Prilog 1.1.7. Dok4_Plan mera za sprecavanje udesa.pdf

PLAN MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I OGRANIČAVANJE NJIHOVIH POSLEDICA

Sirmium Steel d.o.o.

Topionica i livnica čeličnih gredica

na lokaciji kp 8177/1 KO Sremska Mitrovica

Strana 2

Inovacioni centar Tehnološko Metalurškog Fakulteta Beograd, 2011

Objekat: SIRMIUM STEEL D.O.O., SREMSKA MITROVICA

Projekat: TOPIONICA I LIVNICA ČELIČNIH GREDICA

Sveska 4 PLAN MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I OGRANIČAVANJE NJIHOVIH POSLEDICA DOK

Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti Inovacionog Centra Tehnološko metalurškog fakulteta doo

Sirmium Steel d.o.o.

Topionica i livnica čeličnih gredica

na lokaciji kp 8177/1 KO Sremska Mitrovica

PLAN MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I OGRANIČAVANJE NJIHOVIH POSLEDICA

Rukovodilac zadatka

Prof. dr Željko Kamberović Saradnici:

Dr Marija Korać, dipl. inž. met. spec zžs Jasmina Saratlić, dipl. inž. maš. Jelena Mitrović, dipl. inž. hem. Nikola Jovanović, ecc

Direktor

Prof. dr Željko Kamberović

Strana 1






SADRŽAJ I OPŠTI DEO 1 OPŠTA DOKUMENTACIJA ............................................................................................................3

2 PROJEKTNI ZADATAK ..................................................................................................................4

3 UVOD...................................................................................................................................................5

3.1 CILJ IZRADE PLANA.....................................................................................................................5 3.2 RELEVANTNA ZAKONSKA REGULATIVA ..............................................................................6

II POSEBNI DEO 1 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA, PROCESU I IDENTIFIKACIJA MOGUĆIH IZVORA

OPASNOSTI .......................................................................................................................................9

1.1 OPŠTI PODACI O PREDUZEĆU ...................................................................................................9 1.2 OPIS PROCESA RADA.................................................................................................................10 1.3 IDENTIFIKACIJA MOGUĆIH IZVORA OPASNOSTI ..............................................................17

2 PREVENTIVNE MERE ZAŠTITE I MERE ZAŠTITE U TOKU REDOVNOG RADA.........26

2.1 OPŠTE PREVENTIVNE MERE ZA SPREČAVANJE UDESA ..................................................26 2.2 MERE ZAŠTITE PRILIKOM REDOVNOG RADA TOPIONICE I LIVNICE ...........................27 2.3 TEHNIČKE I DRUGE MERE ZAŠTITE ZA SPREČAVANJE NASTANKA UDESA ..............29

3 POSTUPCI I MERE ZA OGRANIČAVANJE POSLEDICA UDESA .......................................32

3.1 SISTEM ZAŠTITE I ORGANIZACIJE U SLUČAJU UDESA ....................................................32 3.1.1 PLAN OBUKE, TRENINGA I PROVERA ZNANJA ZAPOSLENIH ................................................36 3.1.2 OPREMA I SREDSTVA ODGOVORA NA UDES ..............................................................................36 3.1.3 MEDICINSKA SREDSTVA ZAŠTITE I ZAŠTITNA OPREMA........................................................37

3.2 PROCENA VEROVATNOĆE, MOGUĆIH POSLEDICA I OCENA RIZIKA ...........................40 3.3 ODGOVOR NA UDES ..................................................................................................................43

4 LITERATURA..................................................................................................................................48

5 PRILOZI............................................................................................................................................49

Strana 2





Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti Inovacionog Centra Tehnološko metalurškog fakulteta doo 2

I OPŠTI DEO

Strana 3






1 OPŠTA DOKUMENTACIJA

Opštu dokumentaciju, priloženu u dokumentu Plan mera za sprečavanje udesa i

ograničavanje njihovih posledica industrijskog pogona topionice i livnice čeličnih gredica, nosioca

projekta ”SIRMIUM STEEL” DOO iz Sremske Mitrovice, čine sledeća dokumenta:

Projektni zadatak

Rešenje o registraciji

Licence odgovornih projektanta

,@;*'r*m*"""*."*'Per[caap l]pllBpe.qElrx cy6jerara

BA 158336/2009!ana, 16.10.2009 roluueEeofpa,q

Arenuuja :a npn;pe1He per{c'rpe, Perucrparop nojt noal,l Perucrap flpr,IBpeal{Itx cy6jeKara,na ocgoBy.r,r- 4. 3axona o areruuj{ 3a npllBpearle perncrpe (CryN6errz rnacgux PC 6p 55/04),qnaEa 23. Ir 25. 3a{oHa o peru.rcrpaqujri [p[BpeAH]-rx cy6jexara (C:ryN6eulr Dlac]IttK PC 6p 55/04,ol 05). peulaBajJ hr no ra\reBy nonHocuoua per crpauuoHe nprjase ra perlcrpaurj5 npor"reuefio.qara(a fipaBperuor cy6jexra y Perucrap npnrpeaxax cy6jexara, nojuje no4ner oa crpane:

I4N{e u [pe3liMe: lIBaEXa lfonoBuhJMEf :2701959715039Aapeca: Hu(oAnMa M{nama 8, Beofpa.{-narrrz:ryra, Cp6r{a

,qoHocLI

PEIIIEIbE

Ycuaja ce saxree fio.qnoororla pe tcrpaq[oqe fiplljaBe, rra ce y Pericrap rrpllapeaurlx cy6jenaraperacrpyie upouena no,4ara(a o nprrBpeanov cy6jerry ynucanolt y Perucrap npuBpe,uutlx cy6je(ara

INOVACIONI CEN TAR TEHNOLOSKO-METALURSKOGFAKULTETA U BEOGRA DU DOO BEOGR.AD, KARNEDZIJEVA 4

ca Marr.rdnM 6pojeM 20551992

IrI ro c,reAehnx npouena:

IIpoMerla 3acrynrl[Ka:Eprue ce:

I4Me tr [pe3nMer EopIrc J]oH.,rapJMBf | 0802968710051Arpeca: Bace l-lenaruha 46, Beorpaa-Caecr<lt Beuau, Cp6xja

Ynrcyje ce:l4Me Il npe3{Me: Xe,%Ko KaM6epoBlrh

JMEf:2706968790010Agpeca: l-ocnonapa By.uha 241, Beorpaa (rpal), Cp6nja

(tyxrqrj ja:,{rjpercropOnrauhena y ynyrpaufi,eM npoNrery neorpaHtrreHaOBrauheBa y c|loLHo'r'p[oBlrlrcKoM rlpoMery HeolpallllqeEa

utilililIffiilfl1iltil5000023815877

CIpaIIa 1 oA 2

O6pa3,'roxe16e

crpaqrroHe npujaBe loAHeo je nal'a 14.10.2009 ycarnaltreEy peurcapaqtroHyrroAaraKa o [pr,rBpeArroM cyojeKTy yt tcaHoM y PerEcrap riprrBpeAnux cy6jer<ara

INOVACIONI CENTAR TEFINOLOSKO-METALURSKOG FAKULTETA U BEOGRADU DOOBIOCR.AD. KA RJ\ f DTIJLVA 4

PertraBajyfu{ rro 3axreBy floAHocuoua! o63upoM Ia cy llcrryrLeEfi 3a(or]oM rrpeABr.rbeE[ ycnoBrr,perleHo je I{ao y Jlucrlo3r,rrrrBy.

B[criHa }laKIIaAe 3a perficrpaqrijy y ,t3Hocy oA 1.560,00 ,4r.rEapa o.{pebeEa je y cKrra,{y caqraEoBr.rMa 2.. 3. v 4. Ypeg6e o el,lcrnu fla]Gtale 3a peractpaurjy H Ap)re ycq,Te xoje [pyxaArerquja sa [paope4He peruqrpe (Cny)Koel]n rnacHu( PC 6poj 109/05).

lloyKa o npaBHoM neKy:flporfiB oBor pelllel5a Nloxe ce n3jaBr{ru xar6aMUH[crpy Ea,4rrexEoM 3a nocrroBe npliBpene PC!y po(y o.{ 8 aaria o.q aaHa fiplljeMa pemerba,a npeKo AfeEql]ie 3a [prdBpenHe pefucrpe,

i."-':5 i

Crparla 2 o4 2

Peny6rruKa Cp6njaMrHxcrapcrBo 3a HayKyu TexHonoLrJKu pa3BojIleMaH"vHa 22-2611000 Beorpar, Cp6uja

Rcpublic ol SerbirMinistry of Sciencc andl'echrologicalDe1'elop eDl22-26. NenanJjna Str.I1000 Belglade, Serbia

Tel : +381 (0) l I 36 '16-584. 26-88-047 * fax: +381 (0) l l -36 16 '516 * h l1p: / / r rvw.Dauka.goy N

F I a o c l o B y e r a H a 1 9 2 . 3 a ( o l a o o n u r e M y n p a 8 o \ r n o c r l n ( y ( , , f t ! x 6 c x ! r r c r C P J ' 6 p . j l / 9 7 | l l / 0 1 ) uc n a r a l 5 . 3 a K o r ! o r H o B a r r l o H o i l c n a r ! o c r ! ( , . c i y x o c H h r n a c r i f ( l , e r l 6 i r ( e c p 6 r i c ' 6 p 1 1 0 1 0 j ) . n e , , L a t s a i l h ro 3axreBy 3a petucTaq{ jy npaBso. nrr ra l1rroBarrro j r r ueHrap TrxHonou(oar$rrypuKor g^Ktr rcra yEeorplnl a.o.o.. Seorpa!, |prMrcHoM 02.10 2009..o,rutsc, yHurcrap Ja Jratq p.LL! julu!!

Dp./Nqr 391-00-00056/2009-02naryN/Date: 15.10.2009.

Eeo.p.ay

naa02. I02009.y lv l rHrc lapcrBy3!Halky! rexnorourupBBoj( ) !ccMrelcr t : Mf rchpcrBo) 'pnMr,erje. ra\ reB npaBHof nuua nHoBaruo!n ucnrap TcrHo. , rou(o-MeLaJlpur ior 11a( l j rcra y Eeorpa, ]y ) .o .o. .Eco.pa, l3r ynqc y Peffcrap 'rrolalr!oHe lenarirocru () arBeM rc(cry: peMcup) (ao cyojc(ra nHoBauhoric !c.L,rHoc, u ycEoj(By qnoB.trr!oHe opran!3dq!je, r 3a H3:rasarlc peuerla o pcr.rorpuurll I craryc) !Houauro!u ue!,ap.

rii 'rolrxeror 3axre8a. npxno)ncuc!o(yNjeHraurie ! npenno.a KoMuc .ie3a peflcrpaqujy cydjeKau uuoBarrroHerenarHocrr Murrcrapcrsq rao lecnopHo npor3u,ra:r na nolHocrn.ir 3axfela lcnyEaua yclolc rld ( raocy6jekr nHoRauho!e,reiarHocl.u ynure ) Pe crap MrIucrapcrua kao opm i3durio 3a o6a!LarLe uDiutr!Hc

lloilroctriuu 3axreBa cnlLaBa ! ycioir€ !3 craHa 19. crau 2 3aKold o rHoBartroHoj .rcrarsocrr (. Cnyx[eflxi a c H r ( P e n y 6 r u ( c C p 6 r j e " , 5 p o j 1 1 0 / 0 i ) , r l c n o B e u l l j r a a T f l p r ! ! r ! ! M o y c n o r t r a 3 a y , u c y p € f r c m pfL,oRarrroHe lenurrocrx I 3a oprcaRe x3 pc.ucrpa 5poj 0l1,00 00014/2006-0t, nd ce nelrcrp)jc (ao

oBo perrerr,e cc Blaje pefrcrpoBaHoi nlo8auuosoj op.aHBarruj! y foktr or 4) rLa a o,r laHa rpr.rcL.,.r rc\reBrIpaBa u ooaBee perucrpoBaHor c)OicKra lsouat(nuHc nendi,,ocf( cj rel cc raHo\r !oHo|,e Le osor pe|jeLLa. CBuc)Ojenr Koj! cc 6aBe nuo8auaoHoir lenarHouiy, a so,re ce y lerlcrp).,lyx r cl !a o cEoM paxyj c,nb) olfeN,er fecr-pca, kao prrulierLa, norrrioce MrrLlcraporll .o,]!rBx r3ncurai lujr c.!'rpxajnponrc),ie nrrdcrap.

y po(y on nerHaecr 'qaHa o! raira uacraHxa npoMelre. per{crposaHn cy6j€m I rolauro!c lenar,,ocLr. u r)x(aH!r NlnriucrapcrBy locraBu nrcaHo o6a8curcBe o npo c!x nolrra(a fcreBaNrrrr ra ynrc y teffcLlrp.l lco iafoDpeNero o6aue'0ra larLc MtsHucrapcrsa o npo!er qt r r ,€HiLLa r j r oc loBy r io i rx e f rspurH j r rU y|errcrap oc,rorje 3a spncal+,e pe.lcrpaulje.

J J C p t u o - H . . . o c r i . r o j c r J J ) | )l lo txa o npa8lroM ic(y: [porrB oBor peueBa xanOa Hdje lo3BotueHa, a"r r ce roxe r io(pcH]r ! rnpesl r c jLopnps! ralrncroru\I cy!(iM,

per f crpoEaHoM xpasHoN nrlly

PEIIIEIhE O PEII;ICTPAUIIJI{ I,IHOBAIII,I OHE OPf AHI,I3AII}IJItl.iHoBall!oHa opmuu3aqrja <llHoBnuuotrn qenrap TcrqorouR0ir.r.nytDKor 0rrlrr€r. ya.o.o. Eeorpna, IlnpDernj€B. 4 prfucrtrje cc (ao !(osautroDn uo{rap.Pcfrcrpauuia !3 raqKe L ce ),rncyjc y Pe.ficup lvllHucrancrBa rarcxuorou(n pa3Boj Iorr o3!a(oN, Pl|O 77109

l .

CEITI ' I IAP

Strana 4






2 PROJEKTNI ZADATAK

Za potrebe nosioca projekta ”SIRMIUM STEEL” DOO, ulica Višnjevačka 27, 22000

Sremska Mitrovica, potrebno je izraditi dokument Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje

njihovih posledica za industrijski objekat topionice i livnice čeličnih gredica (u daljem tekstu Plan).

Ovaj dokument izrađuje u skladu sa odredbama Zakona o integrisanom sprečavanju i

kontroli zagađivanja životne sredine (“Službeni glasnik RS” broj 135/04) i sastavni je deo

dokumentacije koja se prilaže uz Zahtev za dobijanje integrisane dozvole.

Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica sadrži sledeće delove:

podaci o procesu i identifikacija mogućih udesnih događaja

preventivne mere i mere zaštite u toku redovnog rada

postupci i mere za ograničavanje posledica po životnu sredinu u slučaju udesa

Nosilac projekta/Operater

”SIRMIUM STEEL” DOO

Strana 5






3 UVOD

Kompanija “METALFER GROUP” je poslovanje u Srbiji započela u junu 2002. godine,

osnivanjem preduzeća za uvoz i veleprodaju robe crne metalurgije “METALFER” doo. Nakon toga

formirana je razgranata prodajna mreža od oko tri stotine firmi.

Tokom 2008. godine, kompanija “METALFER GROUP” je zajedno sa italijanskom

kompanijom “STG GROUP” formirala preduzeće “SIRMIUM STEEL” u Sremskoj Mitrovici.

Osnovna delatnost ovog preduzeća je proizvodnja čelika, spoljna i unutrašnja trgovina i usluge.

Proizvedene čelične gredice predstavljaju polusirovinu za valjaonicu, odnosno od njih se

procesom valjanja u valjaonicama proizvode razne vrste građevinske armature. Proizvodnja čelika u

topionici i livnici “SIRMIUM STEEL” u Sremskoj Mitrovici će prvenstveno biti namenjena

postojećoj valjaonici čelika “METALFER STEEL MILL“, mada će deo asortimana biti predviđen i

za izvoz.

Kompleks industrijskog pogona topionice i livnice čeličnih gredica, nosioca projekta

”SIRMIUM STEEL” DOO iz Sremske Mitrovice nalazi se u periodu probnog rada, u toku kojeg

su dostignuti potrebni parametri tehnološkog procesa. Za rad postrojenja topionice i livnice čeličnih

gredica koje kao ulaznu sirovinu koristi staro gvožđe – čelični otpad i ostatke, Nosilac

projekta/Operater je pribavio Dozvolu iz oblasti upravljanja otpadom za operacije skladištenja i

tretmana otpada, koja važi u periodu probnog rada, a prema Zakonu o upravljanju otpadom

(“Službeni glasnik RS” broj 36/2009 i 88/2010). Dokument Plan mera za sprečavanje udesa i

ograničavanje njihovih posledica je sastavni deo dokumentacije koja se podnosi uz Zahtev za

dobijanje integrisane dozvole prema Članu 9. Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli

zagađivanja životne sredine (“Službeni glasnik RS” broj 135/04).

3.1 CILJ IZRADE PLANA

AKCIDENT (UDES) – jeste iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja, koji

nastaje nekontrolisanim oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri njihovoj

proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladištenju, odlaganju ili neadekvatnom čuvanju.

Upravljanje udesima omogućava pravovremen i adekvatan odgovor na udes.

Strana 6






Cilj izrade Plana, pre svega, je da se utvrdi postupak za sprečavanje nastanka udesa prilikom

redovnih radnih operacija i smanjivanje obima mogućih posledica po životnu sredinu u slučaju

mogućih udesnih situacija.

Plan prethodno sadrži identifikaciju mogućih izvora opasnosti, odnosno opasnosti prilikom

tretmana (topljenja) neopasnog otpada od metala, kao mogućeg uzroka udesa. Identifikacija

opasnosti definiše mesta koja predstavljaju potencijalne uzroke akcidentnih situacija.

U drugom delu Plana date su mere prevencije, pripravnost i odgovor na udes koje definišu

postupak u slučaju udesa i obezbeđuju da se pravovremeno i na adekvatan način reaguje kako bi se

posledice mogućeg udesa izbegle ili zadržale u granicama kontrolisanog.

Preduzeća i drugi subjekti privređivanja, koji koriste opasne materije u vršenju određenih

delatnosti, obavezni su da vode podatke o vrstama i količinama opasnih materija, da određuju i

sprovode preventivne i druge mere zaštite životne sredine, da organizuju postupanje u slučaju

udesa, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS“ broj 135/04

i 36/2009).

Istim Zakonom deo II, tačka 3. Mere zaštite od opasnih materija, 3.2 Zaštita od hemijskog

udesa za seveso postrojenja, definisana je izrada sledećih dokumenta: Politika prevencija udesa ili

Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa. Prema Pravilniku o Listi opasnih materija i njihovim

količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater seveso

postrojenja, odnosno kompleksa (“Službeni glasnik RS“ broj 41/2010), nosilac projekta

“SIRMIUM STEEL” DOO nije dobio rešenje o razvrstavanju u preduzeća za koje je obavezna

izrada navedenih dokumenta po metodologiji propisanoj navedenim pravilnikom.

3.2 RELEVANTNA ZAKONSKA REGULATIVA

Tumačenje rezultata i predlaganje mera zaštite, vrši se u skladu sa sledećim pravnim aktima:

Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 36/09)

Zakon o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, broj 36/09 i 88/2010)

Zakon o zaštiti od požara („Službeni glasnik RS“, broj 111/09)

Strana 7






Zakon o vodama (“Službeni glasnik RS” br. 30/2010) je relavantan po svim članovima.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o vodama ("Službeni

glasnik RS", br. 46/91, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 54/96 i

101/05 - dr. zakon), osim odredaba čl. 81. do 96.

Zakon o prevozu opasnih materija (“Službeni list SFRJ“, broj 27/90, 45/90 i “Službeni

list SRJ“, broj 24/94, 28/96, 21/99, 44/99, 68/02)

Pravilnik o tehničkim normativima za skladištenje zapaljivih i opasnih materija

(“Službeni list SFRJ“, broj 14/80 i 9/81)

Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne posude pod pritiskom (“Službeni list

SFRJ” broj 16/83, 60/84)

Pravilnik o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tečne

i pod pritiskom rastvorene gasove (“Službeni list SFRJ” broj 25/83, 9/86, 21/94, 56/95)

Klasifikacija eksplozivnih gasova i para (SRPS NS.8.003)

Karakteristike opasnih zapaljivih gasova, tečnosti i isparljivih čvrstih supstanci (SRPS

Z.C0.010)

Klasifikacija materija i robe prema ponašanju u požaru (SRPS Z.C0.005)

Strana 8






II POSEBNI DEO

Strana 9






1 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA, PROCESU I IDENTIFIKACIJA MOGUĆIH IZVORA OPASNOSTI

1.1 OPŠTI PODACI O PREDUZEĆU

“SIRMIUM STEEL” DOO preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu i usluge iz Sremske

Mitrovice, registrovalo je kao osnovnu delatnost 27102 - proizvodnja čelika.

Topionica i livnica, predviđenog ukupnog kapaciteta 450.000 t/god livenih gredica, nalazi se

u industrijskoj zoni nа katastarskoj parceli br. 8177/1 K.O. Sremska Mitrovica.

Tabela 1. Opšti podaci o preduzeću

PODACI O PREDUZEĆU

Pun naziv pravnog lica: “SIRMIUM STEEL” DOO preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu i usluge

Sedište: Sremska Mitrovica

Adresa: Višnjevačka 27

PIB: 105728350

MB: 20447494

Godina osnivanja: 2008

Broj zaposlenih: 198

Osnovna delatnost: 27102 - proizvodnja čelika

Odgovorno lice: Guglielmo Bodino, mašinski inženjer Tel. 022 618 203

Telefon: 022 621 636

Faks: 022 622 738

E-mail: [email protected]

Mikrolokacijski posmatrano, objekti kompleksa nalaze se u Industrijskoj zoni, u trouglu

koji formiraju sa severa železnička pruga Beograd – Šid – Zagreb, sa juga lokalna saobraćajnica

koja povezuje Sremsku Mitrovicu sa Rumom (tzv. Rumski put) i sa zapada lokalna saobraćajnica

koja povezuje Sremsku Mitrovicu sa autoputem E - 70 Beograd – Šid - Zagreb. Sa istočne strane

posmatrane lokacije prostire se nezauzeto zemljište poljoprivrednog karaktera, a na udaljenosti

Strana 10






cca 1 – 2 km naziru se i manje površine pod šumom.

Navedena parcela se nalazi u neposrednoj blizini postojeće valjaonice, na oko 500 m od

fabrike za proizvodnju betonskog rebrastog i glatkog gvožđa, koja pripada kompaniji

“METALFER STEEL MILL“. Ova fabrika se nalazi južno od posmatrane mikrolokacije.

Pored ove fabrike, na udaljenosti od 800 m, takođe sa južne strane, nalazi se pogon za

proizvodnju drvenih gajbica, drvenih paleta i asfaltna baza. Na udaljenosti od oko 1 km locirana

je i nova fabrika za proizvodnju elektro opreme, koja pripada kompaniji “MOELLER”.

Najbliži stambeni objekati, koji pripadaju tzv. naseljima Mala Bosna i Mala Slavonija, od

ograde kruga topionice udaljeni su oko 2.000 m. Lokacija kompleksa je dovoljno udaljena od

oboda naselja tako da se mogući udesi ograničavaju na industrijsku zonu, i obezbeđuje lak pristup

vatrogasnim vozilima.

Parametri postrojenja koji su korišćeni kao baza za projektovanje, u skladu su sa

najnovijom tehnologijom Grupacije StG u oblasti mini topionica. Planirano je da se proizvodnja

od 240.000 t čeličnih gredica, koja se postiže u drugoj godini rada, zadržava na tom nivou u naredne

tri godine. Posle toga, od šeste godine rada, moguće je postepeno povećanje proizvedene količine,

da bi u desetoj godini rada, fabrika dostigla proizvodnju od 450.000 t. Izgradnja je završena u

krajem 2010. godine, kada je i postrojenje pušteno u probni rad.

1.2 OPIS PROCESA RADA

Na površini predmetnog kompleksa smešteni su svi objekti potrebni za zaokružen tehnološki

proces. Funkcionalnost proizvodnje obezbeđuju proizvodni pogoni, instalisana tehnološka oprema i

pripadajuća infrastruktura.

Ukupna površina predmetnog kompleksa topionice gvožđa i proizvodnje čeličnih gredica u

Sremskoj Mitrovici iznosi 17.263,5 m2.

Transport sirovina i gotove robe predviđa se kamionima i rekom Savom preko luke Leget

u prvoj fazi. U drugoj fazi se planira uvođenje i železničkog transporta.

U skladištu sirovina nalazi se staro gvožđe. U delu proizvodne hale skladište se ferolegure,

Strana 11






kreč i ugljenik (koks). Odvojeno pod propisanim uslovima nalazi se skladište tehničkih gasova

(Ar, O2 i N2). Šljaka iz procesa elektrolučne peći zasebno se skladišti u betonskom objektu.

Praškaste materije iz filtera za prečišćavanje skladište se u silosu.

Opis proizvodnog procesa prati tok materijala. Staro gvožđe se dovozi kamionima do hale

za skladištenje. Iz skladišta, sirovina se mosnim kranovima sa grajferima ubacuje u posude koje se

nalaze na vagonima, a zatim odvozi u glavnu halu ka elektrolučnoj peći koja je projektovana za

50t/h što je i prosečna izrada finalnog proizvoda – čeličnih gredica. Količina gvožđa u jednoj šarži

iznosi 1,120 t, količina ugljenika je 0,015 t, dok količina kreča iznosi 0,030 t.

Elektrolučna peć AC – EAF, projektovana je sa kontinuiranom platformom i poseduje

sistem za pražnjenje. Peć je opremljena sistemom za ubrizgavanje ugljenika zbog postupka sa

penušavom troskom, donjim mešaličnim sistemom i sistemom kombinovanih gorionika

kiseonik/gas.

Faze u procesu topljenja su:

punjenje peći (šaržiranje)

faza topljenja

naknadno sagorevanje

donji sistem duvanja (mešanja)

faza prečišćavanja

Rastopljena masa u elektrolučnoj peći je čelik u tečnom stanju. Kada se rastapanje završi i

dostigne željena temperatura, čelik se ispušta u livni kazan i prenosi do livačke peći transportnim

vozilom. Šljaka se prosipa na betonsku ploču, pored peći gde hladi i prelazi u čvrsto stanje i kao

takva transportuje do mesta za skladištenje šljake. Šljaka se na skladištu usitnjava i razdvaja.

Gvožđe koje se nalazi u šljaci, cca 50 %, se odvaja separatorom i prebacuje u halu za skladištenje

gvožđa, a ostatak od oko 50 % otpadne šljake preuzima preduzeće sa kojim će biti sklopljen

ugovor o prodaji šljake. Ova šljaka se koristi u industriji za proizvodnju cementa. Od ukupne

količine starog gvožđa koja ulazi u proces 1,5% je šljaka, što iznosi oko 43.200 t/godišnje.

Investitor ima ugovor o prodaji demetalizovane šljake.

Strana 12






Separator je smešten na lokaciji Slag Yard (skladište šljake) koje se nalazi pored skladišta

sirovina. Kako je šljaka hladna i vlažna prilikom drobljenja ne očekuje se emisija prašine. Proizvodi

separacije su granulisana šljaka i metalna frakcija koja se vraća u peć.

Postrojenje za selekciju šljake – separator sastoji se od: utovarnog koša, dopremnog kanala -

sa dva elektrovibratora, transportera sa trakom, vibrirajućeg separatora, transportera sa trakom od 0-

20, 0-40, +40, odvodnog ispust sa trake i transportera sa trakom za kumulaciju čeličnog materijala.

Kapacitet dopremnog kanala je 130 t/h.

Strana 13






Mašina se isporučuje u sledećem obliku:

osnova mašine

glavni trakasti transporter

vibracioni sto

elektro kabina

Livačka peć ima sledeće osnovne funkcije: deoksidacija, desumporizacija, zagrevanje,

dodavanje fero legure u cilju poboljšanja hemijskog sastava, mešanje i homogenizacija. Sastoji se

od pokretne posude i poklopca sa tri elektrode. Ispitivanjem hemijskog sastava čelika određuju se

količine ferolegura (Fe1, Fe2, Fe3), CaO, CaF2 i C, koje se dodaju za poboljšanje njegovog

hemijskog sastava. Kada su svi proizvodni parametri zadovoljeni, posuda sa tečnim čelikom

odgovarajućeg sastava odlazi šinama ka mašini za kontinuirano livenje - Mašina za livenje CCM

je kapaciteta 66 t/h gredica dimenzija 120×120 (ili 130×130) ×6,000 (12,000) mm.

Čelik u tečnom stanju se sipa iz posude u korito, odakle izlazi kroz četiri otvora i formira

četiri linije. U kalupima hlađenim vodom, čelik prelazi u čvrsto stanje i dobija željene dimenzije,

a zatim se seče na željenu meru pomoću gorionika, koji koriste kiseonik i zemni gas. Posle

sečenja usijanih čeličnih gredica na željenu dužinu, pomoću valjkastih transportera dopremaju se

do stola za hlađenje, na kome se gredice hlade na oko 500 oC, tako da na izlazu sa stola nisu više

usijane. Sa tog mesta gredice se transportuju mosnim kranom do mesta za pakovanje, gde se

formiraju svežnjevi gredica po zahtevu kupca. Svežnjevi se zatim skladište u skladištu gotovih

proizvoda, obeležavaju i izdaje se sertifikat sa hemijskim sastavom gredica iz šarže, odnosno iz

tog ciklusa topljenja.

Voda koja se koristi za hlađenje gredica se zagreva, jedan deo ispari, a veći deo,

Strana 14






zajedno sa česticama koje čine oksidi gvožđa se sliva u separator. U separatoru se čestice

odvajaju od tople vode koja odlazi u postrojenje za hlađenje vode. Obzirom da izvesna količina

vode isparava u procesu, sistem se dopunjava vodom iz bunara. Oksidi gvožđa koji se odvajaju

separacijom idu u elektrolučnu peć kao sirovina u jednom od narednih proizvodnih ciklusa.

Sistem za otprašivanje se sastoji od primarne i sekundarne linije za usisavanje vazduha i

čestica, dela za hlađenje usisa vodom, dela za njegovo hlađenje vazduhom, vrećastih filtera, silosa

za odlaganje praškastog materijala i dimnjaka.

Iznad elektrolučne peći se nalazi kupola sa cevovodom koja služi za usisavanje vazduha i

čestica iznad nje, kao i za odvođenje izduvnih gasova do sistema za prečišćavanje. Silos za

odlaganje praškastog materijala je 80 m3 i prazni se kada se napuni. Kamion za odnošenje

praškastog materijala se postavi ispod silosa, silos se isprazni, a kamion odvozi praškasti materijal

do preduzeća sa kojim Investitor ima sklopljen Ugovor o njegovom preuzimanju. Sistem je

koncipiran tako da postoji pokazivač nivoa praškastog materijala i kada je silos pun, fabrika se

zaustavlja kako ne bi došlo do izliva praškastog materijala iz silosa. Ovim postrojenjem za

prečišćavanje izduvnih gasova postiže se količina čestica na izlazu iz dimnjaka od oko 5 mg/Nm3,

a metoda je “Pulse jet bag filter“. Količina praškastog materijala koja se dobija u ovom procesu je

max 20 kg/t.

Najsavremeniju tehnologiju sistema otprašivanja koja se danas može naći na svetskom

tržištu, a koja je u ovom sistemu primenjena, odlikuje visok stepen kontrole emisije, niski stepen

održavanja opreme i mala potrošnja električne energije. Sistem otprašivanja je projektovan za

potrebe EAF kapaciteta 50 t, odnosno 71.000 Nm3/h pri 1.200 ºC, za brzinu protoka primarne linije,

i 750.000 m3/h pri 80 ºC, za sekundarnu liniju.

Na lokaciji deponije šljake iznad linije za sepraciju postavljen je filterski sistem za

prčišćavanje vazduh aprilikom separacije šljake. Vrećasti filter instaliran je iznad usipnog koša,

drobile i ispusta usitnjene šljake. Ukupna visina emitera je 10 m. Pulse jet system je mlazni sistem

za čišćenje vazduha od čestica prašine.

Strana 15






Slika 2. Šema tehnološkog procesa

Po klasičnoj definiciji čelik je legura gvožđa (Fe) i ugljenika (C) koja sadrži manje od 2,06

% (masenih %) ugljenika. Dodavanjem volframa, hroma, molibdena, vanadijuma, mangana, nikla,

kobalta i drugih metala, pojedinačno ili u kombinacijama, dobijaju se legirani čelici za specijalne

svrhe, izuzetno mehanički, hemijski ili toplotno postojani. Ukoliko je maseni udeo legirajućih

elemenata veći od masenog udela gvožđa ili se gvožđe nalazi samo u tragovima, onda ne govorimo

o čeliku već o novim tipovima legura.

Sa stanovišta hemije i termodinamike, čelik je u stvari metastabilna legura gvožđa (Fe) i

cementita - karbida gvožđa Fe3C. Zanimljivo je naglasiti da su mnogi korisni materijali, koji se

Strana 16






ekstenzivno koriste, zapravo metastabilni. Dijamant je, npr., metastabilna modifikacija ugljenika,

dok je termodinamički stabilna alotropska modifikacija grafit.

Neverovatan raspon i fleksibilnost osobina (uz pomoć legiranja, termičke obrade i plastične

prerade), kao i relativno niska cena proizvodnje, čine čelik i dalje najrasprostranjenije korišćenim

metalnim materijalom.

Specifična težina čelika je skoro ista kao specifična težina čistog gvožđa i iznosi oko 7.850

kg/m³. Osobine čelika kao što su tvrdoća, zatezna čvrstoća i dr., mogu se kreirati i kontrolisati u

veoma širokom spektru, što čelik čini osnovnim metalnim konstrukcionim materijalom. Tri osnovne

metode, koje se međusobno mogu kombinovati, u cilju postizanja željenih osobina čelika su:

legiranje, termička obrada (žarenje, kaljenje, poboljšanje, Tempcore-metoda, itd.) i prerada

(valjanje, izvačenje, itd.).

GVOŽĐE (Fe) Sinonimi: metaličko gvožđe, elementarno gvožđe

Molekulska formula: Fe

CAS No: 7439-89-6

Fizičke osobine

Izgled: sivi kristalasti prah ili oblik šipke

Tačka topljenja: 1.535 ºC

Tačka ključanja: 3.000 ºC

Gustina pare: /

Napon pare: /

Gustina (g/cm-3): 7.86

Tačka paljenja: /

Granice zapaljivosti: /

Rastvorljivost u vodi: /

Strana 17






Stabilnost

Stabilan. Reguje sporo sa vlagom iz vazduha. Nekompatibilan sa organskim kiselinama, vodom, mineralnim kiselinama i jakim oksidirajućim agensima. Toksičnost Prašina može biti štetna po zdravlje ukoliko se udahne. Informacije za transport Nije opasan za vazdušni, morski ni drumski saobraćaj.

1.3 IDENTIFIKACIJA MOGUĆIH IZVORA OPASNOSTI

Identifikacija mogućih izvora opasnosti obuhvata evidentiranje kritičnih tačaka gde može

doći do udesa prilikom odvijanja tehnoloških operacija.

Imajući u vidu fizičko – hemijske karakteristike gvožđa i ostalih materija koje se koriste, u

procesu postoji opasnost od požara i toksičnog delovanja materija koje se razvijaju u požaru. Kao

potencijalni uzroci za eventualne udesne situacije, mogu se pretpostaviti sledeći:

1. Ljudski faktor

nepravilno rukovanje sa opremom i uređajima

nepridržavanje propisanih procedura i uputstava o radu, zaštiti na radu i

protivpožarnoj zaštiti

neredovno i neadekvatno održavanje opreme i uredjaja

nehat i nemaran odnos prema radu

neznanje

2. Mehanički kvarovi

na mašinama i uređajima

na elektroinstalaciji

3. Elementarne nepogode (zemljotresi i sl.)

Strana 18






4. Eventualne ratne situacije i razaranja

S obzirom da u ovom slučaju nije zastupljena složena tehnologija, nema manipulacije ni

korišćenja zapaljivih, niti korozivnih tečnosti, potencijalna opasnost po životnu sredinu postoji

samo u slučaju požara izazvanog ne adekvatnim rukovanjem sa mašinama, ili požarom i

eksplozijom uzrokovanom razvijanjem ekplozivnog vodonika ili isticanjem zemnog gasa. Sa

aspekta opasnosti tehnološkog procesa topljenja i livenja čelika uzroci udesnih situacija mogu se

podeliti i na sledeći način:

visoka temperatura u pećima što uzrokuje pojavu plamena u peći

izloženost toploti probojem metala

opasnost od požara i eksplozije

Visoka temperatura u pećima i do 1.700 ºC, ukoliko dođe do pucanja lonca i izlivanja

rastopljenog čelika, može da izazove požar na kablovima ili zapaljivim materijama koje se nalaze u

blizini. Ukoliko dođe do curenja vode iz rashladnih cevi u pravcu čeličnog korita može doći do

rastapanja vatrostalnog materijala i na taj način proboja tečnog čelika.

Većina kvarova na elektrodama se dešava tokom topljenja, kada elektroda dodirne

neprovodni element ili kada se metalni deo odlomi u peći. Zbog snage savijanja, elektroda može

da pukne na spoju ili unutar peći.

Kod gasnih instalacija osnovnu opasnost predstavlja mogućnost nastanka požara i

eksplozije do kojih može doći usled isticanja gasa iz zatvorenog sistema cevi. Imajući u vidu fizičko

hemijske osobine zemnog gasa, njegovu zapaljivost i eksplozivnost, ali i činjenicu da je zemni gas

približno dva puta lakši od vazduha (relativna gustina zemnog gasa u odnosu na vazduh je 0,55), do

njegove eksplozije može doći samo u slučaju nakupljanja u zatvorenoj prostoriji. Po izlasku iz cevi

gas se penje u više slojeve, do nailaska na prepreku. Na otvorenom prostoru vrlo brzo dolazi do

njegovog razređivanja tako da se opasnost od eksplozije isključuje osim u slučaju namernog

izazivanja eksplozije. U zatvorenom prostoru dolazi do nakupljanja gasa u gornjim slojevima i pri

pojavi izvora paljenja, do eksplozije smeše gasa i vazduha.

Strana 19






U slučaju curenja gasa, odmah po izlasku iz cevi dolazi do požara u vidu plamenog mlaza

koji se zaustavlja zatvaranjem prvog ventila koji se nalazi ispred mesta nastalog oštećenja, a

količina gasa prisutna u cevi se pušta da izgori do kraja.

U slučaju stvaranja eksplozivne koncentracije, a u zavisnosti od mesta nastanka eksplozije,

zavisi obim i veličina nastale štete. U svakom slučaju neminovno je oštećenje dela tehnološke

opreme, gasne instalacije i najverovatnije građevinskog objekta.

Pri topljenju i livenju gvožđa već pri redovnim uslovima dolazi do oslobađanja toplote i

stvaranja isparenja, što uslovljava potrebu opremanja zaposlenih radnika adekvatnom zaštitnom

opremom, kao i obezbeđivanje kontrolisane ventilacije u proizvodnom pogonu. Normalan proces

rada podrazumeva:

rad u skladu sa postojećim radnim uputstvima

primenjene mere zaštite

Identifikacija opasnosti od udesa treba da ukaže na rizike koji ne mogu biti u potpunosti

kontrolisani postojećim rešenjima.

Prašina prilikom rasipanja po tlu i usled prisustva vlage može uzrokovati koroziju i time

štetno uticati na alkalitet zemljišta. Korozija, po opštoj definiciji, jeste proces površinskog razaranja

metalnih materijala pod dejstvom okolne sredine. Ova reakcija je u većini slučajeva elektro-

hemijskog karaktera, a može da nastane usled hemijskih i fizičkih procesa.

Koroziona reakcija može da se prikaže kao:

metal + okolna sredina = korozivni produkti

Osnovna podela je prema:

mehanizmu odvijanja procesa (metali)

hemijsku

elektrohemijsku

sredini u kojoj se nalazi konstrukcijski materijal

korozija u slatkoj vodi

Strana 20






korozija u morskoj vodi

korozija u tlu

atmosferska korozija

korozija u kiselinama

korozija u alkalijama

Većina metalnih konstrukcija nalazi se u kontaktu sa vazduhom koji sadrži vodenu paru,

ugljenu kiselinu, gasove na bazi sumpora i druge rastvorene primese. Površina tako izloženih

konstrukcija prekrivena je vlagom, zasićenim solima, odnosno slojem elektrolita koji direktno

učestvuje u procesu elektrohemijske korozije metala. Stanje metala u odnosu na dejstvo neke

sredine može biti aktivno (metal se lako razara) ili pasivno (stanje u kome zbog zaštitnih slojeva

oksida metal ne korodira u određenoj sredini).

Korozija nastaje zbog prirodne težnje metala da pređe u stabilno stanje. Naime, u prirodi se

metali nalaze u obliku oksida, sulfida, hlorida, karbonata i slično. Procesima redukcije iz ruda se

dobijaju metali u elementarnom stanju, odnosno iz stabilnog stanja dovode se u nestabilno stanje, tj.

u stanje sa povišenim energetskim sadržajem. Tako dobijeni metali teže da se ponovo vrate u

stabilno – niže energetsko stanje, u kojem se nalaze u prirodi. Najočitiji primer takvog ponašanja su

predmeti, oprema i konstrukcije od gvožđa, koji korodiraju kada su izloženi uticaju okoline,

obrazujući jedinjenja od kojih je metal dobijen.

Gvožđe se dobija iz magnetita redukcijom sa koksom:

Fe3O4 + 2C → 3Fe + 2CO2

Proces se izvodi u visokoj peći uz znatan utrošak energije, što znači da se gvožđe kao i

njegovi proizvodi nalaze na većem energetskom nivou od rude iz koje je dobijeno, tako da su iz tog

razloga proizvodi od gvožđa nepostojani u prisustvu kiseonika i drugih agenasa korozije. Korozija

gvožđa može se prikazati sledećom jednačinom:

3Fe + 2O2 → Fe3O4

Strana 21






Ova jednačina pokazuje da se na površini gvožđa stvara produkt korozije koji je istog

sastava kao i jedinjenje iz koga je dobijeno.

Slika 2. Šematski prikaz promene energije sa vremenom na primeru gvožđa

Mogućnost pojave korozije određuje se preko znaka promene Gibsove (Gibbs) slobodne

energije reakcije po kojoj se odvija proces korozije. Slobodna energija zavisi od temperature i

konstante ravnoteže reakcije:

ΔG = - RT lnKr

Fe

Ener

gija

Fe3O

4 +

2C

→ 3

Fe +

2C

O2

3Fe + 2O

2 → Fe

3 O4

Vreme

Strana 22






gde je:

Kr – konstanta ravnoteže (odnos aktiviteta produkata i reaktanata reakcije)

R – univerzalna gasna konstanta (8.314 J/molK)

T – apsolutna temperatura (K)

Negativna promena slobodne energije prilikom prelaska iz jednog u drugo stanje označava

gubitak slobodne energije i smer spontane reakcije sistema, pri čemu sistem prelazi u stanje

najmanje energije. U opštem slučaju za reakciju:

aA + bB → cC + dD

ako je ΔG < 0 reakcija se odvija u pravcu nastajanja produkata korozije

ako je ΔG > 0 u pravcu njihovog razaranja (reakcija s desna u levo)

ako je ΔG = 0 reakcija je u ravnoteži, tj. sistem je u ravnotežnom stanju

Dakle, negativna vrednost promene slobodne energije označava spontan tok reakcije,

odnosno koroziju metala. Ova veličina svojim znakom pokazuje samo smer, ali ne i brzinu reakcije,

pa se zato na osnovu promene slobodne energije ne može ni predvideti brzina korozije. Prema tome,

velika negativna vrednost ΔG ne mora biti propraćena velikom brzinom korozije. Međutim, ako ΔG

ima pozitivnu vrednost, to znači da se pod datim uslovima reakcija neće spontano odvijati. Tako na

primer za reakciju:

2Mg + 2H2O + O2 → 2Mg(OH)2 ΔG = - 597 kJ/mol

će se spontano odvijati, jer je ΔG negativno, i označava da Mg korodira u vodi u kojoj ima

rastvorenog kiseonika.

Produkti korozije mogu biti porozni i u tom slučaju ne štite metal od dalje korozije. Mogu

biti kompaktni i dobro pokrivati metal (imaju značajna zaštitna svojstva) ili mogu biti takvi da

nemaju zaštitna svojstva, jer zbog prevelike zapremine ne prijanjaju za metal, odnosno ljušte se i

Strana 23






time omogućavaju odvijanje procesa korozije. Oksidi gvožđa stvaraju naslage na površini metala

koje u kontaktu sa vlagom iz zemljišta stvaraju hidrokside.

Jednačina predstavlja prelazak gvožđa u oksid, a u dodiru sa vodom i kiseonikom u hidroksid,

što ima za posledicu kontaminaciju zemljišta u krugu predmetne parcele.

Strana 24






Tabela 2. Identifikacija opasnosti i opis mogućih uzroka požara ili eksplozije BR Identifikacija opasnosti UZROK

1 Požar izazvan izlivanjem vrelog gvožđa

Proboj vrelog metala kroz oblogu EAF peći

Proboj vrelog metala kroz oblogu livnog lonca Proboj vrelog metala na međuloncu za CCM mašinu

2 Eksplozija u elektrolučnoj peći Ubacivanje nove količine gvožđa u peć gde se već nalazi određena otopljena količina može doći

do naglog razvijanja vodonika i stvaranja eksplozivne atmosfere

3 Nekontrolisano rasipanje čvrstih čestica prašine i opiljaka Mehanički kvar na sistemu za prešišćavanje gasova ili silosu za prašinu

4 Požar i eksplozija usled kvara na instalacijama zemnog gasa Do isticanja zemnog gasa može doći usled kvara na instalacijama i ventilima sigurnosti

5 Isticanje kiseonika - podržavanje gorenja

Usled oštećenja loma ventila, pucanja instalacija, otvaranja ventila sigurnosti, oštećenja kuglaste

slavine ili neispravnost merno regulacione opreme može doći do isticanje kiseonika. Ukoliko se

to desi u zoni opasnosti od požara ovaj udes povećava rizik od razvoja požara većeg intenziteta.

Strana 25






INDIKATORI MOGUĆEG HEMIJSKOG INCIDENTA Mrtve životinje/ptice/ribe

Ne pojedinačne slučajno nastradale životinje, već u velikom broju (divlje i domaće, male i velike), ptice i ribe u istoj oblasti.

Nepostojanje insekata

Ako nema normalne aktivnosti insekata (na tlu, u vazduhu i/ili vodi), proverite površinu tla/vode ili obalu i vidite ima li mrtvih insekata. Ako ste blizu vode, proverite ima li mrtve ribe/vodenih ptica.

Neobjašnjivi mirisi Mirisi mogu biti veoma raznovrsni – cvetni, voćni, oštar, poput belog luka, rena, gorkog badema, breskve ili pokošene trave. Važno je primetiti da neki miris potpuno odudara od okoline.

Neuobičajeno velik broj mrtvih i bolesnih ljudi

Zdravstveni problemi su mučnina, dezorijentisanost, problem sa disanjem, konvulzije, lokalizovano znojenje, konjuktivitis (crvenilo očiju/simptomi nervog agensa), eritema (crvenilo kože/stvaranje plikova) i smrt.

Raspoređenost žrtava Žrtve će verovatno biti u pravcu duvanja vetra ili, ako su unutra, na putu vazduha ventilacionog sistema.

Plikovi/osipi Kod mnogo ljudi se javljaju neobjašnjivi vodeni plikovi, otoci (kao ujedi pčela) i/ili osipi.

Bolest u zatvorenom prostoru

Različite stope smrtnosti za ljude koji su unutra i napolju, u zavisnosti od toga gde je materijal ispušten.

Neuobičajene kapljice tečnosti

Na brojnim površinama se pojavljuju uljane kapljice/film; brojne vodene površine imaju uljani film. (Nije bilo kiše u poslednje vreme.)

Oblasti koje drugačije izgledaju

To nisu samo mesta sa uvelom travom, nego uginulim drvećem, grmljem, žbunjem, usevima i/ili travnjacima koji su uništeni, promenjene boje ili osušeni. (U skorije vreme nije bilo suše.)

Niski oblaci Niska oblačnost/izmaglica koji nisu u skladu sa ostalim uslovima. Neobične metalne krhotine

Neobjašnjivi materijali poput bombi/municije, naročito ako sadrže tečnost

Strana 26






26

2 PREVENTIVNE MERE ZAŠTITE I MERE ZAŠTITE U TOKU REDOVNOG RADA

2.1 OPŠTE PREVENTIVNE MERE ZA SPREČAVANJE UDESA

Prevencija je skup mera i postupaka koji se preduzimaju na mestu eventualnog udesa (u

preduzeću, opštini, odnosno gradu i Republici), a imaju za cilj sprečavanje i smanjivanje

verovatnoće nastanka udesa i mogućih posledica.

Pod preventivnim merama podrazumeva se sve ono što se preduzima sa svrhom da se

onemogući nastajanje udesne situacije. Obučenost osoblja da se u slučaju nastanka udesa adekvatno

reaguje, da se osigura brzo opažanje situacije koja se razlikuje od očekivane, kao i obezbedi brzo

alarmiranje nadležnih i odgovornih službi i lica koja organizuju akciju efikasnog lokalizovanja i

saniranja posledica, važan je preduslov kako za nastanak, tako i za sprečavanje širenja udesa.

Pri redovnom procesu rada neophodno je preduzimanje odgovarajućih preventivnih mera

zaštite prilikom rada, pri održavanju opreme za rad, kao i održavanju kruga kako bi se rizik od

udesa sveo na najmanju moguću meru.

Sistem zaštite i bezbednosti na lokaciji predmetnog postrojenja u Sremskoj Mitrovici

podrazumeva kontrolu radne discipline u obavljanju radnih zadataka uz poštovanje sledećih opštih

preventivnih mera:

zaposleni se moraju striktno pridržavati radnih procedura koje su propisane

zaposleni moraju biti upoznati sa opasnostima, kojima mogu biti izloženi u toku rada

zaposleni moraju biti upoznati sa procedurama u slučaju udesa

zaposleni moraju biti upoznati sa mestom na kojem se nalazi, načinom upotrebe i

osnovnim performansama zaštitne opreme

zaposleni moraju biti u stanju da minimiziraju mogućnost da postojeća opasnost

preraste u izvor ugrožavanja

zaposleni moraju biti upoznati sa mogućim razvojem događaja u slučaju udesa, koje

mogu ugroziti veći broj ljudi, kako bi pravovremeno regovali

Strana 27






2.2 MERE ZAŠTITE PRILIKOM REDOVNOG RADA TOPIONICE I LIVNICE

Primarne mere zaštite obezbeđuju se pravilnom manipulacijom sirovinama sa kojima se

rukuje, a dodatne mere zaštite obezbeđuju se radnim uputstvima i tehničkim rešenjima koja

omogućavaju viši stepen zaštite. U toku redovnog radnog procesa na lokaciji nosioca projekta, mere

zaštite koje je potrebno sprovoditi obuhvataju:

rad prema određenim procedurama uz pridržavanje uputstava za bezbedan rad

redovno vršenje pregleda mašina i uređaja, kao i elektroinstalacija

obaveznu upotrebu ličnih zaštitnih sredstava predviđenih za radna mesta sa rizikom

obučenost za početno gašenje požara kako je predviđeno Planom zaštite od požara

zabranu pristupa nestručnim i neovlašćenim licima

vidno isticanje tabli zabrane i upozorenja

Radove na remontu i godišnjem održavanju opreme i instalacija, treba da vrše ovlašćena

pravna ili fizička lica uz ugovor o međusobnim obavezama o primeni mera zaštite od požara.

Provera ispravnosti uređaja i instalacija predmet su periodičnih pregleda prema Zakonu o

bezbednosti i zdravlju na radu (“Službeni glasnik RS” broj 101/05). Ukoliko se primeti kvar na

uređaju ili instalaciji koji može prouzrokovati požar neophodno je odmah isključiti sva napajanja i

preduzeti mere vraćanja u funkcionalno stanje.

U slučaju izlivanja vrelog gvožđa izazvanog probojem vrelog metala kroz oblogu EAF

peći ili oblogu livnog lonca, proboja vrelog metala na međuloncu za CCM mašinu, preduzete su

mere zaštite ugradnjom sistema duplih plaštova tzv. tankvane za prihvat izlivenog gvožđa. Sistem

za punjenje i odličan pristup ispusnom otvoru za punjenje, omogućuje vizuelnu kontrolu

materijala i na taj način smanjuje opasnost od ove vrste udesa. Elektrolučna peć je opremljena

poluautomatskim nagibnim sistemom. Sistem omogućava siguran i kontrolisani ispust iz peći na

osnovu nagibnog ugla i težine ispusta u kazanu. Konstruisan je tako da ograničava opasnost

ljudske greške i postavlja uslove ponovnog ispuštanja. Zidne oplate imaju cevasto konstrukciono

rešenje. Pogon peći je preko hidrauličnog uređaja. Takođe je za rad obezbeđena i rezervna pumpa.

Strana 28






28

Tokom ubacivanja nove količine gvožđa u peć gde se već nalazi određena količina (oko 8t)

može doći do naglog razvijanja vodonika i stvaranja atmosfere gde se dostiže donja granica

eksplozivnosti (DGE) i u tom slučaju može doći do eksplozije. Kontrolisano punjenje peći i

automatizovan sistem tzv. EBT sistem, obezbeđuje sigurnost tokom punjenja elektrolučne peći.

Livačka peć je potpuno automatizovana. Pre sipanja rastopljenog metala kazani se moraju

prethodno dobro zagrejati do temperature od 1.150 ºC. Tokom izliva, potrebno je sprovoditi

energično mešanje sa inertnim gasom kroz porozne sonde kako bi se dobila brza homogenizacija

toplote, i uzeti reprezentativni prvi uzorak. Peć ima vodom hlađeno kućište sa bočnim odvođenjem

gasova, skladišnu ćeliju i automatski dovodni sistem za topitelje i legure, priključke za mešanje gasa,

uredjaj za merenje temperature i uzorkovanje.

Suština neprekidnog (kontinualnog) livenja sastoji se u tome, da se tečni metal razliva u

prolazni kristalizator sa vodenim hlađenjem, u kojem dolazi do otvrdnjavanja pokorice odlivka.

Posle izlaza iz čaure kristalizatora, ostvaruje se njeno sekundarno hlađenje do potpune kristalizacije, sa

kasnijim rezanjem na ravnomerne gredice. Kontrola sekundarnog očvršćavanja i naprslina od

ponovog zagrevanja kroz tri zone, svode grešku na minimum.

Sistem otprašivanja za čeličanu 240.000 t/god., sa montiranom EAF (elektrolučna peć)

kapaciteta 50 t, je projektovan za brzinu protoka 71.000 Nm3/h od EAF primarne linije i za ukupan

kapacitet 750.000 m3/h od sekundarne linije. StG tehnologija bazira se na glavnom konceptu da je

EAF primarna linija nezavisna od sekundarne linije u pogledu parametara protoka i pritiska kod

sistema otprašivanja. Drugi ključni koncept jeste da sistem otprašivanja treba da ima maksimalni

stepen iskorišćenja, u pogledu kontrole zagadjenja, uz minimalnu potrošnju električne energije,

u cilju poštovanja životne sredine i održavanja niske cene proizvedenog čelika. StG tehnologija se

uglavnom bazira na postavljanju buster ventilatora za EAF primarnu liniju, kako bi se kontrolisala

brzina protoka i negativan pritisak u peći, u skladu sa različitim uslovima topljenja u peći.

Silos za prihvatanje i skladištenje prašine snabdeven je cilindričnim kućištem sa donjim

ispusnim levkom. Kućište se oslanja na metalnu konstrukciju što omogućava istovar u kamione.

Sistem je koncipiran tako da postoji pokazivač nivoa praškastog materijala i kada je silos pun

fabrika se zaustavlja kako ne bi došlo do izliva praškastog materijala iz silosa. Ovim sistemom

količina čestica koja se postiže na izlazu iz dimnjaka j e oko 5 mg/Nm3. Tri indikatora nivoa

Strana 29






prašine u silosu povezana su na automatski sistem i obaveštavaju servisno osoblje kada silos

treba da se isprazni.

Tehnička zaštita od požara za TAG (tečne atmosferske gasove) obuhvata: aparate za

gašenje požara, hidrantsku mrežu, table upozorenja, saobraćajne znakove. Objekat za TAG ima

hidrantsku mrežu sa spoljnim protivpožarnim hidrantima za hlađenje sudova u slučaju požara.

Sudovi za TAG su postavljeni nadzemno, na temelj od nezapaljivog materijala, na mestu lako

dostupnom automobilima – cisternama radi punjenja i opsluživanja. Oko stanice TAG je

postavljena metalna žičana ograda minimalne visine 2,5 m.

U slučaju isticanja tehničkih gasova instalaciju isključiti, sanirati kvar i ponovo pustiti u

rad. Azot i argon su gasovi bez boje, mirisa i ukusa, nisu zapaljivi ni toksični ali su teži od

vazduha i u većoj količini mogu da istisnu kiseonik pa može doći do gušenja (deluju kao zagušljivi

agens).

Opasnost od hemijskog udesa, kao posledice oslobađanja kiseonika u atmosferu ne postoji, s

obzirom da kiseonik ne spada u grupu štetnih ili toksičnih materija i da isključivo prezasićena

atmosfera sa sadržajem kiseonika od 75 % može imati negativne posledice po zdravlje ljudi, što je u

uslovima skladištenja u slobodnom prostoru realno nemoguće. Povećanje opasnosti je u slučaju

aktivnih požara jer kiseonik potpomaže gorenje.

Opasnost od požara i eksplozija prilikom isticanja zemnog gasa je svedena u granice

sigurnosti ugradnjom magnetnih ventila na dovodima za gas koji se zatvaraju, ukoliko dođe do

akcidenta, tako da se dovod gasa prekida. Gorionik se pročišćava azotom kako bi se uklonili ostaci

gasa u centralnoj cevi gorionika.

2.3 TEHNIČKE I DRUGE MERE ZAŠTITE ZA SPREČAVANJE NASTANKA UDESA

Druge tehničke mere zaštite kojih se moraju pridržavati svi zaposleni u “SIRMIUM

STEEL” DOO, kako bi se izbegle moguće udesne situacije kao što su pojave požara ili eksplozija,

su navedene u nastavku:

održavanje uređaja, opreme i instalacija vršiti u propisanim zakonskim rokovima (u

skladu sa tehničkim propisima, normativima i uputstvima proizvođača), a na osnovu

Strana 30






30

utvrđenih planova održavanja. U tom cilju urediti i voditi odgovarajuću dokumentaciju i

evidenciju

zamenu uređaja, opreme i instalacija vršiti po isteku roka njihovog trajanja (osim u

slučajevima kada se ispitivanjima utvrdi i dokaže njihova funkcionalnost), ali i ranije,

ukoliko se po izvršenim periodičnim ispitivanjima utvrdi da je došlo do promena

karakteristika koje utiču na funkcionalnost i bezbednost

zamenu vršiti originalnim delovima ili delovima istih karakteristika

ukoliko radove na održavanju, remontu, rekonstrukciji, ispitivanjima i sl. izvode treća

lica, u Ugovor o međusobnim obavezama unose se odredbe o poštovanju mera zaštite

od požara, kao i odredbe o načinu kontrole sprovođenja mera i odgovornosti za njihovo

ne sprovođenje

zaposleni u čiji delokrug poslova spada održavanje pojedinih uređaja, opreme i

instalacija dužni su da vrše kontrolu njihove ispravnosti i pravilnog funkcionisanja, tako

da u slučaju eventualnog oštećenja ne izazovu požar, eksloziju ili havariju u objektima

istrošeni materijal, masti, ulja, boje, masne krpe, papirna, pamučna, plastična i druga

ambalaža, kao i drugi otpadni materijal korišćen pri izvođenju radova održavanja,

remonta i rekonstrukcije, moraju se za vreme rada odlagati u metalne posude sa

poklopcem, a po završetku radne smene izneti iz radnih prostorija i odložiti na bezbedno

mesto prema Radnom planu postrojenja za upravljanje otpadom

u cilju otklanjanja uslova koji pogoduju nastanku požara, kao i omogućavanja uslova za

brzu i efikasnu intervenciju na izgrađenoj unutrašnjoj gasnoj instalaciji, potrebno je

preduzeti sve mere predviđene za rukovanje gasnim instalacijama

radove zavarivanja, rezanja i lemljenja obavljati samo na mestima pripremljenim u

skladu sa propisanim normativima tehničke zaštite i zaštite od požara, po prethodno

pribavljenom odobrenju, izdatom od strane zaposlenog odgovornog lica za zaštitu od

požara, uz primenu svih mera i procedura pri zavarivanju

vršiti redovnu kontrolu gromobranske instalacije - odvoda, uzemljivača i dopunskog

pribora. Preglede vršiti najmanje jednom u dve godine, odnosno nakon svake izmene,

popravke i / ili udara groma

Strana 31






rekonstrukcija, dogradnja ili zamena uređaja ili objekata može se vršiti samo na osnovu

investiciono - tehničke dokumenatcije na koju je pribavljena saglasnost nadležnih

institucija

Strana 32






32

3 POSTUPCI I MERE ZA OGRANIČAVANJE POSLEDICA UDESA

3.1 SISTEM ZAŠTITE I ORGANIZACIJE U SLUČAJU UDESA

Organizacija bezbednosti na radu podrazumeva obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima

se smanjuju rizici od udesa, koji bi ugrozili zdravlje i živote zaposlenih radnika i uslovili

degradaciju životne sredine u kompleksu i u njegovoj neposrednoj okolini. To se postiže primenom

preventivnih savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih,

organizacionih i drugih mera i sredstava.

Pripravnost je stanje koje se postiže pripremom svih nadležnih subjekata, opreme i tehnike

radi najadekvatnijeg odgovora na udes uz najmanje moguće posledice, a obezbeđuje se donošenjem

planova zaštite.

Planovi zaštite od udesa se donose za svako mesto i svaki deo teritorije Republike na kome

postoje opasne aktivnosti koje mogu izazvati udes u preduzeću - plan zaštite na mestu udesa, u

opštini, odnosno gradu za područje opštine, odnosno grada, kao i Republici u celini. Planovi zaštite

su međusobno usklađeni i oslanjaju se jedan na drugi (planovi zaštite od elementarnih i drugih

većih nepogoda, zaštite u vanrednim i ratnim uslovima i dr.).

Prema Zakonu o zaštiti od požara (“Službeni glasnik RS” broj 111/2009) objekti u okviru

predmetnog kompleksa topionice i livnice čeličnih gredica u Sremskoj Mitrovici razvrstani su u II

(drugu) kategoriju ugroženosti od požara (prerada i obrada negorivih materijala u usijanom i

rastopljenom stanju). Organizacije i organi razvrstani u drugu kategoriju ugroženosti od požara

obavezni su da donesu planove zaštite od požara, kao i da imaju odgovarajući broj radnika radi

vršenja poslova stalnog dežurstva, neposrednog gašenja požara, sprovođenja preventivnih mera

zaštite od požara.

Uloga i odgovornost svakog pojedinca u sistemu protivpožarne zaštite razrađuje se kroz

Plan zaštite od požara. Ukoliko dođe do požara svi postupci i odgovorna lica su precizirani, od

dojave i prijema dojave požara, alarmiranja, izlaska vatrogasne jedinice na mesto požara, pripreme i

akcije gašenja, do završetka gašenja, analize događaja i sačinjavanje zapisnika - izveštaja. Ovim

dokumentima se obezbeđuje precizno, brzo i efikasno reagovanje prema unapred definisanim

Strana 33






zaduženjima, uspešna saradnja sa ostalim učesnicima u gašenju požara, zaustavljanje širenja požara

i smanjenja štetnih posledica na najmanju meru.

Polazeći od stanja i procene ugroženosti od požara, Plan zaštite od požara sadrži:

mere otklanjanja nedostataka i unapređenje stanja zaštite od požara

plan snabdevanja vodom

obezbeđenje puteva, prolaza i prilaza

obezbeđenje tehničkom opremom i sredstvima za gašenje požara

način obaveštavanja i uzbunjivanja

operativni plan akcije gašenja požara i dinamika izvršenja

mere i organizacija zaštite od požara

Uvedenim i redovno kontrolisanim postupcima osigurava se blagovremeno identifikovanje

mogućih vanrednih događaja, nesrećnih slučajeva i svih drugih vrsta udesa. Postupci obuhvataju

mere koje treba preduzeti da se u takvim situacijama spreče eventualne posledice po ljude i životnu

sredinu.

Požar kao posledica nepridržavanja mera u procesu tretmana neopasnog metalnog otpada

vezan je za prisustvo zapaljive materije, vazduha ili kiseonika i izvora toplote, čija temperatura

premašuje tačku paljenja zapaljive materije. Ukoliko dođe do izbijanja požara, može doći do udesa

sa mogućim negativnim posledicama po zdravlje ljudi i životnu sredinu, jer se prilikom požara

oslobađaju izuzetno toksični gasovi.

Preduzeće je prema Zakonu o zaštiti od požara (“Službeni glasnik SRS“, broj 111/2009) u

obavezi da pored Plana zaštite od požara donese Sanacioni plan za otklanjanje posledica požara.

Zaštita od požara u postrojenju “SIRMIUM STEEL” DOO se postiže:

obezbeđivanjem slobodnih površina oko objekta u određenoj širini

obezbeđenjem pristupnog puta vatrogasnim vozilima sa svih strana požarno ugroženih

objekata

izvođenjem električne instalacije i primenom uređaja u odgovarajućoj zaštiti

Strana 34






34

izgradnjom protivpožarne spoljne i unutrašnje hidrantske mreže sa potrebnim brojem

protivpožarnih hidranata

primenom određenog broja aparata za gašenje požara

Proizvodni pogon i upravna zgrada opremljeni su aparatima za gašenje požara u slučaju

pojave početnih požara. U slučaju kada je nastali požar takvog karaktera da se ne može lokalizovati,

direktnom telefonskom linijom poziva se Vatrogasna jedinica Sremska Mitrovica, kao i dežurna

služba MUP-a.

U slučaju požara manjeg obima odgovorno lice dužno je adekvatno postupiti prema

merama i uputstvima za početno gašenje požara. Ukoliko je došlo do požara koji je zahvatio veću

površinu, odnosno požara većeg obima, pristupa se obaveštavanju Vatrogasne jedinice i

eventualno Interventnih jedinica MUP-a i ako je potrebno službe Hitne pomoći.

TEŽINA POŽARA

Beznačajna Značajna

IZNENADNI DOGAĐAJ

TEŽINA POŽARA Ozbiljna

Vrlo ozbiljna Katastrofalna

Deluje koordinator plana − sprovođenje mera intervencije (uz

korištenje odgovarajuće zaštitne

opreme)

− saniranje iznenadnog događaja

− sprečavanje / ublažavanje posledica

iznenadnog događaja

Odgovorna osoba ili zamenik odgovorne osobe na lokaciji obaveštava:

− Opštinski operativni centar za

obaveštavanje (985)

− Vatrogasni operativni centar (93)

− Operativno dežurstvo MUP-a (92)

Slika 3. Šema nadležnosti pri regovanju na udes u zavisnosti od procene težine nastalog udesa

U toku gašenja požara i zaštite ljudi i imovine ugroženih požarom i ostalih intervencija,

rukovodilac akcije gašenja požara, odnosno rukovodilac intervencije, ima pravo da:

Strana 35






nepozvanim licima zabrani pristup na mesto gašenja požara ili drugog vanrednog

događaja, kao i da obustavi saobraćaj pored tog mesta

naredi evakuaciju lica i imovine iz ugroženih teritorija, prostorija i objekata

naredi prekid dovođenja električne struje, gasa i tečnih goriva

naredi upotrebu vode i drugih sredstava za gašenje požara koje koriste pravna i fizička

lica ako se na drugi način ne može obezbediti potrebna količina vode odnosno drugih

sredstava za gašenje požara

naredi korišćenje vozila pravnih i fizičkih lica za prevoz povređenih u požaru,

evakuaciju lica i imovine i dopremanje sredstava za gašenje požara

naredi uklanjanje vozila i drugih predmeta koji se nalaze na protivpožarnom putu ili

pored hidranta i koji onemogućavaju ili otežavaju pristup mestu gašenja požara ili

korišćenje hidrantske mreže

naredi drugim pravnim i fizičkim licima da stave na raspolaganje alat, prevozna,

tehnička i druga sredstva potrebna za gašenje požara i spasavanje ljudi i imovine

ugroženih požarom

naredi delimično ili potpuno rušenje objekata ili delova objekata koji nisu zahvaćeni

požarom, u slučaju da se na drugi način ne može obezbediti gašenje požara ili

spasavanje života ljudi

preduzme mere za obezbeđenje evakuisane imovine

preduzme mere i radnje da bi se obezbedili tragovi i predmeti značajni za utvrđivanje

uzroka požara

naredi nasilno otvaranje zaključanog objekta ili prostorije radi gašenja požara i

spasavanja ljudi i imovine

naredi radno sposobnim licima, koja stanuju u neposrednoj blizini mesta požara, kao i

licima koja se zateknu na mestu požara, da pruže pomoć u gašenju požara i spasavanju

ljudi i imovine

zatraži pomoć drugih vatrogasnih jedinica i svih ostalih službi koje se mogu angažovati

u akciji gašenja požara i spasavanja lica i imovine

Strana 36






36

3.1.1 Plan obuke, treninga i provera znanja zaposlenih

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (“Službeni glasnik RS” broj 101/2005) svi

zaposleni su dužni da budu obučeni za bezbedan i zdrav rad prilikom zasnivanja radnog odnosa,

odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za

rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav

rad. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad obavlja se teorijski i praktično od strane

nadležnih pravnih lica. Na osnovu navedenog zakona mora se zaključiti kolektivni ugovor, kojim se

utvrđuje da je rad u skladu sa normama utvrđenim pozitivnim propisima.

Prema Zakonu o zaštiti od požara (“Službeni glasnik RS” broj 111/2009), radnici se takođe

moraju upoznati sa opasnostima od požara na radnom mestu, merama zaštite, upotrebom sredstava i

opreme za gašenje požara, postupkom u slučaju požara, kao i sa odgovornošću zbog nepridržavanja

propisanih ili naloženih mera zaštite od požara. Najmanje jednom u tri godine mora se vršiti obuka

svih radnika iz oblasti zaštite od požara, s tim da se najmanje jednom u toku godine vrši praktična

provera znanja.

3.1.2 Oprema i sredstva odgovora na udes

Predmetni kompleks u Sremskoj Mitrovici poseduje unutrašnju i spoljašnju hidrantsku

instalaciju. Oko objekata je raspređeno je 20 nadzemnih spoljašnjih hidranata i 2 unutrašnja

hidranta. Objekti nemaju sistem za dojavu požara. Od prenosnih sredstava za gašenje požara u

objektima su obezbeđeni aparati S – 9, S – 50, CO2 - 5 kg, CO2 – 10 kg, kao i sanduci sa peskom. U

skladu sa Elaboratom zaštite od požara, zadovoljen je potreban broj aparata po objektima. Aparati

za gašenje požara u ugroženim objektima su sledeće vrste:

za gašenje početnih požara u objektu, aparati sa suvim prahom tipa “S” (SRPS

Z.C2.035)

za gašenje početnih požara na električnim instalacijama aparati tipa “CO2” (SRPS

Z.C2.040)

Strana 37






Tabela 3. Aparati za gašenje požara

APARATI BROJ APARATA

S-9 37 kom

S-50 10 kom

CO2 - 5 kg 26 kom

CO2 - 10 kg 13 kom

sanduk sa peskom 5 kom

Slika 4. Aparati za gašenje požara

3.1.3 Medicinska sredstva zaštite i zaštitna oprema

Svi radnici imaju obezbeđena sredstva za ličnu zaštitu, odabrana u zavisnosti od opasnosti

kojima su izloženi u toku radnog procesa. Zaštitna oprema obuhvata opremu za ličnu zaštitu: zaštita

tela (odelo), ekstremiteta (rukavice i obuća), lica (zaštitne naočare) i kolektivna sredstva lične

zaštite: respiratornih organa (maska sa odgovarajućim filterima ili boca sa komprimovanim

vazduhom ili kiseonikom). U cilju efikasne i blagovremene reakcije i pružanja adekvatne

medicinske pomoći radnicima u slučaju iznenadnih i neočekivanih događaja, odnosno akcidentnih

situacija, koje mogu da izazovu blaže ili intenzivnije povrede, svaki pogon mora biti opremljen sa

ormarićem u kojem se nalaze sredstva za pružanje prve pomoći.

Strana 38






38

Civilna odeća i radne uniforme. Ovi odevni predmeti, kao što su uniforme koje nose

pripadnici policije i hitne pomoći ne pružaju skoro nikakvu zaštitu od štetnog uticaja opasnih

materija.

Zaštitna odeća koju nose vatrogasci (SFPC). Ova kategorija odeće obuhvata zaštitnu

odeću koju normalno nose vatrogasci tokom operacija gašenja požara. Ono obuhvata šlem, jaknu,

pantalone, čizme, rukavice i kapuljaču za pokrivanje delova glave koje ne štite šlem ili štitnik za

lice. Ovo odelo se morakoristiti sa aparatom za disanje sa maskom za celo lice (SCBA). Ovo

zaštitno odelo mora odgovarati bar standardu OSHA Fire Brigades Standard (29 CFR 1910.156).

Vatrogasno zaštitno odelo pruža ograničenu zaštitu od toplote i hladnoće, ali ne štiti adekvatno od

štetnih isparenja ili tečnosti koja se mogu pojaviti u incidentima sa štetnim materijama. U svakom

uputstvu postoji preporuka o korišćenju zaštitnog odela u incidentima sa materijama na koje se

odnosi to uputstvo. U nekim uputstvima stoji da zaštitno vatrogasno odelo pruža ograničenu zaštitu.

U tim slučajevima, pripadnik hitnih službi koji nosi zaštitno vatrogasno odelo i aparat za disanje

može obaviti brzu, kratku operaciju na mestu nezgode. Međutim i takva operacija može biti opasna

jer može doći do izlaganja, povrede ili smrti. Komandir na licu mesta donosi odluku o operaciji

samo ako je korist velika (npr. trenutno spasavanje, zavrtanje ventila kojim bi se sprečilo isticanje

itd.).

Aparat za disanje (SCBA). Ovaj aparat pruža konstantan dotok vazduha pozitivnog

pritiska u masku za lice, čak i kada se diše duboko tokom teškog rada. Ovaj aparat je sertifikovan

od strane NIOSH i Ministarstva za rad, bezbednost i zdravlje u skladu sa 42 CFR Part 84. Koristite

ga u skladu sa zahtevima respiratorne zaštite u OSHA 29 CFR 1910.134 (Respiratory Protection)

and/or 29 CFR 1910.156 (f) (Fire Brigades Standard). Aparati za disanje sa hemijskim punjenjem

ili druge maske sa filterima nisu prihvatljiva zamena za aparat za disanje sa pozitivnim pritiskom.

SCBA oprema pravljena na zahtev nije u skladu sa standardom OSHA 29 CFR 1910.156 (f)(1)(i).

Iako se sumnja na hemijsko oružje, preporučuje se upotreba NIOSH-sertifikovanih respiratora sa

CBRN zaštitom.

Hemijsko zaštitno odelo i oprema. Bezbedna upotreba ovog tipa zaštitne odeće i opreme

zahteva specifične veštine koje se razvijaju obukom i iskustvom. Ona generalno nije dostupna niti

je koriste službe koje prve stižu na mesto nezgode. Ova vrsta specijalne odeće može štititi od jedne

hemikalije, ali ne i protiv onih za koje nije dizajnirana. Iz tog razloga, zaštitna odeća ne bi trebalo

Strana 39






da se koristi ukoliko nije kompatibilna sa materijom koja je ispuštena. Ova vrsta specijalne odeće

pruža malu ili nikakvu zaštitu od toplote i/ili hladnoće. Primeri ove vrste opreme su opisani kao (1)

odela koja štite od isparenja (NFPA 1991), poznata i kao TECP odelo ili nivo A zaštita (OSHA 29

CFR 1910.120, Appendix A & B), i (2) odela koja štite od zapljuskivanja tečnosti, poznata i kao

nivo B i C zaštita (OSHA 29 CFR 1910.120, Appendix A & B) ili odela za terorističke

hemijske/biološke incidente (NFPA 1994), class 1,2 or 3 Ensembles. Ne postoji nijedno zaštitno

odelo koje štiti od svih opasnih materija. Nikada ne treba pretpostavljati da je odelo otporno na

hladnoću i/ili toplotu ili vatru ako to ne piše u certifikatu proizvođača. (NFPA 1991 5-3

Flammability Resistance Test and 5-6 Cold Temperature Performance Test).

Opasnosti i mere pružanja prve pomoći kod požara i eksplozija

Svi zaposleni na kompleksu moraju biti obučeni za pružanje prve pomoći u slučaju

postupanja sa opekotinama i intoksikacije gasovima oslobođenim u požaru.

Prva pomoć u slučaju trovanja

Ukloniti intoksiciranu osobu iz kontaminirane zone. Primeniti veštačko disanje, samo u

slučaju prestanka disanja. Ne primenjivati veštačko disanje, koristiti masku sa kiseonikom ili

odgovarajući medicinski uređaj. Pozvati lekara i službu Hitne pomoći.

U slučajevima opasnosti od opekotina koje mogu imati velike razmere mere, pružanje

prve pomoći podrazumeva sledeće postupke:

na bezbedan način obezbediti prilaz unesrećenom i iznošenje na sigurno mesto

pozvati hitnu pomoć

dati unesrećenom veštačko disanje ukoliko ne diše

dati kiseonik ukoliko otežano diše

hlađenje delova koji nisu postali rane

skidanje odeće sa opečenog tela, osim kada je jako prilepljena, pa bi ta radnja povećala

bolove

Strana 40






40

pokrivanje opekotina sterilnom gazom

borba protiv šoka davanjem jakih sredstava protiv bolova

uvek kada se to može, davanje unesrećenom da pije bezalkoholne napitke (ukoliko je pri

svesti) i kad god je to moguće jednu kafenu kašičicu sode bikarbone i malo soli u jednoj

čaši vode

hitan transport u najpogodnijem položaju sa pratiocem do nadležne zdravstvene

ustanove uz utopljavanje, ukoliko transport traje duže

3.2 PROCENA VEROVATNOĆE, MOGUĆIH POSLEDICA I OCENA RIZIKA

Verovatnoća nastanka udesa procenjuje se na osnovu podataka o događajima i udesima na

istim ili sličnim instalacijama kod nas i u svetu (međunarodna baza podataka) i podataka dobijenih

identifikacijom opasnosti.

Procena verovatnoće nastanka udesa vrši se na jedan od sledećih načina:

istorijski pristup se koristi statističkim podacima o registrovanim događajima na istim

instalacijama kod nas i u svetu. Na masovne pojave primenjuje se zakon velikih

brojeva: pri velikom broju sličnih pojava njihov srednji rezultat prestaje da bude

slučajan pa se može predvideti sa velikom pouzdanošću. Verovatnoća nastanka udesa

izražava se numerički

analitički pristup se primenjuje u slučaju da se ne radi o masovnim pojavama, a

zasniva se na identifikaciji opasnosti. Za manje instalacije verovatnoća nastanka udesa

može se izraziti numerički. Za veće instalacije, zbog velikog broja interakcija i

mogućnosti greške u primeni modela, verovatnoća nastanka udesa izražava se opisno

kao mala, srednja ili velika

kombinovani pristup je kombinacija istorijskog i analitičkog

Verovatnoća nastanka udesa je MALA ako se pri uobičajenom vođenju tehnološkog procesa

i održavanju opasnih instalacija proceni da neće doći do udesa za predviđeno vreme trajanja

instalacija.

Strana 41






Verovatnoća nastanka udesa je SREDNJA ako se pri uobičajenom vođenju tehnološkog

procesa i održavanju opasnih instalacija proceni da može doći do udesa za predviđeno vreme

trajanja instalacija.

Verovatnoća nastanka udesa je VELIKA ako se pri uobičajenom vođenju tehnološkog

procesa i održavanju opasnih instalacija proceni sa će doći do udesa za predviđeno vreme trajanja

instalacija.

Uticaj na tok udesa pored parametara kao što su vrsta, količina, fizičko hemijske

karakteristike, imaju i meteorološki uslovi (temperatura, rel. vlažnost vazduha, brzina strujanja,

oblačnost i padavine). Procena mogućih posledica po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu

predstavljaju se na osnovu podataka dobijenih analizom povredivosti. Moguće posledice po život i

zdravlje ljudi i životnu sredinu mogu biti:

zanemarljive

značajne

ozbiljne

velike

veoma velike

Rizik od udesa se procenjuje na osnovu verovatnoće nastanka udesa i obima mogućih

posledica. Ocenom rizika se dolazi do zaključka da li je rizik od opasnih aktivnosti na određenom

prostoru prihvatljiv. Prihvatljiv rizik je onaj rizik kojim se može upravljati uz poštovanje svih mere

prevencije i zaštite pri rukovanju sa opasnim materijama, koje su predviđene propisima.

Rizik se identifikuje kao:

zanemarljiv (I)

mali (II)

srednji (III)

veliki (IV)

veoma veliki (V)

Strana 42






42

Određivanjem mogućeg nivoa udesa utvrđuje se koji od sledećih pet nivoa udes može imati,

s obzirom na mesto nastanka i obim negativnih posledica i to:

Prvi nivo je nivo opasnih instalacija - negativne posledice udesa su ograničene na deo

instalacije ili celu instalaciju, ne očekuju se negativne posledice po širu okolinu;

Drugi nivo je nivo industrijskog kompleksa - negativne posledice udesa su zahvatile

jedan deo ili ceo industrijski kompleks, ne očekuju se negativne posledice po širu

okolinu;

Treći nivo je opštinski nivo - negativne posledice udesa se sa industrijskog kompleksa

preneose na okolinu i očekuju se posledice na delu ili celoj teritoriji opštine, odnosno

grada;

Četvrti nivo je regionalni nivo - negativne posledice udesa se mogu proširiti na

teritoriju više opština;

Peti nivo je međunarodni nivo - udes je veoma širokih razmera i njegove negativne

posledice prete da se prošire van granica Republike, pa je neophodno uključivanje

nadležnih saveznih organa radi uspostavljanja međunarodne saradnje u cilju

preduzimanja adekvatnog odgovora na udes.

U slučaju udesa prvog nivoa, najčešće početnih požara, koji bi se mogli pretpostaviti

prvenstveno na već opisanim kritičnim mestima, mada se ne isključuje mogućnost da se pojave i na

nekom drugom mestu, negativne posledice bi se ograničile na deo pogona, uređaja, opreme,

instalacije i materijala u neposrednoj blizini mesta udesa.

Početni požari, ukoliko proizvodni radnici postupe po propisanim procedurama, mogu se

brzo sanirati i bez većih posledica. No ukoliko ovakvi požari, iz bilo kojeg razloga, izmaknu

kontroli, udes bi prerastao u drugi nivo sa veoma ozbiljnim štetnim posledicama.

Udesi drugog nivoa, mogli bi se pretpostaviti u slučaju da početni požari na nekom od

opasnih mesta izmaknu kontroli i prošire se na druga postrojenja, uređaje, instalacije ili objekat u

celini. Proizvodni radnici i interventne jedinice bi u slučaju udesa drugog nivoa mogli biti ugroženi

od opekotina ili produkata sagorevanja, ali samo pod uslovom da ne koriste zaštitnu opremu.

Materijalna šteta, direktna zbog oštećenja postrojenja i proizvodne hale, kao i indirektna zbog

eventualnog prestanka proizvodnje bi u svakom slučaju bila veoma velika.

Strana 43






Hemijski udesi drugog nivoa mogu se pretpostaviti samo u slučaju potpunog zakazivanja

primene propisanih postupaka i uputstava od strane proizvodnih radnika, mera prevencije i zaštite

od požara, koji su za ovaj deo kompleksa posebno rigorozno razrađeni. Imajući u vidu organizaciju

rada i kontrole koje se redovno sprovode, teško se može pretpostaviti ovakav obim udesa.

Na osnovu iznesenih mogućih udesnih događaja (ranije opisana kritična mesta) za

postrojenje “SIRMIUM STEEL” DOO u Sremskoj Mitrovici, mogu se očekivati udesi prvog i

drugog nivoa sa malim do srednjim rizikom.

3.3 ODGOVOR NA UDES

Procedurama za odgovor na udes, datim u prilozima ovog Plana, definisani su postupci

odgovora na udes kako bi se smanjile posledice eventualno nastalog udesa.

Vanrednim situacijama koje mogu da se dese tokom rada, često prethode određena

“upozorenja”, kao što su neuobičajene vibracije, zvuci i slično. Trenutno prepoznavanje ovih

signala i pravilne korektivne aktivnosti u mnogim slučajevima mogu sprečiti dalji razvoj kritičnih

situacija.

U momentu uočavanja neuobičajenih signala od strane najbližeg radnika, započinje akcija

odgovora na udes. Sam tok akcije uslovljen je procenom odgovorne osobe na lokaciji o nivou udesa

i očekivanim posledicama.

Strana 44






44

Koordinacija i odgovornosti pri realizaciji akcije odgovora na udes

Odgovor na udes prvog nivoa - nivo opasnih uređaja i opreme, kao i odgovor na udes

drugog nivoa - nivo kompleksa, realizuje se u preduzeću. Odgovorom na udes prvog i drugog nivoa

rukovodi lice odgovorno za zaštitu od požara. Ukoliko se proceni da usled nastalog udesa mogu

nastupiti štetne posledice po širu okolinu, aktivira se Plan zaštite opštine, odnosno grada.

Subjekti odgovora na udes trećeg i četvrtog nivoa su:

komunikacione jedinice

interventne jedinice

ekspertna jedinica

jedinice za prevoz i logistiku

Komunikacione jedinice obavljaju poslove operativnog dežurstva, prijema i prenosa

informacija, pozivanja osoba, te uzbunjivanja Opštinskog centra za zaštitu životne sredine.

Komunikacione jedinice po potrebi obaveštavaju interventne jedinice - vatrogasna jedinica, službu

hitne pomoći ili MUP - Sektor za vanredne situacije. Prioriteti tokom intervencije su sledeći:

zaštita i spašavanje ljudi, zaštita životne sredine, poljoprivredno zemljište, zaštićena prirodna dobra,

materijalna i kulturna dobra.

U slučaju požara mora se koristiti zaštitna oprema koja uključuje: zaštitne naočare, zaštitno

odelo i rukavice, cipele sa pojačanom zaštitom, izolacioni aparat. Mere koje se preduzimaju u

slučaju pojave ove vrste udesa su sledeće:

početno gašenje požara

obaveštavanje

utvrđivanje intenziteta zagađenja

mere sanacije

Strana 45






Važno je uočiti i neke druge elemente od značaja za uspešnu i bezbednu intervenciju, kao na

primer količinu i boju dima, karakteristike plamena, pravac strujanja dima i slično. Procena situacije

(toka požara i rizika po okolinu), donosi se na osnovu prikupljenih podataka i bitna je za ishod akcije.

Njen osnovni zadatak je da definiše šta treba učiniti, kojim redom i kojim sredstvima da se otklone

opasnosti, obzirom na raspoložive snage i sredstva.

U samoj akciji, vatrogasci i svi ostali učesnici postavljene zadatke moraju izvršavati

odgovorno, pažljivo i bez žurbe i panike, strogo vodeći računa o vlastitoj bezbednosti, ali i

bezbednosti svih ostalih ljudi. Svaki pojedinac pri ovim aktivnostima treba da maksimalno koristi

stečena znanja kroz obuku i treninge iz oblasti zaštite od požara. Kada se glavna žarišta požara

savladaju, obavljaju se određene radnje da se mesto požara (udesa) pregleda, raščisti i sanira.

U slučaju isticanja tehničkih gasova, instalaciju obavezno isključiti, sanirati kvar i tek nakon

toga ponovo početi sa radom. Azot i argon su gasovi bez boje, mirisa i ukusa, nisu toksični i

eksplozivni, ali su teži od vazduha i ako se sakupe na nekom prostoru u većoj količini istisnu kiseonik

i u tom slučaju može doći do gušenja ljudi (deluju kao zaguš1jivi agens).

Prirodni gas je zapaljiv i eksplozivan i u slučaju njegovog isticanja obavezno zatvoriti

instalaciju i provetravati prostor da ne dođe do kritične koncentracije pri kojoj bi moglo da dođe do

eksplozije i požara. Za to vreme kvar otkloniti i instalaciju pustiti u normalan rad.

Postrojenje mora da se projektuje, izgradi, adaptira, rekonstruiše i/ili sanira, opremi, koristi i

održava na način, kojim se eventualno moguće akcidentne situacije sprečavaju, odnosno svode na

najmanju moguću meru. Ukoliko dođe do kvara uređaja kojima se obezbeđuje sprovođenje

propisanih mera zaštite ili do premećaja tehnološkog procesa rada, usled čega može doći do

ugrožavanja radne i životne sredine, operater je dužan da otkaz ili poremećaj otkloni, odnosno rad

prilagodi nastaloj situaciji ili da obustavi tehnološki proces rada, kako bi se smanjio negativan uticaj

nastalog akcidenta.

Mere za otklanjanje posledica imaju za cilj praćenje postudesne situacije, obnavljanje i

sanaciju radne i životne sredine, vraćanje u prvobitno stanje objekata, postrojenja i instalacija, kao i

uklanjanje opasnosti od eventualnog ponovnog nastanka udesa.

Strana 46






46

Mere otklanjanja posledica udesa, između ostalog, obuhvataju i izradu:

Plana sanacije udesa

Izveštaja o udesu

Zavisno od vrste udesa, obima posledica i mogućih specifičnosti, Plan sanacije se izrađuje

nakon udesa, ali obavezno mora da sadrži sledeće elemente:

ciljeve i obim sanacije

snage i sredstva koje je potrebno angažovati pri sanaciji

program postudesnog monitoringa radne i životne sredine

troškove sanacije

način obaveštavanja javnosti o proteklom udesu

Plan sanacije donosi Generalni direktor fabrike, na predlog rukovodioca akcije gašenja

požara i koordinatora plana zaštite od udesa.

Postudesnu sanaciju organizuju referent zaštite od požara, koordinator plana zaštite od

udesa i stručni tim za odgovore na udes, uz angažovanje specijaliste iz organizacionih jedinica i

službi fabrike, kao i spoljnih stručnih institucija. Navedenu sanaciju sprovode osposobljene jedinice

(Vatrogasna i interventna), pojedini stručnjaci i specijalisti, kao i svi zaposleni na nivou svojih

znanja i mogućnosti.

Za potrebe sanacije koriste se sredstva i oprema fabrike, pre svega Vatrogasne i ostalih

jedinica za odgovor na udes i službe tehničkog održavanja. U slučaju potrebe, može se računati i na

snage, sredstva i opremu opštinskih struktura, Vatrogasne jedinice MUP-a, komunalne službe i

drugih radnih organizacija, hitne pomoći i drugih.

Hemijsku dekontaminaciju sprovodi Vatrogasna jedinica, svojim sredstvima i opremom i

materijama za dekontaminaciju, pre svega vodom, penom, razblaženim hemikalijama i slično.

Raščišćavanje mesta udesa od uništene i oštećenje opreme i instalacije, vrše tehničke i

interventne ekipe sa odgovarajućom opremom.

Strana 47






Postudesni monitoring vrši se u dogovoru sa inspekcijom zaštite životne sredine i uz

angažovanje nadležne akreditovane laboratorije za kontrolu uslova radne sredine i stanja životne

sredine. Neophodno je obavljati stalni nadzor postudesne situacije, merenja kritičnih parametara i

monitoring životne sredine na nivou kompleksa.

U slučaju potrebe praćenja monitoringa životne sredine izvan kompleksa fabrike

“SIRMIUM STEEL” DOO, angažuju se stručne ekipe laboratorije za kontrolu kvaliteta vazduha i

vode.

Nakon sprovođenja prioritetnih mera sanacije, pristupa se vraćanju postrojenja, uređaja i

instalacija u funkcionalno stanje, a zatim revitalizaciji radne i životne sredine. Za sanaciju, remont i

rekonstrukciju oštećenih instalacija i sudova angažuju se nadležne stručne ekipe.

Generalni direktor fabrike ili lice koje on ovlasti, obavezni su da preko lokalnih medija

informisanja (radija, lokalne televizije, novina) objektivno obaveste stanovništvo o požaru ili drugoj

vrsti udesa, preduzetim merama i eventualnoj opasnosti po širu okolinu.

Sastavni deo mera za otklanjanje posledica udesa je izrada stručnog Izveštaja o udesu, koji

treba da sadrži sledeće elemente:

analizu uzroka i posledica udesa

razvoj i tok udesa, kao i preduzete akcije odgovora na udes

procenu veličine udesa i štetnih posledica

analizu trenutnog postudesnog stanja

Procena veličine udesa i štetnih posledica vrši se na osnovu stepena angažovanih snaga,

veličine štete u ljudstvu (povrede, trovanja, eventualni smrtni slučajevi) i materijalnim dobrima

(izraženo kroz novčane vrednosti).

Dobrim upravljanjem tehnološkim procesom rada, redovnim pregledima uređaja, instalacija

i merne opreme, uslova radne i životne sredine i kontrolom sistema zaštite na svim uređajima u

fabričkom kompleksu “SIRMIUM STEEL” DOO u Sremskoj Mitrovici, udes se može izbeći ili

svesti u granice objekta sa malim posledicama.

Strana 48






48

4 LITERATURA

U izradi dokumenta - Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica

nosioca projekta “SIRMIUM STEEL“ DOO iz Sremske Mitrovice, korišćena je sledeća literatura:

Metode za analizu hazarda, Tehničko uputstvo za upravljanje hemijskim akcidentima,

Washington, USA-EPA, 1989.

Safe Handling of Compressed Gases in Containers (Pamphlet P-1). Arlington, VA:

Compressed Gas Association, Inc.,1991.

Reference Document on Best Available Techniques in the ferrous metals processing

Industry, Decembar 2001.

European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous Goods by

Road, 2007.

Vodič za odgovor na udes, Ministarstvo zaštite životne sredine, 2009. god.

Strana 49






5 PRILOZI

U nastavku dokumenta – Plan mra za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica,

nosioca projekta “SIRMIUM STEEL“ DOO iz Sremske Mitrovice dati su sledeći prilozi:

Prilog 1. – Uputstvo za odgovor na udes - požar i eksplozija

Prilog 2. – Uputstvo za odgovor na udes izazvan rasipanjem praškastog materijala iz

silosa

Prilog 3. – Izveštaj o požaru – eksploziji – hemijskom akcidentu

1

Prilog 1. UPUTSTVO ZA ODGOVOR NA UDES - POŽAR I EKSPLOZIJA

POTENCIJALNE OPASNOSTI

Metali mogu reagovati burno ili eksplozivno prilikom kontakta sa vodom usled oslobađanja vodonika Gvožđe prema SRPS Z.CO.005 klasifikaciji materija i robe prema ponašanju u požaru, spada u grupu Fx VI C, dok zemni gas spada u grupu Fx I A

– Materije i roba koji direktno ili indirektno mogu učestvovati u procesu sagorevanja i to odavanjem toplote sagorevanja, energijom samopaljenja, oslobađanjem zapaljivih produkata razlaganja, ubrzavanjem procesa sagorevanja (oksidaciona sredstva) ili oslobađanjem zapaljivih gasova ili toplote u dodiru sa vodom, označavaju se sa Fx;

– Klasa opasnosti I - veoma lako zapaljive i brzo sagorive materije;

– Klasa opasnosti VI - nezapaljive materije;

– A - gasovite materije

– C- čvrste materije.

Požar i eksplozija mogu biti izazvani usled:

• Proboja otopljenog metala u zoni sa šljakom

• Proboja otopljenog metala u zoni ispod šljake

• Kvara na elektrodi

• Curenja gasa iz zatvorenog sistema cevi

Uticaj na zdravlje:

• Oksidi nastali prilikom požara su opasni ukoliko se udahnu

• Inhalacija ili kontakt sa kožom proizvoda razlaganja može izazavati ozbiljne povrede

• Koristiti lična zaštitna sredstva (maske, odela, rukavice)

Uticaj na životnu sredinu:

• Požar većih razmera, širenje dima i prašine mogu negativno uticati na živi svet i zemljište

• Otpadi od gašenja požara mogu kontaminirati okolni prostor

2

MERE ZAŠTITE U SLUČAJU UDESA

Mere zaštite u slučaju udesa –proboj u zoni sa šljakom

• Isključiti struju, napajanje kiseonikom i ostalim dodacima

• Nagnuti peć u suprotnom pravcu da bi se minimizirao iznos šljake koja ističe

• Pažljivo poprskati vodom šljaku, van peći, da bi se sprečila vatra

• Zatvoriti šupljinu i popraviti oštećeni deo

Mere zaštite u slučaju udesa –proboj u zoni ispod šljake

• Isključiti struju, napajanje kiseonikom i ostalim dodacima

• Ukoliko prodor nije predubok, nagnuti peć u suprotnom pravcu

• Da bi se minimizirao tok, voditi računa da čelik ne probije panele

• Ukoliko je prodor u predelu vrata i kada je peć nagnuta tok je zaustavljen, onda pokušati

da se lagano istapka preostala tečnost

• Ukoliko se proboj desi na strani ispusta, držati peć nagnutu dok se sve ne stvrdne i ohladi

• Zatvoriti šupljinu i popraviti oštećeni deo

Mere zaštite u slučaju udesa – kvar na elektrodama

• U slučaju savijanja elektrode potrebno je odmah isključiti napajanje, podignuti elektrode

i okrenuti ih

• Ukoliko slomljena elektroda probode krov peći, potrebno je uzeti kabel, fiksirati se za

određeno mesto na kranu i ukloniti elektrodu

• U slučaju da jedan deo elektrode ostane u peći koji ne može biti zakačen lancem,

postupa se na sledeći način: otvori se peć, uhvati se i izvuče polomljena elektroda kablom,

zatim se postavi štap nove elektrode u spojnicu

Mere zaštite u slučaju udesa – curenje zemnog gasa

• U slučaju njegovog isticanja obavezno zatvoriti instalaciju i provetravati prostor da ne dođe

do kritične koncentracije pri kojoj bi moglo da dođe do eksplozije i požara

• Za to vreme kvar otkloniti i instalaciju pustiti u normalan rad.

3

PROCEDURA ODGOVORA NA UDES U SLUČAJU POŽARA

U slučaju akcidenta manjeg obima odgovorno lice dužno je adekvatno postupiti prema merama i uputstvima za početno gašenje požara. Ukoliko je došlo do požara koji je zahvatio veću površinu, odnosno akcidenta većeg obima, pristupa se obaveštavanju Komunikacionih i Interventnih jedinica.

Akcident manjeg obima (početne aktivnosti) • Zaustavite izlivanje tečnog metala ako to nije opasno • Eliminisati sve izvore paljenja u neposrednoj okolini • Koristiti suv pesak, grafitni prah, sredstva na bazi suvog natrijum hlorida, prah

tzv. “S” • Gašenje požara sa vodom, u kojima se tope metali, dovodi do stvaranja gasa

vodonika i postoji velika opasnost od eksplozije, naročito ako je vatra u zatvorenom prostoru

• Ograničiti i sprečiti dotok kiseonika koji podržava gorenje

Akcidenta većeg obima

Zaštita od požara – operativa, započinje onog trenutka kada se dobije prva informacija o požaru ili nekoj drugoj vrsti udesa. Dežurnom vatrogascu pri dojavi požara moraju se obavezno dostaviti sledeći podaci:

• šta gori, mesto i vreme požara? • kakav materijal gori i da li su prisutne opasne materije? • ima li ljudi u životnoj opasnosti? • ko javlja o nastanku požara?

Nakon dojave požara, koja se u određenim slučajevima proverava da nije lažna, alarmira se vatrogasna jedinica (zvučnim alarmom iz vozila ili prenosnom radio vezom), okuplja na zbornom mestu i odlazi na mesto požara.

Akcija gašenja, ili odgovor na neku drugu vrstu udesa počinje po unapred utvrđenom planu. Da bi akcija gašenja požara (odgovora na udes) bila uspešna moraju se poštovati sledeća načela:

• upoznati se sa situacijom na licu mesta, izvršiti izviđanje • izvršiti procenu situacije požara na temelju izviđanja • postaviti plan gašenja požara (odgovora na udes) • izdati komande za akciju gašenja požara (odgovora na udes)

U samoj akciji, vatrogasci i svi ostali učesnici postavljene zadatke moraju izvršavati odgovorno, pažljivo i bez žurbe i panike, strogo vodeći računa o vlastitoj bezbednosti, ali i bezbednosti svih ostalih ljudi. Svaki pojedinac pri ovim aktivnostima treba da maksimalno koristi stečena znanja kroz obuku i

4

treninge iz oblasti zaštite od požara. Kada se glavna žarišta požara savladaju, obavljaju se određene radnje da se mesto požara (udesa) pregleda, rasčisti i sanira.

1

Prilog 2. UPUTSTVO ZA ODGOVOR NA UDES –

IZAZVAN RASIPANJEM PRAŠKASTOG MATERIJALA IZ SILOSA

POTENCIJALNE OPASNOSTI

Prašina može biti štetna po zdravlje ukoliko se udahne. Izbegavati udisanje prašine od

gvožđa.

Uticaj na zdravlje:

• Čestice mogu dovesti do fizičkog oštećenja plućne maramice

• Koristiti respiratore i zaštitne naočare

Uticaj na životnu sredinu:

• Rasipanje prašine ukoliko ona sadrži opasne materije, može imati negativan uticaj na

živi svet i zemljište

MERE ZAŠTITE U SLUČAJU UDESA

Mere zaštite u slučaju udesa – zakazivanje pokazivača nivoa

• Isključiti filterski sistem

• Otvoriti kućište silosa i isprazniti materijal kroz donji ispusni levak

• Pažljivo poprskati vodom kako bi se sprečilo širenje prašine

Mere zaštite u slučaju udesa – oštećenje il pucanje cevovoda na liniji otprašivanja

• Isključiti filterski sistem

• Očistiti cevovod

• Pokvasiti i pokupiti rasuti praškasti materijal

• Popraviti oštećeni deo

2

PROCEDURA ODGOVORA NA UDES

Akcident manjeg obima (početne aktivnosti)

• Zaustavite rasipanje prašine • Eliminisati sve izvore paljenja u neposrednoj okolini • Ograničiti i sprečiti dotok kiseonika koji podržava gorenje

Akcident većeg obima

Zaštita od požara – operativa, započinje onog trenutka kada se dobije prva informacija o požaru ili nekoj drugoj vrsti udesa. Dežurnom vatrogascu pri dojavi požara moraju se obavezno dostaviti sledeći podaci:

• kakav je udes u pitanju, mesto i vreme? • da li i kakav materijal gori? • ima li ljudi u životnoj opasnosti? • ko javlja o nastanku udesa?

Nakon dojave, koja se u određenim slučajevima proverava da nije lažna, alarmira se vatrogasna jedinica (zvučnim alarmom iz vozila ili prenosnom radio vezom), okuplja na zbornom mestu i odlazi na mesto udesa.

Akcija gašenja, ili odgovor na neku drugu vrstu udesa počinje po unapred utvrđenom planu. Da bi akcija gašenja požara (odgovora na udes) bila uspešna moraju se poštovati sledeća načela:

• upoznati se sa situacijom na licu mesta, izvršiti izviđanje • izvršiti procenu situacije na temelju izviđanja • postaviti plan gašenja požara (odgovora na udes) • izdati komande za akciju gašenja požara (odgovora na udes)

U samoj akciji, vatrogasci i svi ostali učesnici postavljene zadatke moraju izvršavati odgovorno, pažljivo i bez žurbe i panike, strogo vodeći računa o vlastitoj bezbednosti, ali i bezbednosti svih ostalih ljudi. Svaki pojedinac pri ovim aktivnostima treba maksimalno koristiti stečena znanja kroz obuku i treninge iz oblasti zaštite od požara. Kada se glavna žarišta požara savladaju, obavljaju se određene radnje da se mesto požara (udesa) pregleda, rasčisti i sanira.

Prilog 3.

Datum: ____________ god.

I Z V E Š T A J O POŽARU – EKSPLOZIJI – HEMIJSKOM AKCIDENTU

1. Vrsta dogadjaja 1. Požar 2. Eksplozija 3. Hemijski akcident

2. Mesto dogadjaja ___________________________ ___________________________

3. Oštećeni Naziv:______________________ ___________________________ ___________________________

Vreme pojave požara Vreme pojave hemijskog udesa

Datum:___________ Čas:______

Minut:______ Dan:___________

Vreme prijema dojave požara (hem. udesa) Datum:___________ Čas:______

Minut:______

Vreme dolaska vatrogasne jedinice Datum:___________Čas:______

Minut:______

Vreme početka intervencije Datum:___________Čas:______

Minut:______

Vreme lokalizacije požara (hem. udesa) Datum:___________Čas:______

Minut:______

Vreme likvidacije požara (hem. udesa) Datum:___________Čas:______

Minut:______

4. Vremenski podaci 1. o požaru 2. o eksploziji 3. o hemijskom

udesu

Požar nastao Hem. udes nastao

1. U radnom vremenu 2. Van radnog vremena

Datum: ____________ godine Rukovodilac ZOP-a

5. Način otkrivanja i uočavanja požara (hem. udesa)

6. Način izveštavanja vatrogasne jedinice

1. Telefonom 2. Lično 3. Ručni javljač 4. Automatski javljač 5. Voki - toki

Vatrogasna jedinica

Broj vatrogasaca

Broj radnih časova

1.

2.

Učešće vatrogasnih jedinica

3.

Kakva je bila intervencija

1. Uspešna 2. Delimično uspešna 3. Neuspešna

Razlozi neuspešne intervencije

Ostali 1. Radnici 2.

7. Podaci o intervenciji

Ukupna količina upotrebljenih sredstava za gašenje požara

Penilo________________litara Prah ________________kg CO2 ________________kg Ostalo________________

8. Podaci o uzroku požara (hem.udesa)

9. Podaci o materijalnoj šteti

10. Podaci o posledicama po ljudstvo

1. Poginulo: Vatrogasaca _____ Ostalih_______

2. Povredjeno: Vatrogasaca _____ Ostalih_______

Napomena: ________________________________________________________ __________________________________________________________________

Documents

Prilog 1.1.7. Dok4_Plan mera za sprecavanje udesa.pdf