1

Назив школе: Угоститељско-туристичка школа, Београд

Разред и одељење: II/2 (туристички техничар)

Наставни предмет: Српски језик и књижевност

Предметни наставник: Владимир Каламанда

Предавач: Јелена Голубовић

Датум и време одржавања часа: 05.12. 2012. године, шести час пре подне

Област: Језик (граматика, морфологија)

Наставна јединица: Придеви – вид и деклинација

Врста часа: обрада градива

Облик рада: фронтални, индивидуални, рад у пару

Наставне методе: дијалошка, монолошка, текст метода, демонстративна

Наставна средства: креде у боји, наставни листић, пано, ученичке свеске

Корелација: унутар предмета (области језик и књижевност)

Образовни циљеви: постепено и систематично упознавање граматике српског језика.

Систематизација знања о придевима (врсте придева према значењу и компарација

придева). Проширивање знања о придевима као врсти речи (придевски вид и

деклинација придева).

Васпитни циљеви: развијати код ученика љубав према матерњем језику. Навикавање

ученика на систематичност у учењу. Уочавање везе између новог и старог градива.

Функционални циљеви: повезивање новог градива са стеченим знањем. Упознавање

језичких појава и појмова и овладавање нормативном граматиком. Повезивање наставе

књижевности и наставе граматике тако што књижевни текст представља предложак за

граматичка вежбања. Примена стечених знања на конкретним задацима.

Оспособљавање ученика да увиде шта је суштинско, да повежу и изнесу закључке и

тако појачају радозналост, истраживачки дух и критичност долазећи до нових знања из

граматике.

Кључне речи: морфологија, врсте речи, придевски вид и деклинација придева.

ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ

1. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика, Завод за

уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.

2. Митар Пешикан, Мато Пижурица, Јован Јерковић, Правопис српскога језика,

приручник за школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, Матица

српска, Нови Сад, 2004.

2

3. Милија Николић, Методика наставе српског језика, Завод за уџбенике и наставна

средства, Београд, 2006.

4. Симеон Маринковић, Методика креативне наставе српског језика и

књижевности, Креативни центар, Београд, 2003.

ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ

1. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика, Завод за

уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.

2. Часлав Ђорђевић, мр Предраг Пипер, Књижевност и српски језик 2, Нови Сад,

2008.

ТОК ЧАСА

Уводни део часа (10 минута):

Након поздрављања и представљања, ученицима делим наставни листић на коме се

налази припремљени одломак из Андрићеве приповетке „Мост на Жепи“ који садржи

пуно придева и има задатак да мотивише ученике за нову наставну јединицу, као и за

читање приповетке коју ће радити у току школске године. Изражајно читам одломак.

Након емоционалне паузе следи провера разумевања и доживљености текста.

Постављам ученицима питања у вези са текстом помоћу којих ћемо заједно

обновити раније стечено знање о придевима.

П: Набројте врсте речи у српском језику. Које речи су променљиве, а које су

непроменљиве?

О: Променљиве врсте речи су именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи и понекад

прилози, а непроменљиве врсте речи су предлози, везници, речце и узвици.

П: Дефинишите придеве.

О: Придеви су одредбене, несамосталне и променљиве врсте речи које стоје уз именице да

означе особине бића, предмета и појава који су тим именицама означени.

Саопштавам ученицима да ћемо данас учити придеве и пишем назив наставне

јединице на табли.

3

П: Подвуците све придеве у тексту и наведите их.

О: Придеви су: уморан, камените, врели, летњи, прохладне, топал, дневне, знојан, хладан,

пријатан, чудан, топлог, клесаног.

П: Одредите којој врсти придева (подела по значењу) припадају у тексту

употребљени придеви.

О: Описни – уморан, врео, прохладан, топал, знојан, хладан, пријатан, чудан, топао,

клесан; временски – летњи, дневни; градивни – каменит.

П: Које врсте придева нису употребљене у тексту?

О: Присвојни и месни придеви.

П: Наведите по један пример за присвојни и месни придев.

О: Присвојни придев: људски (станови); месни придев: западна (страна) ...

Главни део часа (30 минута):

У наставку часа разговарам са ученицима о граматичким категоријама придева.

П: У којим граматичким категоријама придеви следе именице уз које стоје?

Наведите примере.

О: Придеви као несамосталне речи стоје уз именицу и слажу се са њом у роду (вредан

човек, вредна жена, вредно дете), броју (вредна жена, вредне жене) и падежу (вредна

жена, вредне жене, вредној жени, вредну жену, вредна жено, вредном женом, о вредној

жени).

Поред наведених категорија (род, број и падеж), придеви имају још две граматичке

категорије: компарацију (поређење) и придевски вид – неодређени и одређени.

П: Како гласи компаратив придева, на пример, храбар, строг и леп? А суперлатив?

О: Храбр- + -ији→храбрији, строг + -ји→строжи (јотовање), леп + -ши→лепши.

О: Суперлатив: најхрабрији, најстрожи и најлепши.

4

Већина описних и градивних придева имају краће и дуже облике у номинативу

једнине мушког рода: краћи облик са наставком –Ø (нулта морфема) и дужи облик са

наставком –ӣ. То је придевски вид: неодређени и одређени.

П: Погледајте подвучен придев у задатку број 2 на наставном листићу. На које

питање се као одговор добија подвучени придев?

О: Добијамо га као одговор на питање „Какав човек?“ (млâд)

То је неодређени придевски вид који означава особину непознатог, неодређеног

предмета или бића. Придеви неодређеног вида мушког рода имају у номинативу једнине

краћи облик.

П: Погледајте сада подвучени придев у задатку број 3 на наставном листићу. На које

питање добијамо овај придев?

О: Добијамо га као одговор на питање „Који човек?“ (млâдӣ)

То је одређени придевски вид који означава особину познатог, одређеног предмета

или бића. Придеви одређеног вида мушког рода имају у номинативу једнине дужи облик.

Обележје неодређеност/одређеност облици женског и средњег рода разликују

акцентом и дужином крајњег самогласника: лéпо дете/лêпō дете, лéпа/лêпā.

Остале придевске врсте немају облике за оба вида. Присвојни придеви имају или

само неодређени вид када се посесивност односи на лице (Марков долазак) или само

одређени вид када се посесивност не односи на лице (ђачки динар); временски и месни

придеви имају само облике одређеног вида (пролећни распуст, горњи спрат). Облици

компаратива и суперлатива, такође, имају само облике одређеног придевског вида.

Придевски вид условљава тип деклинације: придеви одређеног вида имају

придевску деклинацију, а придеви неодређеног вида имају именичку деклинацију.

П: Промените придев одређеног вида у мушком роду црнӣ (капут/дечак) по

падежима у једнини и множини.

О: Једнина: црнӣ, црнōг(а), црнōм(е), црнӣ/црнōг, црнӣ, црнӣм, црнōм(е). Множина: црнӣ,

црнӣх, црнӣм(а), црнē, црнӣ, црнӣм(а), црнӣм(а).

5

П: Приметили сте да акузатив једнине мушког рода има два облика. Од чега они

зависе?

О: Акузатив једнине мушког рода једнак је номинативу када придев стоји уз именицу која

означава предмет, а генитиву када придев стоји уз именицу која означава биће (Видим

црнӣ капут / Видим црнōг човека).

П: Како би гласила промена овог придева у женском роду – црнā (жена)?

О: Једнина: црнā, црнē, црнōј, црнӯ, црнā, црнōм, црнōј. Множина: црнē, црнӣх, црнӣм(а),

црнē, црнē, црнӣм(а), црнӣм(а).

П: А у средњем роду – црнō (поље)?

О: Једнина: црнō, црнōг(а), црнōм(е), црнō, црнō, црнӣм, црнōм(е). Множина: црнā, црнӣх,

црнӣм(а), црнā, црнā, црнӣм(а), црнӣм(а).

Ово би била придевска промена придева одређеног вида.

Претпоставка је да ће ученици знати да промене придев одређеног вида, али код

промене придева неодређеног вида можда ће бити потешкоћа јер ученици овај придевски

вид не користе у свакодневном говору. Зато ученицима показујем пано на коме су

написане обе промене и објашњавам им именичку промену придева неодређеног вида.

Лепим пано на табли. Ученици имају обе промене придева на наставном листићу.

П: Погледајте промену придева неодређеног вида. Шта закључујете на основу

падежних наставака придева и именице уз коју стоје?

О: Придев има у већини падежа исти наставак као и именица уз коју стоји.

П: У којим падежима придев и именица уз коју стоји немају исти наставак?

О: У вокативу и инструменталу једнине.

П: Да ли се у вокативу (код придева сва три рода) употребљава наставак придева

неодређеног или одређеног вида?

О: Вокатив придева сва три рода има само наставке одређеног вида.

П: Како се придеви оба вида деклинирају у множини?

О: У множини је промена придевска у оба вида, изузев номинатива и акузатива.

6

Због тога што придев има исте наставке као и именица уз коју стоји, ова промена се

назива именичка промена придева неодређеног вида.

Напомене: Номинатив и акузатив множине неодређеног и одређеног вида код

придева мушког и средњег рода разликују се по акценту и по дужини вокала у наставку.

Придеви мушког и средњег рода у једнини имају исти облик инструментала за оба вида.

Завршни део часа (5 минута):

У завршном делу часа ученицима задајем да ураде у пару задатке број 4 и 5 на

наставном листићу како бисмо утврдили научено. Оно што не заврше на часу, ученици

треба да ураде код куће за домаћи задатак. Уколико ученици заврше задатак на часу, за

домаћи им задајем да напишу репортажу са екскурзије у којој ће употребити пуно

придева.

7

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

05.12.2012.

ПРИДЕВИ

- Одредбене, несамосталне, променљиве речи

- Граматичке категорије придева:

1. РОД, БРОЈ И ПАДЕЖ

2. КОМПАРАЦИЈА (поређење)

3. ПРИДЕВСКИ ВИД:

а) млâдØ човек – КАКАВ? неодређени вид м.р.

млâдӣ човек – КОЈИ? одређени вид м.р.

б) лéпо/лêпō дете ср.р.

лéпа/лêпā жена ж.р.

в) Марков долазак – неодређени вид; ђачки динар – одређени вид

г) пролећни распуст; горњи спрат – само одређени вид

- ДЕКЛИНАЦИЈА ПРИДЕВА:

а) Придевска – одређени вид

б) Именичка – неодређени вид

ПРИЛОЗИ

8

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ

1. Прочитајте пажљиво последњи пасус из Андрићеве приповетке „Мост на Жепи“ и подвуците све

придеве.

Онај који ово прича, први је који је дошао на мисао да му испита и сазна постанак. То је било једно вече

кад се враћао из планине и, уморан, сео поред камените ограде на мосту. Били су врели, летњи дани, али

прохладне ноћи. Кад се наслонио леђима на камен, осети да је још топал од дневне жеге. Човек је био

знојан, а са Дрине је долазио хладан ветар; пријатан и чудан је био додир топлог, клесаног камена.

Одмах се споразумеше. Тада је одлучио да му напише историју.

2. Међу штрајфкорима који су се смењивали на капији био је један МЛȂД човек, Рус из источне

Галиције, по имену Грегор Федун...

(Иво Андрић, На Дрини ћуприја, Просвета, Београд, 1978, 180)

(штрајфкори – припадници аустроугарских заштитних војних одреда; нерегуларна милиција)

На које питање се добија краћи облик подвученог придева? ____________________

3. …Тако је МЛȂДӢ човек, који је погрешио на капији, остао заувек у касаби.

(Иво Андрић, На Дрини ћуприја, Просвета, Београд, 1978, 194)

На које питање се добија дужи облик подвученог придева? _____________________

4. Подвуците придеве у реченицама па одредите вид и промену по којој се мењају:

а) Наишао је висок младић. _____________________________

Овај високи младић ми је заклонио видик. ______________________________

б) Копали су док нису нашли камен који је био једрији и бељи од претходног.

___________________________________________________________________

в) Зимски дани су стигли. _____________________________________________

Шутирај у десни угао! ______________________________________________

г) Кромпир је био сланији него што сам волео. Правио сам најјадније гримасе.

___________________________________________________________________

д) Јеленина торба има пуно школских књига.

___________________________________________________________________

ђ) „Збогом, збогом! родни жали“ _______________________________________

5. У следећим пословицама подвуците придеве у неодређеном виду.

а) Здрав болесну не верује.

б) Тешко је сита госта частити, и богата пријатеља даривати.

в) Због сирота сунце сија.

1. ПРИДЕВСКА И 2. ИМЕНИЧКА ДЕКЛИНАЦИЈА - ПАНО

9

1. ЈЕДНИНА МНОЖИНА

мушки род женски род средњи род мушки род женски род средњи род

Н. црн-ӣ црн-ā црн-ō Н. црн-ӣ црн-ē црн-ā

Г. црн-ōг(а) црн-ē црн-ōг(а) Г. црн-ӣх црн-ӣх црн-ӣх

Д. црн-ōм(е) црн-ōј црн-ōм(е) Д. црн-ӣм(а) црн-ӣм(а) црн-ӣм(а)

А. црн- ӣ

/ōг(а)

црн-ӯ црн-ō А. црн-ē црн-ē црн-ā

В. црн-ӣ црн-ā црн-ō В. црн-ӣ црн-ē црн-ā

И. црн-ӣм црн-ōм црн-ӣм И. црн-ӣм(а) црн-ӣм(а) црн-ӣм(а)

Л. црн-ōм(е) црн-ōј црн-ōм(е) Л. црн-ӣм(а) црн-ӣм(а) црн-ӣм(а)

2. ЈЕДНИНА МНОЖИНА

мушки род женски род средњи род мушки род женски род средњни род

Н. црн-Ø капут,

дечак

цṕн-а жена цṕн-о поље Н. цṕн-и

капути, дечаци

цṕн-е жене цṕн-а поља

Г. цṕн-а капута,

дечака

цṕн-е жене цṕн-а поља Г. цṕн-ӣх

капута, дечака

цṕн-ӣх жена цṕн-ӣх поља

Д. цṕн-у

капуту, дечаку

цṕн-ој жени цṕн-у пољу Д. цṕн-ӣм(а)

капутима,

дечацима

цṕн-ӣм(а)

женама

цṕн-ӣм(а)

пољима

А. црн-Ø(-а)

капут,

дечака

цṕн-у жену цṕн-о поље А. цṕн-е

капуте, дечаке

цṕн-е жене цṕн-а поља

В. црн-ӣ

капуту, дечаче

црн-ā жено црн-ō поље В. црн-ӣ дечаци црн-ē жене црн-ā поља

И. цṕн-им

капутом,

дечаком

цṕн-ом женом цṕн-им пољем И. цṕн-ӣм(а)

капутима,

дечацима

цṕн-ӣм(а)

женама

цṕн-ӣм(а)

пољима

Л. цṕн-у

капуту, дечаку

цṕн-ој жени цṕн-у пољу Л. цṕн-ӣм(а)

капутима,

дечацима

цṕн-ӣм(а)

женама

цṕн-ӣм(а)

пољима