Presna, sirova hrana – prirodna ishrana – Živa hrana za vitalno telo i zdrav duh!   Sve češće se srećemo sa novim pravcem u  ishrani pod nazivom sirova hrana, presna hrana  ili univerzalnim  jezikom rečeno „raw food“. Da li je to samo novi pravac u ishrani, ili je to izvorni i prirodan način ishrane u novom izdanju? 

Svi već  jedemo presnu, sirovu biljnu hranu, samo  je pitanje u kojoj meri –  jer  jedući svežu salatu  i voće, praktično jedemo po modelu presne ishrane. Presna ishrana nije ništa drugo do konzumacija biljnih namirnica u najvećoj meri 

onako  kako  one  dolaze  iz  prirode,  bez  puno  obrade, naročito termičke.  

Sirova  biljna  hrana,  kao  živa  hrana,  je  prirodan  izvor energije  i hranljivih materija  za naš organizam  i  lako  je svarljiva.  Pojačava  imunitet,  podstiče  prirodne  procese isceljenja,  pospešuje  procese  čišćenja  tela  od nagomilanih otrova, pomaže  regulaciju  telesne  težine  i metabolizma,  obezbeđuje  odličnu  razmenu  materija, redovnu  stolicu.  Takođe,  revitalizuje,  podmlađuje, povećava  životnu  energiju  i  fizičku  snagu,  uspostavlja mentalnu i emotivnu ravnotežu!  

Najvažnije karakteristike koje odlikuju presnu ishranu: da je biljnog porekla i da nije termički obrađena. Ovo je važno radi očuvanja enzima, vitamina, minerala, aminokiselina,  jer  ih termička obrada denaturiše  i menja strukturu, te  je naše telo onda ne prepoznaje kao hranu. 

Zastupljenost biljnih kultura u sirovoj ishrani – u najvećoj meri su to plodovi voća i povrća. Plod je sve što nosi seme – slatki  plodovi  –  jabuke,  kruške,  grožđe,  lubenica...,  ali  i  paradajz,  krastavac,  tikvica,  paprika...  Jednako  je  važno zelenolisnato povrće – blitva, spanać, razne zelene salate, raštan, kelj, kupus,  lišće cvekle, peršuna..., a naročito  je hranljivo  samoniklo  jestivo  bilje  –  kopriva,  zelje, maslačak,  loboda, mišjakinja,  sremuš...  U manjoj meri  i  više  u prelaznoj  fazi,  konzumiraju  se  cele povrtne biljke  –  karfiol,  kupus, brokoli,  korenje  i  gomolji –  šargarepa, peršun, cvekla, rotkva, čičoka, batat... Važno mesto zauzimaju i semenke, u umerenim količinama. 

Kao  semenje  prepoznajemo  orašaste  plodove,  semenke  uljarica, mahunarke,  žitarice. Najzastupljeniji  su  orašasti plodovi  –  orasi,  bademi,  lešnici,  indijski  orasi,  i  slično,  i  semenke  uljarica  –  golica,  suncokret,  lan,  susam. Ostalo semenje, mahunarke  i  žitarice,  koriste  se u obliku  klijanaca  i  izdanaka.  Za  zdravu upotrebu  semenja  svake  vrste, obavezno  je potapanje u pitku vodu u  trajanju od 6 do 12  sati,  radi oslobađanja  inhibitora enzima. Tom prilikom započinje proces klijanja  i semenka oživljava, postaje  lakše svarljiva  i hranljivija, takođe  i ukusnija. Ponavljam – ovo važi za sve semenke i orašasto! Potrebne količine u ishrani – jedna vaša šaka dnevno. 

Obrada namirnica u  sirovoj  kuhinji – najbolje  je  jesti  celovito  takvo  kakvo  jeste!  Ipak  radi urbanog načina  života, obaveza  i dugogodišnjih prehrambenih navika, prinuđeni  smo da donekle  radimo obradu ovih namirnica.  Koji  su prihvatljivi načini obrade? Miksanje, seckanje, blendiranje, sušenje, zamrzavanje, mariniranje u  limunovom soku – vodeći  računa  o  kombinacijama  i  da  namirnice  ostanu  kompletne.  Dozvoljeno  je  blago  zagrevanje  i  sušenje  na maksimalnih 42 stepena – što je približno temperatura koja se razvija u našem digestivnom sistemu prilikom varenja – dakle, naš „šporetić“ je zapravo naš digestivni sistem. 

Kako da znamo da  li dobijamo sve hranljive materije? Dok god  jedemo kompletnu namirnicu, u dovoljnoj količini – možemo biti sigurni da smo uneli sve što nam treba. Ako  iscedimo sok  iz  jabuke, sok popijemo, pulpu bacimo – to nije celovita hrana; ali, ako pojedemo celu jabuku – možemo biti sigurni da smo uneli sve materije koje nam trebaju. 

Kako da znamo koliko hrane je dovoljno? Kada jedemo svežu biljnu hranu, slobodno jedemo kad god smo gladni do sitosti. Ako smo gladni znači da treba da unesemo još kalorija, energije, i hranljivih materija, a to je u najvećoj meri poželjno uneti kroz voće – slatke plodove. Dok se ne naviknete na veće količine voća i da iz njega dobijate energiju i 

kalorije  –  koristite  korenje  i  gomolje  –  slatki  krompir, batat,  čičoka,  šargarepa,  cvekla,  i  klijance  žitarica  i drugog semenja.  Jedino  svežu  biljnu  hranu  je  u  redu  jesti  tako  da  osetite  punu  sitost  i  pun  želudac  (osim  sa masnim semenkama – 1 šaka dnevno je optimalno). Termički obrađenu hranu ako jedete i osetite pun želudac – znajte da ste se prejeli. 

Ako ste uslovno zdravi, promene u svoju ishranu uvodite postepeno. Prvi koraci su jednostavni i važniji je kontinuitet nego količina. Predlog koji sledi za jutarnje i pre podnevne časove do ručka, je prepruka u svim fazama ishrane, i to što radimo ujutru je i najvažnije.  

Odmah po buđenju, pola  litre (ili manje u početku, pa povećavajte) mlake vode sa sokom pola  limuna – pospešuje čišćenje  i rad metabolizma, alkalizuje stomak. Pola sata nakon toga, pa sve do ručka, voćni obroci u vidu celovitog voća, ili kašasti sokovi. Tokom pre podneva nastaviti sa konzumacijom voća sve do ručka – kad god smo i koliko god smo puta gladni! To će u početku  izgledati kao mnogo voća,  i  ješćemo često, dok se telo ne očisti  i nahrani. Zašto voće? Sagledavajući  cikluse  tela,  znamo da naše  telo u  tim  ranim  jutarnjim  časovima  (od 4 ujutru do podne) vrši radnju eliminacije otpadnih materija koje je preradilo tokom noći. Da bi smo to pospešili, pijemo vodu i jedemo voće, jer jedina hrana koja podržava proces detoksikacije, jeste voće, njegova vlakna i sokovi, a pritom nam daje i potrebnu energiju kako bismo započeli uspešno dan. Vodu pijemo pola sata pre bilo kakvog obroka i bar 1.5 do 3 sata nakon obroka, u zavisnosti od čega se taj obrok sastojao. Poželjno je da voda bude na temperaturi tela. Tokom obroka voda se ne pije. 

U  prelaznoj  fazi  potrebno  je  da  se  navikavamo  da  jedemo  puno  svežeg  voća  i  salata,  a  da  kuvane  obroke pojednostavljujemo, vodeći računa o kombinovanju namirnica. U praksi to znači da polupresan obrok sadrži veliku i obilnu svežu salatu – kupus, zelenu salatu, papriku, paradajz, krastavac, tikvicu, sve što volite, kombinujte 2‐3 vrste, i jednu koncentrovanu namirnicu koja je eventualno termički obrađena, najbolje na pari. Koncentrovane namirnice su one  koje  sadrže  skrob,  proteine  i masti  i  jedu  se  isključivo  jedna  vrsta  po  obroku,  zbog  lakšeg  varenja  i  bolje iskoristljivosti. To su: krompir, žitarice (pirinač, hleb, testa) sirevi, meso, jaja, mahunarke, masne semenke, orašasto. Salatu konzumiramo obavezno neposredno pre  i  tokom kuvanog obroka. Neka  to bude glavni  i najobilniji obrok u toku dana, koji je poželjno jesti oko podneva, kada je naše varenje najjače. Ipak, ako zbog obaveza to niste u situaciji – pojedite ga  i kasnije posle podne, ali bar do 19h. Preporučujem samo biljne namirnice za  ljudsku  ishranu, ali ako već jedete testa, meso i životinjske proizvode – jedite ih uz onu obilnu salatu, obavezno samo jednu vrstu u obroku! 

Jedna od faza u tranziciji ka prirodnoj ishrani, je ona u kojoj receptima sirove hrane imitiramo tradicionalnu kuhinju i nazivamo ih i sličnim imenima, pa iz toga dolaze recepti poput presne lazanje, presna pizza, sirevi i mleka od semenki i orašastih plodova, sarmice, burgeri, namazi, sosovi, čorbe, kao i torte i kolači vrhunskog ukusa i kvaliteta! Nekoliko takvih recepata sledi i u ovom prilogu.  

Prava prirodna, sirova ishrana je ona u kojoj konzumiramo samo one namirnice koje nam dozvoljava naša anatomija, gotovo  bez  ikakve  obrade,  jedući  ih  u  njihovom  izvornom  obliku,  takve  kakve  su  u  prirodi,  u  onoj meri  u  kojoj osećamo glad i samo onda kada je osećamo. Jednostavno – uberi, operi, jedi! Kad god ste u prilici jedite svoju hranu prstima,  tako  ostvarujete  bolji  kontakt  sa  hranom  i  bolje  varenje.  Što  se  više  čisti  vaše  telo,  hrana  koja  vam  je potrebna postaje sve prirodnija i jednostavnija. Manja količina hrane vas nahrani i zadovolji. Vaša energija i vitalnost se uvećava i raste, počinju spontani procesi isceljenja za koje je naše telo sposobno, samo ako mu damo šansu! 

Vodite računa o svom telu – ono je jedino mesto u kome ste prinuđeni da živite. 

Margareta Radomirović instruktor presne ishrane i prirodnijeg stila života www.zdravijiizbor.info +381 63 726 1099