REPUBLIKA E KOsoviis • PEnYliJIHKA KOCOBO· REPUBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESE YCTABHH CY.LJ:

CONSTI~ONALCOURT

Pristina, 18. februar 2020.godine Br. ref.:RK 1516/20

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slueaju br. KI39/19

Podnosilac

RaifMalolru

Zahtev za ocenu ustavnosti resenja Apelacionog suda AC. br. 4981/2017 od 15. maja 2018. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rarna-Hajrizi, predsednica Bajrarn Ljatifi, zarnenik predsednika Bekirn Sejdiu, sudija Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija Gresa Caka-Nirnani, sudija Safet Hoxha, sudija Radornir Laban, sudija Rernzije Istrefi-Peci, sudija i Nexhrni Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podneo Raif Maloku iz Gnjilana, sa trenutnorn adresorn u Svajcarskoj eu daljern tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Teuta Zhinipotoku, advokat iz Pristine.

1

Osporena odluka

2. Podnosilac zahteva osporava ustavnost resenja Apelacionog suda AC. br. 4981/2017od 15. maja 2018. godine, u vezi sa resenjem Apelacionog suda CN. br. 38/2016 od 10. oktobra 2017. godine, resenjem Vrhovnog suda Rev. br. 12/2016 od 18. januara 2016. godine, resenjem Apelacionog suda Ac. br. 3824/2015 od 29. oktobra 2015. godine i resenjem Osnovnog suda C. br. 568/2014 od 14. aprila 2015. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti svih navedenih resenja redovnih sudova kojima se, navodno, podnosiocu zahteva povreduju osnovna ustavna prava i slobode zagarantovane clanom 3. [Jednakost pred zakonom], clanom 16. [Premoc Ustava], Clanom 19. [Sprovodenje medunarodnog prava], stavovima 1. i 2, Clanom 21. [Opsta nacela], Clanom 22. [Direktna primena medunarodnih sporazuma i instrumenata], clanom 24. [Jednakost pred zakonom], clanom 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] stavovima 1, 2. i 3, clanom 37. [Pravo na sklapanje braka i zasnivanje porodice] i Clanom 50. [Prava deteta] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na clanu 113.7 Ustava, clanovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. [Podnosenje podnesaka i odgovora] Poslovnika 0 radu Ustavnog suda (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

5. Dana 7. marta 2019. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

6. Dana 12. marta 2019. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju Remziju Istrefi-Peci za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: Arta Rama-Hajrizi (predsedavajuca), Gresa Caka-Nimani i Safet Hoxha.

7. Dana 23. marta 2019. godine, Sudje obavestio podnosioca 0 registraciji zahteva i trazio da mu dostavi sve spise predmeta.

8. Istog dana, Sud je obavestio Apelacioni sud 0 registraciji zahteva.

9. Dana 27. marta 2019. godine, podnosilac zahtevaje dostavio sve spise predmeta.

10. Dana 15. januara 2020. godine, nakon razmatranja izvestaja sudije izvestioca, Vece za razmatranje je jednoglasno iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivosti zahteva.

2

Pregled cinjenica

11. Dana 13. avgusta 2014. godine, podnosilac zahtevaje podneo Osnovnom sudu u Gnjilanu tuzbu za razvod braka protiv supruge koja trenutno boravi u Svajcarskoj.

12. Dana 14. aprila 2015. godine, odrZano je rociSte u Osnovnom sudu povodom tuzbe podnosioca zahteva. Tokom sudenja, zastupnik podnosioca zahteva je podneo dokument sudu koji su izdale svajcarske vlasti. Sud je citanjem tog dokumenta zakljucio da je podnosilac zahteva 13. januara 2014. godine u Svajcarskoj pokrenuo postupak razvoda braka sa suprugom i da je on u toku, dok je tuzbu za razvod braka Osnovnom sudu u Gnjilanu podneo 13. avgusta 2014. godine.

13. Shod no tome, Osnovni sudje istog dana doneo resenje C. br. 568/2014, kojimje odbio, kao nedozvoljen, tuzbeni zahtev podnosioca zahteva za razvod braka.

14. Podnosilac zahteva je ulozio zalbu Apelacionom sudu na resenje Osnovnog suda C. br. 568/2014.

15. Dana 29. oktobra 2015. godine, Apelacioni sud je doneo resenje Ac. br. 3824/2015, kojim je odbio zalbu podnosioca zahteva i potvrdio resenje Osnovnog suda C. br. 568/2014. U obrazlozenju resenja, sud je naveo:

u•••prvostepeni sudje u smislu clana 262 ZPP-a konstatovao pravilno da u konkretnom slucaju postoji sudska meduzavisnost za isti tuzbeni zahtev, dakle tuzilac nije imao pravo da inicira novi spor, novo sudenje medu strankama, dakle, u ovom slucaju pravilno je sproveo Clan 391, stav 1, tacka c) ZPP-a, odbacujuci, kao nedozvoljenu, tuibu tuiioca."

16. Podnosilac zahteva je podneo Vrhovnom sudu zahtev za reviziju protiv resenja Apelacionog suda Ac. br. 3824/2015.

17. Dana 18. januara 2016. godine, Vrhovni sud je doneo resenje Rev. br. 12/2016, kojim je odbio kao nedozvoljen zahtev podnosioca zahteva za reviziju, navodeCi da se: " ... u smislu clana 88 Zakona 0 porodici Kosova (Zakon br. 03/L-007) u ovoj pravnoj stvari ne moze podneti revizija jer nisu ispunjeni predvideni zakonski uslovi za uzivanje prava na reviziju u sporovima razvoda braka, kao u konkretnom slucaju. "

18. Podnosilac zahteva je podneo Apelacionom sudu zahtev za ponavljanje postupka.

19. Dana 10. oktobra 2017. godine, Apelacioni sudje doneo resenje CN. br. 38/2016 kojim je odbacio kao neosnovan zahtev podnosioca za ponavljanje postupka, navodeci: "U ovakvom stanju pravno-gradanskog predmeta, nakon ocene spisa predmeta i predloga 0 ponavljanju postupka, ovaj sud je nasao da je predlog za ponavljanje postupka neosnovan i da isti treba odbiti. I to zato sto nisu ispunjeni pravni uslovi za ponavlj"anje postupka kojije zavrsen resenjem Osnovnog suda u Gnjilanu, a koji su predvideni odredbom Clana 232, stava 1,

tacakaf) i g) ZPP-a ...".

3

20. Podnosilac zahteva je podneo zalbu vecu Apelacionog suda na resenje Apelacionog suda CN. br. 38/2016.

21. Dana 15. maja 2018. godine, vece Apelacionog suda je donelo resenje AC. br. 4981/17, kojim je odbilo kao neosnovanu zalbu podnosioca zahteva, uz obrazlozenje: ,,Apelacioni sud ocenjuje da ne postoje razlozi za ponavljanje postupka u skladu sa clanom 232. tackama a), e) i c) ZPP-a koji su predstavljeni u predlogu za ponavljanje postupka punomoenika tuZioea".

Navodi podnosioca

22. Sud podseca da podnosilac zahteva tvrdi da su mu povredena osnovna ustavna prava i slobode zagarantovane Clanom 3, clanom 16. stav 1, clanom 19. stavovi 1. i 2, clanom 21, Clanom 22, Clanom 24, Clanom 31. stavovi 1, 2. i 3, Clanom 37. i clanom 50. Ustava. Svoje navode podnosilac povezuje sa nepotvrdivanjem postojanja ili nepostojanja jednog ranijeg postupka razvoda u Svajcarskoj od strane redovnih sudova Kosova.

23. Podnosilac zahteva navodi da su "...sva resenja redovnih sudova donesena u suprotnosti sa odredbama clana 31, stavovima 1, 2 i 3 Ustava Republike Kosovo, kao i odredbama zakona na snazi koje imaju veze sa publicitetom i razmatranjem kao i sa jednakoseu stranaka u postupku, nijedna sudska instanea nije odrzala javnu raspravu u vezi sa tretiranim pitanjem. Na taj nacin su povredena osnovna prava predvidena ustavnom odredbom iz clana 31 Ustava Republike Kosovo".

24. Pozivajuci se na clan 3. Ustava, podnosilac zahteva tvrdi da sudovi svih instanci nisu postovali princip jednakosti stranaka u postupku cime je ovaj princip flagrantno povreden.

25. Podnosilac zahteva tvrdi da "drugostepeno resenje kao i treeestepeno resenje (revizija) nisu postovali teznje zakonske norme, a pogotovu ustavne norme jer su prejudicirali u potpunosti slucaj koji se prema njima dogodio,jer je stranka podnela dovoljno Cinjeniea i putem njenog zaljenja na svim instaneama i ucinila pouzdanom Cinjenieu da nije voden postupak razvoda braka u stranoj drzavi, vee da je bilo postupka razvoda, da su odrzali jedno roCiste pred Okruznim sudom u Laehenu u kojemje sud doneo odluku 0 razvodu braka koje je poslao na adrese stranaka u postupku, medutim tuZena nije primila sudsku odluku i nakon togaje tuZena povukla tuzbu, a nakon njeje i tuZilae povukao tuZbu 0 ponistenju braka, i time je zakljuceno pitanje razvoda braka pred drzavom Svajearskom ".

26. Podnosilac zahteva dalje navodi da "resenja Vrhovnog suda Republike Kosovo kao i resenja Apelaeionog suda u konkretnom slucaju predstavljaju diskriminisuCi aspekat prema stranci koja je nezastieena od strane sudskih organa samom cinjenicom sto njeni navodi ni najednoj sudskog instanei nisu oeenjeni i kao sto se na nase cudo vidi, nijedno resenje nije meritomo".

27. Konkretnije, podnosilac zahteva tvrdi da "resenja sudova 0 kojima je rec nisu omogueili stranci koja trazi pristup sudskom sistemu, ali je on odbijen u

4

potpunosti, a da mu nije data nijedna mogucnost da ga procesira dokazima koja je posedovao u ostvarivanju svojih prava iz usluga izvrsenih u skladu sa zakonom na snazi i njegovim standardnim normama".

28. Podnosilac zahteva, takode, tvrdi da su mu nadlezni sudovi povredili osnovna prava zasticena zakonom i samim Ustavom, posto nisu bili upoznati sa donosenjem odluke od strane Apelacionog suda Kosova u vezi sa zahtevom za ponavljanje postupka jer je "resenje [' ..Jpredato advokatu Y.H. i tuiilac nikada nije saznao 0 donesenoj odluci suda niti su ga sud i advokat Y.H. obavestili, kao ni advokata T. Zh., kojaje bila ovlascena".

29. Podnosilac tvrdi da je "ovlascenje koje je dato advokatu Y. H., povukao jos od januara 2018. godine, ovlascujuCi advokata T.Zh., 27.2.2018. godine, kada se advokat T.Zh. obratila Apelacionom sudu predstavkom od 4.4.2018. godine i prilozila [' ..Jovlascenje 0 kojemje rec. Takode se raznim dopisima konstantno obracala istom sudu, ito 2.5.2018. godine, 11.6.2018. godine i 3.7-2018. godine uz hitnost ubrzavanja predmeta, ali ista nikada nije primila odgovor". U prilog svome navodu, podnosilac zahteva je u spise predmeta dostavio i potvrdu od strane advokata Y.H. (zapeeaceno i potpisano).

30. Na kraju podnosilac zahteva dodaje: " ... predlai:emo Ustavnom sudu Republike Kosovo, da na osnovu Poslovnika 0 radu ovog suda, kao i na osnovu odredbi Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosovo, nakon pozivanja stranka na javnu raspravu, na kojoj ce se predstaviti dodatni dokazi, iii prema svojoj oceni (van sednice) donese odluku".

31. Podnosilac zahteva trazi od Suda da prihvati njegov zahtev kao osnovan, da ponisti sva resenja redovnih sudova i vrati slueaj na ponovno odlucivanje. Takode, podnosilac zahteva trazi od Suda da preporuci Vrhovnom sudu da mu se isplate svi troskovi koje je imao tokom vodenja ovog postupka.

Prihvatljivost zahteva

32. Sud prvo ispituje da Ii je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, koji su utvrdeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predvideni Poslovnikom 0 radu.

33. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. Clana 113. [Jurisdikcija i ovlascene strane] Ustava koji propisuju:

,,1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele sudu na zakonit naCin. (...) 7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od stranejavnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom."

34. Sud u nastavku ispituje da Ii je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao sto je propisano u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na Clanove 48. [Tacnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:

5

Clan 48. [Tacnost podneska]

"Podnosilac podneskaje duzan dajasno naglasi to koja prava i slobode su mupovredena i kojije konkretan aktjavnog organa kojipodnosilac zeN da osporz. • U

Clan 49. [Rokovi]

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ... u.

35. Pored toga, Sud uzima u obzir pravilo 39. [Kriterijum 0 prihvatljivosti], stay (1) (c) i stay (3) (b) Poslovnika, koje propisuje:

(1) "Sud moze smatrati zahtev prihvatlj"ivim: [...J (c) Kada je zahtev podnet u roku od cetiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvomom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.

(3) Sud moze smatrati zahtev neprihvatlj"ivim pod sledeCim uslovima: [. ..] (b) kada zahtev nije ratione materiae u skladu sa Ustavom; [. ..]. "

36. Uvidom u spise predmeta podnosioca zahteva, Sud nalazi da je on vodio dva sudska postupka pred redovnim sudovima u Republici Kosovo.

Prvi sudski postupak

37. Prvi sudski postupak, podnosilac zahteva je pokrenuo 13. avgusta 2014. godine tuzbom za razvod braka. Sud nalazi da je ovaj prvi sudski postupak okoncan pravosnaznim resenjem Vrhovnog suda Rev. br. 12/2016 od 18. januara 2016. godine.

38. Do takvog zakljucka Sud je dosao dovodenjem u vezu svojih nalaza u konkretnom slucaju, sa ustavnim i zakonskim propisima kojima se predvida da se Sudu moze podneti zahtev (tu roku od cetiri meseca od dana kadaje odluka 0

poslednjem delotvomom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva u •

39. S tim u vezi, Sud podseea da je rok u kome je podnosilac zahtev mogao da podnese zahtev Ustavnom sudu po prvom sudskom postupku, poceo da tece danom kada je resenje Vrhovnog suda Rev. br. 12/2016 uruceno njemu iIi njegovom pravnom zastupniku, a koga je on imao tokom trajanja celog prvog sudskog postupka, sto se moze videti na osnovu spisa predmeta i resenja redovnih sudova.

40. Shodno tome, Sud nalazi da je zahtev vezano za prvi sudski postupak izvan vremenskog roka jer nije podnet u skladu sa clanom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika.

6

lJnlgi sudski postupak

41. Dalje, sto se tice drugog sudskog postupka koji je podnosilac zahteva pokrenuo zahtevom Apelacionom sudu, u kome je trazio obnavljanje postupka, a koji je okonean resenjem Apelacionog suda AC. br. 4981/17 od 15. maja 2018. godine, Sud navodi da se on nece upuStati u samu analizu navoda podnosioca zahteva, a samim tim ni navoda "daje ovlaScenje kojeje on dao advokatu Y.H., povukao jos januara 2018. godine, ovlaScujuCi drugog advokata da ga zastupa u postupku povodom zahteva za obnavUanje postupka", ito iz razloga sto zahtev po ovom sudskom postupku nije u skladu sa pravilom 39 (3) (b) Poslovnika.

42. Konkretnije, Sud, imajuci u vidu da se konkretan postupak tice iskljucivo pitanja vezano za obnavljanje parnicnog postupka, navodi, da se u skladu sa clanom 53. [Tumacenje odredbi ljudskih prava] Ustava "Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom [ ... J tumace u saglasnosti sa sudskim odlukama Evropskog suda za Uudska prava".

43. S tim u vezi, Sud, uzimajuCi u obzir navode podnosioca zahteva 0 povredi clana 31. Ustava u vezi sa clanom 6. EKLJP, a koje Sud moze da razmatra iskljucivo u vezi sa zahtevom za obnavljanje sudskog postupka, podseea na sudsku praksu ESLJP-a, i svoju sudsku praksu, po kojoj se Clan 31. Ustava i clan 6. EKLJP, ne primenjuju na zahteve za ponovno pokretanje iIi ponavljanje postupka (vidi, po analogiji, slueajeve Ustavnog suda: Kl07/17/15, Pashk Mirashi, resenje 0

neprihvatljivosti od 12. juna 2017. godine, stav 64; Kl80/15, 81/15 i 82/15, Rrahim Hoxha, resenje 0 neprihvatljivosti od 27. decembra 2016. godine, stav 31; Kl76/18, Pjeter BoC;i, resenje 0 neprihvatljivosti; 14. decembar 2018. godine, vidi slueajeve ESLJP-a, inter alia, Oberschlick protiv Austrije, br. 23727/94, resenje 0 neprihvatljivosti od 21. marta 1994. godine, Dowsett protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 8559/08, resenje 0 neprihvatljivosti od 4. januara 2011. godine, Sablon protiv Belgije, br. 36445/97, presuda od 10. aprHa 2001. godine, stav 86).

44. Takode, Sud podseca da se clan 6. EKLJP ne primenjuje na bezuspesne pokuSaje obnove krivicnog Hi parnicnog postupka, na osnovu novih cinjenica Hi kroz postupak vanredne iIi posebne revizije iz procesnih razloga, koje nisu neposredno dostupne fizickim licima i cije izvrsenje zavisi od diskrecionih ovlascenja konkretnog organa vlasti (vidi odluku ESLJP-a Tumilovich protiv Rusije, aplikacija 47033/99, od 22. juna 1999. godine).

45. Stavise, clan 6. EKLJP se ne primenjuje dokle god domace vlasti ne pristanu da obnove neki postupak, cak i u onim slueajevima gde je podnosilac predstavke podneo zahtev za obnovu postupka zahvaljujuCi prethodnoj presudi Suda kojom je utvrdeno da je bila povredena Konvencija u vezi sa osporenim postupkom pred domacim sudovima (vidi presudu ESLJP-a Franz Fischer protiv Austrije, aplikacija br. 37950/97, od 29. maja 2001. godine). Medutim, onog trenutka kada se postupak obnovi iIi kada se odobri vanredna revizija postupka, zastitni mehanizmi iz clana 6. EKLJP primenjuju se na celokupan sudski postupak (vidi odluku ESLJP-a Vanyan protiv Rusije, aplikacija 53203/99, od 15. decembra 2005. godine, st. 56-58).

7

46. Sud, shodno navedenom, zakljucuje da zahtev podnosioca zahteva za obnavljanje sudskog postupka nije ratione materiae u skladu sa clanom 31. Ustava u vezi sa clanom 6. EKLJP.

47. Dakle, zahtev podnosioca zahteva vezano za drugi sudski postupak nije ratione materiae u skladu sa Ustavomjer je izvan sudske nadleznosti, i kao takav, treba da se odbaci u skladu sa pravilom 39 (3) (b) Poslovnika.

48. Na kraju, Sud je prvi sudski postupak, koji je okoncan 18. januara 2016. go dine resenjem Vrhovnog suda Rev. br. 12/2016, odbacio shodno Clanu 49. Zakona i pravilu 39 (1) (c) Poslovnika, dokje drugi sudski postupak vezano za obnavljanje postupka, koji je okoncan resenjem Apelacionog suda AC. br. 4981/2017 od 15. maja 2018. godine, odbacio shodno pravilu 39 (3) (b) Poslovnika. Sud takode navodi da se nece dalje upustati u analizu ostalih navoda podnosioca zahteva ° povredama drugih clanova Ustava i EKLJP.

49. ImajuCi u vidu sve navedeno, Sud takode odbija i zahtev podnosioca zahteva za odrZavanje jaYne rasprave.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Kosova, u skladu sa clanom 113.1. i 7. Ustava, Clanom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) i (3) (b) Poslovnika ° radu, na zasedanju odrZanom 15. januara 2020. godine, jednoglasno,

ODLU(:UJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI OVU odluku stranama;

III. DA OBJAVI OVU odluku u Sluzbenom listu u skladu sa clanom 20-4 Zakona;

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah.

8