Primena novih (čistih) tehnologija

u urbanim sredinama

Nove (čiste) tehnologije i njihova primena u urbanim sredinama

• Čist(ij)e tehnologije su već u primeni u celom svetu

• Omogućuju brojne perspektive u pogledu:

� Zarade� Zarade

� Brzog razvoja karijere

� Inovativnih rešenja globalnih problema

� Investiranja

� Razvojnih strategija

� Udruživanja (geopolitička)

Šta je revolucija čistih tehnologija?

• čista tehnologija (engl. clean tech) obuhvata svaki proizvod,uslugu ili proces koji donosi upotrebnu vrednost uz minimalno(ili nikakvo??) trošenje resursa koji se ne mogu reciklirati

i/ili

• istovremeno daje znatno manje otpadnih produkata u odnosuna klasična rešenja

• čista tehnologija obuhvata širok spektar proizvoda i usluga odsolarnih sistema napajanja do hibridnih vozila

Karakteristike proizvoda (usluga) čistih tehnologija

• Koriste reciklirajuće materijale i energetske izvore ilismanjuju upotrebu prirodnih resursa tako što ih koristeefikasnije i produktivnije

• Umanjuju ili eliminišu zagađenje i toksični otpad

• Nude identične ili čak bolje performanse u odnosu na klasičnu• Nude identične ili čak bolje performanse u odnosu na klasičnuproizvodnju

• Investitorima, kompanijama i potrošačima obezbeđuju bržiobrt, smanjenje troškova i niže cene

• Otvaraju nove poslove u oblasti upravljanja, proizvodnje irazvoja

Čiste tehnologije

• Pokrivaju četiri osnovne oblasti

�Energetika

�Transport

�Vodosnabdevanje

�Materijali

Revoluciju čistih tehnologija pokreću (podstiču):

• Troškovi (costs)

• Kapital (capital)

• Konkurencija (competition)

• Kina (China)

• Potrošači (Consumers)

• Klima (Climate)• Klima (Climate)

Ili zbirno:

• Šest ‘’C’’ (six C)

Osam vodećih sektora čistih tehnologija su

1. Solarna energija

2. Energija vetra

3. Bio-gorivo i bio-materijali

4. Zelene zgrade

5. Personalni transport

6. Inteligentne mreže

7. Mobilne aplikacije

8. Filtracija vode

• u čiste tehnologije ne spadaju:nuklearna energija i ugalj

• Brz i dinamičan stepen razvoja ovog sektora

• Povećan interes investitora

• Inovativno polje dinamično

‘’Solarna industrija’’

• Istraživanja institucije Clean Edge pokazuju da je upitanju sektor sa velikim globalnim trgovinskim obrtom(u 2005. godini 11 milijardi dolara, u 2006. godini 15milijardi dolara, a predviđanja za 2016. godinu su 60milijardi dolara)

Koncept zelene zgrade• Komercijalne stambene zgrade su već ušle u svet operativne i

energetske efikasnosti

• Generišu potpuno nov industrijski sektor razvoja i poslovanjakoji menja poslovnu i ekonomsku sliku sveta

• Današnje komercijalne stambene zgrade troše u proseku 30%manje energije nego pre samo 20-tak godina

• Investicije u energetsku efikasnost su već dokazano isplative

Politika ‘’zelene gradnje’’

• Štednja (štedljivost) može biti lična karakteristika pojedinca, alije nedovoljna za jaku i sveobuhvatnu energetsku politiku

• Nužna je uspešna energetska politika i zakonodavni okvir osmanjenju emitovanja gasova sa efektom staklene bašte

• Zamah ovom sektoru ‘’obezbeđuje’’ i dugoročan trend rasta cenakonvencionalnih goriva (nafta, ugalj i prirodni gas)

‘’Zeleni dizajn’’ gradnje• Arhitekte su sve više svesni ekonomskih prednosti ‘’zelenih’’ i

energetski efikasnih zgrada

• Raste tražnja za savetodavnim uslugama i konsaltingom uoblasti ‘’zelenih’’ tehnologija i procesa

• ‘’Zelene zgrade’’ donose finansijsku dobit u više različitihoblasti od smanjenja potrošnje energije, povećanja vrednostioblasti od smanjenja potrošnje energije, povećanja vrednostina tržištu nekretnina, povećanja produktivnosti zaposlenih,stimulativnih kredita...

• Angažuje različite profile stručnjaka, podstiče razvojinovativnosti

• LEED – skala za rangiranje ekoloških (zelenih) zgrada

• Savet za zelene zgrade US (sedište u Vašingtonu) uspostavio jemeđunarodni sistem za sertifikaciju energetske efikasnosti iekološkog objekta – LEED (Leader in Energy and Efficiency

Kriterijumi energetske efikasnosti

ekološkog objekta – LEED (Leader in Energy and EfficiencyDesign)

• Sadrži nekoliko desetina kriterijuma iz različitih oblasti kojezgrade moraju zadovoljiti da bi dobile ‘’zeleni status’’

LEED• Osnovni kriterijumi su:

�Energetska efikasnost

�Emisija štetnih gasova

�Potrošnja vode

�Izbor građevinskog materijala�Izbor građevinskog materijala

�Tehnika konstrukcije

�Efikasan transport

1. održivost parcele za gradnju (sertifikacija podstiče gradnju na tzv.‘’braunfild’’ lokacijama, smanjenje uticaja na vodotokove u okruženju,kontrolu atmosferskih voda i prevenciju erozije i zagađenja prilikomizgradnje)

2. potrošnja vode

Prilikom sertifikacije ocenjuje se šest ključnih kategorija

3. energija i zagađenje vazduha

4. materijali i sirovine (izbor održivih i reciklabilnih materijala, održivi načinitransporta materijala i sirovina, smanjenje otpada prilikom proizvodnje iugradnje)

5. kvalitet unutrašnjeg fizičkog okruženja (vazduh, unutrašnje osvetljenje,buka)

6. lokacija i povezanost (izgradnja što dalje od zaštićenih područja, blizinainfrastrukturnih mreža i transportnih koridora, pešačka dostupnost...)

7. svest i obrazovanje ( napori investitora da edukativno utiču na jačanje svestikorisnika)

8. inovacije i dizajn (uključivanje novih inovativnih tehnologija i strategija koji8. inovacije i dizajn (uključivanje novih inovativnih tehnologija i strategija kojiće poboljšati karakteristike zgrade u tolikoj meri da prevaziđu sve ono štose zahteva i boduje u drugim kategorijama LEED sertifikacije)

9. prioritet za region

• Nije idealan sistem vrednovanja i rangiranja

• Podložan preispitivanju i dogradnji

• Dobro je prihvaćen

LEED

• Koristi se za sertifikaciju i stambenih i poslovnih objekata

• Podstiče korišćenje otpadnog materijala prilikom gradnje, kao i supstituta klasičnih materijala (npr. pepela iz termoelektrane kao delimične zamene za cement)

Filtracija vode

• Jedno od najvažnijih pitanja održivog razvoja (pored energetskog)

• Treba da omogući dobijanje pijaće vode iz:

� okeana� okeana

� otpadnih voda

� drugih neiskorišćenih izvora

• Procene su da 2 miliona ljudi godišnje umre zbognezdrave vode, i još 3-5 miliona od patogenih agenasa uvodi (kolera, tifus, dizenterija, dijareja)

� Veliki broj kompanija u svetu pokušava da rešiovaj problem oslanjanjem na čiste tehnologije inove poslovne modele

� Razvijene tehnologije do sada:

� Desalinizacija

Reverzna osmoza� Reverzna osmoza

� Membrane zasnovane na nanotehnologijama

� Ultra filtriranje

Faktori razvoja tehnologija za filtraciju vode

� Tržište ogromnih razmera (konstantna i neograničena potražnja)

� Paradoks: obilje vode na planeti,a 97% je slano ineupotrebljivo za piće, komercijalne i industrijske potrebe

� Regionalni izvori presušuju

� Pitka voda nije svima dostupna

� Neusklađen odnos populacije i dostupne vode (npr. u Kini živi 21% globalne populacije koja raspolaže sa svega 7% svetskih rezervi sveže vode)

� Vrednost tržišta vode je oko 400 milijardi dolara

� Potrošnja vode stalno raste, naročito sa narastanjemsrednje klase u Kini i Indiji

� Potencijalni povod za ratove

� ‘’Krizu vode’’ mogu ubrzati:

� Globalno zagrevanje

� Rast populacije

� Razvoj nekih privrednih sektora i grana (npr.poljoprivreda, turizam)

� Nove revolucionarne mogućnosti su:

� Voda iz vazduha

� Čista voda iz otpadne vode