Univerzitet u BeograduFakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitacijuPrevencija i tretman poremeaja ponaanja

Ponaanje osoba sa graninim poremeajem ponaanjaPredmet: Psiholoke osnove poremeaja ponaanjaOsnovne studijeMaj, 2013.

Mentor: Studenti:Prof dr Danka Radulovi Lupi Jelena 104/11 Nei Nevena 237/11

Beograd, 2013

Granini poremeaj linosti

Krajem sedamnaestog veka engleski lekar Thomas Sydenham je o nizu svojih pacijenata u jednom pismu napisao danas esto citiranu reenicu: Oni preko svake mere vole iste one koje e bez razloga mrzeti. Opisivao je njihove iznenadne izlive besa, bola i straha. Naravno da Sydenham poremeaj koji je opisao nije zvao granini poremeaj linosti (za ene je izabrao izraz histerina, a za mukarce hipohondar), no njegov je opis bio pun pogodak. I danas su simptomi koje on navodi dva najvanija simptoma pri donoenju dijagnoze graninog poremeaja linosti.Psihoanalitiko tumaenje dinamike i nastanka problema o kojem je re kae da se radi o osobama koje su zapele u razvoju izmeu 18-36 meseca ivota. Dakle, radi se o veoma ranim, formativnim godinama. Granino (borderline) stanje karakteriu: neuspeno odvajanje od majke, koje bi razvojno normalno trebalo da se desi u ranom periodu. Neuspenost u odvajanju je esto posledice injenice da majka (verovatno iz svojih linih problema) nije pozitivno reagovala na deije pokuaje osamostaljivanja, eksperimentisanja sa svetom i da je bila odbacujua, depresivna ili ljuta kada bi dete poelo da se (prirodno i razvojno normalno) od nje odvaja i pokuava da upoznaje svoju iru sredinu. Dete je u tim ranim danima prilino zavisno od majke i neophodna su mu majinska potrkrepljenja i ljubav za budui normalan razvoj. Ukoliko ne dobije to to mu treba, nee biti u stanju da adekvatno razrei fazu odvajanja i osamostaljivanja. Usled toga, dete se nee razviti u zrelu linost, ve e se vazda koristiti nekim od primitivnih mehanizama odbrane, druge ljude nee doivljavati kao celovite (jer i samo nee biti razvojno zaokrueno) i klackae se izmeu idealizacije i deevaluacije drugih bitnih osoba iz svog okruenja. Kod borderlajn stanja uvek sreemo sledeu trijadu agresivnost, depresivnost i nejasni identitet. Arrieti borderline linosti naziva tornado linostima. Kae da esto ive u atmosferi katastrofe i propasti, hronino su nezadovoljni, razoarani, uz stalno oseanje uskraenosti, ali istovremeno pokazuju i otpornost, smisao za humor i feniks fenomene (uporno ustajanje posle estih padova). Oni se ale na otuenost od ljudi, oajni su zbog besmislenosti ivljenja, lako ih je prepoznati po lajtmotivu njihove verbalizacije U meni se nalazi neka velika unutranja praznina.Iako statistike pokazuju da je sve vie linosti granine organizacije, pitanje je koliko su mnoge dijagnoze ispravno uspostavljane. To pitanje se nuno namee ako na umu imamo mnogobrojna neslaganja naunika po pitanju toga ta je zapravo taj entitet, ukoliko ga uopte moemo zvati entitetom.Masterson, psihoanalitiar poznat po detaljnoj analizi granine i narcistine patologije, kae da je borderline patologija ona iz koje se ne odrasta. Prema tome, moemo rei da su to osobe zaglavljene i oteene u ranom razvoju i da nikako ne uspevaju da prevaziu razvojne deficite. Stoga, borderline moemo okarakterisati pre kao stanje, nego kao patologiju per se.Izvori patnje kod borderline osoba su njima samima neprepoznati. Javlja se oseaj praznine koji vodi ka prisilnoj akciji odigravanju (acting out ili odigravanje je termin koji predstavlja ponavaljanje neosveenih obrazaca iz detinjstva, kako bi se njima u sadanjosti ovladalo. Kako su ti problemi iz detinjstva nesvesni, odigravanjem se ne mogu razreiti. Ipak, odigravanje ljudima donosi neku vrstu trenutnog rastereenja tenzije, koju doivljavaju kao nepodnoljivu). Iako postoje brojna neslaganja povodom borderline pitanja, bilo bi dobro da pokuamo da sistematizujemo neke okosnice oko kojih se veina slae, te da pruimo kakvu-takvu sliku o borderline osobama.Glavni problemi se svode na nestabilnost poimanja samog sebe, meulinih odnosa i raspoloenja. Karakteristian je uzorak ponaanja obeleen nestabilnou meuljudskih odnosa, doivljaja samog sebe, emocija i kontrole emocija, to se kao obrazac da identifikovati u ranom odraslom dobu. Stanje je obeleeno velikim naporom u izbegavanju stvarnih ili izmiljenih veza, vezivanja za druge osobe i uputanja u bliske odnose. Meuljudski odnosi su nestabilni i intenzivni. Identitet o samom sebi je nestalan i poremeen. Prisutna je impulsivnost u barem dve od sledeih aktivnosti koje su potencijalno tetne za tu osobu: seksualno ponaanje nemarno, promiskuitetno i ekscesivno, zloupotreba droga, preterivanje u hrani ili piu ili troenju novca. Mogu biti prisutne suicidalne tendencije ili pokuaji suicida. Umesto suicidalnosti, borderline tip se moe samokanjavati na razliite druge naine (varijeteti psiho-fizikog samopovreivanja). Prisutan je hronini oseaj praznine. Oseaj ljutnje/besa je intenzivan, teko ili nemogue ga je kontrolisati i (s obzirom na ranije opisanu pojavu acting outa odigravanja) neprikladan je za odreenu situaciju.Prema zvaninim statistikama, ova vrsta poremeaja prisutna je u 1-2% populacije. Dijagnoza se dva puta ee sree kod pripadnica enskog pola, nego kod mukaraca. Radi se o emocionalno nezrelim, nestabilnim, hirovitim i svadljim osobama, crno-belog pogleda na svet. Takve osobe esto imaju pogrenu predstavu sebe i drugih ljudi, nepredvidive su i ne umeju da kontroliu svoje preplavljujue (esto destruktivne) emocije. U sluaju neuspeha u njima bitnim aktivnostima (posao, fakultet, emotivne veze, druenja) neretko naginju autodestruktivnom ponaanju. Ovaj poremeaj se prilino esto javlja i u kombinaciji s drugim psihikim poremeajima.Granino organizovane linosti su teke, i sebi i svojoj okolini. Nemogunost kontrole emocije, crno-beli pogled na svet i impulsivne reakcije dovode i do destruktivnih i do autodestruktivnih ponaanja. Iako borderline osobe ne odustaju od ljudi veze koje s njima prave su haotine, intenzivne, neretko kratkotrajne, a po pravilu burne. Oni pokuavaju da uu u odnos s drugima kako bi regulisali vlastitu tenziju i kako bi im ti drugi upotpunili oseaj praznine. Iako iluzorno, u stanju idealzicaije i euforije, na trenutak mogu pomisliti da su u time i uspeli, ali ubrzo dolazi do tekih razoaranja i uvida da drugi ne moe zakrpiti zjapeu prazninu i hroninu neispunjenost. Tada dolazi do deevaluacije drugog i, esto, do traganja za nekim novim idealnim drugim kog, naalost, kroz odigravanje nee uspeti da pronau.Iako nestabilnih emocija, skloni doivljajima jake euforije, te jakog razoaranja, granine osobe su, zapravo, uglavnom distimine. Distimija je hronini, nepsihotini depresivni poremeaj koji traje najmanje dve godine i koji se karakterie depresivnim raspoloenjem i sveoptim gubitkom ivotnog zadovoljstva. Jedna od najbitnijih stavki vezanih za graninu organizaciju je oseaj uzaludnosti. Upravo usled ovog oseaja je autodestruktivnost, kao i pokuaj samoubistva, esta pojava kod ovih ljudi.Terapije ljudi s ovim problemima su, uglavnom, duge i teke. Osnovne stvari koje terapeut treba ponuditi graninoj linosti su empatija (saoseanje), prihvatanje, kao i pokazivanje da e biti tu, ostati uz klijenta, nee ga napustiti, niti devaluirati i moi e da podnese i tolerie njegove nagle promene raspoloenja, bes, neretko i mrnju i ostale destruktivno-autodestruktivne manifestacije. Dakle, terapiju treba da izdre i terapeut i klijent. Do pomaka dolazi polako, ali ukoliko je osoba reena da si pomogne, korak po korak e graditi zakinute delove svoje linosti i reorganizovati rane traumatine doivljaje. Borderline, bio on poremeaj linosti, adaptacije ili, jednostavno, stanje je dosledno nedosledan i stabilan u svojoj nestabilnosti. Nedostaju mu uvidi i mogunost sagledavanja realnosti kakva ona jeste. Kao takvom mu je prekopotrebna pomo drugog saoseajnog bia za prevazilaenje tekoa i uspostavljanje ravnotee u haotinom svetu. Iako su terapije, kako je pomenuto, esto duge i teke, istraivanja su saglasna da je terapijska pomo blagotvorna za veinu graninih osoba. Mnoge terapije, meutim, ne budu kompletne i deava se da ne doe do potpunog oporavka, meutim, briguju i razumevaju terapijski odnos, granine osobe esto pomakne ka boljem, integrisanijem i potpunijem ivotu.[footnoteRef:1] [1: http://psihoterapijsketeme.rs/2011/granicni-poremecaj-licnosti/ (pristupljeno u februaru 2013.godine)]

U knjizi Prestanite hodati po ljusakama jajeta opisana su stanja ljudi boluju od BPD-a i naini na koje oni reaguju. Takoe je stavljen akcenat na non-borderline osobe koje su u direktnoj interakciji sa osobama koje boluju od BPD-a. Ova knjiga je u svojoj sutini prirunik za pomo osobama koje pate od ovog poremeaja i lanovima njihovih porodica koji su direktno ugroeni pojavnim oblicima ovog poremeaja.

KAKO JE NASTALA OVA KNJIGA?

Autorka knjige Rendi Kreger je jednog dana, posle dugogoginje torture shvatila da sa njenim partnerom nije sve u redu. U jednom trenutku ju je voleo i bio najbriniji na svetu, govorio joj je da je nadarena i divna, a ve u drugom je vikao kako je ona razlog svih njegovih problema. Na svesnom nivou znala je da tako neto nije zasluila, ali nakon nekoliko godina prihvatila je njegovo tumaenje stvarnosti i polako postajala nepoverljiva osoba sa snienim samopotovanjem. Jedino to joj je bivi partner rekao bilo je: Neto sa mnom nije u redu!elela je nauiti to vie o tom poremeaju i zato je konsultovala strunjake. Budui da u Americi est miliona ljudi boluje od ovog poremeaja, ona je mislila najvie na njihove porodice, tanije osamnaest miliona ljudi koji dolaze u neposrednu interakciju sa osobama koje pate od BPD-a. Odluila je da uz pomo strunjaka iz ove oblasti napie knjigu, koja bi u sutini bila prirunik za samopomo. Kontaktirala je ovlaenog strunjaka za mentalno zdravlje i spojili su je sa Paulom Masonom(koji je takoe autor ove knjige). Rendi i Paul su smatrali da prijatelji, partneri i lanovi porodice trebaju potvrdu da nisu oni jedini koji to proivljavaju sa njima bliskim osobama. Na internetu su nali forum na kome ljudi sa BPD-om i non-borderline razmenjuju svoja iskustva. Zamolili su ih da uestvuju u istraivanju pomou kog bi oni napisali knjigu. U poetku joj osobe sa BPD-om nisu verovale, a kasnije kada su se malo opustile, otkrile su najdublje oseaje o sebi i opisale neverovatne negativne posledice koje je poremeaj izazvao. Mnogi su ispriali uasne prie o seksualnom zlostavljanju, samopovreivanju, depresiji i pokuajima samoubistva. Imati BPD znai iveti u samom paklu-to se samo tako moe opisati-rekla je jedna ena. Knjiga je rezultat njihovg trogodinjeg rada i nije poslednja re o toj temi.

PONAANJE OSOBA SA GRANINIM POREMEAJEM LINOSTIBOLUJE LI OSOBA DO KOJE VAM JE STALO OD GRANINOG POREMEAJA LINOSTI?

Ovde je navedeno jedanaest tvrdnji koje ukazuju na to da osoba do koje vam je stalo ima problem.Nanosi li vam osoba do koje vam je stalo mnogo boli?Skrivate li vae misli i osjeaje jer se bojite reakcije te osobe ili jer to jednostavno nije vrijedno svae ili boli koju e to izazvati?Osjeate li da e se sve to kaete ili uinite izokrenuti i iskoristiti protiv vas? Okrivljava li vas ta osoba ili kritizira zbog svih problema u odnosu ak i kad za to ne postoji logino objanjenje?Trpite li esto snane, nasilne i nerazumne izljeve bijesa te osobe, koji se izmjenjuju s razdobljima u kojima se ona ponaa savreno normalno i pokazuje vam ljubav? Vjeruje li vam itko kad mu ispriate to se dogaa?Osjeate li da ta osoba manipulira vama, kontrolira vas, ponekad ak i lae? Osjeate li se kao rtva emocionalne ucjene?Osjeate li da vas ona vidi ili kao potpuno dobru ili potpuno lou osobu i da za nju postoje samo te dvije krajnosti? Dogaa li se ponekad da za ovu promjenu u njenom razmiljanju nema nikakvog loginog objanjenja?Bojite li se traiti neto od te osobe jer e vam rei da ste prezahtjevni ili da s vama neto nije u redu? Govori li vam ona da vae potrebe nisu vane?Omalovaava li vas ta osoba ili uvijek osporava vae stajalite? Osjeate li da se njena oekivanja od vas stalno mijenjaju, pa nikad ne moete nita uiniti ispravno?Optuuje li vas za neto to niste uinili ili rekli? Osjeate li se esto neshvaeni, a kad pokuate objasniti, dogaa li se esto da vam ta osoba ne vjeruje?Poniava li vas stalno? Pokuava li vas na razliite naine (izljevima ljubavi i obeanjima da e se promijeniti te preutnim ili otvorenim prijetnjama) sprijeiti da prekinete vezu kad to pokuate?Je li vam teko planirati vrijeme koje provodite zajedno (druenje s prijateljima itd.) zbog naglih promjena raspoloenja, impulzivnosti i nepredvidljivog ponaanja te osobe? Nalazite li izgovore za njezino ponaanje ili se pokuavate uvjeriti da je sve u redu?Jeste li sada pomislili, "Nisam imao/imala pojma da jo netko prolazi kroz ovo?"[footnoteRef:2] [2: Prestanite hodati po ljusama jajeta- Paul T. Mason, Rendi Kreger(str. 11)]

Ekstremnost u ponaanju-Osobe s BPD-om osjeaju iste emocije kao i svi drugi ljudi. Oni i ine isto to i drugi ljudi ine ili bi eleli uiniti. Razlikuju se po tome to sve oseaju snanije, u ponaanju idu iz krajnosti u krajnost i teko kontroliu svoje oseaje i ponaanje. BPD ne uzrokuje bitno drugaije ponaanje, nego ekstremno ponaanje.

Misli koje mogu ukazivati na BPD

- smatra ljude ili bezgrenima ili zlima; teko pamti vrline neke osobe kojoj pripisuje ulogu zlikovca; ne moe se setiti nieg negativnog o toj osobi kad ona u njenim oima postane junak;-misli da su druge osobe ili potpuno na njenoj strani ili potpuno protiv nje;-shvaa situacije ili kao katastrofalne ili kao idealne;-smatra se ili bezvrednom ili bezgrenom;-teko se prisea neije ljubavi kad ta osoba nije u blizini;-vjeruje da su drugi ili potpuno u krivu ili potpuno u pravu;-mijenja svoje stavove u zavisnosti o tome s kim je u drutvu;-naizmenino idealizuje omalovaava druge;-tumai situacije vrlo razliito od drugih ili ih se ponekad uopte ne moe prisetiti;-veruje da su drugi odgovorni za svoje postupke ili preuzima previe odgovornosti za tue postupke;-nije voljna priznati greku ili smatra da je sve to ini pogreno;-temelji svoja uvjerenja na oseanjima umesto na injenicama;-ne shvata posledicu koje njeno ponaanje ima na druge.Kada posumnjamo da osoba ima BPD postavlja se jedno znaajno pitanje: REI ILI NE? Idealno zamiljena situacija izgleda ovako: osoba e vam biti zahvalna i hitno e potraiti psiholoku pomo da bi rijeila svoje probleme.Naalost, to se obino ne dogaa. Te osobe najee optuuju lanove svojih porodica da oni imaju neki poremeaj. Najbolje reenje je prvo dobro prouiti sluaj, konsultovati se sa strunjakom, pa tek onda saoptiti osobi sumnju da boluje od BPD-a. Zapamtite da ta osoba moda i nema BPD. ak i ako boluju od tog poremeaja, to moda ne objanjava potpuno njihovo ponaanje.Non-borderline izraz ne oznaava osobu koje nema BPD, ve osobu koja je u stalnoj interakciji sa osobom koja pati od ovog poremeaja. To ne znai da non-borderline nema svoje psihike probleme ili ak BPD. Non-borderline osobama se smatraju i one koje boluju od BPD, a dolaze u stalnu interakciju sa drugom osobom koja takoe pati od ovog poremeaja.Vano je imati na umu da granini poremeaj linosti i osoba koja od njega boluje nisu isto. Granini poremeaj linosti je neto to ljudi imaju, a ne neto to oni jesu.Meutim, kad ivite s nekim ko boluje od BPD-a, teko je razdvojiti taj poremeaj od osobe koja od njega boluje, iako moda znate da oni nisu isto. Osobe s BPD-om mogu se oporaviti. Muni simptomi poput naglih promena raspoloenja, besa i samopovreivanja mogu se ublaiti ili nestati uz prave lekove i psihoterapiju.Postoji devet kriterijuma za BPD u Dijagnostikom i statistikom priruniku IV.DSM kriterijum 1.Panini pokuaji izbjegavanja stvarnog ili umiljenog naputanja

Zamislite kakav biste strah oseali da ste sedmogodinjak koji se izgubio nasred Times Squarea u New York Cityju. Vaa vas je majka pre sekundu drala za ruku. Odjednom se izgubila u guvi i ne moete je vie videti. Gledate uokolo i pokuavate je panino pronai. Zlokobni stranci bulje u vas.Primer. Tess (osoba s BPD-om)Kad se osjeam naputeno, osjeam spoj osamljenosti, straha i otuenja od osoba oko mene. Osjeam paniku. Osjeam se iznevjereno i iskoriteno. ini mi se kao da u umrijeti.Jedne sam noi nazvala svog deka i rekao je da e me nazvati poslije jer gleda neto na televiziji. Zato sam poela glaati da mi proe vrijeme. Telefon nije zvonio. ekala sam. Poziva nije bilo. Opet me preplaviouasan osjeaj naputenosti. Nisam si mogla pomoi. Osjeala sam jaku bol jer sam dan ranije poela vjerovati da me zaista voli.Kad je telefon konano zazvonio u 10 naveer, odluila sam prekinuti s njim otarasiti ga se prije nego to se on otarasi mene. Saznala sam da jo gleda film. Osjeala sam se glupo, ali bol, strah i muna nelagoda bili su vrlo stvarni.

DSM kriterijum 2.Obrazac nestabilnih i uzburkanih meuljudskih odnosa koje karakteriu naizmenina krajnja idealizacija ili omalovaavanje

Osobe s BPD-om raunaju na druge da im pomogu da izgrade samopotovanje, potvrde se u drutvu i oseaj identiteta. Oni najvie tragaju za brinim negovateljem ija e vena ljubav i saoseanje popuniti crnu prazninu u njima i ukloniti njihov oaj. Za osobu s BPD-om, potencijalni gubitak odnosa moe biti poput suoavanja s gubitkom noge ili ruke ili ak smrti. Istovremeno, njihovo je samopotovanje tako nisko da ne razumeju zato bi neko hteo biti s njima.Jenice (osoba s BPD-om)Uvijek sam imala neutaivu e za neim to nisam mogla definirati to mogu samo nazvati beskonanom potrebama bez dna. Neto me inilo razliitom i toga sam se sramila. Neto zbog ega sam se bojala biti bliska s drugima da ne bi otkrili da sam loa i poremeena. Zato sam imala mnogo prijatelja i s nijednim od njih nisam bila bliska. Da sam se opustila i da je jedan od mojih prijatelja saznao koliko sam udna i prekinuo druenje sa mnom imala sam jo 59 prijatelja.Ali, upustila sam se u ljubavnu vezu. I s njom je dola bliskost. Ulozi su visoki, kad ti jedna osoba znai puno. Potreba u meni buja kao voda iza krhke brane ona uzima sve to nemam da bi probila branu. Ah, ali, to je drugaije i moj deko treba mene. Moda sam na sigurnom. Zato sam otkrhnula kamen s brane koja zadrava uzburkanu vodu. Voda me zapljusnula, baca me na sve strane kao lopticu u fliperu. Vrtim se. Ne mogu to kontrolirati. Budi sa mnom, molim te. Svaki dan i svaku no. Gledaj me, sluaj me. Ovdje sam. Vidi li me? Ovdje sam! Ovdje sam! Ovdje sam...Oh, to je nevjerojanto. Konano, konano, jedna osoba koja moe podnijeti svu moju potrebu! Kakvo olakanje! Hej...ekaj malo! On se opire tome kae da eli gledati televiziju na miru, kae da ima neke druge obaveze. to da sada radim? Potreba nezadovoljena! Oooo, frustirana sam...kvragu. Mrzim ga! Opustila sam se zar ne zna koliko mi je to bilo teko? Kako se usuuje gledati televiziju radije nego razgovarati sa mnom?Kako se usuuje izai s prijateljima radije nego ostati ovdje, sada? Kako se usuuje otkriti da sam poremeena? Ljuta sam. I tako mi je neugodno. Uhvaena sam na djelu on je vidio moju beskonanu potrebu. Napravio je budalu od mene! Posramljena sam i osveujem mu se. Evo mu sad! Neka zna s kim se poigrava. Hej, deko, imam novosti za tebe nije mi stalo do tebe. Ne, uope me ne zanima! Evo ti! 20Vidi, ja sam ba cool. Ja sam hrabra cura. Ne trebam nikoga i sigurno ne trebam tebe! Bijesnim i viem i na izmaku sam snaga. Zatim se probudim i vidim kako sam ga povrijedila. I mrzim se vie nego to mogu zamisliti. Bojim se. Jer znam da e otii, znam da hoe. Tako sam ranjiva. Nisam ja hrabra. Molim te, nemoj otii iskreno, nisam ja hrabra cura. Trebam te! Kako da ti to pokaem?Plaem, preklinjem, govorim mu kako je divan, kako je strpljiv. Znam da me mrzi! I ima pravo na to! Najbolje da umrem. Bolje ti je bez mene! Ne, zaista to mislim da sam barem mrtva....Malo poputa. Molim te, dopusti da ti sve nadoknadim. Idemo voditi ljubav, bilo gdje, bilo kada! Skuhat u ti ukusan obrok od 12 razliitih jela, bit u tvoja konkubina dopusti da ti pokaem koliko mogu biti strastvena. Uh! Vratio se. Jo uvijek je kraj mene. Hvala Bogu, nisam sve zeznula. Tako mi je lijepo s njim. On me voli. Ja ga trebam.Kad shvatim da sam mu nanijela nepopravljivu tetu kad se opet sve ponovi i mislim da sam ovaj put sve uprskala bez obzira na to misli li i on tako prekinem i pronaem nekog drugog. I opet prolazim kroz isto.

DSM kriterijum 3 i 7.Smetnje u oblikovanju identiteta: izrazito ili stalno nestabilna slika ili predstava o sebi.Hronini oseaj ispraznostiRasprenje identiteta odnosi se na dubok i esto zastraujui oseaj pacijenata da ne znaju ko su. Normalno, mi se dosledno doivljavamo u razliitim vremenima, okruenjima i s razliitim ljudima. Osoba s BPD-om nema taj kontinuitet sopstva.Umjesto toga, pacijenti koji boluju od BPD-a imaju ptivrene predstave o sebi koje ne mogu pomiriti. Pacijenti stalno govore da se oseaju prazni iznutra, da su "nita", da su razliite osobe zavisno o tome s kime su.Salia (osoba s BPD-om)Imam kameleonsku sposobnost preuzeti osobnost osobe s kojom sam trenutno u drutvu. Ali, time zavaram samu sebe vie nego njih. Kad "postanem" osoba, ja ne nosim tu osobnost preko stvarnog "ja" kao ogrta. Ja privremeno postajem ono to bih eljela biti.

DSM kriterijm 4.Impulzivnost u barem dva podruja koja su potencijalno tetna za nju ili njega (npr., troenje novca, seks, droga, kraa, neoprezna vonja, trpanje hranom).

DSM kriterijum 5.Suicidalno ponaanje ili pretnje samoubistvom i samopovreivanje.

Evo nekoliko izjava osoba s BPD-om o samopovreivanju:"Iskreno mislim da sam to uinio da bi netko primijetio da trebam pomo.""Kad se ranjavam po tijelu, ne moram objanjavati kako se loe osjeam. Mogu to pokazati.""Kad se naljutim na nekoga, elim ga unititi, povrijediti ili ubiti. Ali, znam da ne mogu zaista ozlijediti tu osobu. Zato izbacujem ljutnju tako da se reem po tijelu ili upam kosu. Zbog toga se osjeam bolje, ali kasnije se sramim i poelim da to nisam uinio.""Kad me moj otac prestao zlostavljati, morala sam nadoknaditi bol koja je odjednom nestala.""Za mene su oiljci samo vanjske slike onoga to su mi moji roditelji uinili."DSM kriterijum 6.Nestabilni oseaji izazvani naglim promenama raspoloenja (na primjer, burne epizode depresije, biesa i oaja, radraljivosti i teskobe koje obino traju nekoliko sati i vrlo retko vie od nekoliko dana).Dina (non - borderline)ivot s mojim suprugom koji ima BPD u jednom je trenutku raj, a ve u sljedeem moe se pretvoriti u pakao. Njegove osobnosti nazivam Ushieni Jekyll i Grozni Hyde. Hodam na prstima da bih udovoljila nekome tko se razljuti samo zato to sam neto rekla prerano i prebrzo, pogrenim tonom i uz pogrean izraz lica bilo kako!

DSM krirterijum 8.Neprimerena snana ljutnja ili potekoe pri kontrolisanju ljutnje.DSM kriterijum 9.Prolazne, sa stresom povezane paranoidne ideje ili ozbiljni simptomi disocijacije.

Ostale osobine uobiajene za BPD:Nedefinisane granice-osobe sa BPD-om imaju problema i sa sopstvenim i tuim granicama;problemi sa kontrolom; nedostatak stabilnog objekta; posebno je naglaena mo empatije; sposobnost snalaenja samo u specifinim situacijama i narcisoidni zahtevi.

Visoko i nisko funkcionalne osobe s BPD-om

Osobe s BPD-om razlikuju se po kvalitetu ivota koju su uspjele postii usprkos svojoj bolesti, to jest, po sposobnosti da ive normalno, rade van kue ili kod kue, snalaze se sa svakodnevnim problemima, drue se s drugim ljudima itd.Neke osobe s BPD-om nesposobne su za rad zbog svoje bolesti. Moda provode mnogo vremena u bolnici zbog samopovreivanja, ozbiljnih poremeaja u ishrani, zavisnosti ili pokuaja samoubistva. BPD im oteava uspostavljanje meuljudskih odnosa, pa nemaju dovoljno potpore. Moda ne mogu upravljati novcem, pa nemaju gotovine za hranu ili mesto za stanovanje.Mitovi i stvarnost o BPD-uMit 1: Stanje osoba s BPD-om nikad se ne pobolja.Stvarnost: Mnoge osobe s BPD-om uz pravilno leenje postignu uspeh.Mit 2: BPD je "ko za otpatke". Drugim reima, kliniki strunjaci uspostavljaju tu dijagnozu kad ne mogu otkriti ta nije u redu s pacijentom.Stvarnost: BPD bi trebao biti dijagnostikovan samo kad ponaanje pacijenata ispunjava posebne klinike kriterijume.Mit 3: ene imaju BPD; mukarci imaju antisocijalni poremeaj linosti.Stvarnost: Iako se BPD mnogo ee dijagnostifikuje kod ena, mukarci takoe oboljevaju od tog poremeaja.Mit 4: BPD ne postoji.Stvarnost: Vie od trista studija i tri hiljade klinikih istraivanja pruaju mnotvo dokaza da je BPD vaea psihika bolest koja se moe dijagnostikovati.

Ekstremni odbrambeni mehanizmi 1. PORICANJE-ovo je est odbrambeni mehanizam.2. RACIONALIZACIJA- Racionalizacija je jo jedan est obrambeni mehanizam. Znate da biste trebali vebati, ali to vam se ini prenaporno. Zato kaete sami sebi da ste prezaposleni da biste vebali iako uvek imate vremena gledati vau omiljenu seriju na televiziji. Neki lanovi porodice koriste racionalizaciju da bi objasnili ponaanje osobe s BPD-om na primer, "On se ponaa tako jer ima stresan posao."3. CRNO-BELO RAZMILJANJE ILI SPLITTING- Za njih su osobe i situacije ili crne ili bele, predivne ili loe. Taj proces slui kao obrambeni mehanizam.4. IGRA PROJEKCIJE- Neke osobe s BPD-om koje imaju ispade koriste sloeniju vrstu obrambenog mehanizma da bi ublaili svoju teskobu, bol i oseaj srama. Taj je mehanizam sloeniji jer ukljuuje sram, "splitting", poricanje i projekciju.PRIMER: *Ti si grozna osoba. Niko te nikad nee voLeti osim mene. (Tako sam uasna osoba da svako ko me voli mora biti takoe loa osoba.)*Tako se ulizuje, nije ni udo da te mama najvie volela. (Oseam se tako bezvredno da me ni moja majka ne voli.)*Tako si uasan roditelj da ne bi trebao biti blizu nae dece. (Oseam da sam lo roditelj.)*Vi ste najgori roditelji na svetu. Nije ni udo da imam BPD. (Oseam se kao najgore dete na svetu.)*Ja nemam BPD, ti ga ima! (Uasava me pomisao da bih mogao imati BPD.)*Naterao si me da te prevarim i zatrudnim jer si tako lo suprug. (Prevarila sam te jer mislim da sam loa supruga i ne zasluujem biti voljena.)

IVOT U EKSPRES-LONCU:KAKO PONAANJE OSOBA SA BPD-OM UTIE NA NON-BORDERLINE OSOBE U NJIHOVOJ OKOLINI

Elisabeth Kbler-Ross (1975.) definisala je pet faza tuge osoba kojima je stalo od nekoga tko ima BPD:1. PoricanjeNon - borderline bliske osobe pronalaze izgovore za ponaanje osobe s BPD-om ili odbijaju verovati da je njeno ponaanje neobino.2. LjutnjaNeke bliske non borderline osobe reaguju na bes protivnapadom. U poetku to moe pomoi bliskoj non -borderline osobi da odbaci krivicu, kritike i optube. Ali, te se svae ne reavaju i stalno se ponavljaju. Sukob se moe pojaati i uzrokovati nasilje s obe strane.Druge non - borderline osobe misle da je ljutnja neprimerena reakcija na ponaanje osobe s BPD-om. Neke kau, "Ne bih se naljutio na nekoga jer ima eernu bolest zato bih se ljutio na osobu koja ima BPD?!" Osobe koje oseaju griu savesti zbog ljutnje i drugih negativnih emocija mogu se preusmeriti na "prihvatljivije", ali potencijalno tetne emocije poput depresije.3. NagodbeU odnosima non - borderlinevih osoba i njima bliskih osoba s BPD-om, ta je faza obeleena ustupcima non - borderline osobe prema voljenoj osobi s BPD-om da bi je naterali da se pone "normalno" ponaati. "Ako uinim to ona eli, dobiu ono to trebam u ovoj vezi."4. DepresijaDepresija nastupa kad bliske non - borderline osobe shvate istinsku cenu nagodbi koje su sklopili: gubitak prijatelja, porodice, samopotovanja, hobija, itd. Osoba s BPD-om nije se promenila. Ali, non - borderline jeste.5. PrihvatanjePrihvatanje nastupa kad non - borderline bliske osobe pomire "dobre" i "loe" aspekte voljenih osoba s BPD-om i shvate da osobe s BPD-om nisu ni dobre ni loe, nego oboje. Bliske non - borderline osobe u toj fazi nauile su prihvatiti odgovornost za svoje izbore i smatrati druge osobe odgovornima za njihove postupke. Svako moe doneti vlastite odluke o vezi uz jasnije razumevanje sebe i druge osobe.Reakcije bliskih non - borderline osoba na ponaanje osobe s BPD-om Zauenost Gubitak samopotovanja Osjeaj zarobljenosti i bespomonosti Povlaenje Gria savesti i oseaj srama Usvajanje nezdravih navika Izolacija Preteran oprez i telesne bolesti Usvajanje misli i oseaja karakteristinih za osobu s BPD-om

Otkrijte okidae snanih emocionalnih reakcija

Voenje dnevnikaMnogi lanovi porodice otkrili su da im voenje dnevnika obrazaca ponaanja bliske osobe s BPD-om pomae da razumeju postupke te osobe i prestanu ih shvatati lino. Roditelji dece s BPD-om smatraju te podatke vrlo korisnima u odreivanju pravilne dijagnoze i leenja njihove djece.Bez obzira promatrate li ponaanje osobe ili beleite njena raspoloenja i postupke, vaa namera nije prosuivati, nego prestati emocionalno reagovati na to ponaanje i poeti iz njega uiti. Ako ne postoji snana povezanost izmeu vaih postupaka i ponaanja osobe s BPD-om, bit e vam jasno da njeno ponaanje ne zavisi o vama.

Razvijanje neratobornog stila komunikacijePrvi korak prema dobroj komunikaciji jeste postati dobar sluatelj. Nemojte zauzimati odbrambeni stav i iskljuivati osobu sa BPD-om, ve je sasluajte i imaete priliku posle odgovoriti. Govor tela, mimika i nain govora BPD osobe e pomoi u otkrivanju skrivenih emocija, jer one esto nisu svesne svojih emocija.Mary Lynne Heldman tvrdi da je za sluanje neophodna koncentracija i opreznost, bez obzira hoete li se sloiti sa miljenjem osobe sa BPD-om ili ne, trebate zaboraviti ta ste hteli rei i samo se usredsrediti na sasluanje govornika. Heldman smatra da sopstvene misli mogu ometati sluanje i iskriviti poruke koja je osoba sa poremeajem htela da poalje i da treba pokazati da je sluate zauzimanjem nenapadnog poloaja tela. Za postizanje bolje komunikacije sa osobom koja ima Borderline personality disorder korisno je parafraziranje i misaono sasluanje koje predstavlja neutralno opaanje oseanja druge osobe koje moe navesti nekoga da se potpuno otvori i pruiti mu slobodu.

Komunikacijske vetine posebno potrebne za BPD

Kada je komunikacija sa BPD osobom u pitanju, bitno je ostati usmeren na svoju poruku, pojednostaviti komunikaciju, dati pozitivnu povratnu informaciju i prilagoditi je osobi, postavljati pitanja i da treba biti svestan svoje boje glasa i neverbalne komunikacije.Kako reagovati na napade i manipulacije?Nemojte se braniti i nemojte poricati, jer zaista niste odgovorni za ono za ta vas BPD osobe optuuju, nemojte prei u protivnapad, jer ete upasti u zamku indentifikacije sa projekcijom koju vam je osoba sa BPD-om nesvesno smestila. Nemojte se povlaiti, iako se oceate napadnuto pogreno je zauzeti pasivan stav i primanje kritike druge osobe mogu doprineti u opadanju samopotovanja. Heldman savetuje da kritike primedbe treba zapisivati, jer biste tako podigli svest o njima i o nainu na koji one utiu na vae samopotovanje.

Tehnike smirivanja situacijeKod tehnika smirivanja situacija Heldman smatra delotvornim da se sloite delimino sa izjavom i mogunou da va kritiar ima pravo, uvaavanje injenice da kritiar ima svoje miljenje i budite duhoviti kad je to potrebno. U odnosu sa BPD osobom bitno je da shvatite da vi moda pokreete njeno ponaanje, ali da niste odgovorni za njega, da vas osoba moe navesti da oseate strah ili griu savesti, da line granice pomau i granice koje elite da osoba sa BPD-om potuje i da je uzaludno raspravljati se sa njom o vaim pravima.

Kako se samouvereno i jasno izboriti za svoje potrebe?Prestanite upijati i ponite da reflektujete

esto bliske non-borderline osobe prihvataju i upijaju bes i bol osoba sa BPD-om, mislei da im time pomau, misle da im tako pokuavaju popuniti prazninu. Meutim, osobe upijai ne shvataju da bezobzira koliko ljubavi, panje i lojalnosti pruili BPD osobama, njima to nikada nee biti dovoljno. Ostanite usredsreeni i potujte svoje granice, nemojte prihvatati optube, okrivljivanje, nemogue zahteve i kritike osobe sa BPD-om. Svojim ponaanjem pokaite da ste spremni da idete do odreenih granica i neke postupke neete opravdavati, vano je staviti joj do znanja da je ona jedina osoba koja moe da kontrolie svoje reakcije i oseanja. Tokom konverzacije s osobom koja ima BPD, osim odravanja duhovnog mira i koncentracije na ono to ona govori treba razviti i posebne strategije kao to su izbegavanje uoptavanja, tokom razgovora je bitno zauzimanje za sebe, ali bez ogranienih stavova i odvajanje svojih emocija od oseanja BPD osobe. Takoe je bitno da za zapoinjanje razgovora o osetljivoj temi trebate da izaberete pravi trenutak. Razgovor o problemima sa BPD osobom moe pogorati situaciju, na koju trebate biti spremni i ne oekujte zrelo ponaanje ili reakciju od iste, jer ona za to trenutno nije sposobna.

Pripremite se za raspravuKod razgovora o vaim granicama sa BPD osobom trebate biti jasni i precizni u iskazivanju vaih elja, razgovarati o svakoj granici ili elji posebno, neophodno je poeti od manjih problema, uvebavati razgovor sa prijateljem, pre nego to povedete razgovor sa BPD osobom i razmisliti o prednostima koje donosi ouvanje vaeg linog integriteta.

Odredite svoju stvarnostesto non-borderline osobe ne znaju tano kako da se postave i ne veruju u potpunosti svom tumaenju stvarnosti, jer su BPD osobe uverljive u svojim tvrdnjama da imaju pravo. Komunikacijske vetine poput parafraziranja i misaonog sluanja dovode do poboljanja odnosa, ali, ako se desi da osoba prizna da boluje od poremeaja, nije preporuljivo da njihovu dijagnozu spominjete u razgovoru. Poto BPD osobe esto vole da se prepiru oko toga ko je u pravu, a ko nije, vi trebate da jasno sroite izjave o stvarnosti, bez opravdavanja, opirnog objanjavanja i rasprave, npr:Tara: Prole nedelje si otiao u bioskop s prijateljima bez mene.Cory: Zaista si uznemirena i ljuta i zato to sam otiao s prijateljima u bioskop bez tebe misli da te vie ne volim. Vidim to po tvom glasu i izrazu lica. Tara, razumem da te uznemiruje pomisao da sam te prestao voleti. Da je to istina, to ne bi bilo samo uznemiravajue, ve i potresno. Osea li se sada povreeno i tuno?Tara: Da!Cory: Tara, tano je da sam otiao u bioskop sa prijateljima. Ti nisi htela ii, pa sam otiao s njima. Zabavio sam se, uivam u drutvu svojih prijatelja. Ali, to ne znai da te ne volim, zapravo ja te jako, jako volim.

Zatraite promeneKada odredite svoje line granice, trebate ih objasniti osobi sa BPD-om. Od osobe sa BPD-om ne moete traiti neto nerazumno, npr. razumno je traiti da osoba promeni svoje ponaanje, jer se sigurno drugaije ponaa prema vama, a drugaije prema prijateljima i kolegama na poslu ili na javnom mestu. Da bi se ta promena ostvarila osoba treba da pristane na to i da prihvati vau pomo, ali u ovom sluaju ne trebate da zaboravite da menjate njeno ponaanje, ali ne i oseanja i volju. Takoe da biste ovo postigli pre toga trebate izabrati pravi trenutak za razgovor sa BPD osobom, zatim da opiete situaciju u kojoj vas napada, trebate da izrazite kako ste se oseali dok je ona vikala na vas i naglasiti i potvrditi postojanje linih granica.Budite spremni na protivnapadOsoba sa BPD-om upravlja svojom boli kroz interakciju sa drugim osobama i kada usmerite tu bol natrag prema njoj, da bi se ona s tim suoila. Za BPD osobu to moe biti uznemiravajue i sledei korak koji e preduzeti jeste kontranapad. Od toga kako podnesete kontranapade zavisi budunost vaeg odnosa sa tom osobom. BPD osoba e poveati intenzitet svojih reakcija, ako su ranije vikale, sada e se razbesneti i optuivati vas, ako su pretili nasiljem ili bili nasilni, nasilje e se pojaati. Preporuljivo je da uvek budete dosledni i da potujete vae granice i u sluaju da BPD osoba to ne eli da potuje.Granini poremeaj je veoma ozbiljan poremeaj linosti i bitno je potraiti pomo kompetentnih strunjaka, ako smatrate da se ne moete sami izboriti sa kontranapadima.

Kako razraditi sigurnosni plan?Nekontrolisani izlivi besaIzlivi besa, telesno zlostavljanje, samopovreivanje, i pretnje samoubistvom su najistaknutija i najzastraujua ponaanja s kojima se bliske non-borderline osobe moraju boriti. Ponekad se i one razbesne, bivaju nasilne i prete samoubistvom. U ovakvim situacijama treba unapred osigurati spoljnu pomo i strunu pomo koja BPD osobi oajniki treba.Dresser je navela podatke da BPD osobe nemaju kontrolu emocija i da one koje su doivele emocionalnu traumu, logiki centri u njihovom mozgu ne rade pravilno.U situacijama izliva besa BPD osobe nabolje je privremeno udaljiti se i u sluaju da imate decu udaljite i njih. Ako osoba esto gubi kontrolu nad sobom u vaem prisustvu, razradite plan kada nastupi izliv besa sledei put i, ako je neophodno, da budete u pripravnosti da moete pobei od iste. Bitno je da napade besa ne nastavite ignorisati ili prihvatiti, a posebno ne uzvraati besom. BPD osobu u napadu besa ne moete kontrolisati, tako da agresivnim ponaanjem moete pogorati situaciju.

Telesno zlostavljanjeDon Dutton, istraiva i psiholog na Univerzitetu Britnish Columbia, procenjuje da oko 30% mukaraca nasilnika imaju BPD, a da je procenat kod nasilnih ena mnogo vei.Mukarci bliski s enama koje imaju BPD neretko trpe fiziko nasilje i smatraju da trebaju trpeti i utati o tome da se ne bi osramotili. Mnogi mukarci koji zlostavljaju ene, smatraju da nisu oni ti koji imaju problem, ve rtve.Kada je u pitanju samopovreivanje non-borderline osoba bi trebala u situacijama kada osoba sa BPD-om preti da e se povrediti, da pre svega ostane pribrana, da govori smireno, treba naglaavati poruke ljubavi i prihvatanja, navesti pozitivne uinke i ohrabriti osobu da to ne uradi. Treba potraiti privremeno medicinsko leenje za tu osobu, ako je to potrebno ili se obratiti psihijatru za pomo. U sluaju da se osetite preoptereeno ponaanjem osobe sa BPD-om, povucite se, mogue je da preuveliavate uticaj koji imate na njeno samopovreivanje. Bitno je da ostanete svesni da niste uzrok takvog ponaanja i da ne prihvatate odgovornost za tue postupke. Trebate da se trudite da oruje ili bilo koje orue ili predmete ne drite u blizini BPD osobe, ne moralizujete i ne kritikujte.Osobe s BPD-om ili koje boluju od depresije, izofrenije su sklonije pokuajima samoubistva, stalno razmiljaju o tome i esto prete time. Prisutnost drugih bolesti, kao to su depresija, bolesti zavisnosti ili poremeaji u ishrani poveavaju mogunost za izvrenje suicida. U situacijama u kojima BPD osobe prete samoubistvom, kao sredstvom za manipulaciju, uprkos svemu vi ne smete prihvatiti odgovornost za njihov ivot i smrt. Izrazite svoju zabrinutost, ali istovremeno vrsto odbranite svoje line granice.Kad je osoba s BPD-om vae deteNeki strunjaci smatraju da se deci i mlaim maloletnicima ne moe dijagnostikovati BPD, zato to se taj poremeaj jo razvija, dok drugi tvrde suprotno.U sredini u kojoj se mi danas nalazimo, roditelji su spremniji da za detetovo loe ponaanje ili poremeaj krive sve druge kao to su vaspitai, nastavnici, profesori i drutvo, nego to bi bili objektivniji i priznali sebi da su negde pogreili u vaspitanju. Takoe, ako primete neobino ponaanje, odnosno ponaanje kojim ugroava i sebe i druge, kod svog deteta, pre e problem gurnuti pod tepih, nego to e se barem potruditi da mu pomognu, samim obraanjem strunim licima (pedagozima, psiholozima, psihijatrima). Mnogi e roditelji poremeeno ponaanje svog deteta okarakterisati kao normalno za njegovu starosnu dob i kao prolazno. Meutim, ako oni smatraju da problem tu prestaje, nije zaista tako, problem samo nastavlja da se uslonjava, dete gubi interesovanje za obrazovanje i obino se preputa svetu promiskuiteta, psihoaktivnih supstanci i drugih ilegalnih radnji. Tako dete vrlo lako moe da bude meta veih kriminalaca i esto se deava da jedan period adolescencije provedu po KP i VP domovima. Sa decom je kompleksnije raditi, nego sa odraslima, jer je ono u procesu rasta i razvoja. Od samog poetka treba podravati dobro ponaanje kod deteta i definisati ta je loe raditi, u stvari, ono treba imati jasnu predstavu u glavi ta je poremeeno ponaanje. Pre svega BPD deci i ostalim lanovima porodice treba pruiti sigurnost, stvoriti struktuiranu i pozitivnu atmosferu koja je puna ljubavi. Vano je beleiti ponaanje, raspoloenje i reagovanje vaeg deteta na ustanove za mentalno zdravlje. Te beleke mogu pomoi strunjacima kod zakljuivanja dijagnoze.Meutim, vei problem izazivaju roditelji s BPD-om, jer postoje oni koji e odglumiti srenu porodicu, a postoje i oni koji e leerno povisiti svoj ton kada im to odgovara, ak i u nekim sluajevima moe doi do nasilja ili e biti nedosledni u vaspitavanju svoje dece.Roditelji koji usvajaju decu za koju se smatra da imaju BPD mogu imati potekoa u osnovnom sticanju poverenja deteta, jer je ono ve preivelo odvajanje od prvih roditelja. Mnoga usvojena deca se u jednom delu ivota suoavaju sa problemom identiteta i oseanjem manje vrednosti.

Iskrivljivanje istine

Neke bliske non-borderline osobe su izjavile da su ih osobe s BPD-om u njihovom ivotu lano optuile za napastvovanje i zlostavljanje, irile neugodne traeve o njima i bez opravdanog razloga pokretale pravne sporove protiv njih. To nazivamo kampanjama iskrivljivanja istine.Motivi BPD osobe za kampanje iskrivljivanja istine mogu biti oseanje naputenosti i ljutnja ili gubitak voljene osobe, kada se dogodi da ih bliska osoba napusti, a oni ele da nastave da odravaju kontakt sa istom.Poznato je da osobe s BPD-om imaju nisko samopotovanje prikrivajui to, mogu glumeti da su u potpunosti sposobne, preterani oseaj neuspeha moe navesti na oslobaanje od krivice dokazujui da je druga osoba potpuno nesposobna ili neodgovorna, to moe predstavljati motive.

Kako se boriti protiv kampanja iskrivljavanja istine? Smanjite vau ranjivost Nemojte reagovati Odgovarajte na pitanja tako da ne zauzimate odbrambreni stav

Kada razgovarate sa ljudima o lanim optubama trebate da budete smireni, sabrani, uvaite zabrinutost druge osobe, pre nego to objasnite injenice, nemojte ocrniti BPD osobu, oprezno govorite o BPD osobi u bilo kojem kontekstu, posebno ne o psihikim problemima.

ta sada?Svaka non-borderline osoba kojoj je stalo do nekog ko ima BPD, osea snanu bol, a ostajanje u takvoj vezi je nepodnoljivo, ali je i prekid nezamisliv. Non-borderline osobe koje ostaju u vezi sa BPD osobama prolaze kroz faze: Faza zbunjenosti deava se pre dijagnostikovanja BPD-a, non-borderline osobe se trude da razumeju zato se BPD osobe ponaaju nerazumno i besmisleno. One trae reenja koja su nedostupna i krive sebe ili se prepuste haosu Faza panje usmerene na BPD osobu posveivanje panje BPD osobi, nagovaranje da potrai strunu pomo. Obino u ovoj fazi naue sve o tom poremeaju i kako on utie na osobu koja ga ima. Bliskim osobama teko pada prihvatanje injenice da bliska osoba pati od BPD-a, posebno, ako su u pitanju roditelji ili dete. Najbitnije je da se non-borderline osobe suoe sa svojim oseanjima. Faza usmerenosti prema sebi karakterie je samoprocenjivanje i samospoznavanje non-borderline osobe Faza donoenja odluka ovo je presudna faza u kojoj se prelama budunost veze izmeu non-borderline i BPD osobe Faza razreenja poslednja faza u kojoj non-borderline osobe odluuju da ive sa BPD osobama, mada tokom ivota mogu promeniti miljenje i isprobati nove mogunosti.

Literatura:Paul T. Mason, Randi Kreger Prestanite hodati po ljuskama jajeta