Priprema dece za polazak u skolu

Nastavnik: Ruica Milosavljevi

1.2. 3. 4. 5.

Kamenov, E.(2006): Vaspitno-obrazovni rad u pripremnoj grupi dejeg vrtia, Dragon, Novi Sad. Misistarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Pravilnik o optim osnovama predkolskog programa, BGD 2006. ain Mara, Kako pripremiti dete za polazak u kolu, Centar za predkolsko vaspitanje i obrazovanje, deiji vrti Radost, Prijedor, Banja Luka, 2001. god. ain Mara, Sopstvenim iskustvom do znanja, ZUNS, Beograd 2005. Mitrovi, M.: Mama i tat polaze u kolu, Prirunik za roditelje buduih prvaka, Kreativni centar, BGD. 2000.

Teme za seminarke radove1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Atmosfera u koli i predkolskoj ustanovi Vaspitanje dece za polazak u kolu. Razlike izmeu dva stupnja obrazovanja Diskontinuitet izmeu predkolskog i osnovnokolskog obrazovanja Miljenja i stavovi uitelja prvih razreda o deci koja su pohaala vrti Analiza pripremnog predkolskog programa Jaz izmeu predkolskih ustanova i kole. Ko ga stvara? Saradnja predkolske ustanove i osnovne kole u pripremi dece za kolu Motivaciona gotovost za polazak u kolu Kultivisanje emocija i emocionalna gotovost za kolu Pripremanje za kolu Uloga igre u pripremanju dece za kolu Intelektualna zrelost ili gotovost za kolu Uloga vaspitaa u igrama dece prpremne grupe Raniji polazak u kolu? DA ili NE?

16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28.

Zrelost ili gotovost za kolu-teorijski pristup Socijalna i emocionalna gotovost za polazak u kolu Realizacija pripremnog predkolkog programa u meovitim grupama Ukljuivanje romske dece u obrazovni sistem Emocionalno stanje deteta i polazak u kolu Polazak u kolu-nova faza detinjstva Grafomotorike sposobnosti i savladavanje pisanja Razvoj mate i priprema za kolu Opta i posebna priprema dece za kolu Procena zrelosti za kolu Poremeaj ponaanja u predkolskom dobu i njihov uticaj na ponaanje u kolskom dobu Postojea praksa procenjivanja spremnosti dece za polazak u kolu Spremnost deteta za kolu ili spremnost kole za dete?

Polazak u kolu(zrelost i gotovost) Zrelost se definie kao nivo psihikog i fizikog razvoja koji e detetu omoguiti da obavi zahteve koji e mu biti postavljeni u koli Postoje dva aspekta zrelosti(gotovosti): Spremnost deteta za kolu i spremnost kole da prihvati dete i olaka mu prelazak u novu sredinu Vrste gotovosti: Opta gotovost: Tu dolaze do izraaja deije mogunosti, potrebe, motivi i nivo razvoja Specijalna gotovost: Akcenat je na posedovanju specijalnih znanja, vetina i navika potrebnih za snalaenje u novoj sredini Fizika gotovost: Podrazumeva odreeni nivo telesne razvijenosi i zdravlja, razvijenost fizikih spsobnosti dece da prihvataju obaveze. Socijalna gotovost: Odnosi se na mogunost sticanja specifinih oblika ponaanja potrebnih za uspostavljanje i odravanje drutvenih veza Emocionalna gotovost: Odnosi se na razvijanje samostalnosti, poverenja, samopouzdanja i emocijalne stabilnosti Intelektualna gotovost: Odnosi se na odreeni nivo intelektualnih funkcijaopaanja, miljenja, govora, pamenja, mate i sl. Motivaciona gotovost: Predstavlja formiranu unutranju potrebu za saznanjem

1)2)

3)4) 5) 6) 7)

Opta i posebna priprema dece za kolu1. 2. Opta priprema obuhvata osposobljavanje za dalji razvoj i obrazovanje koje se vri kroz celokupnu delatnost deijeg vrtia Posebna priprema obuhvata specijalnu pripremu dece u predkolskoj ili pripremnoj grupi deijeg vrtia Posebna priprema je ua od opte, manje vana i ne moe predhoditi niti je zameniti One se ipak dopunjuju, konkretizuju i prepliu PROBLEM AKCELERACIJE(1982, 1983 kod nas je izvren pomak sa 7na 6 god, a u Nemakoj se razmiljalo o poetku kolovanja sa 5 god. PRIPREMA DECE ZA PISANJE PRIPREMA DECE ZA ITANJE KAKO RODITELJI MOGU DA POMOGNU U PRIPREMI DECE ZA KOLU SARADNJA PREDKOLSKE USTANOVE I KOLE TESTIRANJE DECE: OGRANIENJA TESTOVA

Kroz igru i uenje do kole Olakavati deci polazak u kolu kroz Program pripreme (osnove itanja, pisanja, raunanja, kroz igru i sl.) INTERDISCIPLINARNOST pripremanja dece za polazak u kolu. Deca koja su pohaala vrti postiu bolje rezultate u koli, a uz to: bre se adaptiraju, bolje pamte, paze, misle, slobodnija su u komunikaciji i sl. samostalnija su, sa vie predznanja iz raznih oblasti, naviknuta na red, rad i bolje su im formirane kulturne i higijenske navike.

Uloga ugre u pripremi za koluDete kroz igru dolazi do novih saznanja sopstvenim iskustvom

Za razvijanje sposobnosti logikog miljenja i zakljuivanja veoma su vane: didaktike igre, igre mate i uloga, igre sa gotovim pravilimaIgrovni i radni listovi(funkcije: zanimljivi deci, motiviu decu, omoguavaju vaspitau da bolje upozna deije sposobnosti, svako dete napreduje sopstvenim tempom i sl.). ta su igrovni i radni listovi?(to je vrsta tampanih didaktikih igraaka i prvih udbenika sa kojima se sreu predkolska deca) Koliko esto koristiti radne listove?

Priprema za pisanje Pisanje kao izuzetno sloena psihofizika i motorika aktivnost i vetina je sredstvo izraavanja i komunikacije i treba je dugo vebati Pisanje zahteva misaonu aktivnost anilize i sinteze, uoptavanje, statiko optereenje i mirno dranje pri samom pisanju Pokazatelj psihomotorne gotovosti za pisanje: nivo razvijenosti koordinacije pokreta, razvijenost miljenja, opaanja, panje i sl. Razvijanje spretnosti ocenjivanja odoka Osposobljavanje dece za pisanje-redosled postupaka videti u knjizi E. Kamenova, Pripremni predkolski program, str. 335.

Priprema za itanje ta je itanje(definicija D. B. Eljkonjina) Vebe za pripremu itanja Metoda poetnog itanja D. B. Eljkonjina(E. K. str 346.) Redosled postupaka u osposobljavanju dece za itanje Ako dete zna itati, pisati i raunati, ne znai da je spremno za polazak u kolu Ako dete ne zna itati, pisati i raunati ne znai da nije spremno za polazak u kolu Najvanije je da dete poseduje nivo potrebne zrelosti za kolsko uenje, tj. da je fiziki intelektualneo govorno socijalno i emocionalno razvijeno

Zrelost za kolu Motivacija za uenje Emocionalna zrelost Intelektualna zrelost Govorna razvijenost i komunikativnost Socijalna zrelost

Procena zrelosti za polazak u kolu Alfred Bine (francuski psiholog). Poeci testiranja spremnosti dece za kolu vezuju se za A. Binea koji je prvi konstruisao skalu, tj. test za utvrivanje spremnosti dece za kolu ta znai biti spreman za kolu, a ta za uenje? Istraivanja nam kazuju da postignue koje ostvari na predkolskom testiranju je pod znaajnim uticajem sredenskih faktora.

Postijea praksa procenjivanja spremnosti dece za polazak u kolu Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije (stupio na snagu 25.05.2003. god, a dopunjen i izmenjen 5.06.2004. god.) Po ovom zakonu deca upisuju O.k. ako e do poetka kolske god. (septembar) napuniti najmanje 6,5 godina, a najvie 7,5 godina. Bitno je istai: testovi su validni u rukam kompetetnih praktiara spremnih da vide vie od brojeva ili koji, u najmanju ruku, koriste brojeve za razumevanje ispitanog deteta i na osnovu toga daju korisne preporuke

Zato TZ ? Osnovni razlog nastajanja TZ-a je pomeranje polaska u prvi razred na est godina Bine-Simonova skala, TIP-1 su koristili struni saradnici za proveru spremnosti dece za polazak u k. Ovaj test je konstruisan u vremenu kada su deca polazila sa sedam god. u kolu. Zbog inkluzivnog obrazovanja koje podrazumeva ukljuivanje hendikepiranih i marginalizovanih grupa u redovni kolsi sistem, test TIP-1 je morao biti prilagodjen ispitivanju tih grupa.

SUBTESTOVI u TZ-u

1. Vizuelni renik 2. Informisanost 3. Vizuelna memorija 4. Slaganje kocaka 5. ifra

Preporuke za korigovanje ispitivakih procedura 1. 2. 3. 4. Ove preporuke se pominju u novijoj literaturi (Baron, 2004.). Vie podataka o socijalnom, zdravstvenom i razvojnom statusu dece Neophodno je temeljno ispitai detetovu komunikativnu kompetentnost Ispitiva mora imati razvijen oseaj za potencijalni uticaj kulturnih faktora na proces testiranja Kreirati instrumentarijum ,,osetljiv na razliitost u multikulturalnim drutvima koja pretenduju da se prema svim lanovima odnose na human nain.