REPUBLIKA E KOSOVEs - PEnYIiJIIiKA KOCOBO - REPUBJ.IC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESEYCTABHM CY)1.

CONSTITUTIONAL COURT

Pristina, 28. decembra 2018.godineRef.br.:AGJ 1311/18

PRESUDA

u

slueaju br. KI47/17

Podnosilac

Selvete Aliji

Zahtev za ocenu ustavnosti resenja AC.br.2812/2016 Apelacionog suda Kosovaod 9. decembra 2016. godine

USTAVNI SUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednicaBajram Ljatifi, zamenik predsednikaBekim Sejdiu, sudijaSelvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudijaGresa Caka-Nimani, sudijaSafet Hoxha, sudijaRadomir Laban, sudijaRemzije Istrefi Peci, sudija iNexhmi Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Podnositeljka zahteva je Selvete Aliji iz Gnjilana eu daljem tekstu: podnositeljkazahteva), koju zastupa Elmi Qerimi, advokat iz Gnjilana.

Osporena odluka

2. Podnositeljka zahteva osporava ustavnost resenja AC.br.2812/2016 Apelacionog sudaKosova od 9. deeembra 2016. godine, koje je primila 13.januara 2017. godine i kojim jeodbijen zahtev za ponavljanje postupka protiv resenja CN. br. 49/2016, donetog odstrane sudije pojedinea u Apelaeionom sudu.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je oeena ustavnosti osporenog resenja, kojim podnositeljka zahtevatvrdi da su joj povredena prava garantovana Ustavom Republike Kosovo (u daljemtekstu: Ustav), odnosno clanom 22. [Direktna primena medunarodnih sporazuma iinstrumenata] i 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava RepublikeKosova (u daljem tekstu: Ustav), u vezi sa clanom 6. [Pravo na pravicno sudenje]Evropske konveneije 0 Ijudskim pravima [EKLJP].

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na Clanu113,stavovima 1 i 7 Ustava, clanu 47. Zakona 0 Ustavnomsudu Republike Kosovobr. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon), i pravilu 32 Poslovnika 0

radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

5. Dana 31. maja 2018. godine, Ustavni sud je na administrativnoj sedniei usvojio izmene-dopune Poslovnika, koji je objavljen u Sluzbenom Iistu Republike Kosova 21. juna2018. godine i stupio na snagu 15 (petnaest) dana nakon njegovog objavljivanja.Shodno tome, tokom razmatranja zahteva, Sud ce se pozivati na pravne odredbe novogPoslovnika na snazi.

Postupak pred Ustavnim sudom

6. Dana 14. aprila 2017. godine, podnositeljka je poslala preko poste zahtev Ustavnomsudu (u daljem tekstu: Sud).

7· Dana 19. aprila 2017. godine, predsedniea Suda je imenovala sudiju Bekima Sejdiua zasudiju izvestioea i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: Altay Suroy(predsedavajuCi), Snezhana Botusharova i Ivan Cukalovic (clan).

8. Dana 16. juna 2018, zavrsen je mandat sudijama: Snezhani Botusharovi i AlmiruRodriguesu. Dana 26. juna 2018, zavrsen je mandat sudijama: Altayu Suroyu i IvanuCukalovicu.

9· Dana 9. avgusta 2018, predsednik Republike Kosova je imenovao novoizabrane sudije:Bajrama Ljatifija, Safeta Hoxhu, Radomira Labana, Remziu Istrefi-Peci i NexhmijaRexhepija.

10. Dana 21. septembra 2018. godine, predsednica Suda je donela odluku da zameni Vecaza razmatranje i za Vece su imenovane sledece sudije: Arta Rama-Hajrizi(predsedavajuca), Selvete Gerxhaliu-Krasniqi i Gresa Caka-Nimani (clan).

11. Dana 19. maja 2017. godine, Sud je obavestio podnositeljku 0 registraciji zahteva iposlao kopiju zahteva Apelacionom sudu.

12. Dana 29. novembra 2017. godine, Sud je trazio od Osnovnog suda u Pristini (u daljemtekstu: Osnovni sud) pun dosije predmeta koji se odnosi na zahtev podnositeljke. Ovajzahtev je ponovljen jos dva puta.

13. Dana 17. januara 2018. godine, Sudje primio trazeni dosije.

14. Dana 11. oktobra 2018. godine, Vece za razmatranje je razmotrilo izvestaj sudijeizvestioca i iznelo preporuku Sudu 0 prihvatljivosti zahteva.

15. Dana 11. oktobra 2018. godine, Sud je odlucio da obavesti 0 zahtevu trece strane upostupku, koje mogu imati neposredan interes u vezi sa sudenjem stvari navedene uzustavni zahtev.

16. Dana 15. oktobra 2018. godine, Sud je obavestio u vezi sa zahtevom lice S.H., koje jekao bivsi supruznik, u postupku pred redovnim sudovima bio suprotna stranapodnositeljke zahteva. Osobi S.H. je poslata kopija zahteva i istovremeno je obavestenada moguce komentare na zahtev moze dostaviti Sudu u roku od 7 (sedam) dana oddana prijema obavestenja.

17· Dana 15. oktobra 2018. godine, Sud je poslao kopiju i obavestio 0 zahtevu advokataS.H., koji je zastupao podnositeljku u postupku pred redovnim sudovima. Sud jeobavestio doticnog advokata da se moguci komentari mogu dostaviti Sudu u roku od 7(sedam) dana.

18. U odredenom roku od 7 (sedam) dana, Sudu nije dostavljen nijedan komentar odstrane S.H., niti od njegovog advokata koji ga je zastupao u postupku pred redovnimsudovima u vezi sa zahtevom podnositeljke.

19· Dana 19. oktobra 2018. godine, obavestenje i kopija zahteva su vraceni Sudu od straneposte, uz obrazlozenje da S.H. nije bio na navedenoj adresi.

20. Dana 21. novembra 2018. godine, Sud je jednoglasno odlucio da proglasi zahtevprihvatljivim i utvrdio da je doslo do povrede clana 31. Ustava [Pravo na pravicno inepristrasno sudenje] u vezi sa clanom 6. [Pravo na pravicno sudenje] EKLJP-a.

Pregled cinjenica slucaja

21. Dana 22. oktobra 2014. godine, S.H. (bivsi supruznik podnositeljke zahteva) je prekosvog zastupnik podneo tuzbu Osnovnom sudu za razvod braka, sa obrazlozenjem "da su

bracni odnosi izmeau parnicara ozbiljno poremeceni i da ne postoji verovatnocaponovnog uspostavljanja njihovog zajednickog zivota".

22. Dana 6. novembra 2014. godine, zastupnik tuzioca je Osnovnom sudu podneo predlogza imenovanje advokata, kao privremenog zakonskog zastupnika tuzene strane -odnosno podnositeljke zahteva - jer, prema njegovim recima, njeno prebivaliste iadresa nisu poznati.

23. U predlogu je navedeno ime advokata, H.J., koji je predlozen da bude imenovan odstrane suda kao privremeni zastupnik tuzene strane (podnositeljke zahteva).

24. Dana 26. marta 2015. godine, Osnovni sud je resenjem C.br 2869/2014 imenovaonavedenog advokata H.J., kao privremenog zakonskog zastupnika za podnositeljkuzahteva.

25. Dana 14. aprila 2015. godine, ovo resenje je objavljeno u dnevnom listu "Epoka eRe."

26. Dana 15. oktobra 2015. godine, Osnovni sud je zakazao roCiste za pokusaj mirenja, gdesu bili prisutni tuzilac, njegov advokat i privremeni zastupnik podnositeljke zahteva.

27. Iz zapisnika rocista se moze videti da je predsednik sudskog veca utvrdio da se roCisteza pokusaj mirenja nece odrZati "posto nije prisutna tuzena, ali su angazovali njenogzastupnika". Medutim, na osnovu istog zapisnika, Sud zakljucuje da su se straneprisutne na tom rociStu izjasnile za tuzbu i izrazile svoje stavove 0 meritumu podnetetuzbe.

28. Istog dana, 15.oktobra 2015. godine, Osnovni sud je odrZao rociste u prisustvu tuzioca izastupnika strana u sporu i doneo presudu C.br 2860/2014, kojom je razveo brakizmedu podnositeljke zahteva i njenog bivseg supruznika.

29. Dana 6. januara 2016. godine, presuda je postala pravosnazna, posto protiv nje nijednaod strana u postupku nije izjavila zalbu.

30. Dana 11. marta 2016. godine, prema navodima podnositeljke zahteva, ona je otisla uMaticnu kancelariju kako bi uzela izvod i iz izvoda je saznala da je njeno bracno stanjepromenjeno, te da se "u Centralnom maticnom registru vodi kao razvedena".

31. Dana 18. marta 2018. godine, podnositeljka zahteva je otisla u kancelariju Centralnogmaticnog registra u Pristini i dobila kopiju presude C.nr.280/2014 od 16. oktobra 2015.godine, kojom je utvrdeno da je njen brak sa bivsim suprugom razveden presudomOsnovnog suda u Pristini.

32. Dana 21. marta 2016. godine, podnositeljka zahteva je preko zakonskog zastupnika,koga je sada sarna izabrala, podnela Osnovnom sudu za Apelacioni sud predlog zaponavljanje postupka okoncanog pravosnaznom presudom u Osnovnom sudu uPristini.

33. Podnositeljka je u zahtevu naglasila da joj nije bilo omoguceno prisustvo na glavnojraspravi stvari, buduci da nikad nije bila obavestena 0 pocetku sudskog postupka ukojem bi ona bila tuzena strana, iako "su tuzilac i njegov zastupnik znali gde se nalazituzena", medutim, iako su bili upoznati sa tim cinjenicama, nisu ih predstavili.

34. Dana 26. aprila 2016. godine, suprotna strana u postupku je podnela odgovor protivzahteva za ponovno pokretanje postupka, osporavajuCi argumente podnositeljkezahteva da je tuzilac znao gde se ona nalazi i naglasavajuci da je upravo iz tog razlogatrazio da joj se imenuje privremeni zakonski zastupnik.

35. Dana 13. juna 2016. godine, Apelacioni sud je resenjem CN.br 49/2016, donetim odstrane sudije pojedinca, odbacio, kao nedozvoljen, zahtev podnositeljke za ponavljanjepostupka. U obrazlozenju ovog resenja se istice da clan 88. Zakona Kosova 0 porodicipropisuje: "Ako je brak prestao iii je bio poniSten pravosnainom sudskom presudom,protiv sudske odluke kojomje brak razveden odnosno kojomje brak poniSten ne mozeda bude uiozen vanredni pravni lek, sto znaCi da je u ovom slucaju presuda postalapravosnazna 06.01.2016. godine".

36. Apelacioni sud, izvan proceduralnog aspekta na osnovu koga je odbacio zahtev zaponavljanje postupka, nije dao nikakvo objasnjenje iIi obrazlozenje u vezi sapostupkom koji je sproveden u Osnovnom sudu

37. Dana 8. jula 2016. godine, podnositeljka zahteva je, na osnovu pravne pouke navedeneu resenju CN. br. 49/2016, izjavila zalbu Apelacionom sudu, tvrdeci postojanje bitnepovrede pravila parnicnog postupka, pogresnog i nepotpunog utvrdivanja Cinjenicnogstanja i pogresne primene materijalnog prava.

38. Podnositeljka zahteva je u zalbi tvrdila postojanje ustavne povrede prava na pravicno inepristrasno sudenje, posebno nacela jednakosti oruzja, ponavljajuci argument da jojnije omoguceno prisustvo na sudenju.

39. Dana 9. decembra 2016. godine, Apelacioni sud je resenjem Ac.br 2812/2016 odbio,kao neosnovanu, zalbu podnositeljke zahteva, i potvrdio resenje CN.br 49/2016 istogsuda, doneto u prvom stepenu.

40. Apelacioni sud je u svom resenju, izmedu ostalog, obrazlozio da "[...J da se sudijapojedinac ovog suda pri odlucivanju 0 zalbenom resenju pravilno pozvao i primeniozakonsku odredbu Clana 88. ZKP-a, kada je nasao da je predlog za ponavljanjepostupka okoncanog pravosnaznom presudom Osnovnog suda u Pristini C. br.2860/2014 ad 15.10.2015. godine nedozvoljen i da se kao takav mora odbaciti, a kojistav kao pravilan i zakonit podrzava i vece ovog suda".

41. Apelacioni sud je dalje obrazlozio da je "uzeo u obzir sve zalbene navode punomocnikatuzene, koji se odnose na povrede odredaba parnicnog postupka, pogresno inepotpuno utvraeno cinjenicno stanje i pogresnu primenu materijalnog prava, zakoje vece ovog suda nije smatralo opravdanim da razradi svaki pojedinacno".

Navodi podnosioca

42. Podnositeljka zahteva u sustini tvrdi da je sudski postupak sproveden u Osnovnomsudu, bez njenog prisustva, bez prethodnog obavestenja, kao i postupci sprovedeni naosnovu njene zalbe u Apelacionom sudu, rezultirao povredom clana 31. Ustava i Clana6. EKLJP-a, odnosno povredeno joj je pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i nacelojednakosti oruzja.

43. Podnositeljka zahteva navodi da je tvrdnje za iste povrede pokrenula i u Apelacionomsudu u oba slucaja, gde je pored pogresnog i nepotpunog utvrdivanja cinjenicnog stanjai pogresne primene materijalnog prava, kao zakonske razloge za ponistenje presudeOsnovnog suda, istakla da su presuda prvostepenog suda i resenje drugostepenog sudaod strane pojedinacnog sudije donete "nepostujuCi medunarodne stan dar de za Ijudskaprava".

44. Pored toga, podnositeljka zahteva naglasava da "tuzenoj nije omoguceno da ucestvuje uglavnoj raspravi iparnicni postupakje okoncan bez njenog ucesca, clan 6 (1) EKLJPpredvida da "svako, tokom odlucivanja 0 njegovim gradanskim pravima iobavezamaima pravo na pravicnu I Javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim inepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona".

45. U tom smislu, podnositeljka zahteva istice da "je tokom 2014. godine prekinulafaktickizivot sa tuziocem, a tuzilac je znao gde zivi tuzena, na kojoj adresi, zato sto su on ipodnositeljka zahteva dug vremenski period ziveli zajedno na istoj adresi, kontaktiraoje sa njom i rekao joj da ce kada bude zapoceo postupak za razvod braka ista bitiobavestena 0 tome jer ce dobiti poziv od strane nadleznog organa".

46. Podnositeljka zahteva, takode, naglasava da su "nalazi sudije pojedinca Apelacionogsuda u njegovom resenju u suprotnosti sa odredbom Clana 83. ZPP-a, jer prema tojodredbi, sud u roku od 7 dana, kada je tuzenom postavljen privremeni zastupniktreba da izda oglas koji ce biti objavljen u Sluzbenom listu i istaknut na oglasnoj tablipostupajuceg suda, a ne da se odluke 0 privremenim zastupnicima objavljuju udnevnim listovima."

47. Podnositeljka zahteva trazi od Suda da proglasi zahtev prihvatljivim; ponisti osporenesudske odluke i dozvoli ponavljanje postupka koji je okoncan presudom Osnovnog sudau Pristini.

Relevantne zakonske odredbe

Zakon Kosova 0 porodici - Zakon br. 2004/32

III. RAZVOD

Clan 68. Razvod

(1) Brak moze da bude raskinut razvodom samo na osnovu odluke suda.

(2) Jedan iii oba supruznika moguuz zajednicki dogovor da zatraze razvod brakapodnosenjem tuzbe pred nadleznim sudom.(3) Pravo na podizanje ruzbe za razvod braka ne prelazi na naslednike, alinaslednici ruzioca mogu da produze vee zapoceti posrupak u cilju dokazivanjaosnovanosti ruzbe.(4) Kadjedan supruznik podnese ruzbu za razvod braka, a drugi supruznik izriCitoizjavi da ne odbacuje osnovanost zahteva iz ruzbe, najkasnije do zakljucenjaglavne rasprave, smatraee se da su supruznici podneii sporazumni predlog zarazvod braka.

Clan 85. Utvrdivanje cinjenica na koje se bazira zahtev

U bracnim sporovima ne moze da bude doneta odluka zbog odsustva iIi presudausrupkom.

Clan 88. Vanredni pravni lekovi nisu dozvoljeni

Ako je brak prestao iIi je bio ponisten pravosnaznom sudskom presudom, protivsudske odluke kojom je brak razveden odnosno kojom je brak ponisten ne moze dabude ulozen vanredni pravni lek.

Zakon hr. 03/L-006 0 parnicnom postupku

e) Presuda zbog odsustva

Clan 151

151.1 Kada ruzenom nije dostavljena ruzba za odgovor, nego samo zajedno sapozivom za pripremno roCiste , a on ne dode na rociste do njegovog okoncanja , ilina prvo rociste za glavnu raspravu,ukoliko pripremna rasprava nije uopsteodredena, sud po predloga ruzioca iii prema sluzbenoj duznosti daje presudukojom usvaja ruzbeni zahtev ( presuda zbog odsustva) ukoliko se ispune sledeciuslovi:

a) ukoliko je ruzeni uredno pozivan na rociste;

b) ako ruzeni nije osporavao ruzbeni zahtev putem prestavke;[ ...J

POGLA VLJE XXIVGLAVNI PRETERES

1) Vodenje glavnog pretresaClan 423

423.4 Ukoliko na rociste 0 glavnoj raspravi ne dolazi ruzeni kojije u redno pozvan,u tom slucaju glavni pretres stvari vodi se bez njegovog prisustva.

Prihvatljivost zahteva

48. Sud prvo razmatra da Ii zahtev ispunjava uslove prihvatljivosti, propisane Ustavom idalje navedene Zakonom i Poslovnikom.

49. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1 i 7, clana 113. [Jurisdikcija i ovlascene strane]Ustava, koji propisuju:

"1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele suduna zakonit nacin.

[...]

7- Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje imgarantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpelisva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom".

50. Sud dalje ocenjuje da Ii je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivosti, koji sudalje utvrdeni u Zakonu i Poslovniku. U tom smislu, Sud se prvo poziva na clan 48.[Tacnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:

Clan 48Tacnost podneska

"Podnosilac podneska je duzan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mupovreaena i kojije konkretan aktjavnog organa koji podnosilac zeli da ospori".

Clan 49 ZakonaRokovi

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada je podnosilacprimio sudsku odluku. U svim ostalim slucajevima, rok pocinje na dan javnogobjavljivanja odluke ili akta. [...J".

51. Sud dalje treba da razmotri da Ii je podnositeljka zahteva ispunila uslove prihvatljivostipropisane u pravilu 39 [Kriterijum 0 prihvatljivosti] Poslovnika.

52. U tom smislu, Sud se poziva i na pravilo 39 Poslovnika, gde se propisuje:

(1) Sud moze smatrati zahtev prihvatljivim:

[ ...J

(d) ako zahtev tacno razjasnjava i, adekvatno iznosi cinjenice i navode da suprava iii odredbe ustava povreaene".

53. Sud zakljucuje da je podnositeljka zahteva ovlascena strana, da je iscrpla pravnasredstva i da je zahtev podnet u zakonskom roku.

54. 8to se tice roka, Sud smatra da je neophodno da istakne da je Apelacioni sud (resenjeeN. br. 49/2016) prvobitno odbacio predlog podnositeljke zahteva za ponavljanjepostupka zakljucenog presudom Osnovnog suda. Prema datoj pouci u ovom resenju,podnositeljka zahteva je ulozila zalbu pred istog Apelacionom sudom, koja je takodeodbijena (resenje Ac. br. 2812/2016). U oba slucaja, Apelacioni sud je obrazlozio da,prema vazeCim zakonima, odluka 0 razvodu braka, odnosno ponistenje braka, ne mozese osporiti vanrednim pravnim sredstvima.

55. Sud dalje istice da u konkretnom slucaju, podnositeljka zahteva predstavljaargumentovanu tvrdnju da je ona zrtva povrede njenih prava zagarantovanih Ustavom,ne kao rezultat sarno jednog odredenog akta, nego kao rezultat kontinuirane situacije,izazvana bez njene krivice.

56. Sud se poziva na praksu ESLJP-a, u kojoj se navodi da u slucaju kontinuirane situacijekoja dovodi do povrede ljudskih prava, rok pocinje da tece od pocetka, svakog dana, atek kada se prekine kontinuirana situacija, pocinje rok od 6 (sest) meseci koji predvidaEKLJP za podnosenje zahteva (vidi: mutatis mutandis, Cakir protiv Kipra, Varnava idrugi protiv Turske, presuda ESLJP od 18. septembra 2009. godine, Mocanu i drugiprotiv Rumunije, presuda ESLJP-a od 17. septembra 2014. godine, stavovi 263-267).

57. U svetlu ovih objasnjenja, Sud smatra da se u ovom slucaju radi 0 navodima 0 povrediustavnih prava kao posledica kontinuirane situacije - odnosno sprecavanjepodnositeljke zahteva da dobije sudenje koje postuje standarde predvidene clanom 31.Ustava i clanom 6. EKLJP-a.

58. Isto tako, Sud smatra da zahtev pokrece prima facie obrazlozen ustavni navod, a kojinije ocigledno neosnovan.

59. Shodno tome, Sud ce oceniti meritum slucaja, razmatrajuCi navode kao sto supredstavljeni u zahtevu.

Ocena merituma zahteva

60. Sud dalje podseca da se srz zahteva podnositeljke odnosi na tvrdnju 0 povredi prava napravicno i nepristrasno sudenje, garantovano clanom 31. Ustava i clanom 6. EKLJP-a.

61. U tom smislu, Sud smatra da se tvrdnje podnositeljke zahteva 0 povredi clana 31.Ustava i Clana 6. EKLJP-a uglavnom odnose na povredu prava na pravicnu raspravu,odnosno dye osnovne, sastavne komponente ovog prava:

a. Pravo da bude prisutna tokom glavnog pretresab. Nacelo jednakosti oruzja

62. Sud ce navedene tvrdnje 0 povredi clana 31. Ustava i Clana 6. EKLJP-a razmatrati svakiodvojeno prema redosledu kojim su predstavljeni u zahtevu:

Clan 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje]

1. Svakom se garantuje jednaka zastita prava pred sudom, ostalim drzavnimorganima inosiocimajavnih.

2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravicno razmatranje odluka 0

pravima i obavezama ili za bilo koje krivicno gonjenje koje je pokrenuto protivnjega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonomustanovljenog, suda.

[... ]Clan 6. EKLIP-a [Pravo na pravicno sudenje]

1. Priiikom utvrdivanja gradanskih prava i obaveza iIi osnovanosti bilo kakvekrivicne optuzbe protiv njega, svako ima pravo na pravicno sudenje i javnuraspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonomustanovljenim sudom. Presuda se izrice javno, ali se novinari i javnost moguiskljuciti s Citavog iIi jednog dijela sudenja u interesu morala, javnog reda iiinacionalne sigurnosti u demokratskom drustvu, kada to nalazu interesimaloljetnika iIi zastite privatnog zivota strana u sporu, iIi kada to sud smatraizricito neophodnim zato sto bi u posebnim okolnostima publicitet mogao nanetistetu interesima pravde.

[ ...J

OcenaSuda

63. Kako bi se bavio tvrdnjama 0 povredi clana 31. Ustava i clana 6. EKLJP-a, Sud se pozivana svoju sudsku praksu u slicnim slucajevima i na sudsku praksu Evropskog suda zaljudska prava (u skladu s ustavnom obavezom koja proizilazi iz clana 53. Ustava).

64. Sud primecuje da dosledna praksa EKLJP-a istice da se pravicnost postupka ocenjujena osnovu postupka u celini (vidi: presudu ESLJP-a od 6. decembra 1988. godine,Barbera, Messegue i Jabardo protiv Spanije, hr. 10590/83, stay 68). Shodno tome,prilikom ocenjivanja merituma navoda podnositeljke zahteva, Sud ce se pridrZavati tognacela (vidi: presudu Suda u slucaju KI104/16, podnosioca zahteva: Miodraga Pavicaod 4. avgusta 2017. godine).

65. Sud takode naglasava da se pravo na pravicno sudenje, garantovano clanom 31. Ustavai clanom 6, stay 1EKLJP-a, mora tumaciti u svetlu nacela vladavine prava, koje zahtevapostojanje efikasnog sudskog pristupa koji omogucava zastitu gradanskih prava (Beles idrugi protiv Ceske Republike, presuda ESLJP-a od 12. novembra 2012. godine, stay49).

Pravo da bude prisutan tokom glavnog pretresa

(a) Opsta nacela

66. Sud se poziva na praksu ESLJP-a koji je utvrdio da, iako nije izriCito propisano u clanu6. EKLJP-a, pravo na prisustvo tokom rasp rave predstavlja deo prava na pravicno inepristrasno razmatranje.

67. Pored toga, prema sudskoj praksi ESLJP-a, pravo strane u postupku da bude prisutnana glavnoj raspravi je nerazdvojivo povezano sa pravom na delotvorno prisustvo upostupku i nacelom proceduralne kontradiktornosti (vidi: Sejdovic protiv Itaiije [VV]br. 56581/00, stavovi 81-95, ESLJP 2006-1I.)

68. Ovo je narocito vazno kada su postupci kontradiktorne prirode. Drzava je obavezna daokrivljenom uruci efikasno i odgovarajuee obavestenje za rociste i preduzme mere kakobi osigurala njegovo prisustvo (vidi: slucaj Poitrimoi protiv Francuske, presuda ESLJP-a od 23. novembra 1993. godine).

69. Medutim, ESLJP takode navodi da u ne-krivicnim sporovima pravo strane da budelicno prisutna na sudenju je uvek garantovano sarno u slucajevima kada je karakter,nacin zivota iIi ponasanje strane od neposrednog znacaja za sudenje slucaja (vidi:Muiydermans protiv Beigije, presuda ESLJP-a od 23. oktobra 1991. godine, br.predstavke 12217/86). U drugim slucajevima, dovoljno je da stranu zastupa advokat,odnosno zastupnik.

Primena prakse Ustavnog suda i ESLJP-a u okolnostima ovog slucaja

70. Sud podseea da je u ovom slucaju, podnositeljka zahteva bila strana u gradanskompostupku, da je tvrdila da nije prisustvovala rocistu prvostepenog suda i da nije imalamoguenost zalbe, jer nije bila obavestena 0 sudenju.

71. Sud zakljucuje da je jedno rociste glavne rasprave, u kojoj su razradene cinjeniceslucaja, oddano u Opstinskom sudu u Pristini, u prisustvu tuzioca i gde je tuzenu(podnositeljku zahteva) zastupao advokat koga je izabrao sud bez njenog znanja.

72. Sud dalje primeeuje da podnositeljka zahteva nije bila obavestena 0 saddaju rocistaglavne rasp rave i da se iz dosijea predmeta ne moze utvrditi da je Osnovni sud pokusaoda obavesti podnositeljku zahteva 0 oddavanju rocista.

73. Iz dosijea predmeta Osnovnog suda, jasno se utvrduje da nijedna dostavnica koja seodnosi na sprovodenje postupaka u ovom slucaju nije dostavljena na ime podnositeljkezahteva, koja je bila u svojstvu tuzene u postupku, vee je sva sluzbena prepiskaobavljena sa privremenim zastupnikom koga je imenovao sud.

74. Sud dalje utvrduje da je Apelacioni sud odbio zahtev podnositeljke za ponavljanjepostupka, a zatim i zalbu na resenje kojim je odbijeno ponavljanje postupka poproceduralnom pitanju, odnosno pozvao se na to da pravna sredstva nisu dozvoljena na

osnovu zakona, a da nije uopste razmotrio navode koje je pokrenula podnositeljkazahteva, i nije oddao raspravu sa stranama u postupku.

75. Stoga, Sud sada mora razmotriti da Ii bi podnositeljka zahteva trebala imati koristi odpotpune garancije rasprave u postupku, koji je sproveden u Osnovnom sudu, a zatim i upostupcima sprovedenim po zalbi pred Apelacionim sudom.

76. Sud primecuje da je, kao sto je gore navedeno, ESLJP je u svojoj presudi u slucaju Doryprotiv Svedske [vidi: presudu ESLJP-a od 12. novembra 2002. godine], jasno naglasioda "u slucajevima gde je postojala rasprava u prvom stepenu iii od koje se odustalo natom nivou, nema apsolutnog prava na raspravu u bilo kom zalbenom postupku".

77. U ovom slucaju, Sud smatra da za podnositeljku zahteva nije bilo rasprave u kojoj jeefektivno ucestvovala u prvostepenom postupku, niti je podnositeljka zahtevadobrovoljno odustala od ovog prava. 8to se tice tog prava, ona se zalila najvisimstepenima domaCih sudova, ali njene zalbe nisu uzete u obzir, tacnije ona nije dobilazasluzen tretman. Pored toga, podnositeljka zahteva se zalila, odnosno, iznosila navodei 0 nacinu na koji joj je dodeljen privremeni zastupnik.

78. Sud, takode, iz dosijea predmeta, primecuje da Osnovni sud nije pokusao da stupi ukontakt sa podnositeljkom zahteva, iako je imala svojstvo strane u postupku i nije daonikakvo objasnjenje 0 tom pitanju.

79. Sud dalje, na osnovu tumacenja ESLJP-a u slucaju Muyldermans protiv Belgije(presuda ESLJP-a od 23. oktobra 1991. godine, predstavka br. 12217/86), utvrduje dajekarakter, nacin zivota iii ponasanje strane od neposrednog znacaja za sudenjeslucaja" do te mere da hi rasprava sa njenim prisustvom hila obavezna kako bi seispunile garancije iz clana 31. Ustava i clana 6. EKLJP-a u smislu prava na pravicno inepristrasno sudenje.

80. U ovim okolnostima slucaja, Sud utvrduje da je doslo od povrede clana 31. Ustava uvezi sa clanom 6. EKLJP-a, prava na pravicno i nepristrasno sudenje u pogledu pravada bude prisutan na glavnoj raspravi.

Jednakost oruija

81. U svojoj sudskoj praksi, ESLJP je utvrdio da je nacelo "jednakosti oruzja" jedan odkljucnih elemenata prava na pravicno sudenje (vidi: slucaj Neumeister protiv Austrije,ESLJP, predstavka hr. 1936/63, presuda od 27. juna 1968. godine, stay 2), pre rna kome"svaka strana u postupku mora imati razumnu mogucnost da predstavi svoj slucaj -ukljucujuCi i dokaze - pod uslovima koji ga nece staviti u nejednak polozaj u odnosuna suprotnu stranu" (vidi, takode: Niderost-Huber protiv Svajcarske, 18. februar 1997.godine, stay 23, Kress protiv Francuske [VV], hr. 39594/98, stay 72, ESLJP 2001-VI,Yvon protiv Francuske, hr. 44962/98, stay 31, ESLJP 2003-V i Gorraiz Lizarraga idrugi protiv Spanije, hr. 62543/00, stay 56, ESLJP 2004-111 i Grozdanoski protivBivse Jugoslovenske Republike Makedonije, br. 21510/03, od 31. maja 2007. godine).

82. Naeelo jednakosti oruzja dalje znaCi da svako ko je strana u postupku mora imatijednake moguenosti da predstavi svoj slueaj i da se mora uspostaviti "pravednaravnoteza" medu stranama [vidi: Dombo Beheer B. V. protiv Holandije, presudaESLJP-a od 27. oktobra 1993.godineJ.

83. U tom smislu, pravo da se prisustvuje sudenju ne treba smatrati kao formalno pravogde se stranama garantuje sarno fizieko prisustvo tokom gradanskog procesa, vee,naprotiv, proceduralni zakoni na prvom mestu, kao i sudija tokom sudenja, treba dapruze jednaku moguenost stranama da iznose argumente i dokaze radi odbrane svojihinteresa. Nepostovanje ovog naeela ne zavisi od pravienog ili nepravienog utvrdivanjaeinjenica. Povreda ove proceduralne garancije sarna po sebi dovodi do povrede pravana pravieno sudenje (vidi: Bulut protiv Austr~}e, presuda ESLJP-a od 22. februara1996. godine, vidi, takode: Komanicky protiv Slovacke, ESLJP, 4. jun 2002. godine,stay 45).

Primena nacela u ovom slucaju

84. Sud primeeuje da na prvostepenom sudenju u Osnovnom sudu u Pristini, podnositeljkazahteva ne sarno da nije Heno prisustvovala, vee nije bila ni ohavestena 0 odrZavanjusudenja. Pored toga, podnositeljka zahteva nije hila ni upoznata sa sadrZajem tuzhe inije imala priliku da podnese odgovor na tuzbu.

85. Sud dalje primeeuje da privremeni zakonski zastupnik, koga je imenovao sud naosnovu predloga tuzioca, nije osporio tuzhu, a kada je doneta presuda, nije uopsteizjavio zalbu.

86. Od sustinskog je znaeaja za koncept pravienog sudenja, kako u krivienom tako i ugradanskom postupku, da se strani u sporu ne uskrati moguenost da slueaj efikasnopredoei sudu i da on iIi ona dobiju moguenost na jednakost oruzja, sto je osnovnielement pravienog sudenja (vidi, izmedu ostalog: De Haes i Gijsels protiv Belgije, 24.februar 1997. godine, stay 53, 1zvestaji 0 presudama iodlukama 1997-1, Steel iMorris,gore citirani, stay 59).

87. U situaciji kada podnositeljka zahteva uopste ne prisustvuje prvostepenoj raspravi;kada joj nije data moguenost da iznese argumente, bilo direktno ili preko svogzakonskog zastupnika; kada se argumenti suprotne strane saslusaju i uzmu u obzir ikada strana, odnosno podnositeljka zahteva, nema nikakvog naeina da ih ospori, tada jeoeigledno da se naeelo jednakosti oruzja u postupku nije postovalo.

88. Sud dalje primeeuje da kada je sudija pojedinac Apelacionog suda odhacio, kaonedozvoljen, zahtev podnositeljke za ponavljanje postupka, i kada je Apelacioni sudpotvrdio takvo resenje, jer prema zakonu na snazi vanredna pravna sredstva nisu hiladozvoljena kada presuda za razvod braka postane pravosnazna, nisu uopste uzeli uobzir navode podnositeljke zahteva 0 uslovima i okolnostima u kojima je prvostepenapresuda postala pravosnazna i nikada se nisu bavili tvrdnjama 0 ustavnoj povredi kojeje ona pokrenula.

89. Sud dalje utvrduje da je Apelacioni sud, iako je naglasio da je upoznat sa navodimapodnositeljke zahteva, ocenio da "nije potrebno da svaki od njih odvojeno elaborise ...".

90. Sud istice da redovni sudovi nisu obavezni da resavaju sve navode koje predstavipodnosilac zahteva. Medutim, oni moraju resiti navode koji su relevantni za pitanjekoje se razmatra, cak stavise, ako su ona pokrenuta u razlicitim fazama postupka, kaosto se desilo sa ovim zahtevom (vidi u tom smislu: slucaj Ustavnog suda KI13S/14,presuda od 8. februara 2016. godine). Neuspeh u rdavanju tako ozbiljnih navodapodnositeljke, bez obzira na pravnu osnovu po kojoj je odbijen, kao nedozvoljen, njenzahtev, iIi zalba protiv resenja sudije pojedinca, cini te sudske odluke neusaglasene saustavnim garancijama iz clana 31. Ustava iIi Clana6. EKLJP-a.

91. Sud istice da prema Clanu 102. [Opsta nacela sudskog sistema] tacka 3. Ustava "sudovisude na osnovu Ustava i Zakona". Stoga, prilikom razmatranja slucajeva pred njima,sudovi takode imaju obavezu da zastite ljudska prava i slobode zagarantovaneUstavom.

92. Kao zakljucak iz gore navedenih argumenata, Sud zakljucuje da presuda Osnovnogsuda C.br. 2860/2014 i resenja Apelacionog suda CN br. 49/2016 i Ac.br. 2812/2016,nisu postovala ustavne standarde prava na pravicno i nepristrasno sudenje, te stogaSud utvrduje da je doslo do povrede Clana 31. Ustava [Pravo na pravicno i nepristrasnosudenje], u vezi sa clanom 6.1 EKLJP-a [Pravo na pravicno sudenje].

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa clanom 113.7 Ustava, clanovima 20. i 47. Zakona i pravilom 59 (1)Poslovnika, 21. novembra 2018. godine, jednoglasno

ODLUC:UJE

I. DA PROGLASI, zahtev prihvatljivim;

II. DA UTVRDI, da je doslo do povrede clana 31. [Pravo na pravicno i nepristrasnosudenje] Ustava u vezi sa stavom 1, clana 6. [Pravo na pravicno sudenje]Evropske konvencije 0 ljudskim pravima;

III. DA PROGLASI, nistavom presudu Osnovnog suda u Pristini C.br 2860/2014 od15. oktobra 2015. godine i resenja Apelacionog suda CN.br 49/2016 i Ac.br.2812/2016;

IV. DA VRATI presudu Osnovnog suda u Pristini C.br 2860/2014 od 15. oktobra2015. godine na ponovno sudenje, u skladu sa presudom ovog Suda;

V. DA NALOZI Osnovnom sudu u Pristini da obavesti Sud u skladu sa pravilom 66(5) Poslovnika u vezi sa merama preduzetim za sprovodenje presude Suda;

VI. DA OSTANE snazno posvecen ovom pitanju, ocekujuCi izvrsenje ovog naloga;

VII. DA NALOZI da se ova presuda dostavi stranama i, u skladu sa clanom 20-4Zakona, objavi u Sluzbenom listu;

VIII. Da ova presuda stupa na snagu odmah.