MOST

PREF

ERRE

D

LEAST

PREF

ERRE

D

206 kg60%

PREVENCIJASTVARANJA OTPADA

Da bi se zbrinula ova ogromna količina otpada, prvi korak bio bi da se vidi kako se uopšte može sprečiti njegov nastanak i tek onda šta od nastalog otpada može da se reciklira. Jednostavno rečeno, najbolji način da se sa otpadom postupa jeste da se on uopšte ne stvara.

KAKVA JE SITUACIJA?

Ali od decembra 2012. godine, zemlje članice EU imaju obavezu da urade Programe prevencije otpada [3]. Napori koji se preduzimaju kako bi Evropa prešla na cirkularnu ekonomiju predstavljaju priliku da se uspostavi sistem podsticajnih sredstava i obaveza da se otpad polako eliminiše iz ekonomije.

Prevencija otpada generalno nije do sada toliko detaljno razmatrana kao ostali koraci u hijerarhiji upravljanja otpadom. Dva ključna faktora su uzrok tome: kao prvo, prevencija je rezultat serije manjih aktivnosti.Kao drugo, ekonomski modeli koji se zasnivaju na smanjenju količina otpada se uglavnom koriste na manjim tržištima.

PREVENCIJAPriprema za ponovnu upotrebu

Reciklažasagorevanje

i ponovnoiskorišćenje

se baca u OKEAN

SVAKE SEKUNDE

A Otpad u blizini mora [6] B Smanjenje otpada od hrane [7]

SMANJUJE

PREVENCIJA OTPADA GENERISANOG OTPADA

SMANJENJE KOLIČINE

OTPADA

OTPADA ODHRANE

SMANJENJAKORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA

UEVROPI

UŠTEDA OD73

MILIJARDE €

IZBEGNUTAEMISIJA80 Mt

GREEN-HOUSEGASOVADO 2030

U proseku stanovnici Evrope proizvedu 480 kg komunalnog otpada po glavi stanovnika svake godine [1]. Ipak ova količina je manje od 10% od ukupne količine otpada koji se generiše u Evropi, ukoliko se tu uključi otpad koji potiče iz ekonomskih aktivnosti. Ukupna količina otpada koji se proizvede svake godine je bliža cifri od 6 tona po osobi [2].

ODLAGANJE

ČINJENICE I BROJKE

Prevencija, kroz ponovnu upotrebu, stvara više novih radnih mesta nego reciklaža ili odlaganje otpada [4]. Takođe, smanjuje se i emisija gasova sa efektom staklene bašte [5]. Definisanje ciljnih vrednosti za smanjenje otpada, upotreba širom EU metodologije za izračunavanje smanjenja otpada i korišćenje ekonomičnijih podsticajnih sredstava doveli bi do povećanja broja novih radnih mesta i manjeg uticaja na životnu sredinu.

Zero Waste Europe – www.zerowasteeurope.euFriends of the Earth Europe report – https://www.foeeurope.org/sites/default/files/resource_use/2015/preventing_waste_0.pdf European Environmental Bureau: “Tips and advice on how to create an efficient waste prevention programme”European Week for Waste Reduction – http://www.ewwr.eu/en/project/main-features

C

165186

82 80

18

91

0

GHG

ZEROWASTE

Prevencija otpada/emisije greenhouse gasova [8]

OTPADOD

HRANE

MINERALNIOTPAD

PLASTIČNIOTPAD

PAPIRNIOTPAD

STAKLENIOTPAD

METALNIOTPAD

STUDIJE SLUČAJA

Neke zemlje članica već su uspostavile ciljne vrednosti za prevenciju:

PREPORUKE ZA NOVE PROPISE

• Uspostaviti specifične ciljeve za pripremu za ponovnu upotrebu (razdvojiti ih od onih za reciklažu) za nameštaj, tekstil i električne i elektronske proizvode i obezbediti akreditovanim centrima za ponovnu upotrebu pristup mestima na kojima se prikuplja otpad.

• Okvirna direktiva o otpadu bi trebala da sadrži obavezujuće ciljne vrednosti za prevenciju otpada za komunalni i komercijalni otpad, makar za otpad od hrane.

• Uspostaviti ciljne vrednosti za prevenciju zagađenja mora otpadom,

elektronski proizvodi koji su već pokriveni Direktivom o eko-dizajnu.

• Podržati projekte prevencije otpada i konzervacije resursa (npr. preko EU fondova za Horizon 2020), nastaviti sa podrškom Evropskoj nedelji prevencije otpada i postepeno preći na inovativneposlovne modele i teritorijalne pristupe koji promovišu prevenciju otpada.

• Dodeljivanje strukturnih kohezionih fondova za upravljanje otpadom u skladu sa hijerarhijom tretmana otpada: više za prevenciju nego za reciklažu, a nikako za deponije i insineratore.

ZA VIŠE INFORMACIJA

Izbe

gnut

a je

em

isija

ekv

ival

entn

aki

loto

nam

a CO

2 po

toni

ne

proi

zved

enog

otp

ada

(Čak

i sa

stop

om re

cikl

aže

od 1

00%

)

I TA L IJA želi da smanji količine neopasnog otpada za 5% i opasnog otpada za 10% po jedinici BDP do 2020. u odnosu na 2010. [10].

FRANCUSKA želi da postigne 7% smanjenja generisanja komunalnog otpada po stanovniku do 2020. u odnosu na 2010. [9].

Neke opštine i regioni su se obavezali na

OPŠTINE KOJE TEŽE KA

dostizanje zero waste cilja i uspeli su da znatno smanje generisanjekomunalnog otpada. RegionGipuzkoa u Španiji je smanjio generisanje otpada za 7% tokom 4 godine, dok je Ljubljana smanjila generisanje otpada za 15% tokom 10 godina [11].

• Doprineti razvoju robe bez ambalaže i ambalaže koja se može ponovo upotrebiti, uvođenjem poreskih olakšica (npr. primenomPDV Direktive).

koje bi se temeljile na harmonizovanoj metodologiji za merenjezagađenja otpadom morske okoline.

• Zahtevati Plan prevencije otpada vezano za industrijske aktivnosti prilikom izdavanja dozvola industrijskim postrojenjima.

• Usaglasiti set indikatora za prevenciju, koji bi se primenjivao u svim zemljama članicama EU kao deo njihovih nacionalnih programa prevencije.

• Uspostaviti minimalne zahteve i podsticajne sheme za tržište (npr. nagrade i kazne) za proizvode koji se stavljaju na tržište EU, kako bi se izbeglo stvaranje otpada (duži vek trajanja, mogućnost da se poprave), kao i za ostale proizvode koji nisu električni i