SEMINARSKI RAD

Proizvodnja tekile

Marija Jovin 92/07-1

Prof.dr. Mirjana Radii

ISTORIJAT TEKILETekila je prvi put proizvedena u okolini grada Tekila u XVI veku. Jo su Asteci koristili plavu agavu za proizvodnju fermentisanog pica koju su nazivali oktli (kasnije je dobilo popularnije ime pulque) mnogo pre dolaska panaca 1521 godine. Kada su panski osvajaci potroili zalihe alkoholnih pia koje su poneli se sobom, poceli su da destiliu fermentisan sok od agave i tako su proizveli prvo Severno Americko destilovano pice.

Danas, najpoznatije marke tekila proizvode velike multinacionalne kompanije, Cazadores, Sauza, Don Julio i Cuervo. Pored toga postoji oko stotinjak destilerija koje proizvope oko 600 razlicitih vrsta tekila samo u Meksiku.

PROIZVODNJAProizvodnja tekile pocinje kada je biljka agave zrela to je obicno 8-12 godina poto je zasadena. Listovi se beru kada se proceni zrelost stabla koja je vana da bi bilo dovoljno ecera u listu zbog procesa fermentacije. Prekasno branje i eceri bi bili upotrebljeni za cvetanje. Kada se sr listova iscedi, uglavnom pomocu kamenih tockova, u drvenim bacvama pocinje destilacija, da bi se dobio poseban ukus. Dodaje se kvasac koji koji poboljava fermentaciju. Svaka porodica cuva tajnu posebne vrste bakterije koju koriste za fermentaciju. U toku fermentacije eceri iz agave pretvaraju se u alkohol.

ista tekila je sirup bez ikakvih dodataka. Pod uticajem kvasnih gljivica masa se fermentira u zavisnosti od doba godine i temperature, i taj proces traje oko 12 dana. eer se pretvara u alkohol i proces rpoizvodnje tekile ima dve, nekada i tri destilacije. Destilacija traje 48 sati. Za pravu tekilu nije potreban kvasac, ve bakterija zumononas mobilis. Samo se 100% tekila pakuje u staklene flae, dok malo slabija odlazi u burad. Na pravoj tekili stoji natpis "Hecho en Mexico". Oko 300.000 ljudi je zaposleno u proizvodnji tekile. Prava, dobra tekila, pije se na sobnoj temperaturi, bez dodatka limuna i soli. Reposado tekila se slui u eri aama, dok se anjeho slui u aama za konjak.

Svaka tekila mora da sadri najmanje 51% agave, ostatak je obicno kukuruz ili ecerna repa, mada prvoklasna tekila sadri 100% agave. Tekila pravljena od agave mora biti proizvedena i pakovana u Meksiku i obeleena je znakom "Tequila 100% de Agave" ili "Tequila 100% puro de Agave". Osoba koja je posebno obucavana o isoriji tekile, njenoj proizvodnji i meksikanskom folkloru naziva se- Tekiljero.

VRSTE TEKILETekila se obino proizvodi u pet kategorija: oro ("zlatna") tekila koja je "mlada i iskvarena", to znai da se karamel, eer ili glicerin dodaju da podsea na ukus starije tekile blanco ("bela") ili plata ("srebrna") novo, belo alkoholno pie reposado ("odleala") minimalno 2 meseca, ali krae od godinu dana uvana u hrastovim bavama aejo ("stara" ili "odreeno godite") minimalno godinu dana, ali manje od 3 godine u hrastovim bavama extra aejo ("extra stara") minimalno 3 godine u hrastovim bavama.Postoje dva kvaliteta:Mixto, sa najmanje 51% eera od plave agave. Najbolja je agave anjeho od 100% plave agave. Sadraj alkohola u tekili se kree od 25 45%.

Proces starenja menja boju tekile, ali katkad se bez obzira na starost dodaje karamela kako bi se dobila tamna boja. to je starija, tekila je tamnija, dok je tek napravljena neobojena. Pogreno je shvatanje da neke tekile imaju crva u boci. Crv je zapravo oblik moljca Hypopta agavis koji ivi na biljci agavi. Nalazak moljca na biljkama tokom procesa proizvodnje rezultira niim kvalitetom proizvoda.

KONZUMIRANJETekila se posluuje s soli i krikom limuna. To se zove tekila cruda, katkad nazvana i "polii-srkni-posii" (odnosi se na nain kombinovanja sastojaka). Osoba koja pije ovlai zadnji deo dlana (izmeu palca i kaiprsta) i posoli. Zatim polie so, popije tekilu i posisa limun. So ublaava estinu tekile, dok voe uravnoteava i zainjava ukus.

U Meksiku tekila se pije s sangritom, slatkim, zainjenim piem od narandinog soka (moe i od paradajza) i ilija. Tako da se jednake koliine tekile i sangrite piju naizmenino.U Nemakoj i jo nekim dravama umesto soli i limuna koristi se cimet i krika narande. Kao i druga alkoholna pia, tekila se koristi u razne svrhe, sve zavisi od mate konzumenta.

Neke zanimljivostiKompanija Tequila Ley prodala je litru tekile iz limitirane kolekcije za 225,000 amerikih dolara u julu 2006. i time ula u Ginisovu knjigu rekorda kao najskuplje prodana boca pia ikada. Sama boca bila je od platine i zlata.

MARGARITA3 cl soka od limuna 4.5 cl Jose Cuervo Tequila 15 ml Triple Sec Premazati rubove ae krikom limuna i natrljati solju. Promukati sastojke sa ledom i sipati u prethodno pripremljenu au.

SANGRITA3 cl Jose Cuervo Tequila 3 cl soka od paradajza (Clamato) malo Tabasco Sosa 5 ml Worchestershire sosa Napuniti jednu au tekilom. Uzeti drugu au i napuniti je sokom od paradajza. Potom u sok dodati nekoliko kapi Tabasko i Worchestershire sosa. Ispaliti tekilu u grlo i odmah ispiti drugu au sa sokom da pojuri tekilu! ;-) Uivajte!!!

Tekila je prvi put proizvedena u okolini grada Tekila u XVI veku. Jo su Asteci koristili plavu agavu za proizvodnju fermentisanog pia koju su nazivali oktli (kasnije je dobilo popularnije ime pulque) mnogo pre dolaska panaca 1521 godine. Kada su panski osvajai potroili zalihe alkoholnih pia koje su poneli se sobom, poeli su da destiliu fermentisan sok od agave i tako su proizveli prvo Severno Ameriko destilovano pie. Osamdeset godina kasnije, oko 1600.-te, Don Pedro Snchez od Tagle, markiz od Altamira, poeo je masovno proizvoditi tekilu u prvoj fabrici u modernom Jaliscu. A 1608. godine kolonijalni guverner je uveo porez na ovaj proizvod. Tekila kakvu danas poznajemo poela se proizvoditi ranih 1800.-ih u Gvadalahari, Meksiko, a u prolom veku postala je popularna irom sveta. Polja plave agave i drevne destilerije u okolini Tekile danas su na popisu svetske batine.ISTORIJAT TEKILE

Danas, najpoznatije marke tekila proizvode velike multinacionalne kompanije, Cazadores, Sauza, Don Julio i Cuervo. Pored toga postoji oko stotinjak destilerija koje proizvope oko 600 razliitih vrsta tekila samo u Meksiku.

VRSTE TEKILETekila se obino proizvodi u pet kategorija:oro ("zlatna") tekila koja je "mlada i iskvarena", to znai da se karamel, eer ili glicerin dodaju da podsea na ukus starije tekile blanco ("bela") ili plata ("srebrna") novo, belo alkoholno pie reposado ("odleala") minimalno 2 meseca, ali krae od godinu dana uvana u hrastovim bavama aejo ("stara" ili "odreeno godite") minimalno godinu dana, ali manje od 3 godine u hrastovim bavama extra aejo ("extra stara") minimalno 3 godine u hrastovim bavama.

Postoje dva kvaliteta:Mixto, sa najmanje 51% eera od plave agave. Najbolja je agave anjeho od 100% plave agave. Sadraj alkohola u tekili se kree od 25 45%.Proces starenja menja boju tekile, ali katkad se bez obzira na starost dodaje karamela kako bi se dobila tamna boja. to je starija, tekila je tamnija, dok je tek napravljena neobojena.Pogreno je shvatanje da neke tekile imaju crva u boci. Crv je zapravo oblik moljca Hypopta agavis koji ivi na biljci agavi. Nalazak moljca na biljkama tokom procesa proizvodnje rezultira niim kvalitetom proizvoda.

Hiptota agavis

Tekila I mezkal

Mezkal je deo meksike kulture. Svako alkoholno pie koje je napravljno od bilo koje agave je mezkal, ali samo oni koji su od plave agave se mogu zvati tekilom. Najpoznatiji mezkal je destilisan od agave gajene u oblasti Oaxaca u junom Meksiku i divlje agave poznate pod nazivom "papalom" I toliko je jako da dve aice te mogu oboriti. Jezik tekile je veoma konfuzan. Za poetak Tekila je gde je proizvodnja prvobitno poela, ali je u isto vreme i ime vulkana koji nadgleda taj grad. Metani tekila regije radije bi da se plava agava odnosi kao mezkal, a polja gde se sadi kao mezkaleras. Mnogi proizvoai zovu destilisano alkoholno pie kao mezkal, a tek ga nazovu tekilom kada je flairano. Pre nego to je tekila postala poznata kao ova danas, zvala se mezkal.

Mitovi o tekiliTekila nastaje destilacijom pulque-aNETANO- pulque nastaje fermentacijom slatkog biljnog soka "aguamiel" upotrebljen od maguey, od Centralne Biljke (koja je u botanikoj vezi sa agavom). Pulque je fin, ali nema veze sa tekilom.Tekila I mezkal se prave od kaktusaNETANO- kaktusi rastu u pustinjama I pripadaju razliitoj vrsti od agave. Ne postoji alkoholno pie koje se pravi od kaktusa.Mezkal sadri mezkalinNETANO- ni tekila ni mezkal ne sadre mezkalin niti bilo koji alkaloid. Meutim, Pejot (varijacija kaktusa) sadri mezkalin, alkaloid koji izaziva halucinacije.Crv je deo procesa tekile I mezkalaNETANO- crv je stavljen u neke flae mezkala kao marketinki podvig. Meutim, u maguey rastu crvi koji su delikates u Meksiku I dostiu astronomske cene u restoranima.Tekila ima lekovita svojstvaNe postoje dokazi da bilo koji proizvod od agave sadri lekovita svojstva. Meutim, ako pijete svaki dan "caballito", biete sreniji.

U osnovi postoji proces od sedam koraka:

etva (branje)kuvanjeseenjefermentacijadestilacijastarenjeflairanje

PROIZVODNJA TEKILEAgavaPotrebno je najmanje 8 godina da bi se napravila jedna flaa tekile, a ponekad ak i 20 godina. To je zato to se tekila ne pravi od tipinih itarica ili voa, od kojih je napravljena veina alkoholnih pia. Ona je destilisana od prenog centra (pia) plave agave (maguey)- agave tequilana weber azul- jedna od 136 vrsta agave koja raste u Meksiku. Ima ivotni vek od 8-14 godina zavisno od zemljita, klime I metoda gajenja i uglavnom je etva izmeu 8-10 godina. Deo biljke koji se koristi za tekilu je srce (pia, glava, cabeza), koje izgleda kao ogroman ananas. Kree da raste u zemlji i onda probija svoj put ka svetlu. Zrela pia uglavnom je teka izmeu 36 I 136 kila.

Biljke imaju velike lepeze kruno rasporeenih upljih mesnatih listova, zavravajui se sa otrim krajevima i sa bodljikavim marginama listova (jo se zovu i zubi); njihova puna stabljika je kratka i listovi niu iz korena.Veina agava su jednocvetnice: one cvetaju jednom u ivotu, ali postoji nekoliko vrsta koje mogu vie nego jednom. Muki i enski cvetovi se razlikuju. Tokom cvetanja visoka stabljika koja lii na asparagus, zove se quiote, prvo raste uspravno iz centra. Kada sazre ova stabljika se grana i prouzvodi mnogo kratkih cevastih cvetova. Nekoliko vrsta agava oprauju slepi mievi.U proizvodnji tekile seku quiote kao preventivu od isuivanja eera i hranljivih materija iz majinske biljke. Posle razvijanja voa originalna biljka umire.

Izgledi quiote-aCvetanje quiote-a

U poljima se sadi runo, obrauje se runo, mladice i zrele agave se beru runo. Tradicionalni manualni rad se protee unazad ak 500 godina i prenosilo se sa generacije na generaciju. Ovaj rad- intenzivno gajenje proistie iz ove tradicije: radnici u poljima imaju generacije neophodnog znanja i razumevanja koje se prenosi sa dede na oca pa na sina. Oni poznaju agavu na nain koji definie jednostavano mehaniko reenje. Oni su proveli itav ivot u okolini kompanija sa biljkama. Oni poznaju ponaanja biljaka, zdravlje polja I efekte fluktuacije vode, tetoina i zemljita koje ima uticaja na useve. I tako postoji priznanje u Meksiku da takva tradicija ima znaaj i za sledee generacije. ak i pored sve modernizacije, sve se svodi na vezu oveka i zemlje.

Branje agave za tekilu

U prolosti, agava je brana kada berai odlue da je ona dovoljno zrela. To se uglavnom odvijalo kada su bile stare od osam do deset godina. Berai znaju ve generacijama kada su agave najzrelije, najbogatije eerom i spremne za branje. Dananji proizvoai moraju biti marljivi i koristiti naune testove koji ispituju kada agava ima najbolji procenat eera, najmanje 24% po zakonu, ali neki ekaju da dostigne vei nivo otprilike 30% (a negde je zabeleeno I 40%). U prolosti manje skrupulozni proizvoai su koristili i agave sa 14% eera.Prosean sadraj eera agava koje rastu na visinama je 26-27%, a oko Tequile 23-24%. Vie fermentabilnih eera znai vie alkohola. Veliina agave je manje vana od sadraja eera.

Kada je spremna za berbu, pia puna ugljenih hidrata se see sa svoje stabljike. Bodljikavo lie se see sa posebnim seivom koje se zove koa. Kada je biljka spremna, jimador je uzme i see lie pa onda i korenje. Koristei kou, koja je otra kao ilet, on see lie koje je blizu glave i onda je okree i see ostatak. Jimador moe da isee zrelu agavu za otprilike 3 do 6 minuta. Metodini, ali brzi i efikasni berai mogu da uberu preko tone pia dnevno. On onda natovara teke pie u kamion. U prolosti za tu svrhu su korieni magarci.

Dok se ne odseku listovi ne moe se znati veliina pia, zato to dve agave iste veliine mogu da proizvedu pie razliite veliine. Pun kamion pia se nosi u fabriku gde se see na etvrtinu ili na pola pre peenja. Ostaci od agave uglavnom lie nema neki industrijski znaaj, mada se nekad koristi kao ubrivo.

Branje se vri na okruglo godinu dana, zato to agave sazrevaju razliitom brzinom. Neke destilerije beru mlade agave, dok druge kao Herradura koriste biljke koje imaju deset godina ili vie. Veina destilerija sada bira agave po sadraju eera nego po izgledu.

Kuvanje i mlevenje

Kada su agave ubrane, onda se uglavnom seku na polovine ili na etvrtine u zavisnosti od njihove veliine. One se runo stavljaju u rerne za peenje.

Peenje agave je obavezan deo procesa za pravljenje tekile, zato to toplota neno i polako transformie agavine prirodne ugljene-hidrate u fermentabilne eere. Sve dananje pei se greju toplom vodenom parom, pei iznad zemlje koriste paru pod pritiskom za kuvanje agave. Starije pei su od cigala ili kamenja, a novije su autoklavi od nerajueg elika.

Srednja toplota u peima pomae u cepanju dugakih lanaca molekula skroba u krae lance fermentabilnih eera. Visoka toplota karamelie eere, a niska ne moe pokidati lance skroba. Dok se pie kuvaju, one putaju vlanost i menjaju boju od bele do tamno ute, braon i boje re. Sok koji se oslobaa nakuplja se u podnoju pei. Veina pei ima sistem cevi i ventila koji proizvoaima doputa da odvode sokove prvih par sati-koji se zove gorki med (bitter honey) zato to je pun neistoa i voskova sa biljke.

Gnjeenje kuvanih agava radi ekstrakcije soka

Prvanstveno, proizvoai mlate pie sa velikim drvenim maljevima da bi ih zgnjeili kada su meke i hladne i onda ih gaze nogama kao da su groe, da bi izvukli sok iz njih.

Proizvoai su uskoro preli na tahonu, ogroman toak koji gnjei i moe biti teak i do dve tone, koje pokreu mazge volovi ili konji, a u dananje vreme vie traktori i vuku ga u krug u rupi od ljunka i kamena.

Kako tahona gnjei agave tako se vlakna odvajaju od soka. Na kraju radnici moraju ui u rupu i vilama vaditi vlakna, pre nego to se iscedi sok.

Savremeni destileri koriste mehaniku gnjeilicu ili seka.

Izgled tahome i mehanike gnjeilice

FermentacijaPrvi korak u pravljenju tekile je vrenje agavinog soka, koji se zove mosto. Ovo je vrlo slino pravljenju piva, gde je finalni proizvod alkoholno pie sa malim procentom alkohola 4-5%.

Kvasci uzimaju ugljene hidrate i preko raznih enzimskih procesa pretvore ih u alkohol kao otpadni proizvod. Kvasci se razmnoavaju bespolno pupljenjem, gde imamo majku i na njoj erke, analogno kloniranju plave agave. Kvasci mogu da ive sa i bez kiseonika, do drugi mikroorganizmi mogu samo jedno od ta dva. Fermentacija se sastoji od dve faze. Prva je aerobna gde je prisutan kiseonik. Ovaj inicijalni proces je veoma brz proces, gde kvasac duplira svoju koloniju na svaka etiri sata.

Ova faza normalno traje 24-48 sati. Druga faza je anaerobna gde nemamo kiseonika. Ova aktivnost je slabija, gde se kvasac fokusira na pretvaranje eera u alkohol, nego na poveanje broja elija.

Ova faza traje danima ili nedeljama, u zavisnosti od kvasca, koliine eera i okruenja. Na toplom vremenu (20-30C) fermentacija traje 2-5 dana. Na hladnijem vremenu traje i do 12 dana.

Ova poslednja faza je nazvana redukcija zimaze. U ovoj fazi kvasac pretvara acetaldehid (glicerol) u etanol. U isto vreme, ovaj alkohol razara enzime i moe da uniti kvasac ako se nakupi u velikim koliinama. Tipini kvasci koji obavljaju vrenje koje koriste proizvoai tekile poinju da umiru ako mosto dosegne 5-6 % alkohola. Preko 5% kvasci ne mogu da nastave fermentaciju.

Fermentacija ima druga ogranienja kao to je temperatura. Preko 27C ubija kvasac, a ispod 15C aktivnost mu je veoma spora. Prevelika koliina eera moe da zaustavi fermentaciju.

Zato to su bave za fermentaciju otvorene prema vazduhu, vrlo lako moe da se pokupe bakterije koje se raznose vetrom, Zymomonas mobilis, koje ive na listovima agave. Zymomonas vrste su moda najvaniji fermentori iz grupa bakterija, i uglavnom su integrisane u fermentaciju sirupa agave i pulque-a. Zumomonas vrste su fakultativni anaerobi i imaju sposobnost da vre respiraciju i fermentaciju. U fermentacionom procesu sa kvascem, Zumomonas pretvara acetaldehid u etanol. Zumomonas fermentacija ima karakteristian voni miris. Kvasci proizvode i mnoga druga jedinjenja tokom fermentacije estre, ketone, razne fenolne ili masne kiseline. Estri proizvode vonu notu u pivu, a fenoli zainsku, a nekad i medicinsku notu. Masni alkoholi imaju veu molekulsku masu i glavni su uzrok mamurluku. Masne kiseline mogu da oksidiu u starim mosto-ima i da daju neprijatan ukus.

Pre modernizacije, esto je bila praksa da radnici ulaze u fermentore da bi meali sok sa vlaknima. Kade za fermentaciju su nazvane 'tina de lavado'- kade za pranje. Dva glavna nusproizvoda fermentacije su ugljen-dioksid i alkohol. Ugljen-dioksid se oslobaa kao gas, ali ne tei da se die vrlo brzo tako da pomae da alkohol ne ispari formirajui kape na tankovima. Tokom fermentacije tankovi postaju topli, zbog hemijskih reakcija koje se deavaju. Nekad kad pipnete tank moete da osetite reakcije, kao kad se beba pomera u majinom stomaku. A nekad su toliko glasne (hemijske reakcije) da se mogu uti.

Destilacija

Kada je mosto zavrio fermentaciju, spreman je za destilaciju. U tom trenutku mosto ima 4-7% alkohola. On se uglavnom filtrira u manje tankove, da bi se uklonio viak primesa i preostalih vlakana.

Destlacija je drevni proces, koji datira jo iz prvog veka nove ere. Veina pribora za destilaciju je napravljena od bakra. Noviji se prave od nerajueg elika, ali postoji uvek bar jedan deo koji je od barka, kao na primet sakuplja destilata.

Proizvoai tekile kau da bakar daje karakteristian ukus. Mnogi proizvoai za prvu destilaciju koriste nerajui elik, a za drugu bakar.

Prva destilacija traje od 1,5 do 2 sata na temperaturi od 95-96C. Mosto ija je jaina 4-5%, prvom destilacijom dobijamo proizvod od 25% alkohola. Alkohol isparava, ostavljajui za sobom vodu i primese. Taj prvi proizvod se zove ordinario, a nekad i tekila primero.

Alkohol kljua na nioj temperaturi od vode, na 78,32C, ako je ist. Kada je pomean sa vodom kljua na 88-90C.

Druga destilacija traje 3-4 sata. Kada se zavri dobije se proizvod od 55% alkohola i zove se tekila. Druga destilacija se vri na temperaturi od 95 do 100C.

Sva tekila je prozirna posle destilacije. Bilo kakva bija dolazi kasnije odleavanjem u drvenim bavama ili dodavanjem aditiva kao to je karamel ili ak dodavanjem esencije drveta. Pre flairanja tekila se filtrira kroz aktivni ugalj ili celulozne filtere.Sva tekila se mora destilisati dva puta po zakonu, mada neki je destiliu i tri puta za neke brendove.

Starenje

Od pet vrsta, tekila blanko (takoe zvana plata, bela ili srebrna) i mixto (meana) ne stare. Blanko tekile mogu da se uvaju u zatvorenim tankovima od nerajueg elika, ali ovo ne moe naterati tekilu da stari.

Reposado, aejo and extra aejo tekile stare u drvenim (hrastovim) buradima.

Sve aejos tekile stare u buradima koji nisu vei od 600 litara (najee su 180-200 litara). Mnogi proizvoai kupuju korienu burad, zato to nova mnogo vie daje ukus drveta i moe drastino da promeni ukus tekile. Nova burad su neuporedivo skuplja nego koriena i kotaju 300-400 dolara po komadu.

Mnogi destileri koriste novu burad za reposado tekilu. Tu lei malo pre nego to se prebaci u drugu burad. Sve reposado tekile lee 2-9 meseci. Onda se ta ista burad koristi za aejos tekilu, koja lei izmau jedne i tri godine ili vie od tri godine ( extra aejo). Ova rotacija pomae reposado tekili u sazrevanju, a kod aejo tekile nee se drvo imati mnogo uticaja. Drvo takoe moe da tamni tekilu, tako da novija burad moe brzo da napravi aejo veoma tamnom i da doda prizvuk drveta tekili. Ovo moe da se smanji korienjem starijih buradi.Finalni proizvod se dobija meanjem svih buradi slinih po goditu da bi se dobila konzistencija u ukusu i aromi.

Flairanje I etiketiranje

Flairanje se vri pomou automatskih maina za punjenje, to podrazumeva i liniju za automatsko pranje boca, stavljanje epa (nekad se stavlja I manualno), stavljanje etikete i provera bistrine i kontrole kvaliteta. Tekila je obino meana i ti blenderi imaju bitnu ulogu u ouvanju konzistencije proizvoda.

Dok je plutani ep i dalje tradicionalan, neke kompanije stavljaju plastine, da bi zaustavili dopunjavanje u radnjama, barovima ili restoranima. Kada se ep stavi na mesto, boce idu na inspekciju da bi se videle mane ili neistoe u tekili. Plutani epovi se mogu stavljati runo putem malog ekia ili mainski ili kombinacijom.

Neke premium flae su runo bojene. Casa Noble's crno-zlatna aejo boca je runo bojena sa pravom zlatnom bojom. Neki proizvoai dozvoljavaju umetnicima da se potpisuju na flae.

KONZUMIRANJETekila se posluuje s soli i krikom limuna. To se zove tekila cruda, katkad nazvana i "polii-srkni-posii" (odnosi se na nain kombinovanja sastojaka). Osoba koja pije ovlai zadnji deo dlana (izmeu palca i kaiprsta) i posoli. Zatim polie so, popije tekilu i posisa limun. So ublaava estinu tekile, dok voe uravnoteava i zainjava ukus.

U Meksiku tekila se pije s sangritom, slatkim, zainjenim piem od narandinog soka (moe i od paradajza) i ilija. Tako da se jednake koliine tekile i sangrite piju naizmenino.

Prava, dobra tekila, pije se na sobnoj temperaturi, bez dodatka limuna i soli. Reposado tekila se slui u eri aama, dok se anjeho slui u aama za konjak. U restoranima se esto slui komplet od jedne aice mlade tekile, aice limunovog soka i sangrite. Tekila se ne pije na "eks", ve se u njoj postepeno uiva (ko ima ivaca, naravno). Prvo se cugne tekila, sangrita, pa limunov sok.