

Bibliju su pisali ljudi. Međutim, mi često govorimo da je ona Reč Božja. Zašto? Šta Biblija govori sama o sebi?

Kako je Biblija napisana? Kako bismo trebali da je tumačimo?

Pisci Biblije tvrde da su napisali ono “što govori Duh”, i da to što su napisali nisu bile njihove ideje (Otkrivenje 2,7).

Bog je koristio pisce da nam pokažu šta je bio Božji plan za nas(Amos 3,7). Tako nam se sam Bog preko njih otkrivao.

U Bibliji je sam Bog davao uputstva i objave, i zato su oni istiniti i vero-dostojni.

Biblija je korisna “za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje, u pravdi” (2. Timotiju 3,16).

Čitanjem Biblije, mi učimo kako Bog želi da živimo.

Savršena harmonija postoji od 1. Mojsijeve do Otkrivenja samo zahvaljujući Svetom Duhu koji je nadahnuo sve pisce Biblije.

Međutim, svi pisci nisu bili nadahnuti na isti način.

Ovo su razlozi zašto je Biblija tako stilski različita. Svaki pisac je objašnjavao Božjeistine na različit način.

“Pisma nisu dana ljudima, ukontinuiranom lancu nepreki-dnog izražavanja, nego deo podeo kroz uzastopne generacije,kako je Bog u svojoj providnostivideo podesnu priliku da utiče naljude u raznim vremenima i narazličitim mestima. Ljudi supisali kako su bili pokretaniSvetim Duhom.”

Elen Vajt, Odabrana svedočanstva, sv. 1, str. 19 original

Zašto je Bog želeo da Njegove reči budunapisane? U čemu je bila prednost napi-sane poruke?

Teže se zaboravlja ono što je napisano.

Tekst se može ponoviti i memorisati.

Tekst se može sačuvati.

Tekst se može više puta kopirati.

Više ljudi mogu da čitaju napisani tekst.

Tekst se može čitati na udaljenom mestu.

Tekst se može sačuvati za druge generacije.

Čak i oni koji ne znaju čitati mogu čutiporuku koju drugi glasno čitaju.

Zahvaljujući Božjoj pisanoj Reči, mi danas možemo znati Njegovu volju i biti joj poslušni.

Jovan uvodi Isusa kao utelovljenu Reč Božju. Tu imamo paralelizam između Hrista i Biblije.

Među njima postoje i razlike. Biblija nije inkarnacija Boga, i ne može joj se klanjati. Ona svedoči za IsusaHrista (Jovan 5,39).

Oboje imaju natprirodno poreklo.

Oboje povezuje božanska i ljudska proroda.

Oboje u radu pokrivaju celo čovečanstvo.

Oboje su došli u posebnom vremenu i na po-seban način ali njihov rad ide iza vremena i prostora.

Oboje su došli dole na ljudski nivo tako da možemo razumeti njihovu poruku.

Biblija se ne može proučavati ili tumačiti kao bilo koja druga knjiga.

Na primer, visoka kritika pokušava da tumači Bibliju kori-steći gramatičku strukturu i zapostavljajući svaki natprirodni element.

Dobro, kako bi onda mi trebali da tumačimo Bibliju?

Pre svega, mi moramo imati na umu da je to Reč Božja, dakle potrebno je verovati (Jevrejima 11,6).

Sveti Duh je nadahnuo pisce Biblije, i mi moramo dozvoliti Svetom Duhu da nadahne i nas kada čitamo Bibliju.

Zato, pre početka čitanja Biblije treba da se molimo, tražeći duhovno nada-hnuće Svetim Duhom da možemo pravilno razumeti ono što čitamo.

Sveto pismo, Starog i Novog zavjeta je pisana Reč Božjadana božanskim nadahnućem preko svetih Božjih ljudikoji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao SvetiDuh. U ovoj Reči Bog je poverio čoveku, znanje potrebnoza spasenje. Sveto pismo je nepogrešiva objava Njegovevolje. Ono je merilo karaktera, provera iskustva,autoritativni tumač doktrina i pouzdana beleška o Božjimdelima u istoriji. (Psalam. 119,105; Priče 30,5.6; Isaija8,20; Jovan 17,17; 1. Solunjanima 2,13; 2. Timotiju 3,16.17; Jevrejima 4,12; 2. Petrova 1,20.21).

OSNOVNE ISTINEADVENTISTA SEDMOGA-DANA

“Saznanje o istini ne zavisitoliko o snazi intelekta kolikoo svrsishodnosti, jednostavno-sti iskrene zavisne vere. Oni-ma koji u poniznosti srca tražebožansko vođstvo, Božji anđe-li se približavaju. Sveti Duh jedan da im otvori bogate ri-znice istine.”

Elen Vajt, Hristove priče, str. 39 original